015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti

23,212 views

Published on

za ucenike Vi gimnazije

6 Comments
9 Likes
Statistics
Notes
No Downloads
Views
Total views
23,212
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
1,852
Actions
Shares
0
Downloads
633
Comments
6
Likes
9
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti

  1. 1. Sistem za cirkulacijuSistem za cirkulaciju telesnih tečnostitelesnih tečnosti
  2. 2. Telesne tečnostiTelesne tečnosti  Hidrolimfa – najprimitivnija; tečnost izHidrolimfa – najprimitivnija; tečnost iz spoljašnje sredinespoljašnje sredine  Protozoe, sunđeri, dupljariProtozoe, sunđeri, dupljari  Hemolimfa – nešto složenija; sadržiHemolimfa – nešto složenija; sadrži pigmente (plavi hemocijanin), hemocitepigmente (plavi hemocijanin), hemocite (najprimitivnije uobličene krvne elemente)(najprimitivnije uobličene krvne elemente)  Crvi, mekušci, zglavkari, bodljokošciCrvi, mekušci, zglavkari, bodljokošci
  3. 3. KRVKRV  Krv se sastojiKrv se sastoji od uobličenih elemenata:od uobličenih elemenata:  eritrocita,eritrocita,  leukocita ileukocita i  trombocita,trombocita,  koji su suspendovani u tečnom matriksukoji su suspendovani u tečnom matriksu  krvnoj plazmi.krvnoj plazmi.  Volumen krvi odrasle osobe iznosi 6% doVolumen krvi odrasle osobe iznosi 6% do 8% telesne mase.8% telesne mase.
  4. 4. ULOGE KRVIULOGE KRVI  Uloge krvi se ostvaruju posredstvom ćelija i plazme.Uloge krvi se ostvaruju posredstvom ćelija i plazme.  Osnovne uloge su:Osnovne uloge su:  Transportna,Transportna,  Odbrambena.Odbrambena.  Najvažnija uloga krvi je transportna. Krv prenosiNajvažnija uloga krvi je transportna. Krv prenosi kiseonik, ugljen-dioksid, hranljive sastojke, produktekiseonik, ugljen-dioksid, hranljive sastojke, produkte metabolizma i toplotu koja se produkuje umetabolizma i toplotu koja se produkuje u organizmu. Krv prenosi i poruke u formi hemijskihorganizmu. Krv prenosi i poruke u formi hemijskih signala do različitih organa i tako učestvuje usignala do različitih organa i tako učestvuje u regulaciji njihove funkcije. Najizrazitiji primer suregulaciji njihove funkcije. Najizrazitiji primer su hormoni.hormoni.  Odbrambena uloga krvi se ostvaruje zahvaljujućiOdbrambena uloga krvi se ostvaruje zahvaljujući prisustvu leukocita i imunoglobulina, kao i osobiniprisustvu leukocita i imunoglobulina, kao i osobini krvi da koaguliše.krvi da koaguliše.
  5. 5. SASTAV KRVISASTAV KRVI Krv se sastoji iKrv se sastoji izz teteččnog delanog dela ––  plazmeplazme ii  uobliuobličenih krvnih elemenatačenih krvnih elemenata –– crvenihcrvenih i belih krvnih zrnaca i krvnih pločicai belih krvnih zrnaca i krvnih pločica  Sastav krviSastav krvi zavisi od brojnih faktora,zavisi od brojnih faktora, fizioloških i patoloških. Fiziološki faktori su:fizioloških i patoloških. Fiziološki faktori su: genetski faktori, pol, starost, životna sredina,genetski faktori, pol, starost, životna sredina, fiziološko stanje (menstruacija, graviditet,fiziološko stanje (menstruacija, graviditet, težak fizički rad), doba dana.težak fizički rad), doba dana.  Različita oboljenja imaju daleko veći uticaj naRazličita oboljenja imaju daleko veći uticaj na sastav krvi od fizioloških faktora.sastav krvi od fizioloških faktora.
