SlideShare a Scribd company logo
1 of 43
16. decembar 2013

1
●
●

●

FIZIOLOGIJA
KARDIOVASKULARNOG
SISTEMA

●

16. decembar 2013

Dr med.

2
KARDIOVASKULARNI SISTEM (KVS)
Funkcija i osnovni delovi KVS
KVS ima funkciju
transportnog sistema u
organizmu.
●

doprema "gorivo" iz hrane i
kiseonik iz vazduha u ćelije, gde
dolazi do sagorevanja i
oslobađanja energije, potrebne
za funkcionisanje organizma.
orga
Istovremeno, krv odnosi
produkte sagorevanja iz ćelije
(CO2 i H2O).

Kardiovaskularni sistem
čine:
1. KRV
2. KRVNI SUDOVI
3. SRCE
16. decembar 2013

Dr

3
3
16. decembar 2013

4
16. decembar 2013

5
Залистци затварају односно отварају ушћа у
одређеној фази срчане акције. Фаза пуњења
крвљу назива се дијастола,
а фаза контракције срчаног мишића и пражњење
шупљине назива се систола.
У фази дијастоле преткоморе, комора је у фази
систоле. Тада су тролисни залистак и дволисни
залистак на преткоморско-коморским ушћима
затворене, а плућни залистци и аортни залистак
на артеријским ушћима отворене и комора се
празни.
У фази систоле преткомора, комора је у фази
дијастоле. У том су тренутку тролисни залистак и
дволисни залистак отворене, а плућни залистак
и аортни залистак затворени и комора се пуни
16. decembar
6
крвљу. 2013
16. decembar 2013

7
16. decembar 2013

8
Спроводни систем
срца
Срце ради самостално (аутоматски) јер има ћелије које имају
посебну улогу у стварању и преносу импулса, у које спадају [20]. ;
Ћелије сопственог специфичног аутономног система за
стварање и спровођење импулса,
Ћелије радне мускулатуре миокарда преткомора и комора

16. decembar 2013

9
Сину-атријални део образује истоимени преткоморни чвор,
синусни чвор,
односно Кејт - Флаков чвор (енгл. Keith – Flack),
који се налази у лумену десне преткоморе,
и лежи између горње шупље вене и десног увастог наставка
(десне аурикуле).
Сноп овог чвора је дугачак 1 см а широк 3 см, и протеже се дуж
терминалног гребена срца до доње шупље вене.
Сину-атријални чвор је предводник рада срца, из кога се
импулси прво шире кроз зид десне а затим и леве преткоморе.
У овом чвору, у ритму од 60-80 откуцаја у минути, јављају се
импулси који изазивају контракцију миокарда преткомора. На тај
начин настаје систола преткомора.

16. decembar 2013

10
Импулс који полази из синусног чвора
*синусни чвор, односно Кејт - Флаков чвор (енгл. Keith – Flack
шири се попут kонцентричних таласа кроз средишне делове
миокарда преткомора брзином од 1 м/сек.
деполаришући најпре миокард десне,
а затим и леве преткоморе.
Ова активација миокарда претркомора одвија се током 0,06 до
0.15 сец. (просечно 0,09 до 0,11 сек)
и манифестује се таласом П на ЕКГ.

16. decembar 2013

11
Импулс настао у преткоморама преноси се у коморе преко
1.преткоморно-коморног (атрио-вентрикуларног) дела спроводног
система, који сачињавају преткоморно-коморни или
атриовентрикуларни чвор (АВ чвор)
односно преткоморно-коморни чвор или Ашоф-Таварин чвор (енгл.
Aschoff - Tawara) који се налази у нивоу десног преткоморно-коморног
(атриовентрикуларног) ушћа
2.и преткоморно-коморног снопа или Хисовог снопа који директно
започиње од овог чвора. Атриовентрикуларни чвор, у одрасле особе
је величине од 2 до 3 мм у ширину и 5 до 6 мм у дужину.
Дебљина му је око 0,75 до 1 мм, а његове везе улазе у миокард
десне и леве преткоморе и са Хисовим снопом чине основни контакт,
који има посебна својства у систему спровођења импулса са
преткомора на коморе.

16. decembar 2013

12
16. decembar 2013

13
Proticanje krvi ima
uvek isti smer.

SRCE I KRVOTOK
P

p (kPa)

Jedan ciklus:
1.Lijevi atrijum (LA)
p oko 1 kPa (7,5 mm
Hg)

Aorta

Vena
cava
DA

2.Lijevi ventrikul (LV)
p oko 16 kPa (120
mmHg)

1
6
1
4
1
2
1
0
8

LA

6
DV

LV

4

5.Desni ventrikul (DV)
p oko 3 kPa (20 mmHg)
6.Protok krvi kroz mali
krvotok 2013
16. decembar

12
0
10
0
8
0

0

3
2
1
0

K
A
r

a
L
V
L
A

2
0

0

V

Aorta
Aorta

6
0
4
0

2

3.Protok krvi kroz veliki
krvotok
4.Desni atrijum (DA)
p oko 0,8 kPa (6
mmHg)

p (mmHg)

b

DV
D
V

2
0
1
00
c

t
A
P

DA

t

f = 20-200 Hz
K

Elementi KVS – srce, sistemski i
plućni krvotok.
krvotok

Promjena pritiska u aorti, lijevom atrijumu i
ventrikulu (a) i plućnoj arteriji, desnom atrijumu
i ventrikulu (b) u toku jednog srčanog ciklusa; c
je fonogram.
14
14
16. decembar 2013

15
Pribor za krvotok
• Pribor za krvotok, srce i krvni sudovi, obrazuju
potpuno
zatvoreni sistem opnastih kanala, kroz koje stalno
protiče krv, vršeći transport gasova, hranljivih
materija i
njihovih otpadnih produkata.
• Krv protiče kroz sistem zahvaljujući ritmičkoj
kontrakciji
srčanog mišića
.

