Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Ћелија

470 views

Published on

Ксенија Станковић

Published in: Education
  • Be the first to comment

  • Be the first to like this

Ћелија

  1. 1. Ћелија је основна јединица грађе и фукције свих живих бића.  Наука која проучава ћелију назива се цитологија.  Реч ћелија први пут је употребио Роберт Хук 1665. године.  У ћелији се налазе органска и неорганска једињења. Од неорганских једињења најзаступљенији су вода и соли. Од органских једињења у ћелији се налазе угљени хидрати, масти и протеини
  2. 2.  Роберт Хук (1635-1703) је био енглески физичар и секретар Краљевског друштва у Лондону који је 1665. године открио ћелију. Усавршио је барометар, телескоп и микроскоп. Доказао је да се Земља и Месец окрећу око Сунца по елипси, гравитацију небеских тела, а такође је открио и закон o истезању еластичних тела (Хуков закон)  Реплика Хуковог микроскопа којим је открио ћелију. Налази се у Музеју науке у Барселони.
  3. 3. Врсте ћелија Облици ћелија -округле - овалне -издужене -плочасте -коцкасте -разгранате -звездасте ОБЛИЦИ ЋЕЛИЈАВРСТЕ ЋЕЛИЈА
  4. 4. Типови ћелијске организације • 1. Прокариотска ћелија Прокариотске ћелије мале, једноставне грађе, опкољене ћелијским зидом и мембраном, а немају једро нити ћелијске органеле, осим рибозома. Прокариотским организмима припадају бактерије и модрозелене алге (цијанофите).
  5. 5. Прокариотска ћелија
  6. 6. 2.Еукариотска ћелија У еукариотским ћелијама се током еволуције дифернцирао сложен систем мембрана које одвајају једров материјал од цитоплазме и образују читав низ органела ћелија.
  7. 7. • Ћелијске органеле једро Ћелијска мембрана митохондрије Голџијев апарат лизозоми рибозоми цитоплазма Ендоплазматични ретикулум
  8. 8. Ћелијска мембрана • Ћелијска мембрана или плазма-мембрана обавија ћелију, даје јој облик, одређује њену величину и штити је од различитих утицаја. Осим тога, преко ње се обавља константна размена материја са околином.
  9. 9. Лизозоми • Лизозоми су ћелијске органеле углавном лоптастог облика, оивичене једноструком мембраном.Они садрже хидролитичке ензиме и у њима се разграђују различити молекули и делови ћелија који јој више не користе.
  10. 10. Рибозоми • Рибозоми су ћелијске супрамолекулске структуре чија је улога синтеза протеина. • Рибозоми прокариота су мањи од рибозома у еукариота.
  11. 11. Голџијев апарат • Голџијев апарат је систем густо пакованих мембрана са којих полазе везикуле са упакованим метаболичким продуктима ћелије.
  12. 12. Ендоплазматични ретикулум • Ћелијска органела коју чини систем мембрана које увећавају унутрашњу површину ћелије и одржавају комуникацију између једра и ћелијске мембране.
  13. 13. Једро • Jeдro (nukleus) je нajвaжнији део ћелије од којег потичу информације о ћелијској грађи и нјеној функцији. Генетске информације које носи једро налазе се у нјеговом генетском материјалу тј. У молекулама дезоксирибонуклеинске киселине (ДНК). Нуклеус је одговоран за синтезу протеина, јер се она одвија према генетској информацији коју носи ДНК. Све ћелије једног организма имају исте гене.
  14. 14. У интерфази се у једру могу разликовати следећи структурни елементи : 1) Једрова мембрана (нуклеусни омотач) – саставлјен је од две мембране. Сполјашнја мембрана је континуална са мембранама ГЕР-а и на нјој се налазе рибозоми. Унутрашнја мембрана представлја праву једрову мембрану. Између ове две мембране налази се перинуклеарни простор(цистерна)
  15. 15. 2) Хроматин Хроматин – изграђен је претежно од ДНК, али садржи и све три форме РНК, протеине хистоне и неке нехистонске протеине. За време интерфазе, у нуклеусу, хроматин се јавља у два облика. Хетерохроматин – представља чврсто згуснут, спирилизован, хроматин и тамне је боје. Налази се на површини једра уз једрову мембрану. Еухроматин – налази се централно у нуклеусу и блеђе је обојен од хетерохроматина јер представља деспирилизован хроматин.
  16. 16.  За време ћелијске деобе, хроматин се пакује, сабија у структуре које се зову – хромозоми. Хромозоми се састоје од две хроматиде, које се на одређеном ступњу ћелијске деобе раздвајају као половине хромозома.  Хроматиде су спојене центромером (примарно сужење на хромозому), која има важну улогу у орјентацији и кретању хромозома при ћелијској деоби. Делови хромозома испод и изнад центромере називају се краци хромозома
  17. 17. • Према положају центромере постоје метацентрични хромозоми (центромера је у средини); субметацентрични (центромера је изнад средине); акроцентрични хромозоми (центромера је при врху хроматида) који имају и секундарно сужење при самом врху краћих кракова. Број хромозома је карактеристичан за сваку врсту.
  18. 18. • 3) Једарце (нуклеолус) – једина органела једра. Налази се у једру само у интерфази, а његова улога је у формирању рРНК и рибозомалних субјединица. • 4)Нуклеоплазма (кариоплазма) – испуњава унутрашњост нуклеуса. Кроз нуклеоплазму се транспортују сви нуклеусни протеини, као и велики број молекула и јона
  19. 19. Прича оПрича о једру
  20. 20. Занимљивости...  Сваког дана тело одраслог човека произведе 300милијарди нових ћелија.  људи избацују и кристалишу спољашње ћелије отприлике сваких 27 дана. Кожа штити осетљиве органе, како би могла да одржи своју снагу.  Највећа ћелија у људсом телу је женска јајна ћелија,а најмањи је мушки сперматозоид. Иако не можемо видети ћелије коже или мишићне ћелије, јајне ћелије суобично довољно велике да се виде голим оком са пречником око једног милиметра.  Три стотине милиона ћелија умреу људском телу сваког минута. Иако то звучи много то је заиста мали део ћелија које се налазе у људсом телу. Претпоставља се да у телу има 10-15 милиона ћелија, тако да свако од нас себи може да приушти да изгуби по неколико стотина милиона без проблема.

×