  6. 6. Plazma (55% zapremine krvi) Eritrociti (45% zapremine krvi) Leukociti i trombociti (<1% zapremine krvi) Uobličeni krvni elementi SASTAV KRVISASTAV KRVI
  7. 7. KRVNA PLAZMAKRVNA PLAZMA  Normalna plazma je transparentna i svetložuteNormalna plazma je transparentna i svetložute boje.boje.  Njen pH se kreće u uskim granicama od 7.35Njen pH se kreće u uskim granicama od 7.35 do 7.45.do 7.45. Plazma je vodeni rastvor organskih i neorganskih sastojaka. U njoj su rastvoreni: elektroliti (9g/l; Na+ , Cl-. ) proteini (60-80g/l; albumini, globulini, enzimi) , lipidi, ugljeni hidrati (glukoza od 2.5 do 4.7 mmol/l krvi ili 80-120 mg/100 ml) aminokiseline, vitamini, produkti metabolizma koji sadrže azot (urea, mokraćna kiselina, kreatin, bilirubin) i gasovi kiseonik, ugljendioksid i azot. Najveći procenat (90-92%) plazme čini voda.
  8. 8. Uobličeni elementi krvi
  9. 9. • crvena krvna zrnca (RBC) • Imaju oblik bikonkavnog diska • Nemaju jedro i većinu organela • Veoma su elastični; lako prolaze kroz fenestracije kapilara • Najzastupljeniji sastojak je hemoglobin • Prosečan dijametar iznosi 7.5µm, a debljina 2 µm; • Broj eritrocita zavisi od pola, uzrasta, cirkardijalnih ritmova, laktacije, mišićnog rada • Fiziološke granice broja su: Za žene: 3.86-5.08 x 1012 /l
  10. 10. • HEMATOKRIT (HCT) - volumen eritrocita u jedinici pune krvi. • Normalne vrednosti su za žene 0.356 - 0.470 l/l i kod muškaraca 0.41 - 0.53 l/l. Hematokrit je smanjen kod anemije usled nedostatka gvožđa, jer eritrociti imaju manju zapreminu iako sam broj eritrocita ne mora da bude smanjen; u trudnoći, a smanjuje se i sa godinama života. Takođe je smanjen kod anemija, leukemija, povećane funkcije štitaste žlezde (hipertireoze), ciroze jetre, opekotina i infekcija. Povećane vrednosti hematokrita se viđaju kod dehidratacije i šoka.
  11. 11. Eritrocitne konstanteEritrocitne konstante  Eritrocitne konstante se izračunavaju iz broja eritrocita, koncentracijeEritrocitne konstante se izračunavaju iz broja eritrocita, koncentracije hemoglobina i hematokritahemoglobina i hematokrita  i daju informaciju o kvalitetu eritrocita.i daju informaciju o kvalitetu eritrocita.  MCVMCV (mean cell volume) – prosečni volumen eritrocita - daje informaciju o(mean cell volume) – prosečni volumen eritrocita - daje informaciju o veličini eritrocita.veličini eritrocita. Normalne vrednosti su 81 - 99 flNormalne vrednosti su 81 - 99 fl  MCH (mean cell hemoglobin) - prosečna količina hemoglobina uMCH (mean cell hemoglobin) - prosečna količina hemoglobina u eritrocitu. Normalneeritrocitu. Normalne vrendosti su 29-32.9 pgvrendosti su 29-32.9 pg  MCHCMCHC (mean cell hemoglobin concentration) – prosečna koncentracija(mean cell hemoglobin concentration) – prosečna koncentracija hemoglobina na litarhemoglobina na litar eritrocita.eritrocita. Normalne vrednosti su 310 - 350 g/lNormalne vrednosti su 310 - 350 g/l  RDWRDW (red cell distribution width) – mera varijabilnosti veličine eritrocita.(red cell distribution width) – mera varijabilnosti veličine eritrocita. Normalne vrednostiNormalne vrednosti su 11,5-16,5 %. RDW specifično ukazuje nasu 11,5-16,5 %. RDW specifično ukazuje na postojanje jedne ili više populacija eritrocita što jepostojanje jedne ili više populacija eritrocita što je karakteristika pojedinihkarakteristika pojedinih hematoloških bolesti eritrocitne loze,hematoloških bolesti eritrocitne loze,  MCVMCV -- dijagnostički sudijagnostički su značajne u klasifikaciji pojedinih anemija i uvek seznačajne u klasifikaciji pojedinih anemija i uvek se posmatraju u korelaciji sa dobijenimposmatraju u korelaciji sa dobijenim vrednostima broja eritrocita ivrednostima broja eritrocita i koncentracije hemoglobina.koncentracije hemoglobina.  