16. decembar 2013

16
SRCE I KRVOTOK
Srce je dvostruka pumpa, koja pumpa krv kroz dva cirkulatorna sistema:
pump
pulmonalni (mali) (~20%) i sistemski (veliki) krvotok (~80%).
Naše srce se kontrahuje (kuca) oko 70 puta u minutu i oko 30 miliona puta tokom
jedne godine!
Energija potrebna za istiskivanje krvi u krvotok dobija
se kontrakcijom mišića atrijuma, odnosno ventrikula.
Smer kretanja krvi obezbeđuju srčani zalisci
(valvule), od kojih se jedan par nalazi između
atrijuma i ventrikula (mitralna i triskupidna valvula), a
drugi je između ventrikula i aorte, odnosno
pulmonalne arterije.

16. decembar 2013

17
17
KRVNI SUDOVI
Krvni sudovi: arterije, arteriole, kapilare, venule, vene. Ako bi nastavili sve krvne
sudove jedne na druge, mogli bi smo okružiti Zemlju 2,5 puta.

16. decembar 2013

18
18
16. decembar 2013

19
Arterije i vene
• Arterije i vene, jesu opnasti cilindrični kanali
koji se
granaju po celom telu, izuzev hrskavičavog tkiva
i
prozračnih delova očne jabučice.
• Oni obrazuju 2 sistema, arterijski i venski, koje
povezuju
krvni kapilari i arterio-venske spojnice
e

16. decembar 2013

20
16. decembar 2013

21
21
Brzina proticanja krvi kroz krvne sudove
6000cm2

30cm/s

brzina

5cm/s

površina

3cm

18cm2

2

1mm/s
kapilare

aorta

vena cava

Promjena brzine krvi duž krvnog stabla

Za brzinu su date srednje vrednosti. S obzirom na
pulsni karakter krvotoka, brzina u aorti, na primer,
varira u toku jednog srčanog ciklusa od 0 - 0,5 ms-1.
Kritična brzina krvi u aorti iznosi 0,4 ms-1, što znači
da će u toku trajanja sistole u jednom delu kretanje
krvi u aorti biti turbulentno.
16. decembar 2013

22
22
Kapilari
• Kapilari su majušni krvni sudovi dužine 1-2 mm.
• Zid kapilara satoji se samo od endotela koji je
mestimično pojačan granatim vezivnim ćelijama,
pericitima.
• Endotelne ćelije kapilara imaju sposobnost kontrakcije.
• Svojom kontrakcijom one zartvaraju lumen kapilara i
prema potrebi isključuju ga iz krvotoka
.

• Brzina protoka kr vi kroz kr vni sud obr nuto je
srazmer na
površini nje govog popre čnog preseka.
• Brzina protoka kr vi najniža je u kapilarima, što
omogućava adekvatnu razmenu nutrijenata
16. decembar 2013

23
Karakteristike protoka krvi kroz kapilare
Najmanji krvni sudovi su
kapilare (dijametar ~ 20
µm).
Njihov ukupni poprečni
presek je ogroman - oko
6000 cm2 jer ih ima više
miliona.
Na preseku aktivnog
mišića kapilara je oko
190/mm2.
pk
od arterija

p
o

pk
υ krvi

p
o

ka venama

Simultano dejstvo krvnog i osmotskog pritiska duž
kapilare.
Osmotski pritisak po je oko 3 kPa (20 mmHg), pk vrijednost
mijenja od 3,3 kPa (25 mmHg) na arterijskom kraju, do 1,3
kPadecembar 2013 na venskom kraju.
16. (10 mmHg)

U 1 kg mišićne mase
ukupna dužina kapilara
iznosi oko 190 km, a
površina zidova, kroz koje
se odvija razmena
materije, oko 12 m2.
Na taj način su ćelije
mišića su u dobrom
kontaktu sa kapilarama. U
24
srčanom mišiću je skoro
24
svaka ćelija u kontaktu sa
Koronar na cir kulacija
• Srčani mišić vaskularizuju leva i desna
koronar na ar terija
(kod oko 50% osoba više kr vi te če kroz desnu
koronar nu
ar teriju), koje polaze od po četnog dela aor te.
• Leva koronar na ar terija deli se na dve grane:
kr užnu i
nishodnu, inter ventrikular nu.
• Vene srčanog mišića skupljaju se i obrazuju
koronar ni
sinus, koji se uliva u desnu pretkomor u
.

