SlideShare a Scribd company logo

Митоза и мејоза

Презентацију урадиле: Вукићевић Даница и Филић Маја I/2

1 of 19
Download to read offline
Митоза и Мејоза
МИТОЗА

•Митоза је деоба телесних
ћелија је деоба телесних ћелија при којој
од једне ћелије са диплоидним бројем
хромозома настају две кћерке ћелије са
истим бројем хромозома као мајка ћелија
и истовремено међусобно истим бројем
хромозома.

http://www.youtube.com/watch?v=cvlpmmvB
_m4&feature=related
•Преглед ћелијске деобе
Фазе митозе
•профазу,    •Фазе су поређане по
             редоследу дешавања и
•метафазу,   међу њима профаза траје
             најдуже, а метафаза
•анафазу и   најкраће. На самом
             почетку митозе хромозоми
•телофазу.   се уочавају као дугачки
             конци, по чему је и сама
             деоба добила име.
ПРОФАЗАпрва фаза митозе, одликује се
                следећим дешавањима:
1.хромозоми су прво кончасти, а затим се кондезују тако да се могу
лепо уочити њихови делови: сестринске хроматиде спојене
центромером;
2.парови центриола су распоређени на половима ћелије: на сваком
полу је по један пар центриола;
3.на половима ћелије, око парова центриола, микротубуле3.на
половима ћелије, око парова центриола, микротубуле се зрачно
распоређују градећи структуре назване астери;
4.почиње образовање деобног вретена4.почиње
образовање деобног вретена кога граде микротубуле нанизане
једна на другу од центриола ка екватору ћелије;
5.нестаје једарни овој чиме се садржај једра меша
са цитоплазмом;
6.нестаје једарце.
У МЕТАФАЗИ -се хромозоми најбоље уочавају
 јер су максимално кондезовани. Дешавања у
                     овој
1.завршава се образовање деобног вретена; конци
                     фази су:
деобног вретена се пружају од центриола на половима
ћелије до хромозома на екватору ћелије;
2.хромозоми се налазе на екватору ћелије где
образују екваторијалну раванхромозоми се налазе на
екватору ћелије где образују екваторијалну
раван (плочу); сваки хромозом
је, преко кинетохора, повезан концима деобног вретена
и са једним и са другим полом ћелије; (пошто је
кинетохор паран; један се везује за један, а други за
супротни пол ћелије).

More Related Content

What's hot (20)

Hemija r1 oksidoredukcione_reakcije_zadaci za vezbanje- oskidoredukcione reak...
Hemija r1 oksidoredukcione_reakcije_zadaci za vezbanje- oskidoredukcione reak...Hemija r1 oksidoredukcione_reakcije_zadaci za vezbanje- oskidoredukcione reak...
Hemija r1 oksidoredukcione_reakcije_zadaci za vezbanje- oskidoredukcione reak...
 
Organogeneza
OrganogenezaOrganogeneza
Organogeneza
 
Mitoza
MitozaMitoza
Mitoza
 
Genetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelima
Genetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelimaGenetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelima
Genetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelima
 
Šta je genetika
Šta je genetikaŠta je genetika
Šta je genetika
 
Razviće životinja
Razviće životinjaRazviće životinja
Razviće životinja
 
Mozak
MozakMozak
Mozak
 
Mejoza
MejozaMejoza
Mejoza
 
Nervni sistem čoveka
Nervni sistem čovekaNervni sistem čoveka
Nervni sistem čoveka
 
Čulni sistem čoveka
Čulni sistem čovekaČulni sistem čoveka
Čulni sistem čoveka
 
Mendelova pravila nasleđivanja
Mendelova pravila nasleđivanjaMendelova pravila nasleđivanja
Mendelova pravila nasleđivanja
 
Tkiva
Tkiva Tkiva
Tkiva
 
Građa ćelije
Građa ćelijeGrađa ćelije
Građa ćelije
 
Sastav krvi
Sastav krviSastav krvi
Sastav krvi
 
Autotrofna i heterotrofna ishrana, list, fotosint pigmenti
Autotrofna i heterotrofna ishrana, list, fotosint pigmentiAutotrofna i heterotrofna ishrana, list, fotosint pigmenti
Autotrofna i heterotrofna ishrana, list, fotosint pigmenti
 