Povećane vrednosti eritrocitnogPovećane vrednosti eritrocitnog indeksa MCHC sreću se kod bolesnika saindeksa MCHC sreću se kod bolesnika sa teškim oblikom dehidratacije,teškim oblikom dehidratacije,  povećanepovećane vrednosti MCV mogu naći kod megaloblastne anemijevrednosti MCV mogu naći kod megaloblastne anemije (nedostatak vitamina B12 ili folne(nedostatak vitamina B12 ili folne kiseline), bolesnika sa hroničnomkiseline), bolesnika sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (hronični opstruktivni bronhitis iopstruktivnom bolešću pluća (hronični opstruktivni bronhitis i emfizem),emfizem), smanjenom funkcijom štitaste žlezde (hipotireozom), oboljenjem jetresmanjenom funkcijom štitaste žlezde (hipotireozom), oboljenjem jetre (ciroza) i kod(ciroza) i kod teških alkoholičara.teških alkoholičara.
  12. 12. Eritrociti različitih vrstaEritrociti različitih vrsta  BrojBroj je obrnutoje obrnuto proporcionalanproporcionalan veličiniveličini  ŽABA: 0.036x10ŽABA: 0.036x101212 eritrocita na 1l krvi,eritrocita na 1l krvi, a veličina 60a veličina 60 µµmm  OblikOblik najčešćenajčešće ovalan ili sočivastovalan ili sočivast  Eritrociti riba,Eritrociti riba, vodozemaca,vodozemaca, gmizavaca i pticagmizavaca i ptica IMAJU jedro, kodIMAJU jedro, kod sisara su bez jedrasisara su bez jedra (osim kamile)(osim kamile) žaba golub čovek
  13. 13. EritropoezaEritropoeza  Proces formiranja zrelihProces formiranja zrelih eritrocita iz neopredeljeniheritrocita iz neopredeljenih matičnih ćelija. Traje oko 8matičnih ćelija. Traje oko 8 dana.dana.  UU prenatalnomprenatalnom životuživotu odvijaodvija se redom u jetri, slezini,se redom u jetri, slezini, limfnim čvorovima.limfnim čvorovima.  Do 5. godineDo 5. godine života uživota u eritropoezi učestvujeeritropoezi učestvuje koštana srž svih kostiju.koštana srž svih kostiju.  PoslePosle pubertetapuberteta eritropoetično tkivo jeeritropoetično tkivo je koštana sržkoštana srž i to: pljosnatihi to: pljosnatih kostiju (pršljenovi, sternum,kostiju (pršljenovi, sternum, rebra, karlica) i epifize dugihrebra, karlica) i epifize dugih kostiju.kostiju. Neopredeljena matična ćelija Opredeljena mat. ćel. proeritroblast rani eritroblast Intermedijarni eritroblast -pojavljuje se hemoglobin Normoblast (kasni eritroblast) -započinje dezintegracija jedra Retikulocit -nema jedra eritrocit Koštanasrž Krvni sud
  14. 14. Fiziološki faktori koji utiču na eritropoezu:Fiziološki faktori koji utiču na eritropoezu:  StimulativnoStimulativno  hipoksija (nizak parcijalnihipoksija (nizak parcijalni pritisak Opritisak O22))  AnemijeAnemije  HemolizaHemoliza  hemoragijahemoragija  Androgeni hormoniAndrogeni hormoni  Tiroksin, glukokortikoidiTiroksin, glukokortikoidi  kateholamini (ubrzavaju)kateholamini (ubrzavaju)  Alkaloza (na visokimAlkaloza (na visokim nadmorskim visinama)nadmorskim visinama)  InhibitornoInhibitorno  EstrogeniEstrogeni  Svi ovi faktori delujuSvi ovi faktori deluju indirektno preko sintezeindirektno preko sinteze ERITROPOETINAERITROPOETINA uu bubrezimabubrezima  Stimuliše proliferacijuStimuliše proliferaciju opredeljenihopredeljenih hematopoetičnih ćelijahematopoetičnih ćelija  Ubrzava njihovuUbrzava njihovu diferencijacijudiferencijaciju  Stimuliše sintezuStimuliše sintezu HbHb vitaminvitamin B12B12 i folna kiselinai folna kiselina - faktori bez- faktori bez kojih eritropoeza ne može da se odigravakojih eritropoeza ne može da se odigrava jer su esencijalni u biosintezijer su esencijalni u biosintezi DNK.DNK.