16. decembar 2013

25
Lokalna re gulacija protoka kr vi
• Protok kr vi kroz koronar ne sudove kod
čoveka u stanju
mirovanja iznosi oko 225 ml/min.
• Kad god se poveća snaga kontrakcije, bez
obzira na
uzrok, raste i koronar ni protok kr vi.
• Protok kr vi kroz koronar ne kr vne sudove je
uglavnom
direktno srazmeran potrebi miokar da za
kiseoniko
m

16. decembar 2013

26
Cerebralna cir kulacija
• Lokalna re gulacija pr otoka kr vi kroz mozak
(autore gulacija)
• Nor malan protok kr vi kroz moždano tkivo iznosi oko
750
ml ili 15% od ukupnog volumena srca u bazalnim
uslovima.
• Dobra autore gulacija u rasponu pritisaka 50 – 130
mmHg.
• Tri metabolička faktora koja veoma snažno deluju na
protok kr vi kr oz mozak: koncentracija CO2,
koncentracija
H+ i koncentracija O2.
• Glavnu ulogu ima CO2 (kada se konc CO2 pove ća
16. decembar 2013
dolazi
do dilatacije i obr nuto)
.

27
Splanhikusna cir kulacija
• Splanhikusna cir kulacija: snadbevanje
kr vlju GIT-a, jetre,
slezine i pakreasa.
• Ukupni splanhikusni protok iznosi oko 30%
min.
volumena.
• Jetra se snadbeva kr vlju na dva na čina:
putem hepatične
ar terije i vene por te
e.

16. decembar 2013

28
Jetra ima visok protok kr vi i nizak vaskular ni
otpor.
• Oko 1050 ml krvi teče iz portalne vene u sinusoide
jetre
svakog minuta, a dodatnih 300 ml stiže u sinusoide iz
hepatičke arterije (oko 27% min. vol srca).
• Pritisak u portalnoj veni koja ulazi u jetru je oko 9 mm
Hg, a pritisak u hepatičkoj veni koja ide iz jetre ka veni
kavi je skoro tačno 0 mm Hg
.

16. decembar 2013

29
16. decembar 2013

30
16. decembar 2013

31
U normalnim uslovima,
kada krv cirkuliše u arterijama, ona vrši pritisak na zidove krvnih
sudova.
Izraz “arterijalni pritisak“, dakle, predstavlja pritisak koji vrši krv na
zidovima arterija.
Ovaj pritisak mora biti dovoljan da osigura adekvatnu perfuziju
tkiva u periodu aktivnosti i u periodu opuštanja.
Arterijski pritisak nastaje kao rezultat dve sile.
Jednu stvara leva komora srca koja istiskuje krv u aortu. Za
razliku od nje, desna komora potiskuje krv preko pulmonalnog
zaliska u plućnu arteriju.
Drugu silu stvaraju arterije, odnosno njihova sila otpora protoku
krvi. Određeni nervni impulsi mogu da uzrokuju širenje ili

16. decembar 2013

32
16. decembar 2013

33
16. decembar 2013

34
16. decembar 2013

35
16. decembar 2013

36
16. decembar 2013

37
16. decembar 2013

38
PULS
merenje frekfencije i osobina pulsa na periferiji vrse se na
sledecim arterijama:
1. Brahijalna arterija-medijalno od bicepsa,iznad lakta
2. Radijalna arterija-u predelu rucnog zgloba,sa spoljnje strane
prema palcu
3. Femoralna arterija-na sredini spine i pubicne kosti
4. Poplitealna arterija-u poplitealnoj jami
5. Arterija dorsalis pedis-na dorsumu stopala
6. Arterija tibialis posterior-iza medijalnog maleolusa
7. Karotidna arterija-u visini krikoide,na unutrasnjoj strani
m.sternokleidomastoideusa,najbolje sa desne strane
Pri pregledu pulsa palpira se najcesce radijalna arterija i broje se
otkucaji u toku 15 sekundi,ta
vrednost se mnozi sa 4 da bi se dobila vrednost u toku 60
sec(1min).
Ako je ritam nepravilan treba da se broji tokom 60 sec(1min) a
16. decembar
39
najbolje 2013 da se broje srcani
je
Pulsni talasi i elastičnost krvnih sudova
p (kPa)
F

16

v

(a)

10
F
1

2

v

(b)

t(s)

Pulsni oblik kretanja krvi.

Kretanje tečnosti kroz cevi ne-elastičnih (a)
i elastičnih zidova (b).

Dužina arterijskog stabla iznosi najviše
1,4 m pa pulsni talas stiže do kraja
arterijskog stabla u vremenu t = s/u =
1,4 m/5 ms-1 = 0,28 s, koje odgovara
trajanju sistole. Dakle, dok traje
kontrakcija ventrikula pulsni talas prođe
kroz celo arterijsko stablo i svi krvni
sudovi su rastegnuti.
Elastičnost krvnih sudova pomaže
proticanju krvi kroz krvne sudove.
16. decembar 2013

