Рад ученика ОШ "Јелена Ћетковић"

1. Радили: Никола и другари
ОШ “ЈеленаЋетковић”

2. Узрок рата
 Основни Узрок рата био је сукоб интереса
ВЕЛИКИХ сила и њихова борба за
политичку и економску доминацију
 Сукоб је избио између два војна савеза:
Антанте и Централних сила

3. Повод за рат
 28.јуна 1914.год. припадник Младе Босне
Гаврило Принцип извршио атентат на
аустријског престолонаследника Франца
Фердинанда
 Млада Босна се залагала за уједињење
Јужних Словена и ослобођење од
аустроугарске власти
 Аустроугарска је оптужила Србију за
организацију атентата
 Радикални кругови у Бечу су се залагали за
ратну опцију

4. Гаврило Принцип

5. Непосредно после атентата у
Сарајеву
 Немачка је јасно и недвосмислено
подржала Аустроугарску, што је Беч
натерало да се одлучи за рат
 23.јула Аустроугарска је упутила
ултиматум Србији, са тешким и
неприхватљивим захтевима
 Аустроугарска је 28.јула 1914.год. објавила
рат Србији

6. Како државе улазе у овај
рат
У наредних неколико дана почетком августа
1914.године, све велике силе су биле
укључене у Велики ратни сукоб.

7. Земље учеснице
 Јапан 1914.год. улази у рат на страни Антанте
 Турска је прогласила неутралност, али је у
тајности, крајем 1914.год. потписала
Споразум са Централним силама
 Италија је на почетку пропорционалном
остала НЕУТРАЛНА, али 1915.године улази у
рат на страни Антанте
 Бугарска 1915.год. улази у рат на страни
Централних сила
 Румунија 1916.год. улази у рат на страни
Антанте
 САД 1917.год. улазе у рат на страни Антанте

8. Шлифенов план
 Нацелник немачког генералштаба Алфред
фон Шлифен је још 1905.год. израдио
немачки ратни план
 Основна замисао била је да се избегне рат
на два фронта
 Планирано је било да се најпре Француска​​
порази на западу за 40 дана, да се затим​​
све снаге пребаце на исток против Русије

9. Европски фронтови
 У ЕВРОПИ се ратовало на три фронта:
 Западном (од Северног мора до
Швајцарске)
 Источном (од Балтичког мора до Румуније)
 Балканском (почетком рата зо је ратиште,
а од 1915. формира се Солунски фронт)

10. Западни фронт
 Немци су продрли кроз неутралну Белгију
и почели да угрожавају Париз
 Дошло је до битке на Марни, септембра
1914. у којој је заустављен немачки продор
од стране француских и британских трупа
 Пропао је Шлифенов план о муњевитом
рату и Немачка почиње да води рат на два
фронта

11. Рововски рат

12. Европске прилике на почетку
рата
 На неуспех Шлифеновог плана утицало је
неколико фактора:
 Британци и Белгијанци су успоравали
напредовање Немачке, што је омогућило
Французима да пребаце појачања на
линију фронта
 Неочекивана брзина Руске мобилизације и
напад на положаје НЕМАЧКЕ на Истоку

13. Ток рата
 На Западном фронту је од тада вођен
рововски рат
 На његов ток пресудно утицале су
технолошке промене
 Бодљикава жица је представљала огромну
препреку за нападе пешадије
 Доминантнија артиљерија и митраљези
такође су ојачали одбрану

14. Бојни отрови и тенкови
 Априла 1915.год., У бици код ИПРА, Немци
су први пут употребили бојне отрове, које
су затим користиле ОБЕ стране
 Због тога је јако тешко било пробити
непријатељске положаје без огромних
губитака
 Као ново офанзивно оружје 1916.год.
појављује сетенк (Прво су га користили
Британци, Французи )

15. Британски тенк

16. Источни фронт 1914.
 Русија је ратовала против Немачке и
Аустроугарске
 Руси су изненада прешли у офанзиву и ушли
дубоко на територију Немачке
 Због тога је Немачка морала да повуче део
снага са Запада
 Немци су повратили изгубљене територије и
поразили Русе у биткама код Таненберга и
Мазурских језера
 Руска војска је била најмногољуднија, али
слабо опремљена

