2. Nafta, ugalj i zemni gasu najvažniji izvor
energije na planeti Zemlji. Prisustvo
energije u njima se može objasniti
njihovim organskim poreklom.
Raspadanjem organizama u dubini
Zemlje, pod dejstvom visoke
temperature, visokog pritiska u odsustvu
kiseonika, nastali su nafta, ugalj i zemni
gas. Oni sadrže organska jedinjenja u
kojima je nagomilana hemijska energija,
koja se tokom njihovog sagorevanja
oslobađa u vidu toplotne energije.
3. Nafta je veoma važna kao izvor energije,
ali njena primena ima mnogo veći
značaj, koristi se za dobijanje mnogih
organskih jedinjenja.
Po hemijskom sastavu, nafta je veoma
složena smeša zasićenih acikličnih,
cikličnih i aromatičnih ugljovodonika i
jedinjenja koja pored ugljenika i
vodonika sadrže kiseonik, azot i sumpor
(što nafti daje neprijatan miris).
4. Nafta je smeša sastojaka koji imaju približne
temperature, pa se njena prerada obavlja
u frakcionim kanalima.
Frakcije koje se dobijaju u prvoj fazi prerade
nafte su veoma složene i dalje se prerađuju
destilacijom i preradom čime se razdvajaju
na sastojke koji služe kao sirovina u
proizvodnji organskih jedinjenja.
Sirove frakcije nafte prerađuju se u
procesima rafinacije (uklanjanje
nepotrebnih primesa iz frakcije nafte) i
krekovanja (razlaganje molekula viših
ugljovodonika na zasićene i nezasićene
ugljovodonike sa manjim brojem
ugljenikovih atoma na visokim
temperaturama u prisustvu katalizatora) .
5. Frakcija nafte koja se najviše koristi je benzin. Oktanski
broj benzina je merilo otpornosti benzina na
samoeksploziju, što je merilo i za kvalitet benzina.
Frakcije dobijene iz nafte imaju primenu u različitim
privrednim granama. Pored direktne
primene frakcija koje se dobijaju iz
nafte kao osnovne sirovine, od njih
se prave veštački kaučuk,plastične mase, lekovi,
boje, eksplozivi, lakovi, kozmetički preparati.
Nafta je osnovna sirovina za veliki deo
hemijske industrije.
Iako je nafta veoma važna za industriju i za
svakodnevni život, nepažnjom može da postane
zagađivač prirode. Ogromne su posledice
koje može izazvati zagađivanje vode
naftom.
6. Ugalj je crna stena ili crno-smeđa sedimentna
stena organskog porekla koja ima sposobnost
gorenja, pa se koristi kao fosilno gorivo koje se
vadi iz zemlje rudarskim metodama. Sastoji se
primarno od ugljenika i ugljovodonika, ali i drugih
supstanci. Postoje razne metode za klasifikaciju
prema poreklu, nameni, starosti, toplotnoj moći i
drugim osobinama uglja.
Lignit se odlikuje očuvanom i drvenastom
strukturom, bledo su mrke i prljavo žute boje.
Sadržaj ugljenika je od 60 do 65%, izuzetno do
70%.
Mrki ugalj se odlikuje slabije održanom
drvenastom strukturom, mrke je do crne boje.
Sadržaj ugljenika je od 65 do 80%.
Kameni ugalj se deli na više
podgrupa. Kriterijum za klasifikaciju je
količina ispirljivih supstanci.
7. Proces nastanka uglja nije u potpunosti
objašnjen. Konvencionalna teorija
proces nastanka deli na dve faze:
Pripremna faza ili faza humifikacije- u
ovoj fazi se vrši akumulacija, izmena i
transformacija organske supstance u
treset. Faza traje desetinama hiljada
godina.
Faza ugljenifikacije (karbonizacije)- ova
faza obuhvata procese u kojima se
treset pretvara u lignit, mrki ugaj, kameni
ugalj i antracit (vrsta kamenog uglja) .
8. Zemni (prirodni) gas je prirodno i gasovito
fosilno gorivo, sa velikim udelom metana.
Javlja se samostalno (suvi zemni gas), ili
zajedno sa naftom, obično u gasnoj kapi
iznad nafte (vlažni zemni gas) .
Zemni gas se koristi kao gorivo (npr. za
grejanje motora), u hemijskoj industriji (npr.
kao izvor vodonika pri proizvodnji azotnih
đubriva), u domaćinstvima (kao energent za
grejanje,kuvanje), u industriji (kao energent
za grejanje)...
