Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Fiziologija krvi milica

  • Login to see the comments

Fiziologija krvi milica

  1. 1. FIZIOLOGIJA KRVI Uloga krvi, zapremina, Fizičko-hemijske osobine i sastav krvi
  2. 2.   Krv je endogena telesna tečnost svojstvena samo kičmenjacima. Limfa,druga telesna tečnost, nastaje iz krvi i u nju se uliva.
  3. 3. ULOGA KRVI   Respiratorna funkcija ( O2 i CO2 )  Nutritivna funkcija  Ekskretorna funkcija  Regulatorna funkcija  Odbrambena funkcija  Transportna ili prenosna funkcija
  4. 4. ZAPREMINA KRVI  Zaprenima krvi odraslog čoveka teškog 70 kg iznosi priblizno oko 5 litara.Od te zapremine oko 2750 ccm čini plazma, a ostatak od 2250 ccm čine uobličeni elementi, uglavnom crvena krva zrnca.  Celokupni volumen krvi iznosi 6 – 8% telesne mase.
  5. 5.  Gubitak 30% krvi nije praćen većim poremećajem, medjutim ako je gubitak krvi veći od 30% celokupne količine krvi javljaju se simptomi poshemoragičnog šoka.  Gubljenje plazme je naročito ispo ljeno u toku teških opekotina, pri akutnom stvaranju otoka, prolivu, jakom znojenju.
  6. 6. FIZIČKO-HEMIJSKA SVOJSTVA  KRV- viskozna(zavisi od broja eritrocita), neprovidna tečnost, crvene boje u kojoj lebde uobličeni elementi-ćelije krvi.  Igled krvi zavisi od količine kiseonika vezanog za hemoglobin sadrzan u eritrocitima.
  7. 7. SASTAV KRVI  Krvi čini oko 55% tečne krvne plazme i oko 45% čvrstih krvnih ćelija koje se nalaze u plazmi.
  8. 8. KRVNA PLAZMA  Krvna plazma je bezbojna, odnosno žućkasta tečnost: vodeni rastvor organskih i neorganskih materija. Sastoji se od vode, natrijum-hlorida, ostalih soli, male količine šećera, nekih masnih materija, hormona, kiseonika i ugljen-dioksida. U krvnoj plazmi se nalaze krvne belančevine: albumini, globulini i fibrinogen
  9. 9.  Krvnu plazmu najvećim delom čini voda (91-92%). Najznačajnije komponente krvne plazme su proteini:  fibrinogen,  imunoglobulini i  albumini
  10. 10.  Fibrinogen stvaraju ćelije jetre i od njega nastaje fibrin za vreme procesa koagulacije. Pri povredi krvnog suda fibrin van krvnih sudova se taloži zajedno sa krvnim ćelijama pri čemu se na površini izdvaja serum.
  11. 11.  Imunoglobulini učestvuju u odbrambenim reakcijama imunskog sistema.
  12. 12.  Albumini su transportni proteini krvne plazme (prenose npr. lipide, neke hormone i jone) i održavaju stalan osmotski pritisak krvi.
  13. 13. FIZIOLOŠKI RASTVORI  To su rastvori koji se mogu uneti u krv bez štetnih posledica po organizam.  Mogu biti:  Prosti( 8,5 – 10 g/l rastvor natrijum-hlorida)  slozeni
  14. 14. UOBLIČENI ELEMENTI KRVI  Osim tečnog dela-krvne plazme,krv sadrzi i ćelijske,uobličene elemente, koji zauzimaju nešto manje od polovine zapremine krvi.  Postoji tri vrste krvnih ćelija :eritrociti, leukociti i trombociti.
  15. 15. KRVNE ĆELIJE-eritrociti Eritrociti (crvena krvna zrnca) obavljaju prenošenje kiseonika i ugljendioksida. Kod većine sisara zreli eritrociti nemaju jedro ni organele. Imaju oblik dvostruko ulubljenog diska čime se njihova površina povećava i time olakšava razmena gasova. Eritrociti su veoma gipki – sa lakoćom se prilagođavaju nepravilnom obliku kapilara kao i promenama njihovog prečnika. Ova osobina eritrocita je veoma značajna, jer je njihov prečnik veći od prečnika najmanjih kapilara.  U citoplazmi eritrocita prisutno je oko 33% hemoglobina – proteina za koji se vezuju kiseonik i ugljen-dioksid. Kada je za njega vezan kiseonik, hemoglobin postaje oksihemoglobin, a kada je vezan ugljen-dioksid on prelazi u karbaminohemoglobin. Ova dva oblika hemoglobina mogu prelaziti jedan u drugi. Ukoliko se, međutim, za hemoglobin veže ugljen-monoksid, hemoglobin prelazi u karboksihemoglobin. To jedinjenje više ne može da prelazi ni u jedan od prethodna dva oblika.  Eritrociti žive oko 120 dana, nakon čega ostareli eritrociti bivaju razloženi u jetri, slezini, limfnim čvorima i koštanoj srži. Eritrociti viših kičmenjaka stvaraju se u koštanoj srži, dok se kod nižih kičmenjaka stvaraju u slezini.  Proces stvaranja svih krvnih ćelija naziva se hematopoeza, dok je stvaranje eritrocita -eritropoeza. 