Geološka doba, kalendar života
Geološka doba, kalendar životaGeološka doba, kalendar života
Geološka doba, kalendar života
 
Evolucioni mehanizmi
Evolucioni mehanizmiEvolucioni mehanizmi
Evolucioni mehanizmi
 
Disanje i transpiracija
Disanje i transpiracijaDisanje i transpiracija
Disanje i transpiracija
 
Oplođenje
OplođenjeOplođenje
Oplođenje
 
7. Celijsko disanje, glikoliza, krebsov ciklus
7. Celijsko disanje, glikoliza, krebsov ciklus7. Celijsko disanje, glikoliza, krebsov ciklus
7. Celijsko disanje, glikoliza, krebsov ciklus
 

Similar to Митоза и мејоза

Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević RadicaMitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radicanasaskolatakmicenja
 
Biologija - Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Biologija - Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević RadicaBiologija - Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Biologija - Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radicanasaskolatakmicenja1
 
животни циклус ћелије митоза
животни циклус ћелије митозаживотни циклус ћелије митоза
животни циклус ћелије митозаDanijela Djordjevic
 
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptxRazmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptxBojana96
 
ћелијски циклус
ћелијски циклусћелијски циклус
ћелијски циклусjecapopovic
 
Nikola milenkovic deoba celije
Nikola milenkovic deoba celijeNikola milenkovic deoba celije
Nikola milenkovic deoba celijeNikolaMilenkovic1
 
8. Celijske deobe amitoza i mitoza
8. Celijske deobe amitoza i mitoza8. Celijske deobe amitoza i mitoza
8. Celijske deobe amitoza i mitozaltixomir
 
08 Једро.ppt
08 Једро.ppt08 Једро.ppt
08 Једро.pptsanjans2
 
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanjeNivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanjeEna Horvat
 
Једро и хромозоми
Једро и хромозомиЈедро и хромозоми
Једро и хромозомиVioleta Djuric
 
1) Strukturne aberacije hromozoma i 2)Numeričke aberacije hromozoma
1) Strukturne aberacije hromozoma i 2)Numeričke aberacije hromozoma1) Strukturne aberacije hromozoma i 2)Numeričke aberacije hromozoma
1) Strukturne aberacije hromozoma i 2)Numeričke aberacije hromozomaDejana Maličević
 
Biologija -pripremna_nastava
Biologija  -pripremna_nastavaBiologija  -pripremna_nastava
Biologija -pripremna_nastavamilorad22
 
Гаметогенеза
ГаметогенезаГаметогенеза
ГаметогенезаVioleta Djuric
 

Similar to Митоза и мејоза (20)

Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević RadicaMitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
 
Biologija - Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Biologija - Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević RadicaBiologija - Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
Biologija - Mitoza i mejoza - Milijana Zec - Dimitrijević Radica
 
Celijski ciklus1
Celijski ciklus1Celijski ciklus1
Celijski ciklus1
 
животни циклус ћелије митоза
животни циклус ћелије митозаживотни циклус ћелије митоза
животни циклус ћелије митоза
 
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptxRazmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
 
ћелијски циклус
ћелијски циклусћелијски циклус
ћелијски циклус
 
9. Mejoza
9. Mejoza9. Mejoza
9. Mejoza
 
Nikola milenkovic deoba celije
Nikola milenkovic deoba celijeNikola milenkovic deoba celije
Nikola milenkovic deoba celije
 
8. Celijske deobe amitoza i mitoza
8. Celijske deobe amitoza i mitoza8. Celijske deobe amitoza i mitoza
8. Celijske deobe amitoza i mitoza
 
08 Једро.ppt
08 Једро.ppt08 Једро.ppt
08 Једро.ppt
 
Razvice2 placenta
Razvice2 placentaRazvice2 placenta
Razvice2 placenta
 
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanjeNivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
 