40
40
16. decembar 2013

41
Vrste pulsa :
1. Pulsus filiformis(parvus et tardus-sporo nastaje i dugo traje)-mali puls ,kod srcane
insuficijencije,hipovolemije,soka,aortne stenoze,povecanog perifernog otpora
2. Koriganov puls(pulsus altus et celer-visok sa brzim usponim i padom,kratkim
vrhom)kod povisene temperature,povisenog UV-udranog
volumena,anemije,hipertireoze,aortne
insuficijencije-AI,ductusa arteriosusa persistensa-DAP,ateroskleroze
3. Pulsus bisferians-dvostruki sistolni vrh,kod Ai-aortne insuficijencije,hipertroficne
kardiomiopatije
4. Pulsus alternans(altus(magnus)/parvus)-ritam pravilan ali puls menja amplitude od
udara
do udara(smenjivanje jednog viseg i nizeg pulsnog talasa),znak je teske srcane
insuficijencije
5. Pulsus bigeminus-jedna sinusna i jedna ekstrasistolna kontrakcija,rastojanje
izmedju
otkucaja nije jednako(aritmican puls)
6. Pulsus paradoksus-smanjenje amplitude u inspirijumu,javlja se kod :perikardijalne
tamponade,konstriktivnog perikarditisa,plucne embolije.
7. Reverzni pulsus paradoksus-smanjenje amplitude u ekspirijumu,javlja se kod
hipertroficne kardiomiopatije
8. Dikrotni puls-ima dva talasa-jedan u sistoli a drugi u dijastoli ;prisutan u
hipovolemiji,tamponadi srca,srcanoj insuficijenciji
16. decembar 2013

42
16. decembar 2013

43

More Related Content

What's hot (20)

Sistem organa za izlučivanje
Sistem organa za izlučivanjeSistem organa za izlučivanje
Sistem organa za izlučivanje
 
Anatomija i fiziologija digestivnog trakta
Anatomija i fiziologija digestivnog traktaAnatomija i fiziologija digestivnog trakta
Anatomija i fiziologija digestivnog trakta
 
Skelet glave, trupa i udova
Skelet glave, trupa i udovaSkelet glave, trupa i udova
Skelet glave, trupa i udova
 
Endokrine žlezde
Endokrine žlezdeEndokrine žlezde
Endokrine žlezde
 
015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti
015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti
015 Sistem Za Cirkulaciju Telesnih Tecnosti
 
Fiziologija krvi milica
Fiziologija krvi milicaFiziologija krvi milica
Fiziologija krvi milica
 
Fiziologija respiratornog trakta
Fiziologija respiratornog trakta Fiziologija respiratornog trakta
Fiziologija respiratornog trakta
 
18. Evolucija nervnog sistema
18. Evolucija nervnog sistema18. Evolucija nervnog sistema
18. Evolucija nervnog sistema
 
Sistem organa za cirkulaciju-ponavljanje
Sistem organa za cirkulaciju-ponavljanjeSistem organa za cirkulaciju-ponavljanje
Sistem organa za cirkulaciju-ponavljanje
 
Građa skeleta
Građa skeletaGrađa skeleta
Građa skeleta
 
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistemaFiziologija kardiovaskularnog sistema
Fiziologija kardiovaskularnog sistema
 
Sistem organa za varenje
Sistem organa za varenjeSistem organa za varenje
Sistem organa za varenje
 
Cirkulatorni sistem
Cirkulatorni sistemCirkulatorni sistem
Cirkulatorni sistem
 
Sastav krvi
Sastav krviSastav krvi
Sastav krvi
 
Cula 2017
Cula 2017Cula 2017
Cula 2017
 
Krvni sistem kičmenjaka
Krvni sistem kičmenjakaKrvni sistem kičmenjaka
Krvni sistem kičmenjaka
 
Endokrini sistem Nikola Cekicevic
Endokrini sistem Nikola CekicevicEndokrini sistem Nikola Cekicevic
Endokrini sistem Nikola Cekicevic
 
Digestivni sistem
Digestivni sistemDigestivni sistem
Digestivni sistem
 
Respiratorni sistem čoveka
Respiratorni sistem čovekaRespiratorni sistem čoveka
Respiratorni sistem čoveka
 
Kicmena mozdina
Kicmena mozdinaKicmena mozdina
Kicmena mozdina
 

Similar to Fiziologija kardiovaskularnog sistema

Similar to Fiziologija kardiovaskularnog sistema (20)

срце сисара
срце сисарасрце сисара
срце сисара
 
Sistem organa za cirkulaciju
Sistem organa za cirkulaciju Sistem organa za cirkulaciju
Sistem organa za cirkulaciju
 
Циркулација
ЦиркулацијаЦиркулација
Циркулација
 
krvtijebem2
krvtijebem2krvtijebem2
krvtijebem2
 
Srce
SrceSrce
Srce
 
28. Funkcionalna anatomija. krvni sudovi, limfa
28. Funkcionalna anatomija. krvni sudovi, limfa28. Funkcionalna anatomija. krvni sudovi, limfa
28. Funkcionalna anatomija. krvni sudovi, limfa
 
Infarctus myocardii
 Infarctus myocardii Infarctus myocardii
Infarctus myocardii
 
Срце - Драшковић А.
Срце - Драшковић А.Срце - Драшковић А.
Срце - Драшковић А.
 
Krvni sistem kicmenjaka
Krvni sistem kicmenjakaKrvni sistem kicmenjaka
Krvni sistem kicmenjaka
 
Krvotok
KrvotokKrvotok
Krvotok
 
Срце
СрцеСрце
Срце
 
Krvotok
KrvotokKrvotok
Krvotok
 
Срце - Пјевић Ј.
Срце - Пјевић Ј.Срце - Пјевић Ј.
Срце - Пјевић Ј.
 