17. Ратна 1915. година
 Крајем прве године рата било је јасно да ни један
блок не може да оствари лаку победу
 Осим ратних операција вођени су и дипломатски
преговори да би се привукле неутралне државе
 Италија је у пролеће 1915. потписала са Антантом
 Италији су обећане територије, насељене
италијанским становништвом, које су биле у саставу
Аустроугарске: Трст, Далмација, Јужни Тирол
 Тако је дошло до отварања новог фронта на реци
Сочи
 У јесен 1915. године Бугарска је ушла у рат на страни
Централних сила, а обећано јој је територијално
проширење на рачун Србије

18. Источни фронт 1915. године
 Пошто нису успели да остваре муњевиту
победу на Западу, Немачка је више пажње
посветила Источном фронту
 Немачка је код Горлица пробила руске
положаје и натерали их на повлачење из
Пољске
 Тако је линија фронта померена неколико
стотина километара од немачких и
аустроугарских граница
 Немачка није успела да оконча рат на овом
фронту

19. Карта – Источни фронт

20. Дарданелска експедиција
 Пошто нису били у могућности да пробију немачки
фронт на Западу, савезници су одлучили да се
искрцају на Галипољу, заузму Дарданеле и принуде
Турску на капитулацију
 Улазак Турске у рат онемигућавао је снабдевање
Русије преко Црног мора и опасност за руске
територије на Кавказу
 Турска војска, коју су обучавали немачки официри,
пружала је снажан отпор и онемогућавала ове
планове
 Нарочито велике губитке имали су аустралијски
војници који су били део британске војске
 Од остатака ове војске формиран је Солунски фронт

21. Западни фронт 1916. године
 Почетком 1916. године немачка команда је на
Западу почела да користи тактику
исцрпљивања: овај план је ужасе овог рта
довео до врхунца
 За циљ напада немачка команда је одабрала
француско утврђење Верден
 Операције су трајале од 21. фебруара до 19.
децембра 1916. године
 Погинуло је око 250.000 а рањено oko 500.000
војника

22. Опсада Вердена
 Својим положајем Верден је штитио прилазе
Паризу
 Тактика исцрпљивања састојала се у идеји да
се непријатељу нанесу што већи губици:
немачка у томе није успела, иако је Француска
имала огромне губитке
 Одбраном Вердена командовао је маршал
Филип Петен
 Битка је представљала симбол француске
одлучности

23. Верден – данас

24. Битка на Соми
 Сматра се највећом битком Великог рата
 Представља велику британско-француску
офанзиву
 Циљ је био да се ослаби немачки притисан на
Верден
 Само првог дана битке британци су имали
50.000 погинулих и рањених, од којихе је
већина погинула у првом сату битке, а укупно
око 500.000 војника, Француска је изгубила
око 200.000 војника, a Немачка око 500.000
војника
 Немачки положаји нису пробијени, али су
Немци имали велике губитке

25. Карта – Западни фронт
Означена је Сома

26. Источни фронт 1916. године
 У лето 1916. године руска војска је предузела
велику офанзиву под командом генерала
Брусилова (по коме је офанзива добила име)
 Русија је нанела тежак пораз Аустроугарској и
запретила њеним избацивањем из рата
 Да бит то спречили Немачка је морала да
повуче део трупа са Западног фронта
 Офанзива је била заустављена
 Офанзива је бино утицала на одлуку Румуније
да уђе у рат на страни Антанте ове године

27. Револуције у Русији
 Руско друштво је било у дубокој кризи
 У Русији је постојао систем самодржавља,
сва власт је била у рукама царева из
династије Романових (цар Николај Други
Романов)
 Рат је само продубио слабости Русије

28. Владимир Иљич Лењин
 Међу противницима царског режима
најодлучнији су били бољшевици, на челу
са Владимиром Иљичем Лењином
 Они су се залагали за револуционарно
преузимање власти