  15. 15.  Prosečan vek eritrocita je oko 120 dana posle čegaProsečan vek eritrocita je oko 120 dana posle čega ih preuzimaju makrofage RES-ih preuzimaju makrofage RES-aa slezine, jetre,slezine, jetre, koštane srži.koštane srži.  Tu se hemoglobin razlaže naTu se hemoglobin razlaže na FeFe ii hemhem..  FeFe se transferinima transportuje do koštane srži ilise transferinima transportuje do koštane srži ili jetre, ajetre, a hemhem se preko bilirubina izlučuje u žuči.se preko bilirubina izlučuje u žuči.  SEDIMENTACIJASEDIMENTACIJA  BBrzina taloženja eritrocitarzina taloženja eritrocita  Normalne vrednosti su 2-12 mm/h.Normalne vrednosti su 2-12 mm/h.  Sedimentacija je ubrzana kod upala, razaranja ćelija,Sedimentacija je ubrzana kod upala, razaranja ćelija, masivnih trovanja, umasivnih trovanja, u trudnoći i posle porođaja, kod TBC, reumatskih bolesti npr.trudnoći i posle porođaja, kod TBC, reumatskih bolesti npr. aakutnekutne reumatske groznice i reumatoidnog artritisa, akutnog infarkta miokarda,reumatske groznice i reumatoidnog artritisa, akutnog infarkta miokarda, nefroze, svim vrstamanefroze, svim vrstama šoka, kod postoperativnih stanja, tumora, oboljenjašoka, kod postoperativnih stanja, tumora, oboljenja jetre, menstruacija (neznatno ubrzanje).jetre, menstruacija (neznatno ubrzanje). Usporena je kod novorođenčeta,Usporena je kod novorođenčeta, policitemije, kongestivne srčane insuficijencije, alergijskihpolicitemije, kongestivne srčane insuficijencije, alergijskih stanja, pojedinihstanja, pojedinih vrsta anemija.vrsta anemija.
  16. 16. AnemijaAnemija  svako smanjenjesvako smanjenje broja eritrocitabroja eritrocita  aplastičnaaplastična – usled delovanja– usled delovanja γγ zračenja ili lekovazračenja ili lekova dolazi do gubitka funkcije (aplazije) koštane sržidolazi do gubitka funkcije (aplazije) koštane srži  pernicioznaperniciozna (megaloblastična, maturacijska)-(megaloblastična, maturacijska)- nedostatak vitaminanedostatak vitamina BB1212 i folne kiseline dovodi do sporogi folne kiseline dovodi do sporog sazrevanja er, a membrana postaje krhka. Razlog jesazrevanja er, a membrana postaje krhka. Razlog je nedostatak tzvnedostatak tzv unutrašnjegunutrašnjeg faktorafaktora odgovornog zaodgovornog za apsorpcijuapsorpciju BB1212 usled atrofije crevne sluzokože.usled atrofije crevne sluzokože.  talasemijatalasemija-- nasledna, smanjena sinteza hemoglobinanasledna, smanjena sinteza hemoglobina  srpasta-srpasta- nasledna, abnormalnost hemogl. (nasledna, abnormalnost hemogl. (HbHbЅЅ))  hemolitička-hemolitička- fetalna eritroblastnafetalna eritroblastna
  17. 17. HHemoglobin (Hb)emoglobin (Hb)  Molekuli hemoglobina se sastoje od 4 lancaMolekuli hemoglobina se sastoje od 4 lanca (subjedinice) proteina globina (2(subjedinice) proteina globina (2αα i 2i 2ββ););  UU centru svake se nalazi hem grupa;centru svake se nalazi hem grupa;  Hem grupa se sastoji od porfirinskog prstenaHem grupa se sastoji od porfirinskog prstena sa atomom Fe u centrusa atomom Fe u centru  Normalna koncentracija je 110-180 g/L.Normalna koncentracija je 110-180 g/L.