Систем органа за циркулацију
Систем органа за циркулацијуСистем органа за циркулацију
Систем органа за циркулацију
 
Krvni sistem (1)
Krvni sistem (1)Krvni sistem (1)
Krvni sistem (1)
 
Cirkulatorni sistem srce, krvi sudovi, limfni sudovi
Cirkulatorni sistem srce, krvi sudovi, limfni sudoviCirkulatorni sistem srce, krvi sudovi, limfni sudovi
Cirkulatorni sistem srce, krvi sudovi, limfni sudovi
 
Srce
SrceSrce
Srce
 
Transport supstanci
 Transport supstanci Transport supstanci
Transport supstanci
 
Fiziologija bubrega
Fiziologija bubregaFiziologija bubrega
Fiziologija bubrega
 
Fiziologija bubrega
Fiziologija bubregaFiziologija bubrega
Fiziologija bubrega
 

More from dr Šarac

Hipertireoidizam
HipertireoidizamHipertireoidizam
Hipertireoidizamdr Šarac
 
Deformiteti kičme
Deformiteti kičmeDeformiteti kičme
Deformiteti kičmedr Šarac
 
DIGESTIVNI TRAKT
DIGESTIVNI  TRAKTDIGESTIVNI  TRAKT
DIGESTIVNI TRAKTdr Šarac
 
Pripreme za ispit
Pripreme za  ispitPripreme za  ispit
Pripreme za ispitdr Šarac
 
Prenatalna dijagnostika
Prenatalna dijagnostika Prenatalna dijagnostika
Prenatalna dijagnostika dr Šarac
 
Monogensko nasleđivanje
Monogensko nasleđivanjeMonogensko nasleđivanje
Monogensko nasleđivanjedr Šarac
 
Koštano tkivo
Koštano tkivoKoštano tkivo
Koštano tkivodr Šarac
 
Veliki mozak
Veliki mozakVeliki mozak
Veliki mozakdr Šarac
 
Građa moždanog stabla
Građa moždanog stablaGrađa moždanog stabla
Građa moždanog stabladr Šarac
 
Fiziologija varenja
Fiziologija varenjaFiziologija varenja
Fiziologija varenjadr Šarac
 
Sinapsa ili-nervni-centar (1)
Sinapsa ili-nervni-centar (1)Sinapsa ili-nervni-centar (1)
Sinapsa ili-nervni-centar (1)dr Šarac
 
Histologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistemHistologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistemdr Šarac
 
HistologijaCirkulatorni sistem
HistologijaCirkulatorni sistemHistologijaCirkulatorni sistem
HistologijaCirkulatorni sistemdr Šarac
 
Endokrini sistem
Endokrini sistemEndokrini sistem
Endokrini sistemdr Šarac
 
Anatomija CNS-a
Anatomija CNS-aAnatomija CNS-a
Anatomija CNS-adr Šarac
 
Bolesti dojke
Bolesti dojkeBolesti dojke
Bolesti dojkedr Šarac
 
Neuroticna reagovanja-dece
Neuroticna reagovanja-deceNeuroticna reagovanja-dece
Neuroticna reagovanja-decedr Šarac
 

More from dr Šarac (20)

Hipertireoidizam
HipertireoidizamHipertireoidizam
Hipertireoidizam
 
Deformiteti kičme
Deformiteti kičmeDeformiteti kičme
Deformiteti kičme
 
DIGESTIVNI TRAKT
DIGESTIVNI  TRAKTDIGESTIVNI  TRAKT
DIGESTIVNI TRAKT
 
Pripreme za ispit
Pripreme za  ispitPripreme za  ispit
Pripreme za ispit
 
Prenatalna dijagnostika
Prenatalna dijagnostika Prenatalna dijagnostika
Prenatalna dijagnostika
 
Monogensko nasleđivanje
Monogensko nasleđivanjeMonogensko nasleđivanje
Monogensko nasleđivanje
 
Koštano tkivo
Koštano tkivoKoštano tkivo
Koštano tkivo
 
Veliki mozak
Veliki mozakVeliki mozak
Veliki mozak
 
Građa moždanog stabla
Građa moždanog stablaGrađa moždanog stabla
Građa moždanog stabla
 
Hormoni
Hormoni Hormoni
Hormoni
 
Miologija
MiologijaMiologija
Miologija
 
GRADJA SRCA
GRADJA SRCAGRADJA SRCA
GRADJA SRCA
 
Fiziologija varenja
Fiziologija varenjaFiziologija varenja
Fiziologija varenja
 
Sinapsa ili-nervni-centar (1)
Sinapsa ili-nervni-centar (1)Sinapsa ili-nervni-centar (1)
Sinapsa ili-nervni-centar (1)
 
Histologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistemHistologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistem
 
HistologijaCirkulatorni sistem
HistologijaCirkulatorni sistemHistologijaCirkulatorni sistem
HistologijaCirkulatorni sistem
 
Endokrini sistem
Endokrini sistemEndokrini sistem
Endokrini sistem
 
Anatomija CNS-a
Anatomija CNS-aAnatomija CNS-a
Anatomija CNS-a
 
Bolesti dojke
Bolesti dojkeBolesti dojke
Bolesti dojke
 
Neuroticna reagovanja-dece
Neuroticna reagovanja-deceNeuroticna reagovanja-dece
Neuroticna reagovanja-dece
 

