-Hemija-Struktura atoma            Darko Stevanović I4          Aleksinačka gimnazija                     Aleksinac    Pro...
Teorije o strukturi atoma   Danas se vrlo pouzdano zna o izgledu atoma,kao i o materijama koje ga    čine,medjutim ako bi...
Tomsonova otkrića   Godine 1877. Tomson je dokazao da su katodni zraci, u stvari,brzi elektroni. Ono što    je njega zbun...
Raderford i Bor   Svojim veoma poznatim eksprimentom Raderford je dokazao da Tomson nije bio u    pravu. On je u tom eksp...
Razrađivanje Raderfordovog modela   Ovaj model Raderfora je razradio Nils Bor,on je postavio nove modele atoma. Njegov   ...
Talasno – mehanički model   Kako se Borov model mogao iskoristiti samo za model vodonika,bilo je neophodno da    se nasta...
Princip neodredjenosti    Samo 2 godine nakon ovog,nemački fizičar Hajzenberg je zaključio da nije moguće    istovremeno ...
Današnja saznanja   Danas se zna da je atom sastavljen iz pozitivno naelektrisanog jezgra koje se sastoji    iz pozitivni...
Periodni sistem   Nakon saznanja o osobinama atoma,naučnici su se trudili da te elemente,koje grade    atomi pokušaju da ...
Upcoming SlideShare
Loading in …5
×

Struktura atoma - Darko Stevanović - Jelena Franeta

3,788 views

Published on

Takmičenje na portalu www.nasaskola.net
"biramo najbolju lekciju"
februar 2012. godine,
Ćelijske organele,
Hemija,
Darko Stevanović, Jelena Franeta,
Gimnazija Aleksinac

Published in: Education
0 Comments
2 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
3,788
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
164
Actions
Shares
0
Downloads
33
Comments
0
Likes
2
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Struktura atoma - Darko Stevanović - Jelena Franeta

  1. 1. -Hemija-Struktura atoma Darko Stevanović I4 Aleksinačka gimnazija Aleksinac Profesor: Nebojša Lazarević 1
  2. 2. Teorije o strukturi atoma Danas se vrlo pouzdano zna o izgledu atoma,kao i o materijama koje ga čine,medjutim ako bismo se vratili u 19. vek,videli bismo da taj put do otkrića nije bio ni malo lak. Kroz dugi niz godina naučnici su se bavali proučavanjem atoma,na samom početku su mislili da je nedeljiv,po kojoj osobini je i dobio ime,medjutim,danas se zna da je on izgradjen od sitnih čestica,koje su izgradjene još od manjih delića. Kako bih vam što bolje objasnio taj razvitak znanja o atomu krenućemo redom. Prvi naučnik koji je imao jedan od većih uticaja i za kog se smatralo da je u pravu,bio je Dalton,on je 1804,godine rekao da je atom nedeljiv. 2
  3. 3. Tomsonova otkrića Godine 1877. Tomson je dokazao da su katodni zraci, u stvari,brzi elektroni. Ono što je njega zbunilo je bilo to da se atom kao celina pojavljuje u elektroneutralnom obliku,to je značilo da se u atomu nalaze i pozitivno naelektrisane čestice. Tada je postavljen prvi model atoma. Prema Tomsonu atomi su složene čestice,sastavljene od međusobno ravnomerno raspoređenih negativnih i pozitivnih delića. 3
  4. 4. Raderford i Bor Svojim veoma poznatim eksprimentom Raderford je dokazao da Tomson nije bio u pravu. On je u tom eksperimentu tanak sloj liskuna bombardovao pozitivno naelektrisanim alfa cesticama,nakon toga je merenjem i izračuvanjem odredio odnos propuštenih i odbijenih alfa čestica,i ispostavilo se da to iznosi 1 : 10000. To je potvrdilo da postoji pozitivno naelektrisano jezgro. Danas znamo da je prečnik atoma veličine 10-10m ,a jezgra 10-14m. Raderford 4
  5. 5. Razrađivanje Raderfordovog modela Ovaj model Raderfora je razradio Nils Bor,on je postavio nove modele atoma. Njegov model je bilo najlakše objasniti na modelu vodonika. On pretpostavlja da elektron može da se nalazi u dva stanja. U normalnom,kada se kreće duž dopuštene kružne putanje po orbitali,ili da bude u pobuđenom stanju,a tada prelazi u neku od sledećih putanja,sa višom energijom. Ako je elektron u nižem nivou ima energiju E1, a u višem E2, tada se dobije obrazac E2 - E1 = hv. H-Plankova konstanta,a v – kvant energije koji će biti ponovo emitovan povratkom elektrona na nižu putanju. Bor 5
  6. 6. Talasno – mehanički model Kako se Borov model mogao iskoristiti samo za model vodonika,bilo je neophodno da se nastavi sa istraživanjem atoma,ali Bor je usmerio mnoge buduće naučnike. Francuski fizičar Luj de Brolji je 1923.godine izneo svoju hipotezu u kojoj on kaze da se elektroni ponašaju i kao talasi i kao čestice. Iz toga je on zaključio da talasna dužina elektrona,tj. njen celobrojni umnožak mora biti jednak obimu kružne putanje, u suportnom,došlo bi do interferencije talasa i nestanka impulsa elektrona. Austrijski fizičar Šredinger je uspeo da iz toga izvede talasnu jednačinu elektrona,takozvanu Šredingerovu jednačinu. Šredinger 6
  7. 7. Princip neodredjenosti Samo 2 godine nakon ovog,nemački fizičar Hajzenberg je zaključio da nije moguće istovremeno znati brzinu,odnosno impuls i položaj elektrona u prostoru. Za ovaj njegov princip on je dobio kasnije i Nobelovu nagradu. Smatra se da su mnogi naučnici znali za tajne atoma,ali da mnogi od njih nisu imali dovoljno finansijskih sredstava da svoje radove i objave,tako da su nažalost oni pali u zaborav. 7
  8. 8. Današnja saznanja Danas se zna da je atom sastavljen iz pozitivno naelektrisanog jezgra koje se sastoji iz pozitivnih protona i neutralnih neutrona. U orbitalama se nalaze elektroni,oni se po njima kreću,a oni elektroni koji se nalaze u u zadnjem sloju se nazivaju valentni elektroni. Broj protona i broj elektrona u eletronu uvek moraju da budu jednaki,kako bi atom u celini bio elektroneutralan. 8
  9. 9. Periodni sistem Nakon saznanja o osobinama atoma,naučnici su se trudili da te elemente,koje grade atomi pokušaju da razvrstaju. Mnogi od njih su to pokušali,ali prvi koje je bio na pravom putu bio je Mendeljejev. On je naparvaio Periodni sistem od svega šezdesetak elemenata,međutim,uočio je neka ponavljanja u tom sistemu i zbog toga je ostavio prazna mesta za elemente koji nisu tada još uvek bili pronađeni i ispostavilo se kasnije da on jeste bio u pravu. 9

×