Košljoribe - VI razred

Košljoribe - VI razred

• 2.
   ŽIVE U SLATKOJ I SLANOJ VODI:  Morima  I u mraku, na dnu okeana  Bistrim planinskim potocima, rekama, jezerima, barama
• 3.
   Skelet potpuno okoštao  Škržni poklopac - koštani pokrivač škržne duplje  Škržna duplja – zajednički prostor gde su smeštene škrge  Riblji mehur - zaranjenje i izranjanje, kod nekih disanje  Parna peraja: grudna, trbušna  Neparna peraja: leđno, analno, repno
• 4.
   Izgledom se razlikuju po:  • obliku  • boji  • veličini  • pokretljivosti  Usta na prednjem kraju glave  Telo spljošteno u leđno-trbušnom pravcu(kao npr. som)-kod riba koje su na dnu  Ribe koje su brži plivači njhovo telo je spljošteno u bočnom pravcu  Najbolji plivači imaju vretenasto telo
• 5.
   Koža im je prekrivena krljuštima (koštane pločice)  2 tipa krljušti: S Cikloidne – u vidu pločica sa glatkom zadnjom ivicom d Ktenoidne – isto u vidu pločica samo sa nazubljenom zadnjom ivicom
• 6.
   Peraja čini koža razapeta između koštanih iglica – žbica  Parna peraja: grudna i trbušna  Neparna peraja: leđno, analno i repno  Sva peraja služe za kormilarenje (održavanje pravca i položaja tela), osim repnog  Repno peraje je pokretačko  Riblji mehur sačinjen od tanke opne u kojoj se nalazi gas  Služi za izranjanje i zaranjanje
• 7.
   Ishrana im je raznovrsna:  filtracioni način ishrane (haringe)  insektivorne vrste (pastrmke)  karnivoran način ishrane (barakuda, pirana)  Usta su na prednjem delu glave  Neke nemaju zube, neke imaju ždrelne zube (biljojedi), a neke iaju vrlo snažne zube (grabljivice)
• 9.
   Dišu pomoću škrga  Neke imaju sposobnost udisanja atmosferskog vazduha  Škržni aparat se sastoji od četiri škrge smešetene u zajedničkoj škržnoj duplji  Škržne duplje komuniciraju sa jedne strane sa ždrelom, a sa druge sa spoljašnjom sredinom i kroz njih stalno cirkuliše voda  Pokrivene su koštanim škržnim poklopcem  Za udisanje atmosferskog vazduha služe im promenjeni deo crevnog kanala, epitel škržne duplje ili izmenjeni riblji mehur
• 10.
  Skelet potpuno okoštao. Najvišekostiju u glavi od svih kičmenjaka. Osim kičmenice i rebara, imaju i kosti između mišića – KOŠLJE.
• 11.
   Razvijen mozak (proširen prednji deo nervne cevi)  Zbog razvijanja mozga, jasno se izvaja i glava  Dobro razvijeni čulni organi  Većna čulnih organa na glavi  Oči su dobro razvijene, a kod onih koji žive u mutnoj ili mračnoj vodi zakržljale  Čulni brci sa čulom dodira (ribe koje zive u mutnoj vodi - šaran,som)  Mirisni organi (parne nosne duplje i parni nosni otvori iznad usta)  Imaju bočnu liniju pomoću koje osećaju talasanje i „mreškanje“ vode
• 13.
   Polno, spoljašnje oplođenje kod većine  Polažu veliki broj jaja, a razviće je kod najvećeg broja vrsta direktno.  Neke vrste u toku razvića doživljavaju preobražaj - jegulja  Druge u vreme mresta prelaze ogromne razdaljine čak i do nekoliko hiljada kilometara - jegulje, lososi
• 14.
   U morima žive:  Skuša Skuša  Zubatac sardele  Oslić  Sardela oslić  Tuna  Haringa tuna haringa  Škarpina  Barakuda  Bakalar škarpina barakuda bakalar
• 15.
  linjak  U rekama žive: šaran  Šaran  Karaš som pastrmka  Linjak mrena  Mrena  Som smuđ klen  Štuka deverika  Grgeč  Smuđ karaš štuka grgeč  Pastrmka  Deverika  Klen
• 16.
   LOSOSI JEGULJE MOGU PRELAZITI IZ SLANE U SLATKU VODU!
• 17.
   Migracije su oblik ponašanja riba koji služi razmnožavanju, hranjenju i prezimljavanju  Migracije se mogu odvijati samo jednom ili više puta u životnom ciklusu ribe Migracija  One mogu biti između jegulja slanih i slatkih voda ili samo u slatkim ili slanim vodama  Vrste koje ne migriraju, za vrijeme zime se prestaju hraniti i zakapaju se u mulj Životni ciklus atlantskog lososa