Fiziologija kardiovaskularnog sistema

  • 3. KARDIOVASKULARNI SISTEM (KVS) Funkcija i osnovni delovi KVS KVS ima funkciju transportnog sistema u organizmu. ● doprema "gorivo" iz hrane i kiseonik iz vazduha u ćelije, gde dolazi do sagorevanja i oslobađanja energije, potrebne za funkcionisanje organizma. orga Istovremeno, krv odnosi produkte sagorevanja iz ćelije (CO2 i H2O). Kardiovaskularni sistem čine: 1. KRV 2. KRVNI SUDOVI 3. SRCE 16. decembar 2013 Dr 3 3
  • 6. Залистци затварају односно отварају ушћа у одређеној фази срчане акције. Фаза пуњења крвљу назива се дијастола, а фаза контракције срчаног мишића и пражњење шупљине назива се систола. У фази дијастоле преткоморе, комора је у фази систоле. Тада су тролисни залистак и дволисни залистак на преткоморско-коморским ушћима затворене, а плућни залистци и аортни залистак на артеријским ушћима отворене и комора се празни. У фази систоле преткомора, комора је у фази дијастоле. У том су тренутку тролисни залистак и дволисни залистак отворене, а плућни залистак и аортни залистак затворени и комора се пуни 16. decembar 6 крвљу. 2013
  • 9. Спроводни систем срца Срце ради самостално (аутоматски) јер има ћелије које имају посебну улогу у стварању и преносу импулса, у које спадају [20]. ; Ћелије сопственог специфичног аутономног система за стварање и спровођење импулса, Ћелије радне мускулатуре миокарда преткомора и комора 16. decembar 2013 9
  • 10. Сину-атријални део образује истоимени преткоморни чвор, синусни чвор, односно Кејт - Флаков чвор (енгл. Keith – Flack), који се налази у лумену десне преткоморе, и лежи између горње шупље вене и десног увастог наставка (десне аурикуле). Сноп овог чвора је дугачак 1 см а широк 3 см, и протеже се дуж терминалног гребена срца до доње шупље вене. Сину-атријални чвор је предводник рада срца, из кога се импулси прво шире кроз зид десне а затим и леве преткоморе. У овом чвору, у ритму од 60-80 откуцаја у минути, јављају се импулси који изазивају контракцију миокарда преткомора. На тај начин настаје систола преткомора. 16. decembar 2013 10
  • 11. Импулс који полази из синусног чвора *синусни чвор, односно Кејт - Флаков чвор (енгл. Keith – Flack шири се попут kонцентричних таласа кроз средишне делове миокарда преткомора брзином од 1 м/сек. деполаришући најпре миокард десне, а затим и леве преткоморе. Ова активација миокарда претркомора одвија се током 0,06 до 0.15 сец. (просечно 0,09 до 0,11 сек) и манифестује се таласом П на ЕКГ. 16. decembar 2013 11
  • 12. Импулс настао у преткоморама преноси се у коморе преко 1.преткоморно-коморног (атрио-вентрикуларног) дела спроводног система, који сачињавају преткоморно-коморни или атриовентрикуларни чвор (АВ чвор) односно преткоморно-коморни чвор или Ашоф-Таварин чвор (енгл. Aschoff - Tawara) који се налази у нивоу десног преткоморно-коморног (атриовентрикуларног) ушћа 2.и преткоморно-коморног снопа или Хисовог снопа који директно започиње од овог чвора. Атриовентрикуларни чвор, у одрасле особе је величине од 2 до 3 мм у ширину и 5 до 6 мм у дужину. Дебљина му је око 0,75 до 1 мм, а његове везе улазе у миокард десне и леве преткоморе и са Хисовим снопом чине основни контакт, који има посебна својства у систему спровођења импулса са преткомора на коморе. 16. decembar 2013 12
  • 14. Proticanje krvi ima uvek isti smer. SRCE I KRVOTOK P p (kPa) Jedan ciklus: 1.Lijevi atrijum (LA) p oko 1 kPa (7,5 mm Hg) Aorta Vena cava DA 2.Lijevi ventrikul (LV) p oko 16 kPa (120 mmHg) 1 6 1 4 1 2 1 0 8 LA 6 DV LV 4 5.Desni ventrikul (DV) p oko 3 kPa (20 mmHg) 6.Protok krvi kroz mali krvotok 2013 16. decembar 12 0 10 0 8 0 0 3 2 1 0 K A r a L V L A 2 0 0 V Aorta Aorta 6 0 4 0 2 3.Protok krvi kroz veliki krvotok 4.Desni atrijum (DA) p oko 0,8 kPa (6 mmHg) p (mmHg) b DV D V 2 0 1 00 c t A P DA t f = 20-200 Hz K Elementi KVS – srce, sistemski i plućni krvotok. krvotok Promjena pritiska u aorti, lijevom atrijumu i ventrikulu (a) i plućnoj arteriji, desnom atrijumu i ventrikulu (b) u toku jednog srčanog ciklusa; c je fonogram. 14 14
