Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.

14,770 views

Published on

Kako, gde i kada je nastao život na Zemlji, šta je evolucija, koje dokaze ona ima o zajedničkom poreklu živih bića, šta su fosili, a šta živi fosili.

Published in: Education
  • Be the first to comment

Poreklo zivota na Zemlji. Dokazi evolucije.

  1. 1. Poreklo života na Zemlji. Dokazi evolucije.
  2. 2. Šta nas uči evoluciona biologija? • Kakvi su uslovi vladali na Zemlji pre više miliona ili milijardi godina • Kako je nastao život na Zemlji • Kako sve žive i izumrle vrste imaju zajedničkog pretka i na osnovu čega to znamo • Kako su izgledali naši preci i preci drugih živih bića
  3. 3. Biodiverzitet planete Zemlje • Danas ovu raznovrsnost čini preko 2 miliona vrsta. • Ova raznovrsnost nije nastala odjednom. • Živi svet se menjao tj. evoluirao tokom više miliona i milijardi godina.
  4. 4. Život na Zemlji-nastanak • Kada? • Nastao pre oko 3.5 milijardi godina • Gde? • U praokeanu. • Kako? • Nastankom prvih ćelija (praćelije/pračestice) neživih molekula. Nastanak prvih ćelija-nastanak života na Zemlji.
  5. 5. Život na Zemlji-razvoj • Kako? • Prve ćelije imale su svoj nasledni materijal- gene. • Ove ćelije su rasle, umnožavale se tj. delile prostom deobom, i imale svoje potomstvo koje je nasledilo njihove gene.
  6. 6. Život na Zemlji-razvoj • Od praćelija prvo su nastali jednoćelijski organizmi-BAKTERIJE. • Posle mnogo vrema nakon njih nastali su i predstavnici CARSTVA PROTISTA-jednoćelijskih organizama (jednoćelijske biljke i životinje). • Takođe, ovi jednoćelijski organizmi posle određenog perioda vremena, nakon deobe se više ne razdvajaju, nego ostaju zajedno-nastaju VIŠEĆELIJSKI ORGANIZMI.
  7. 7. BAKTERIJA ŽIVOTINJSKA ĆELIJA BILJNA ĆELIJA
  8. 8. • Svi živi organizmi tj. sve vrste koje danas žive na Planeti nastali su POSTEPENIM PROMENAMA vrsta koje su živele pre njih u prošlosti.
  9. 9. • Proces postepenih i dugotrajnih promena osobina živih bića tokom vremena naziva se EVOLUCIJA.
  10. 10. • Vrste koje danas žive na Planeti potiču od zajedničkog pretka. • Osobine ovih predaka su se tokom vremena menjale-neke nove osobine su nastajale, dok su se neke osobine gubile/nestajele. • Tako su nastajale nove vrste.
  11. 11. • Međutim, i pored velike raznovrsnosti živog sveta, živi svet ima zajedničko poreklo. • Kako to znamo? • Živi svet ima zajedničke osobine-one nam ukazuju na postojanje zajedničkog pretka. • Što su organizmi srodniji, imaju više zajedničkih osobina.
  12. 12. Zajedničko poreklo živih bića-STABLO ŽIVOTA • Redosled živih bića od PRAŽIVOTINJA, sve do KIČMENJAKA, nije slučajan. • On oslikava postepene promene živih bića-tj. oslikava tok evolucije. • Grane stabla-grupe živih bića koje su nastajale tokom evolucije (promenama) od zajedničkog pretka. • Osnova stabla-zajednički predak živih bića.
  13. 13. • Pitanje za razmišljanje...... • Gledajući stablo života, na osnovu čega znamo koja živa bića su srodnija? Npr. da li su srodniji robe i vodozemci ili ribe i ptice? • Na osnovu blizine grana i broja zajedničkih osobina. Zajedničko poreklo živih bića-STABLO ŽIVOTA
  14. 14. Primeri postepenih promena osobina- evolucije
  15. 15. Primer br. 1 • Bičari i sunđeri
  16. 16. Primer broj 2 • Ribe i vodozemci Tiktaalik-predak kopnenih kičmenjaka
  17. 17. • Ribe i vodozemci Primer broj 2
  18. 18. • Promene koje su se desile. • Peraja riboliki ekstreimiteti • Riblji mehur primitivna pluća • Oči sa strane oči na gornjem delu lobanje • Leđno peraje gubitak leđnog peraja • Nepokretna glava pokretna glava-vrat Primer broj 2 Zaključak-evolucija podrazumeva postepene promene osobina kod živih bića. Neke osobine nastaju, neke osobine se gube.
  19. 19. • Amfibijske ribe (Mudskipper) Ribe sposobne da žive izvan vode određeni period. Mangrova šume u Africi, Aziji, Australiji. Koriste grudna peraja za kretanje na kopnu. Dišu preko kože i sluzokože usta. Na kopnu mogu da prežive i do tri ipo dana. Primer broj 2
  20. 20. Primer broj 3 • Gmizavci i ptice Archeopteryx-praptica
  21. 21. Primer broj 3
  22. 22. Primer broj 4 • Ekstremiteti kičmenjaka
  23. 23. • Ekstremiteti sisara
  24. 24. Primer broj 5 • Evolucija konja
  25. 25. Evolucija konja-postepene promene
  26. 26. Primer broj 6 • Građa embriona kičmenjaka
  27. 27. Dokazi evolucije. • Na osnovu čega evolucija dokazuje da vrste imaju zajedničkog pretka u bližoj ili daljoj prošlosti? • Na osnovu FOSILA. • Lat. fossilis-iskopan
  28. 28. Fosili • Okamenjeni ostaci živih bića koji su nekada živeli na Zemlji. • Paleontologija-paleontolog • Gde pronalazimo fosile? • Stene (Zemljina kora) • Ledeni glečeri • Naslage mulja • Fosilizirana smola drveta (ćilibar)
  29. 29. Fosili • Šta sve može biti fosil? • Kosti i zubi kičmenjaka • Listovi i grane • Semena i šišarke • Čvrst skelet beskičmenjaka • Rožne tborevine (rogovi, kljove) • Ostaci celog tela (insketi u ćilibaru)
  30. 30. Fosili • Pitanje za razmišljanje....... • Na osnovu čega znamo koliko su stari fosili? • Na osnovu starosti stena u kojima su nađeni. • Koji fosil je stariji, onaj nađen u dublje ili plićem sloju Zemljine kore? • Onaj koji je nađen u dubljem sloju kore.
  31. 31. Fosili • Mnoge vrste nisu ‘’ostavile’’ fosile. • Iz tog razloga poznajemo vrlo mali deo živog sveta koji je nekada živeo na Planeti.
  32. 32. Živi fosili • Limulus • Triops
  33. 33. Živi fosili • Ginko • Celekant (latimerija)

×