SlideShare a Scribd company logo
1 of 136
Српска револуција 1804–1835- увод
Први српски устанак ( 1804-1807)
Први српски устанак ( 1807-1813)
Организација устаничке власти
Други српски устанак
Прва владавина Милоша и
Михаила Обреновића
• Tермин српска револуција
потиче од немачког
историчара Леополда фон
Ранкеа и означава борбу
српског народа за
ослобођење од Турака.
• Први српски устанак (1804-1813)
• Хаџи-Проданову буну (1814.)
• Други српски устанак(1815.) и
• део владе кнеза Милоша
Обреновића (до 1835.)
ДОГАЂАЈИ И ЛИЧНОСТИ РЕВОЛУЦИЈЕ
Српска Револуција се
одиграва на просторима
Смедеревског санџака
(Београдског пашалука)
ЗАПАД: Дрина;
СЕВЕР: Сава и Дунав;
ЈУГ: Западна Морава;
ИСТОК: Тимок.
•Ослобођење од турске
власти и
•Укидање феудализма
КОЧИНА КРАЈИНА
Аустријско-турски рат (1788-1791)
вођен на просторима Београдског
пашалука.
Вођа- Капетан Коча Анђелковић
Срби стичу неопходно ратно искуство
за наредне сукобе.
-1791. Свиштовски мир –
Срби су били амнестирани од учешћа у
рату
КНЕЖИНСКА САМОУПРАВА
• Вид српске аутономије под Турцима.
• Организовање по селима, нахијама и
кнежинама.
(Село- кмет
Кнежина- кнез
Нахија- оборкнез)
Кнезови у име Турака сакупљају
порез, гоне хајдуке, старају се о
путевима, своме народу и вери.
Илија Бирчанин плаћа порез Турцима
МУСТАФА-ПАША ШИНИК
ОГЛУ (1797-1801)
- Београдски везир
- Врхунац кнежинске
самоуправе
- Због доброте према
Србима називан и
''СРПСКА МАЈКА'' или
''ДОБРИ ОТАЦ''.
СРПСКА РЕВОЛУЦИЈА
И ЈЕСТЕ БИЛА
ПОСЛЕДИЦА
ДАХИЈСКОГ ЗУЛУМА
• СЕЧА КНЕЗОВА- прва
недеља фебруара 1804.
године- убијено је преко
100 виђенијих Срба
(Алекса Ненадовић, Илија
Бирчанин, Хаџи-Рувим).
ПОВОДПОВОД
СрпскеСрпске револуцијереволуције
Алекса Ненадовић
Илија
Бирчанин
жртве дахија
СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ 1804.
СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ
1804.
ЗБОР У ОРАШЦУ
(МАРИЋЕВИЋА
ЈАРУГА) –
ПОДИГНУТ ПРВИ
СРПСКИ УСТАНАК
ВОЂА:
ЂОРЂЕ
ПЕТРОВИЋ-
КАРАЂОРЂЕ.
СРБИЈA 1804-1833.
КАРАЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ-
вођа Устанка
ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК
(1804-1813)
ЈЕ НАЈУСПЕЛИЈИ
СЕЉАЧКИ УСТАНАК У
ИСТОРИЈИ СВЕТА
ТОК УСТАНКА
27. фебруар 1804.- Ђуша
Вулићевић са 200 својих Азањаца
креће у Устанак
-Битка код ДРЛУПЕ- први сукоб са
дахијама (Карађорђе је победио
Аганлију)
''Термопиле српских
-ЦВЕТИ 1804.
БИТКА НА ЧОКЕШИНИ:
крај хајдучије у Србији
-Јул 1804.- Дахије су, уз помоћ
султанове војске, протеране на Ада
Кале на Дунаву.
-Пашалуком је уместо дахија
почео да управља
АЛИЈА ГУШАНАЦ-
без промене
Миленко
Стојковић
-18. АВГУСТ 1805.-
БИТКА НА ИВАНКОВЦУ-
прва устаничка победа над
султановом војском и Хафис-
пашом.
Петар
Добрњац
Осмишљен напад на
Србију са три стране:
-са истока од Видина уз
Дунав;
-преко Дрине из Зворника и
-са југа.
Наполеонови официри
припремају турску војску за
напад.
НАПОЛЕОН БОНАПАРТА
"Лако је мени бити велики с нашом
искусном војском и огромним
средствима, али далеко на југу, на
Балкану, постоји један војсковођа,
изникао из простог сељачког
народа, који је окупивши око себе
своје чобане, успео без оружја и
само трешњевим топовима, да
потресе темеље свемоћног
османлијског царства и да тако
ослободи свој поробљени народ. То
је ЦРНИ ЂОРЂЕ и њему припада
слава највећег војсковође!"