  • 16. Pribor za krvotok • Pribor za krvotok, srce i krvni sudovi, obrazuju potpuno zatvoreni sistem opnastih kanala, kroz koje stalno protiče krv, vršeći transport gasova, hranljivih materija i njihovih otpadnih produkata. • Krv protiče kroz sistem zahvaljujući ritmičkoj kontrakciji srčanog mišića . 16. decembar 2013 16
  • 17. SRCE I KRVOTOK Srce je dvostruka pumpa, koja pumpa krv kroz dva cirkulatorna sistema: pump pulmonalni (mali) (~20%) i sistemski (veliki) krvotok (~80%). Naše srce se kontrahuje (kuca) oko 70 puta u minutu i oko 30 miliona puta tokom jedne godine! Energija potrebna za istiskivanje krvi u krvotok dobija se kontrakcijom mišića atrijuma, odnosno ventrikula. Smer kretanja krvi obezbeđuju srčani zalisci (valvule), od kojih se jedan par nalazi između atrijuma i ventrikula (mitralna i triskupidna valvula), a drugi je između ventrikula i aorte, odnosno pulmonalne arterije. 16. decembar 2013 17 17
  • 18. KRVNI SUDOVI Krvni sudovi: arterije, arteriole, kapilare, venule, vene. Ako bi nastavili sve krvne sudove jedne na druge, mogli bi smo okružiti Zemlju 2,5 puta. 16. decembar 2013 18 18
  • 20. Arterije i vene • Arterije i vene, jesu opnasti cilindrični kanali koji se granaju po celom telu, izuzev hrskavičavog tkiva i prozračnih delova očne jabučice. • Oni obrazuju 2 sistema, arterijski i venski, koje povezuju krvni kapilari i arterio-venske spojnice e 16. decembar 2013 20
  • 22. Brzina proticanja krvi kroz krvne sudove 6000cm2 30cm/s brzina 5cm/s površina 3cm 18cm2 2 1mm/s kapilare aorta vena cava Promjena brzine krvi duž krvnog stabla Za brzinu su date srednje vrednosti. S obzirom na pulsni karakter krvotoka, brzina u aorti, na primer, varira u toku jednog srčanog ciklusa od 0 - 0,5 ms-1. Kritična brzina krvi u aorti iznosi 0,4 ms-1, što znači da će u toku trajanja sistole u jednom delu kretanje krvi u aorti biti turbulentno. 16. decembar 2013 22 22
  • 23. Kapilari • Kapilari su majušni krvni sudovi dužine 1-2 mm. • Zid kapilara satoji se samo od endotela koji je mestimično pojačan granatim vezivnim ćelijama, pericitima. • Endotelne ćelije kapilara imaju sposobnost kontrakcije. • Svojom kontrakcijom one zartvaraju lumen kapilara i prema potrebi isključuju ga iz krvotoka . • Brzina protoka kr vi kroz kr vni sud obr nuto je srazmer na površini nje govog popre čnog preseka. • Brzina protoka kr vi najniža je u kapilarima, što omogućava adekvatnu razmenu nutrijenata 16. decembar 2013 23
  • 24. Karakteristike protoka krvi kroz kapilare Najmanji krvni sudovi su kapilare (dijametar ~ 20 µm). Njihov ukupni poprečni presek je ogroman - oko 6000 cm2 jer ih ima više miliona. Na preseku aktivnog mišića kapilara je oko 190/mm2. pk od arterija p o pk υ krvi p o ka venama Simultano dejstvo krvnog i osmotskog pritiska duž kapilare. Osmotski pritisak po je oko 3 kPa (20 mmHg), pk vrijednost mijenja od 3,3 kPa (25 mmHg) na arterijskom kraju, do 1,3 kPadecembar 2013 na venskom kraju. 16. (10 mmHg) U 1 kg mišićne mase ukupna dužina kapilara iznosi oko 190 km, a površina zidova, kroz koje se odvija razmena materije, oko 12 m2. Na taj način su ćelije mišića su u dobrom kontaktu sa kapilarama. U 24 srčanom mišiću je skoro 24 svaka ćelija u kontaktu sa
  • 25. Koronar na cir kulacija • Srčani mišić vaskularizuju leva i desna koronar na ar terija (kod oko 50% osoba više kr vi te če kroz desnu koronar nu ar teriju), koje polaze od po četnog dela aor te. • Leva koronar na ar terija deli se na dve grane: kr užnu i nishodnu, inter ventrikular nu. • Vene srčanog mišića skupljaju se i obrazuju koronar ni sinus, koji se uliva u desnu pretkomor u . 16. decembar 2013 25
  • 26. Lokalna re gulacija protoka kr vi • Protok kr vi kroz koronar ne sudove kod čoveka u stanju mirovanja iznosi oko 225 ml/min. • Kad god se poveća snaga kontrakcije, bez obzira na uzrok, raste i koronar ni protok kr vi. • Protok kr vi kroz koronar ne kr vne sudove je uglavnom direktno srazmeran potrebi miokar da za kiseoniko m 16. decembar 2013 26
  • 27. Cerebralna cir kulacija • Lokalna re gulacija pr otoka kr vi kroz mozak (autore gulacija) • Nor malan protok kr vi kroz moždano tkivo iznosi oko 750 ml ili 15% od ukupnog volumena srca u bazalnim uslovima. • Dobra autore gulacija u rasponu pritisaka 50 – 130 mmHg. • Tri metabolička faktora koja veoma snažno deluju na protok kr vi kr oz mozak: koncentracija CO2, koncentracija H+ i koncentracija O2. • Glavnu ulogu ima CO2 (kada se konc CO2 pove ća 16. decembar 2013 dolazi do dilatacije i obr nuto) . 27
