Економска школа ''Нада Димић''

1. ЖЛЕЗДЕ
Жлезде су органи који имају задатак да произдводе супстанце неопходне за правилан рад
нашег организма. Жлезде могу излучити те супстанце у крвоток (ендокрине жлезде), у
неку од телесних шупљина или у спољашњу средину (егзокрине жлезде).
ЕНДОКРИНЕЖЛЕЗДЕ- ЖЛЕЗДЕ СА УНУТРАШЊИМ ЛУЧЕЊЕМ
Своје продукте шаљу директно у крв- њихови секрети избацују се у међућелијски простор,
а из њега у крв којом доспевају до места у организму на коме испољавају своје дејство. То
су хемијске супстанце које подстичу или спречавају одређене телесне функције.
Уз ове жлезде присутни су дисконтинуирани капилари (налазе се у ткиву јетре, ткиву
слезине и кори надбубрежне жлезде).
Постоји неколико типова ендокриних жлезда, а неке од њих, као што је панкреас, имају и
ендокрине и егзокрине функције. Егзокрини део панкреаса лучи панкреасни сок,
неопходан за процес варења у танком цреву, а ендокрини део ослобађа инсулин и шаље
га диретно у крвоток, како би се регулисао ниво шећера у крви.
ЕГЗОКРИНЕ ЖЛЕЗДЕ-ЖЛЕЗДЕСА СПОЉАШЊИМ ЛУЧЕЊЕМ
Своје продукте шаљу ван тела или у одређене органе- имају изводне канале преко којих
њихови секрети доспевају до места где делују.
Прате их континуирани капилари (карактеристични су за мишићно, масно и нервно ткиво,
плућа, лимфне органе и егзокрине жлезде)
Такве су пљзвачне жлезде, које луче пљувачку у устима, знојне жлезде, које, преко пора
на епидерму, избацују зној ван тела итд.
-Према грађи могуће је разликовати следеће типове егзокриних жлезда:
1. цеволике (тубуларне), у виду тубула (слепо завршених цевчица)2. мешколике
(ацинусне), у виду ацинуса (мешак лоптастог облика) који су најчешће груписани у
гроздасте облике које имају заједнички систем изводних канала.
3. мешовите, које поседују како цевасте тако и мешколике делове (нпр. подјезична
жлезда).
-На основу хемизма и изгледа производа лучења разликују два типа жлезданих ћелија:
1. серозне чији је секрет, посматран под светлосним микроскопом, компактан тако да
образује грануле (лат. гранулум = зрно); такве су нпр. подвиличне и подјезичне пљувачне
жлезде;

2. 2. мукозне чији секрет није компактан.
-Према начину секреције егзокрине жлезде обухватају три групе:
1. Апокрине жлезде - током секреције, део тела ћелије одлази заједно са продуктом
2. Мерокрине жлезде - ћелије ослобађају свој продукт у околину путем егзоцитозе.
3. Холокрине жлезде - целокупна ћелија дезинтегрише да би ослободила свој продукт.
-Могу се разликовати још и:
1. хомокрине жлезде грађене од једне врсте ћелија које све стварају исти секрет;
2. хетерокрине жлезде, изграђене од различитих врста ћелија које синтетишу различите
секрете.
-Тип секреторног продукта који луче егзокрине жлезде може бити:
1. Лојни - воденкасти продукт богат протеинима
2. Серозни - вискозни продукт, богат гликопротеинима
3. Мукозни - липидни продукт
ЛОЈНЕ ЖЛЕЗДЕ
У сваком фоликулу длаке на нашој кожи налази се једна лојна
жлезда или више њих.
Оне производе масну супстанцу која се зове лој. Лој се
таложи на и на горњем делу фоликула и на површинском
слоју длаке, формирајући непропустљив слој на кожи.
Ипак, у неким деловима нашег тела, као што су усне, очни
капци или брадавице, на којима нема длака, лојне жлезде
немају везе са фоликулом длаке и луче лој директно на
површину епидерма.
ЗНОЈНЕ ЖЛЕЗДЕ
Ако посматрамо кожу испод лупе, приметићемо велики број рупица на њој- поре.
Поре су у вези са жлездама преко уских канала кроз које пролазе и излазе на површину
коже лој, продукт лојних жлезда, зној, продукт
знојних жлезда.
Знојне жлезде имају важну улогу за подешавање
механизма телесне температуре. Када је потребно
да се наш организам ослободи вишка топлоте,

3. повећава се напајање коже крвљу и лучење зноја, који испарава и на
тај начин хлади површину коже.
У кожи појединих делова тела, као што је кожа испод пазуха, млечна
ареола и генитална зона, од самог рођења су присутне посебне знојне
жлезде. То су тзв. апокрине жлезде, које почињу са радом тек од
периода пубертета. Ове жлезде имају мехуриће у којима се лучи
течност беличасте боје. Уместо да та течност буде избачена на површину, она остаје у
унутрашњости фоликула длаке.
''ГНЕЗДО'' ЗА НОВИ ЖИВОТ
Ендометеријум је слузокожа која облаже унутрашњост материце. Испод слоја који облаже
материцу, налази се још један слој, ламина проприја, у коме се налази мноштво жлезда
натопљених великом количином крви из крвних судова. Ендометријум ствара слузокожу
која треба да послужи као гнездо за ембрион и развој фетуса, али и као заштита за
материцу од спољних агенаса. Утиче на правилну размену између детета и слузокоже у
материци у чему посредује плацента.
ИЗЛУЧЕВИНЕ ЦРЕВА
У унутрашњости танког црева, тачније у просторима између бројних вилуса на
унутрашњим зидовима црева, налазе се жлезде тубастог облика, које луче специјалну
течност. Ова течност садржи многе ензиме, који углавном потичу из ћелија цревне
слузокоже. Поменуте ћелије се стално ''љуште'', односно одвајају се честице са
спољашњег слоја. Из ових ћелија потичу и протеини који се налазе у цревним
излучевинама.
И у дванаестопалачном цреву (почетни део танког црева) присутне су жлезде. То су тзв.
Брунерове жлезде које луче алкалну слуз пуну ензима корисних за процес варења.
ПЉУВАЧНЕ ЖЛЕЗДЕ
Сваког дана пљувачне жлезде излуче око 1500 ml пљувачке.
Најважније пљувачне жлезде су доушне, подјезичне, подвиличне (оне производе највећи
део укупне количине пљувачке).
Пљувачка има неколико улога: олакшава гутање, топи молекуле хране који стимулишу
густативне папиле, одржава влажност уста и чистоћу зуба.
Осим тога, садржи и један веома важан ензим- птијалин,
који је важан за варење скроба, и један протеин- муцин.

4. ЛУЧЕЊЕ ЕНЗИМА
Простата је орган који имају само мушкарци. Налази се испод мокраћне бешике. То је
уствари жлезда састављена од мањих јединица од којих свака има по један канал који,
заједно са осталима, води према уретри.
Течности које се луче у простати су базне. То су ензими који се уједињују у семеној
течности. Имају задатак да обезбеде хранљиве материје за сперматозиде и да олакшају
њихово кретање.
ЖЕЛУДАЦ
На слузокожи у желуцу има много жлезда. Оне које се налазе близу кардије и пилоруса,
на почетном и завршном делу, луче првенствено слуз.
Александра Дамњановић, I1
Литература
https://www.wikipedia.org/
Моје тело,издање бр.28, жлезде.Издавач- Петрос Капинстос.