са запада
преко Дрине
са истока уз
Дунав
ПЛАН НАПАДА НА
СРБИЈУ 1806.
са југоистока
Мехмед-бег
Куленовић
Ш
ашит-паша
• 13. август 1806.
• Српску војску предводе:
Карађорђе, поп Лука Лазаревић,
Сима Марковић
• Босанске Турке предводи
Мехмед-бег Куленовић (Кулин-
капетан)
1. Турски топ и кубуз ( хаубица ), 2. Мања
капија, 3. Већа капија, 4. Канал , 5. Карађорђев и
Милојев чадор 6-9. Ватрени положаји
( платформе ) за топове, 10. Препречна
средства око утврђења, 11. Правац наступања
турске војске.
12. Место где је погинуо Кулин-
капетан
13. Место где је погинуо Тодор
Застава поп Луке Лазаревића
Карађорђе
Поп Лука
Лазаревић
ВОЂЕ УСТАНИЧКЕ ВОЈСКЕ НА
МИШАРУ
Кнез Сима
Марковић
Петар
Добрњац
Станоје
Главаш
-3. СЕПТЕМБАР 1806.
ДЕЛИГРАДСКА БИТКА
-победа
српске
војске над
Шашит-
пашом
* 8. ЈАНУАР 1807.
УСТАНИЦИ
ОСВАЈАЈУ БЕОГРАД-
ВРХУНАЦ ПРВОГ
СРПСКОГ УСТАНКА
1804. Почетак буне
на дахије
1806. Битке на Мишару и
Делиграду
1807. Освајање
Београда
* Неприхватање Ичковог
мира; наставак устанка у
савезу са Русијом
1809. Неуспех српске
офанзиве (Бој на
Чегру)
1813. Букурешки мир
Крај 1804. Прерастање у
Устанак проив султана
* Битка на Иванковцу 1805.
1813. ПРОПАСТ
УСТАНКА
ПРЕДЛОГ ИЧКОВОГ МИРА
•Плаћање скромног данка Порти (данак би
сакупљали српски кнезови)
• У Србији остају САМО ДОБРИ Турци
који могу да живе само у градовима
• пуна верска слобода
• Срби имају наследног врховног (БАШ)
кнеза
ШИРОКА СРПСКА АУТОНОМИЈА У
ОКВИРУ ОСМАНСКОГ ЦАРСТВА
-1807. битке на
ШТУБИКУ и МАЛАЈНИЦИ
ВЕЉКО
ПЕТРОВИЋ-
бранилац
Неготинске
крајине.
1809. Реорганизација
Устаничке војске
ТОПОЛА
КАРАЂОРЂЕ
М
ИЛОЈЕ
ПЕТРОВИЋ
СИМА МАРКОВИЋ
ПЛАН СРПСКЕ ОФАНЗИВЕ
1809.
-мај 1809. ЧЕГАРСКА БИТКА-
велики српски пораз.
СТЕВАН
СИНЂЕЛИЋ-
бранилац
ЧЕГРА.
Ћеле-кула
Последица
Чегарске битке
ПОСЛЕДИЦЕ ЧЕГАРСКОГ
ПОРАЗА 1809. ГОДИНЕ
Наполеонов напад
на Русију
РУСИЈА
ПОТПИСУЈЕ
БУКУРЕШКИ МИР
СА ТУРСКОМ
1812.
СРБИЈА 1812.
Устаници одбијају МИР тј.
АУТОНОМИЈУ јер су до тада већ
обезбедили НЕЗАВИСНОСТ
1813. ТУРСКА ОФАНЗИВА НА
СРБИЈУ НА ЧЕЛУ СА
ХУРШИД-ПАШОМ
ПРОПАСТ I СРПСКОГ УСТАНКА
ОДБРАНА СРБИЈЕ 1813.
Бој на Равњу (Засавици) 1813.
„И ту погибе Србаља, храбрих јунака,
којих земља више неће родити“
ОРГАНИ ВЛАСТИ У ДРЖАВИ
Устаничка држава је
током Устанка уређивана
уставним актима
*Усвојена су 3 Уставна акта
Устаничку
власт имају
старешине на
челу са
врховним
вождом
Карађорђем
Карађорђе је
проглашен за
наследног
вожда
– ОСНОВА ПРВЕ
СРПСКЕ
НОВОВЕКОВНЕ
ДИНАСТИЈЕ
УСТАВНИ АКТ 1805. УСТАВНИ АКТ 1808.
-састављена од народних
првака, војсковођа, свештеника.
УСТАНИЧКА НАРОДНА
СКУПШТИНА
Избор кнеза
Куповина оружја и муниције
Сакупљање пореза
Усвајање ратних планова
Води преговоре о рату и миру.