  16. 16. LEUKOCITI                Leukociti Leukociti (bela krvna zrnca) se prema izgledu jedra i citoplazme svrstavaju u dve osnovne grupe: granulocite, koji imaju segmentirano jedro i granule u citoplazmi i agranulocite, čije je jedro celovito, okruglo i u citoplazmi nema zrnaca - granula. U granulocite spadaju tri tipa ćelija: neutrofilni, eozinofilni i bazofilni leukociti. Agranulociti su: limfociti i monociti. Leukociti su u osnovi odbrambene ćelije pošto učestvuju u: odbrani organizama od patogenih organizama (bakterija, gljiva, protozoa, parazitskih crva) i virusa, u upalnim procesima i alergijskim reakcijama imaju sposobnost fagocitoze mikroorganizama pa se nazivaju i fagociti.
  17. 17. TROMBOCITI  Trombociti  Trombociti (krvne pločice) su sitna zrnca pločastog oblika koja ne sadrže jedro i žive veoma kratko. Imaju veoma važnu ulogu u koagulaciji (zgrušavanju krvi prilikom povrede krvnog suda, čime se sprečava oticanje krvi).
  18. 18. KOAGULACIJA KRVI      Koagulacija krvi je pojava prelaska krvi iz tekućeg u čvrsto stanje, poslije ozljede krvne žile. Čimbenici zbog kojih se krv zgrušava jesu proteini, koje proizvodi uglavnom jetra, a ima ih 16 (fibrinogen, protrombin, tkivni tromboplastin, kalcijevi ioni, proakcelerin (Ac-G), aktivirani proakcelerin, prokonvertin, antihemofilijski globulin A, antihemofilijski globulin B, Stuart Prowerov čimbenik, preteča plazmatskog protoplazmina, Hagemanov čimbenik, čimbenik stabiliziranja fibrina, Fletcherov čimbenik, Fitzgeraldov čimbenik, trombocitni čimbenik). Suština ovog procesa je u pretvaranju belančevina fibrinogena rastvorenog u krvnoj plazmi, pod djelovanjem enzima trombina u nerastvorljivu bjelančevinu fibrin, u prisustvu iona kalcijuma. To je složen enzimski proces, koji protječe u tri faze: prva faza je stvaranje aktivnog enzima tromboplastina (trombokinaza); druga faza je pretvaranje proenzima protrombina u aktivni enzim trombin pod delovanjem tromboplatina treća faza je pretvaranje rastvorljive belančevine fibrinogena u nerastvorljivi fibrin pod djelovanjem trombina.
  19. 19. SEDIMENTACIJA ERITROCITA  Sedimentacija eritrocita je jednostavan, varijabilan, ali i realan laboratorijski test koji se odnosi na brzinu taloženja eritrocita in vitro, uzetih iz pune venozne ili kapilarne krvi i pomešane sa rastvorom antikoagulansa u odnosu 4:1, izazvanu delovanjem sile Zemljine teže.
  20. 20. Odredjivanje brzine sedimentacije eritrocita
  21. 21. HEMOLIZA  Hemoliza je pojam koji označava raspadanje crvenih krvnih stanica (eritrocita) što uzrokuje izlaženja staničnih sastojaka (hemoglobin) u izvanstaničnu tekućinu unutar krvnih žila ili u tkiva.  Hemoliza eritrocita u čovjeku može nastati zbog mnogih naslednih ili stečenih uzroka, što može rezultirati anemijom. Tako nastale anemije nazivaju se hemolitičke anemije.
  22. 22. KRVNE GRUPE  Krv se deli na 4 krvne grupe, u zavisnosti da li u eritrocitima postoje određeni proteini. To su: A , B , AB i O .
  23. 23.  Krvne grupe nisu pravilno raspoređene širom populacije. O+ je najčešća, a ABnajređa. Takođe postoje varijacije u rasporedu krvnih grupa u okviru ljudskih sub-populacija.
  24. 24. IMUNITET  Imunitet (u biologiji, medicini i veterini) odbrambena sposobnost organizma da se bori od napada stranih mikroorganizama (virusa, bakterija, gljivica i parazita), njihovih hemijskih supstanci (toksina), kao i sopstvenih izmenjenih (npr. tumorskih) i istrošenih ćelija.

×