2. z
ЕНЕРГИЈА СУНЦА
▪Соларна или Сунчева енергија, је енергија сунчевог зрачења коју
примећујемо у облику светла и топлоте којом нас наша звезда
свакодневно обасјава. Сунце је највећи извор енергије на Земљи. Сем
непосредног зрачења које греје Земљину површину и
ствара климатске услове у свим појасевима, ово зрачење је одговорно и
за стално обнављање енергије ветра, морских струја, таласа, водних
токова и термалног градијента у океанима. Поступком фотосинтезе се
сунчева енергија претвара у биљну масу која на тај начин постаје
претворена енергија у целулозу или други облик угљених хидрата.
Енергија која потиче из посредног и непосредног сунчевог зрачења се
сматра обновљивим извором енергије јер се њеним коришћењем не
ремети значајно равнотежа тока материје и енергије у природи.
3. z
ЕНЕРГИЈА ВЕТРА
▪ Енергија ветра је енергија која потиче од снаге ветра.
Представља конвенционалан обновљиви извор енергије, који
се вековима користи за добијање механичке, а у новије време
и електричне енергије. Међутим, производња електричне
енергије из енергије ветра у већим количинама почела је тек
после нафтне кризе 1973.
Fotograf ija Ov a f otograf ija autora Nepoznat autor licencirana je u okv iru CC BY-NC-ND.
4. z
ЕНЕРГИЈА ВОДЕ
▪ Хидроенергија је енергија која потиче од снаге воде (hydro), па
отуда и њен назив. Представља конвенционалан обновљиви
извор енергије, који се вековима користи за добијање механичке,
а већ дуже од сто година и електричне енергије. Пре него што је
комерцијална електрична енергија постала широко доступна,
енергија воде се користила за наводњавање и погон разних
машина, попут воденица, машина у текстилној
индустрији, пилана, лучких дизалица или дизала. Од почетка 20.
века, термин се користи већином у споју с модерним развојем
хидроелектричне енергије, што је омогућило коришћење
удаљених извора енергије
Fotograf ija Ov a f otograf ija autora Nepoznat autor licencirana je u okv iru CC BY-SA-NC.
5. z
ГЕОТЕРМАЛНА
ЕНЕРГИЈА
▪ Геотермална енергија у Земљи води порекло још
од настанка наше планете пре 4,5 милијарди
година.[1][2] Температура у средишту Земље је око
6000 °C и тамо се и даље одвијају
термонуклеарне реакције. Топлота из усијаног
језгра се креће ка површини Земљине коре. Нама
је на располагању само мали део те енергије у
површинском делу дубоком до неколико
километара. Појам геотермална енергија односи
се на коришћење топлоте Земљине унутрашности
која у самом средишту износи 4000-7000° што је
приближно температури површине Сунца.
Fotograf ija Ov a f otograf ija autora Nepoznat autor licencirana je u okv iru CC BY-ND.
6. z
НАФТА
▪ получврста природна материја, налази се у земљиној кори,
састављена је претежно од смеше бројних угљоводоника, а увек садржи
и сумпор, азотна и кисеоникова органска једињења, те у врло малим
уделима тешке метале. Најчешће је браон - зелене до смеђе-црне боје.
Сирова нафта је смеша различитих угљоводоника, претежно
парафинских, из хомологног низа алкана, односно виших чланова тог
низа, затим нафтенских угљоводоника - циклоалкана, ароматичних
угљоводоника и других органских једињења. Олефинских угљоводоника
практично и нема у сировој нафти, али су зато присутни у продуктима
њене прераде. Према овим групама које садрже, нафте се деле на
парафинске, нафтенске и мешане.
Fotograf ija Ov a f otograf ija autora Nepoznat autor licencirana je u okv iru CC BY-SA.
7. z
УГАЉ
▪ Угаљ је црна или црно-смеђа седиментна стена органског порекла
која има способност горења, па се користи као фосилно гориво које
се вади из земље рударским методама. Састоји се примарно
од угљеника и угљоводоника, али и других супстанци.[1] Веома је
важно гориво и извор електричне енергије. На пример,
у САД сагоревањем угља се добија половина потребне електричне
енергије, док у Србији учествује у укупној потрошњи преко 50%, док у
производњи струје енергетски учествује са преко 85%
(у термоелектранама). У финалној потрошњи угаљ (уз кокс и
сушени лигнит) учествује са 14%. Производња угља бољих
квалитета у Србији је ниска и са трендом даљег опадања.
Fotograf ija Ov a f otograf ija autora Nepoznat autor licencirana je u okv iru CC BY-NC.
8. z
ПРИРОДАН ГАС
▪ Земни или природни гас је смеша
нижих алифатичних угљоводоника, претежно метана, која се у
природним подземним лежиштима налази у гасовитом стању
(слободни гас), растворена у сировој нафти или је с њом у
додиру (везани или нафтни гас). Назива се и земни гас.
Настаје када су слојеви распадајуће биљне и животињске
материје изложени интензивној топлоти и притиску испод
површине Земље током милиона година