Једро и хромозоми
Једро и хромозомиЈедро и хромозоми
Једро и хромозоми
 
Једро
ЈедроЈедро
Једро
 
1) Strukturne aberacije hromozoma i 2)Numeričke aberacije hromozoma
1) Strukturne aberacije hromozoma i 2)Numeričke aberacije hromozoma1) Strukturne aberacije hromozoma i 2)Numeričke aberacije hromozoma
1) Strukturne aberacije hromozoma i 2)Numeričke aberacije hromozoma
 
деоба ћелије
деоба ћелиједеоба ћелије
деоба ћелије
 
Biologija -pripremna_nastava
Biologija  -pripremna_nastavaBiologija  -pripremna_nastava
Biologija -pripremna_nastava
 
Цитологија
ЦитологијаЦитологија
Цитологија
 
Гаметогенеза
ГаметогенезаГаметогенеза
Гаметогенеза
 
Ћелија
ЋелијаЋелија
Ћелија
 

More from Violeta Djuric

Адаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенцаАдаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенцаVioleta Djuric
 
Народи света - Јапанци
Народи света - ЈапанциНароди света - Јапанци
Народи света - ЈапанциVioleta Djuric
 
Бербери Ирена Икер
Бербери Ирена ИкерБербери Ирена Икер
Бербери Ирена ИкерVioleta Djuric
 
Биологија ћелије
Биологија ћелијеБиологија ћелије
Биологија ћелијеVioleta Djuric
 
Кронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.ВудраговићКронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.ВудраговићVioleta Djuric
 
Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.Violeta Djuric
 
Гошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. ВасићГошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. ВасићVioleta Djuric
 
Прогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. ТрифуновићПрогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. ТрифуновићVioleta Djuric
 
Какаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена СтојисављевићКакаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена СтојисављевићVioleta Djuric
 
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошкоЗагађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошкоVioleta Djuric
 
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачиФизички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачиVioleta Djuric
 
Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.Violeta Djuric
 
Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.Violeta Djuric
 
Фиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса БојићФиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса БојићVioleta Djuric
 
Зов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија ЈованићЗов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија ЈованићVioleta Djuric
 
Серенгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош ДобродолацСеренгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош ДобродолацVioleta Djuric
 
Шар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица МихајловићШар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица МихајловићVioleta Djuric
 
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар ЂурићКраљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар ЂурићVioleta Djuric
 
Плитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица МилићевићПлитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица МилићевићVioleta Djuric
 

More from Violeta Djuric (20)

Адаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенцаАдаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенца
 
Народи света - Јапанци
Народи света - ЈапанциНароди света - Јапанци
Народи света - Јапанци
 
Бербери Ирена Икер
Бербери Ирена ИкерБербери Ирена Икер
Бербери Ирена Икер
 
Туарези
ТуарезиТуарези
Туарези
 
Биологија ћелије
Биологија ћелијеБиологија ћелије
Биологија ћелије
 
Кронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.ВудраговићКронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.Вудраговић
 
Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.
 
Гошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. ВасићГошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. Васић
 
Прогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. ТрифуновићПрогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. Трифуновић
 
Какаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена СтојисављевићКакаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена Стојисављевић
 
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошкоЗагађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
 
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачиФизички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
 
Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.
 
Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.
 
Фиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса БојићФиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса Бојић
 
Зов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија ЈованићЗов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија Јованић
 
Серенгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош ДобродолацСеренгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош Добродолац
 
Шар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица МихајловићШар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица Михајловић
 
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар ЂурићКраљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
 
Плитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица МилићевићПлитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица Милићевић
 