  • 28. Splanhikusna cir kulacija • Splanhikusna cir kulacija: snadbevanje kr vlju GIT-a, jetre, slezine i pakreasa. • Ukupni splanhikusni protok iznosi oko 30% min. volumena. • Jetra se snadbeva kr vlju na dva na čina: putem hepatične ar terije i vene por te e. 16. decembar 2013 28
  • 29. Jetra ima visok protok kr vi i nizak vaskular ni otpor. • Oko 1050 ml krvi teče iz portalne vene u sinusoide jetre svakog minuta, a dodatnih 300 ml stiže u sinusoide iz hepatičke arterije (oko 27% min. vol srca). • Pritisak u portalnoj veni koja ulazi u jetru je oko 9 mm Hg, a pritisak u hepatičkoj veni koja ide iz jetre ka veni kavi je skoro tačno 0 mm Hg . 16. decembar 2013 29
  • 32. U normalnim uslovima, kada krv cirkuliše u arterijama, ona vrši pritisak na zidove krvnih sudova. Izraz “arterijalni pritisak“, dakle, predstavlja pritisak koji vrši krv na zidovima arterija. Ovaj pritisak mora biti dovoljan da osigura adekvatnu perfuziju tkiva u periodu aktivnosti i u periodu opuštanja. Arterijski pritisak nastaje kao rezultat dve sile. Jednu stvara leva komora srca koja istiskuje krv u aortu. Za razliku od nje, desna komora potiskuje krv preko pulmonalnog zaliska u plućnu arteriju. Drugu silu stvaraju arterije, odnosno njihova sila otpora protoku krvi. Određeni nervni impulsi mogu da uzrokuju širenje ili 16. decembar 2013 32
  • 39. PULS merenje frekfencije i osobina pulsa na periferiji vrse se na sledecim arterijama: 1. Brahijalna arterija-medijalno od bicepsa,iznad lakta 2. Radijalna arterija-u predelu rucnog zgloba,sa spoljnje strane prema palcu 3. Femoralna arterija-na sredini spine i pubicne kosti 4. Poplitealna arterija-u poplitealnoj jami 5. Arterija dorsalis pedis-na dorsumu stopala 6. Arterija tibialis posterior-iza medijalnog maleolusa 7. Karotidna arterija-u visini krikoide,na unutrasnjoj strani m.sternokleidomastoideusa,najbolje sa desne strane Pri pregledu pulsa palpira se najcesce radijalna arterija i broje se otkucaji u toku 15 sekundi,ta vrednost se mnozi sa 4 da bi se dobila vrednost u toku 60 sec(1min). Ako je ritam nepravilan treba da se broji tokom 60 sec(1min) a 16. decembar 39 najbolje 2013 da se broje srcani je
  • 40. Pulsni talasi i elastičnost krvnih sudova p (kPa) F 16 v (a) 10 F 1 2 v (b) t(s) Pulsni oblik kretanja krvi. Kretanje tečnosti kroz cevi ne-elastičnih (a) i elastičnih zidova (b). Dužina arterijskog stabla iznosi najviše 1,4 m pa pulsni talas stiže do kraja arterijskog stabla u vremenu t = s/u = 1,4 m/5 ms-1 = 0,28 s, koje odgovara trajanju sistole. Dakle, dok traje kontrakcija ventrikula pulsni talas prođe kroz celo arterijsko stablo i svi krvni sudovi su rastegnuti. Elastičnost krvnih sudova pomaže proticanju krvi kroz krvne sudove. 16. decembar 2013 40 40
  • 42. Vrste pulsa : 1. Pulsus filiformis(parvus et tardus-sporo nastaje i dugo traje)-mali puls ,kod srcane insuficijencije,hipovolemije,soka,aortne stenoze,povecanog perifernog otpora 2. Koriganov puls(pulsus altus et celer-visok sa brzim usponim i padom,kratkim vrhom)kod povisene temperature,povisenog UV-udranog volumena,anemije,hipertireoze,aortne insuficijencije-AI,ductusa arteriosusa persistensa-DAP,ateroskleroze 3. Pulsus bisferians-dvostruki sistolni vrh,kod Ai-aortne insuficijencije,hipertroficne kardiomiopatije 4. Pulsus alternans(altus(magnus)/parvus)-ritam pravilan ali puls menja amplitude od udara do udara(smenjivanje jednog viseg i nizeg pulsnog talasa),znak je teske srcane insuficijencije 5. Pulsus bigeminus-jedna sinusna i jedna ekstrasistolna kontrakcija,rastojanje izmedju otkucaja nije jednako(aritmican puls) 6. Pulsus paradoksus-smanjenje amplitude u inspirijumu,javlja se kod :perikardijalne tamponade,konstriktivnog perikarditisa,plucne embolije. 7. Reverzni pulsus paradoksus-smanjenje amplitude u ekspirijumu,javlja se kod hipertroficne kardiomiopatije 8. Dikrotni puls-ima dva talasa-jedan u sistoli a drugi u dijastoli ;prisutan u hipovolemiji,tamponadi srca,srcanoj insuficijenciji 16. decembar 2013 42