29. Фебруарска револуција
 Лоше стање у држави довело је до низа
штрајкова почетком 1917. године
 Један од тих штрајкова, крајем фебруара 1917.
године (по Јулијанском календару) довео је
до оружане побуне, познате као фебруарска
револуција
 Цар Николај Други је абдицирао и то је био
крај царства у Русији
 Власт је преузела грађанска влада на челу са
Александром Керенским
 Упоредо су бољшевици започели формирање
паралелених органа власти - Совјета

30. Октобарска револуција
 Бољшевици су свој програм формирали на
основу парола:
 “Мир, хлеб, земља” и “Сва власт
Совјетима”
 Суштина је била у захтеву да Русија одмах
изађе из рата; да се обезбеди снабдевање
народа и да се одузме земља од богатих
земљопоседника и подели сељацима; да
бољшевици преузму власт преко Совјета
од привремене владе

31. Октобарска револуција
 Неуспеси привремене владе и све веће расуло
на фронтовима ишли су на руку
бољшевицима
 25.октобра (7. новембра) 1917. године почела
је бољшевичка побуна – октобарска
револуција
 Симбол револуција постала је крстарива
Аурора, чији је плотун означио пчетак јуриша
на Зимски дворац, седиште привремене
владе

33. Ток револуција
 Бољшевици су заузели све кључне институције
 Формирали су Совјет народних комесара, владу на
челу са Лењином
 У пролеће 1918. године Русија склапа са Немачком
сепаратни мир у Брест Литовску
 Русији је одузета огромна територија (око 25%) у
области Балтика, Белорусије и Украјине, економски
најразвијенији делови земље
 Бољшевичка влада је пристала на такве услове да би
учврстила власт у држави
 Противници револуције покушали су да сруше власт
бољшевика; грађански рат 1918- 1920. године између
“црвених” и “белих” завршен је победом бољшевика

34. Границе према миру у Брест
Литовску

35. Поморски рат
 На почетку је британска флота спроводила
поморску блокаду Немачке
 На то је Немачка одговорила дејством
подморница, које супотапале трговачке и
путничке бродове
 Немачка је 1915. године потопила
амерички путнички брод “Лузитанија” што
је била друга највећа поморска
катастрофа након “Титаника”

37. Поморске битке
 Највећа поморска битка вођена је код
Јитланда 1916. године
 Британци су изгубили више бродова, али су
успели да обезбеде трајну контролу над
морем
 Почетком 1917. године Немачка је усвојила
тактику неограниченог подморничког рата
 Ова тактика је непосредно довела до уласка
САД у рат
 Опасност од немачких подморница доста је
умањена системом конвоја, када су ратни
бродови пратили трговачке бродове

38. Улазак САД у рат 1917.
године
 На почетку рата САД су се држале политике
изолационизма
 Изолационистичка политика била је дефинисана још 1823.
доктрином америчког председника Џејмса Монроа
 САД су располагале огромним војним и индустријским
потенцијалом, улазак САД у рат на било коју страну давао
је огромну предност
 Британија и Француска су се веома задужиле у САД,
њихов пораз би довео у питање отплату дугова
 Немачком тактиком неограниченог подморничког рата
посебно је била погођена америчка трговачка морнарица
 Немачка је покушала да увуче Мексико у рат против САД
нудећи финансијску помоћ и припајање делова америчке
територије
 Сви ови разлози су довели у пролеће 1917. године до
уласка САД у рат на страни Антанте

39. Вилсонових 14 тачака
 Уласком у рат САД су постеле велика сила у светским
размерама
 Почетком 1918. године тадашњи амерички
председник Вудро Вилсон је изнео свој
спољнополитички програм у 14 тачака
 Основе програма су:
 Негирање тајне дипломатије
 Право народа на самоопредељење
 Стварање међународне организације која би након
рата водила рачуна о очувању мира у свету
 Слобода трговине и пловидбе морима

40. Вудро Вилсон (1856 – 1924)
председник САД

41. Крај рата 1918. године
 Након изласка Русиј из рата Немачка је
пребацила снаге на запад, да оствари победу
док се не осети пуни утицај САД на ратна
дешавања
 Немачка офанзива је доживела неуспех
 У лето 1918. године западни савезници су
покренули контраофанзиву и немачки фронт
се распао
 Немачка је капитулирала 11. новембра 1918.
чиме је окончан Први светски рат