Zagadjenje zemljista

51,316 views

Published on

Published in: Education
6 Comments
14 Likes
Statistics
Notes
No Downloads
Views
Total views
51,316
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
1,272
Actions
Shares
0
Downloads
628
Comments
6
Likes
14
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Zagadjenje zemljista

  1. 1. ZAGAĐIVANJE ZEMLJIŠTA
  2. 2. Zemljište <ul><li>je jedan od osnovnih delova svakog kopnenog ekosisitema.njegova osnova osobina je plodnost. To je sposobnost zemljišta da snabdeva biljke vodom, mineralnim supstancama i kiseonikom. Osobine zemljišta odredjuju koliko ce organske materije biljke proizvesti u procesu fotosinteze. Osim toga,zemljište je i stanište za mnogobrojne vrste organizama. </li></ul>
  3. 3. Oblici zagadjivanja zemljišta <ul><li>u osnovi razlikujemo sledeće oblike zagađivanja zemljišta: </li></ul><ul><li>- pojava značajnih koncentracija novih otrovnih materija, </li></ul><ul><li>- značajno povećanje koncentracije pojedinih elemenata, kao što su različiti fosfati i nitrati, </li></ul><ul><li>- pojava patogenih organizama, bakterija i virusa usled kontakta sa fekalnim vodama, </li></ul><ul><li>- pojava radioktivnog materijala koju u zemljište dolazi ili iz podzemnih voda ili putem atmosferskih padavina. </li></ul>
  4. 4. Izvori zagadjivanja <ul><li>Poljoprivreda </li></ul><ul><li>Deponije otpada </li></ul><ul><li>Kisele kiše </li></ul><ul><li>Industrija </li></ul><ul><li>S aobraćaj </li></ul>
  5. 5. Poljoprivreda <ul><li>Zemljište može biti zagađeno na mnogo načina. Jedan od najčešćih izvora zagađivanja je poljoprivreda. Poljoprivredna zemljišta se zagađuju direktnim hemijskim tretmanom radi suzbijanja korova i drugih štetočina. Prekomernim đubrenjem poljoprivredno zemljište se zagađuje različitim neorganskim jedinjenjima. </li></ul>
  6. 6. Deponije otpada <ul><li>Direktni izvor zagađivanja zemljišta su i smetlišta i deponija. Sa njih se spiraju otrovi,koji se jednim delom zadržavaju u zemljištu,a jednim delom odlaze u podzemne vode.na ovim mestima se se intenzivno raspadaju i organske materije,pri čemu se oslobađaju materiju koje zagadjuje zemljište.Osim toga,u procesu raspadaju i oslobađadju se i mnogi gasovi koji zagadjuju atmosferu. </li></ul>
  7. 7. Kisele kiše <ul><li>Kisele kiše su još jedan značajan izvor zagadjivanja zemljišta. One i sušenja mnogih šuma zagađuju zemljišta na velikim prostranstvima.Osim kiselih kiša,iz vazduha dolaze druge materij e koje na manjim ili većim povšinama zagađuje zemljišta.Na primer,prašina,čađ i druge čestice koje se izbacuju kroz dimnjake različitih fabrika ili automobila talože se na okolnim zemljištima i dovode do zagađivanja. </li></ul>
  8. 8. Industrija <ul><li>Od tipa industrije, zavisi koje će se zagađujuće materije naći u zemljištu. Oko cementara se zemljiste zagađuju prasinom, oko topionica olovom, bakrom, arsenom,sumporom ili silicijumom, oko industrije đubriva, nitratima i fosfatima. Zemljišta mogu biti zagađena vodom . </li></ul>
  9. 9. Posledice zagađivanja zemljišta <ul><li>Sušenje šuma </li></ul><ul><li>N emogućnost obnove biljnog pokrivača </li></ul><ul><li>Z agađivanje hrane </li></ul><ul><li>Z agađivanje vode </li></ul>
  10. 10. POSLEDICE <ul><li>N a zemljištima koj e su usled kiselih kiša danas postala kisela , veoma je teško obnoviti prirodne šume ili formirati poljoprivredne površine. N a zemljištima u kojim su se nataložili otrovni teški metali,gotovo da nema uslova za život . </li></ul>
  11. 11. POSLEDICE <ul><li>Štetu zagađivanja zemljišta ne trpe samo priroda, životinje i biljke već i sam čovek. Sve te biljke i životinje završavaju na našim pijacama i u prodavnicama,a na kraju na našim trpezama. Tako otrove koje smo rasejali po prirodi sami jedemo, od njih se razbol j evamo pa često i umiremo. Podzemne vode koje stižu su otrovi , koje smo u baci li u zemljište , nalaze put do naših bunara.Te vode pijemo i sami se trujemo. </li></ul>
  12. 12. Mere zaštite <ul><li>Osnovne mere zaštite podrazumevaju smanjenje upotrebe zagađujućih materija u poljoprivredi i uopšte smanjenje i zagadjenje vazduha i vode ; </li></ul><ul><li>Praćenje stanja </li></ul><ul><li>Eliminacija uzroka </li></ul><ul><li>Redukcija zagadjenih materija </li></ul><ul><li>Sanitarna polja za deponije </li></ul><ul><li>Hemijske mere </li></ul><ul><li>Biološke mere </li></ul>
  13. 13. M ere zaštite <ul><li>Pod najvećim rizikom su građani Beograda, Pančeva, Novog Sada,Smedereva, Bora i Šapca, to su gradovi gde se nalaze fabrike sa najopasnijim otrovom. </li></ul><ul><li>Krajni rok je 2015 . godina, do kada fabrike moraju da primenjuju najnoviju tehniku za prečišćavanje voda, vazduha i zaštitu zemljišta. Cementare su prve koje će primeniti ovu tehniku. </li></ul>
  14. 14. ZAKLJUČAK <ul><li>Korišćenjem cegera umesto PVC kesa uspećemo da smanjimo posledice daljeg zagađivanja Srbije i cele planete. </li></ul><ul><li>ALI PRE SVEGA TREBA DA PROMEN I MO SVOJE LOŠE NAVIKE!!! </li></ul>

×