2. СОЛУНСКИ ФРОНТ
Простирао се од албанске обале до реке Струме
Солунски фронт у Првом светском рату је настао као
покушај Савезника да помогну Србији у јесен 1915. против
здруженог напада Немачке, Аустроугарске и Бугарске.
Експедиција је дошла прекасно и у недовољном броју да
спречи пад Србије.
Створен стабилан фронт, у ком су се међународне
савезничке снаге Антанте бориле против Централних сила
Остао прилично стабилан, све до велике савезничке
офанзиве 15. септембра 1918, која је резултовала
капитулацијом Бугарске и ослобођењем Србије.
Главни команданти су били војвода Мишић и француски
генерал Франше д’Епаре
5. ЗАПАДНИ ФРОНТ
Западни фронт био је назначајније бојиште током Првог светског
рата. Фронт је отворила Немачка инвазијом на Луксембург и
Белгију
Брзо напредовање немачких снага драматично се завршило
битком на Марни у којој су савезничке снаге однеле победу.
Након ове битке и савезничке и немачке трупе су се укопале
формирајући линију фронта која се протезала од Северног мора
до швајцарске границе. Значајнијих промена положаја није било
све до краја рата.
Између 1915. и 1917. године било је неколико великих офанзива
дуж фронта. Пешадијским нападима је претходила артиљеријска
припрема. Пешадија није могла да постигне значајније успехе
против добро укопаног непријатеља, митраљеских гнезда,
бодљикаве жице.
Како би постигли војну предност над непријатељским снагама
обе стране су у борби користиле нове технологије као што су
авијација, бојни отрови и тенкови стално их усавршавајући
током рата.
7. ИСТОЧНИ ФРОНТ
Простираио се од Балтичког мора, преко Пољске, до
Румуније
Руси су имали добар план да у исто време нападну
Галицију и Источну Пруску, али су Западне силе увидевши
колико је непријатељ моћан повукли трупе са западног
фронта и успели да протерају Русе из Источне Пруске
Централне силе су 5. августа заузеле Варшаву и натерале
Русе на повлачење из Пољске