  18. 18. • Bela krvna zrnca (WBC) • Nalaze se u krvi, limfi, vezivnom tkivu i tkivnim tečnostima; Leukociti
  19. 19. • Imaju sposobnost ameboidnog kretanja i dijapedeze; • Fagocitoza- uništavanja čestica štetnih po organizam pomoću lizozomalnih enzima. Kreću se hemotaksično;
  20. 20. Broj – granice:Broj – granice: 3,93,9-10-10xx101099 //ll krvi.krvi. Srednja vrednost 7Srednja vrednost 7xx101099 //ll LeukocitozaLeukocitoza –– povećan broj leukocita;povećan broj leukocita; fiziološka 10-20fiziološka 10-20xx101099 //ll se javlja kodse javlja kod novorođenčadi, pri laktaciji, trudnoći,novorođenčadi, pri laktaciji, trudnoći, menstruaciji, posle obilnog obroka,menstruaciji, posle obilnog obroka, teškog fizičkog rada. Preko ovihteškog fizičkog rada. Preko ovih granica- leukemije.granica- leukemije. LeukopenijaLeukopenija – smanjen broj– smanjen broj leukocitaleukocita
  21. 21. NeutrofiliNeutrofili EozinofiliEozinofili BazofiliBazofili GranulocitiGranulociti Neutrofili Eozinofili Bazofili
  22. 22. GranulocitiGranulociti (polimorfonukleari)(polimorfonukleari) • NeutrofiliNeutrofili - NEU- NEU (4(40-70%0-70%)) - prva linija- prva linija odbrane; fagocitiraju modbrane; fagocitiraju mikroikrooorganizmerganizme.;.; granule su lizozomi i peroksizomi.granule su lizozomi i peroksizomi. • EozinofiliEozinofili - EOS (0- EOS (0--66%%)) - najviše ih ima u- najviše ih ima u vezivnom tkivu;vezivnom tkivu; odbranaodbrana odod parazitskihparazitskih infekcija, alergijinfekcija, alergijskihskih agenasa;agenasa; • BazofiliBazofili - BASO (- BASO (do 1%do 1%)) - imaju granule- imaju granule sa heparinom i histaminom; nemajusa heparinom i histaminom; nemaju lizozomelizozome; učestvuju u alergijskom; učestvuju u alergijskom odgovoruodgovoru
  23. 23. AgranulocitiAgranulociti MonocitiMonociti LimfocitiLimfociti
  24. 24. AgranulocitiAgranulociti  MonocitiMonociti – MONO (– MONO (2-10%2-10%)) ––  tkivni makrofagi (RES). Druga linijatkivni makrofagi (RES). Druga linija odbrane;odbrane; zajedno sa neutrofilnimzajedno sa neutrofilnim granulocitima čine osnovu fagocitnoggranulocitima čine osnovu fagocitnog odbrambenoodbrambeno ggsistemasistema;; uu organizmuorganizmumogu fagocitirati i do 100mogu fagocitirati i do 100 bakterija odstranjuju fibrin u koagulaciji;bakterija odstranjuju fibrin u koagulaciji; sintetišu interleukinsintetišu interleukin II i interferonei interferone  LimfocitiLimfociti - LYM (- LYM (20-20-5050%%)) • TT limfociti – u ćelijskom imunitetu;limfociti – u ćelijskom imunitetu; sazrevaju u timususazrevaju u timusu • BB limfociti –limfociti – proizvode antitela; učestvujuproizvode antitela; učestvuju u humoralnom imunitetuu humoralnom imunitetu