Митоза и мејоза

  • 2. МИТОЗА •Митоза је деоба телесних ћелија је деоба телесних ћелија при којој од једне ћелије са диплоидним бројем хромозома настају две кћерке ћелије са истим бројем хромозома као мајка ћелија и истовремено међусобно истим бројем хромозома. http://www.youtube.com/watch?v=cvlpmmvB _m4&feature=related
  • 4. Фазе митозе •профазу, •Фазе су поређане по редоследу дешавања и •метафазу, међу њима профаза траје најдуже, а метафаза •анафазу и најкраће. На самом почетку митозе хромозоми •телофазу. се уочавају као дугачки конци, по чему је и сама деоба добила име.
  • 5. ПРОФАЗАпрва фаза митозе, одликује се следећим дешавањима: 1.хромозоми су прво кончасти, а затим се кондезују тако да се могу лепо уочити њихови делови: сестринске хроматиде спојене центромером; 2.парови центриола су распоређени на половима ћелије: на сваком полу је по један пар центриола; 3.на половима ћелије, око парова центриола, микротубуле3.на половима ћелије, око парова центриола, микротубуле се зрачно распоређују градећи структуре назване астери; 4.почиње образовање деобног вретена4.почиње образовање деобног вретена кога граде микротубуле нанизане једна на другу од центриола ка екватору ћелије; 5.нестаје једарни овој чиме се садржај једра меша са цитоплазмом; 6.нестаје једарце.
  • 6. У МЕТАФАЗИ -се хромозоми најбоље уочавају јер су максимално кондезовани. Дешавања у овој 1.завршава се образовање деобног вретена; конци фази су: деобног вретена се пружају од центриола на половима ћелије до хромозома на екватору ћелије; 2.хромозоми се налазе на екватору ћелије где образују екваторијалну раванхромозоми се налазе на екватору ћелије где образују екваторијалну раван (плочу); сваки хромозом је, преко кинетохора, повезан концима деобног вретена и са једним и са другим полом ћелије; (пошто је кинетохор паран; један се везује за један, а други за супротни пол ћелије).
  • 7. АНАФАЗА - почиње уздужном поделом центромере - почиње уздужном поделом центромере чиме се сестринске хроматиде - почиње уздужном поделом центромере чиме се сестринске хроматиде раздвајају – хромозом се поделио на два нова хромозома. Хроматиде, које су сада нови хромозоми, се крећу ка половима скраћивањем микротубула деобног вретена. (За кретање хроматида ка половима потроши се неколико молекула - почиње уздужном поделом центромере чиме се сестринске хроматиде раздвајају – хромозом се поделио на два нова хромозома. Хроматиде, које су сада нови хромозоми, се крећу ка половима скраћивањем микротубула деобног вретена. (За кретање хроматида ка половима потроши се неколико молекула АТП - почиње уздужном поделом центромере чиме се сестринске хроматиде раздвајају – хромозом се поделио на два нова хромозома. Хроматиде, које су сада нови хромозоми, се крећу ка половима скраћивањем микротубула деобног вретена. (За кретање хроматида ка половима
  • 8. ТЕЛОФАЗА завршна фаза митозе,обухвата: •хромозоми се деспирализују; •ишчезавају конци деобног вретена; •око хромозома на половима ћелије образује се једарни (нуклеусни) овој; •образује се једарце; •на екватору ћелије се образује деобна бразда којом се равномерно подели цитоплазмана екватору ћелије се образује деобна бразда којом се равномерно подели цитоплазма на две кћерке-ћелије (цитокинеза) •кћерке-ћелије имају упола мању количину цитоплазме од мајке-ћелије; када уђу у интерфазу током периода раста оне ће достићи величину мајке ћелије.
  • 9. МЕЈОЗА -је ћелијска деоба у којој се број хромозома у новонасталим ћелијама редукује на половину у односу на мајке ћелије. С обзиром да се број хромозома у кћеркама ћелијама у односу на мајку ћелију смањује на пола, ова деоба се назива и редукциона.Редукција броја хромозома обавља се у првој деоби, означеној као мејоза 1, када се мајка-ћелија (2n број хромозома) подели на две кћерке-ћелије (n број хромозома). У другој деоби, мејози 2, се обе новонастале кћерке- ћелије (са n бројем хромозома) поделе. Крајњи резултат мејозе су 4 кћерке-ћелије које имају хаплоидан број хромозома и по особинама се разликују од мајке ћелије.
  • 10. Фазе мејозе У току мејозе долази до две деобе ћелије: •мејоза I •мејоза II.
  • 11. Мејоза I •Мејози I претходи интерфаза у којој је, између осталог, извршена репликација ДНК. Сваки хромозом ћелије која улази у мејозу I се састоји од 2 молекула ДНК (две хроматиде). Мејоза I се састоји од 4 фазе: •профазе •метафазе, •анафазе и •телофазе.
  • 12. ПРОФАЗА I Профаза мејозе 1 траје дуже од профазе митозе и у њој се одвијају неки процеси којих нема у митози. •Дели се на 5 подфаза: •лептотен, •зиготен, •пахитен, •диплотен •дијакинезис. •Прва подфаза профазе 1 је лептотен. У њој почиње кондезовање хроматида па се хромозоми уочавају као кончасте творевине везане својим крајевима за једарни овој. Хромозом се састоји од 2 хроматиде, али су оне приљубљене једна уз другу па се не уочавају. •У зиготену долази до спаривања хомологих хромозома тј. синапси. Пар хомологих хромозома назива се бивалент или тетрада. У пахитену долази до кросинг-овера који представља размену генетичког материјала између несестринских хроматида хомологих хромозома. После извршеног кросинг-овера хромозом из мајчине гарнитуре садржи део очевог хомологог хромозома и обрнуто. •У диплотену се хромозоми удаљавају, али се не одвајају потпуно већ остају спојени на местима која се називају хијазме. Хијазме означавају где се вршио кросинг-овер. •У дијакинезису ишчезавају једарни овој и једарце.
  • 13. Meтафаза I •Obuhvata obrazovanje deobnog vretena i smeštanje parova homologih hromozoma na ekvator ćelije, gde orbazuju ekvatorijalnu ploču. Za razliku od mitoze, gde su na ekvatoru ćelije bili pojedinačni, u metafazi mejoze I nalaze se parovi homologih hromozoma. Centromere hromozoma su koncima deobnog vretena vezane za polove ćelije i to tako što je jedan hromozom iz para vezan za jedan, a drugi hromozom za drugi pol ćelije.
  • 14. Aнафаза I •Anafaza je ključna faza u mejozi I jer se u njoj redukuje broj hromozoma. Kidaju se spojevi na hijazmama, homologi hromozomi se razdvajaju i celi hromozomi odlaze na suprotne polove ćelije . Koji će hromozom otići na koji pol ćelije čista je slučajnost. Tako se na svakom polu ćelije sada nalazi polovina od ukupnog broja hromozoma – broj hromozoma se redukovao sa diploidnog na haploidan. Ako se radi o ćelijama čoveka onda po 23 hromozoma odlazi na polove ćelije, što predstavlja jednu garnituru hromozoma. Treba naglasiti da to nije bilo kojih 23 hromozoma, već iz svakog od 23 para po jedan hromozom.
  • 15. Телофаза I •Ova faza obuhvata obrazovanje jedrove opne oko hromozoma na polovima, obrazovanje jedarceta i podelu citoplazme. Završenom telofazom nastale su dve ćelije sa upola manjim, haploidnim brojem hromozoma.
  • 16. Мејоза II Posle kratke interfaze , obe ćelije nastale mejozom I ulaze u mejozu II – ekvacionu mitozu. Ova deoba se vrši po već opisanom redosledu dešavanja u mitozi. U mejozi II se hromozomi dele na hromatide (u anafazi II) i nastaju 4 ćelije sa haploidnim brojem hromozoma a svaki hromozom ima jednu hromatidu (1 molekul DNK).
  • 17. Значај Мејозе •Мејозом се одржава сталан број хромозома из генерације у генерацију (родитељи, њихова деца, унуци итд.). Када се број хромозома у полним ћелијама не би редуковао, дошло би до његовог дуплирања у свакој наредној генерацији. Израчунато је да би код човека, у том случају, на крају десете генерације број хромозома износио 23552. •Случајан распоред мајчиних и очевих хромозома (само што они нису чисто мајчини или очеви јер се извршио кросинг-овер) у полним ћелијама доводи до огромне генетичке разноврсности потомства. Тако број могућих комбинација 23 хромозома у гаметима човека износи 2²³ ≈ 8 000 000, што значи да човек може, према комбинацијама хромозома, да образује 8 000 000 различитих полних ћелија.
  • 19. РАДИЛЕ: ДАНИЦА ВУКИЋЕВИЋ И МАЈА ФИЛИЋ I-2