  25. 25. TROMBOCITITROMBOCITI (PLT)(PLT)  Trombociti ili krvne pločice su male, diskoidne strukture bezTrombociti ili krvne pločice su male, diskoidne strukture bez jedra.jedra.  Oni nastaju fragmentacijom citoplazme džinovske ćelijeOni nastaju fragmentacijom citoplazme džinovske ćelije koštane srži,koštane srži, megakariocitamegakariocita tokom procesatokom procesa trombopoezetrombopoeze..  PProdukciju trombocita stimulišerodukciju trombocita stimuliše trombopoetintrombopoetin koga proizvodikoga proizvodi jetrajetra  Broj trombocita se kreće od 1Broj trombocita se kreće od 14400 -450-450x 10x 1099 /l./l.  Manjak trombocita (trombocitopenija) izaziva sklonost krvarenju,Manjak trombocita (trombocitopenija) izaziva sklonost krvarenju, trombociti su sniženi kod hemioterapija, malignih oboljenja, hepatitisatrombociti su sniženi kod hemioterapija, malignih oboljenja, hepatitisa C... Višak izazivaC... Višak izaziva pojačano zgrušavanje krvi i može da dovede dopojačano zgrušavanje krvi i može da dovede do stvaranja krvnog ugruška u kardiovaskularnomstvaranja krvnog ugruška u kardiovaskularnom sistemu.sistemu.  Morfološke osobine trombocita mogu se pratiti na osnovu dvaMorfološke osobine trombocita mogu se pratiti na osnovu dva indeksa koji se dobijajuindeksa koji se dobijaju elektronskim posmatranjem određenogelektronskim posmatranjem određenog volumena krvi u brojaču, a to su:volumena krvi u brojaču, a to su:  PDW (Raspodela trombocita po volumenu), normalne vrednosti 16-PDW (Raspodela trombocita po volumenu), normalne vrednosti 16- 2525  MPV (Prosečni volumen trombocita), normalne vrednosti 7,80-12 flMPV (Prosečni volumen trombocita), normalne vrednosti 7,80-12 fl
  26. 26.  Trombociti imaju izuzetnoTrombociti imaju izuzetno složenu građu.složenu građu.  Membrana je troslojna, aMembrana je troslojna, a na periferiji citoplazme sena periferiji citoplazme se nalazi otvoren sistemnalazi otvoren sistem kanala kroz koje sekanala kroz koje se sadržaj granula trombocitasadržaj granula trombocita prazni u spoljašnjuprazni u spoljašnju sredinu.sredinu.  U citoplazmi trombocitiU citoplazmi trombociti sadrže dva tipa granula.sadrže dva tipa granula. Jedan tip granula sadržiJedan tip granula sadrži neproteinske supstance:neproteinske supstance: serotonin, ATP i ADP.serotonin, ATP i ADP. Drugi tip granula sadržiDrugi tip granula sadrži različite proteinerazličite proteine  Glavnu uloguGlavnu ulogu trombociti imaju utrombociti imaju u procesu zaustavljanjaprocesu zaustavljanja krvavljenjakrvavljenja ((hemostazahemostaza).).  FormiraFormirajuju trombocitnitrombocitni ččep koji moep koji možžee privremeno da zaustaviprivremeno da zaustavi krvavljenje iz male ranekrvavljenje iz male rane  Zahvaljujući faktorima koagulacije koje sadrže, trombociti imaju ulogu i u procesu koagulacije
  27. 27. LIMFALIMFA  Limfa sadrži znatne količine proteinaLimfa sadrži znatne količine proteina poreklom iz cirkulacije.poreklom iz cirkulacije.  Dva litra limfe, koliko se stvara dnevno,Dva litra limfe, koliko se stvara dnevno, sadrži oko 100 g proteina, uglavnomsadrži oko 100 g proteina, uglavnom albumina.albumina.  Limfa sadrži neutralne masti, koje se izLimfa sadrži neutralne masti, koje se iz digestivnog trakta apsorbuju u limfnedigestivnog trakta apsorbuju u limfne kapilare crevnih resica, a zatim se prekokapilare crevnih resica, a zatim se preko limfe uvode u cirkulaciju.limfe uvode u cirkulaciju.
  28. 28. HEMOSTAZAHEMOSTAZA  Proces sprečavanja isticanja krvi iz povređenog krvnogProces sprečavanja isticanja krvi iz povređenog krvnog sudasuda  Sastoji se u prevođenju krvi u stanje gela, pihtijastu masuSastoji se u prevođenju krvi u stanje gela, pihtijastu masu koja se naziva krvni koagulum.koja se naziva krvni koagulum.  Krajnji efekat procesa je prevođenje solubilnog proteinaKrajnji efekat procesa je prevođenje solubilnog proteina plazme fibrinogena u nesolubilni fibrilarni protein fibrinplazme fibrinogena u nesolubilni fibrilarni protein fibrin  Odvija se u tri faze:Odvija se u tri faze: 1.1. Vaskularna fazaVaskularna faza - vazokonstrikcija i kontrakcija- vazokonstrikcija i kontrakcija cirkularnih glatkih mišićacirkularnih glatkih mišića krvnih sudovakrvnih sudova 2.2. Trombocitna fazaTrombocitna faza – adheracija i agregacija trombocita;– adheracija i agregacija trombocita; stvaranje belog tromba koji predstavlja jezgro zastvaranje belog tromba koji predstavlja jezgro za stvaranje koagulumastvaranje koaguluma 3.3. Plazmina faza (koagulacija)Plazmina faza (koagulacija) – stvaranje koaguluma koji– stvaranje koaguluma koji sadrži mrežu nerastvornih proteina fibrina, krvne ćelije isadrži mrežu nerastvornih proteina fibrina, krvne ćelije i serumserum
  29. 29. KoagulacijaKoagulacija I.I. Stvaranje trombokinaze (protrombinaze) ključnogStvaranje trombokinaze (protrombinaze) ključnog enzima koji prevodi protrombin u trombin –enzima koji prevodi protrombin u trombin – komplikovan kaskadni proces sa spoljašnjim ikomplikovan kaskadni proces sa spoljašnjim i unutrašnjim putem aktivacije;unutrašnjim putem aktivacije; II.II. Prelazak PROTROMBINA u TROMBIN dejstvomPrelazak PROTROMBINA u TROMBIN dejstvom TROMBOKINAZE;TROMBOKINAZE; III.III. Prevođenje FIBRINOGENA u FIBRIN dejstvomPrevođenje FIBRINOGENA u FIBRIN dejstvom TROMBINA. Polimerizacija fibrina u fibrinske konce:TROMBINA. Polimerizacija fibrina u fibrinske konce: FIBRINFIBRIN FIBRINSKI KONCIFIBRINSKI KONCI IV.IV. Retrakcija koaguluma – pomoću kontaktilnogRetrakcija koaguluma – pomoću kontaktilnog molekula TROMBOSTENINA iz trombocita dolazi domolekula TROMBOSTENINA iz trombocita dolazi do skupljanja koaguluma i istiskivanja seruma.skupljanja koaguluma i istiskivanja seruma. Са2+ , XIIIa XIII TROMBIN
  30. 30. Evolucija sistema zaEvolucija sistema za cirkulacijucirkulaciju
  31. 31. Protisti, sunđeri, dupljariProtisti, sunđeri, dupljari  HidrolimfaHidrolimfa  Tečnost spoljašnjeTečnost spoljašnje sredinesredine
  32. 32. Mekušci, zglavkari, plaštašiMekušci, zglavkari, plaštaši  Hemolimfa  Otvoren sistem za cirkulaciju  Hemolimfa protiče delom kroz sistem sudova, delom se izliva u lakune  Kod organizama koji se slabo kreću  Izuzeci:  Glavonošci – izuzetno pokretni organizmi, dobri plivači  PRVI PUT zatvoren sistem za cirkulaciju i srce

×