1804-1813. одржано је укупно 15 скупштина
ПРАВИТЕЉСТВУЈУШЧИ
СОВЈЕТ
• Основан 1805.
• створен је као резултат договора
Вожда и војвода ради међусобног
ограничавања и водио је инострану
политику
Председници Совјета били су:
Прота Матеја Ненадовић, Младен
Миловановић, Јаков Ненадовић.
судство
ПОСЛОВИ
Правитељствујушчег совјета
Државна
изградњавојска
1811. ПРАВИТЕЉСТВУЈУШЧИ
СОВЈЕТ (3. Уставни акт)
ВРХОВНИ
ЗЕМАЉСКИ
СУД
ВЛАДА (5
попечитеља)
ПОПЕЧИТЕЉСТВА:
Председник Совјета:
Прота Матеја Ненадовић
МИП:
Миленко Стојковић
МУП:
Јаков Ненадовић
Министар војни:
Младен Миловановић
Министар просвете:
Доситеј Обрадовић
Прота
Матеја
Ненадовић
Доситеј
(Обрадовић)
Био је први
српски министар
просвете од 1811.
* Брине се о
оснивању нових
основних школа по
Србији
* Ради на културном
препороду Срба
1808. ОСНОВАНА ЈЕ
ВЕЛИКА ШКОЛА У БЕОГРАДУ
оснивач: Иван Југовић
првашкола
СТЕФАН НОВАКОВИЋ,
из Азање, ученик прве
генерације Велике школе
ДРУГИ СРПСКИ УСТАНАК
БОРБА ЗА АУТОНОМИЈУ
ХАЏИ-ПРОДАНОВА БУНА 1814.
• Вођа:
Хаџи-Продан Глигоријевић
• Подигнута у Пожешкој нахији
код манастира Трнава
• Одлучујућа битка- Битка код
Кнића- пораз устаника
Буна је пропала, а Хаџи-Продан
је побегао у Аустрију.
Најзначајније жртве:
игуман Пајсије и ђакон Авакум
Манастир Трнава
11/23. АПРИЛ 1815.(ЦВЕТИ)
ТАКОВСКИ ЗБОР-почетак
Другог српског устанка.
МИЛОШМИЛОШ
ОБРЕНОВИЋОБРЕНОВИЋ
- вођа Другог- вођа Другог
устанка.устанка.
Кнез СрбијеКнез Србије
1815-1839;1815-1839;
1858-1860.1858-1860.
ДРУГИ СРПСКИ УСТАНАК
Ратна фаза
Дипломатска
фаза
Српске победе
у биткама:
на ЉУБИЋУ,
на ДУБЉУ,
код ПОЖАРЕВЦА,
-код ПАЛЕЖА,
-код ЧАЧКА.
Преговори кнеза
Милоша са
босанским везиром
Хуршид-пашом и
румелијским
валијом Марашли
Али-пашом
НОВЕМБАР 1815.
УСМЕНИ СПОРАЗУМ КНЕЗА МИЛОША
И МАРАШЛИ АЛИ-ПАШЕ
• да данак сакупљају Срби без турског мешања;
• да у нахијским местима буде и по један српски кнез
када се суди Србима;
• да спахије добијају само оно што је по закону;
• да се у Београду успостави Народна канцеларија
сачињена од 12 кнезова
• слобода вере, трговине и просвете
СРБИЈА ЈЕ СТЕКЛАСРБИЈА ЈЕ СТЕКЛА
ПОЛУАУТОНОМНИ СТАТУС.ПОЛУАУТОНОМНИ СТАТУС.
Кнез Милош Марашли Али-паша
1817. МИТРОВСКА1817. МИТРОВСКА
СКУПШТИНА- МИЛОШСКУПШТИНА- МИЛОШ
ИЗАБРАН ЗА НАСЛЕДНОГИЗАБРАН ЗА НАСЛЕДНОГ
КНЕЗА.КНЕЗА.
Основана друга
модерна српска
династија-
Обреновићи
МИЛОШЕВ
А ВЛАСТ
АПСОЛУТИСТИЧКА
НАЈЗНАЧАЈНИЈА
ЛИЧНОСТ ЗА СРПСКО
ОСАМОСТАЉИВАЊА
ОД ТУРАКА
ДРУШТВЕНИ,
ЕКОНОМСКИ И
КУЛТУРНИ
РАЗВИТАК
СРБИЈЕ.
- ЂАКОВА БУНА
(1825),
- ЧАРАПИЋЕВА
БУНА (1826) и
- МИЛЕТИНА БУНА
(1835).
Апсолутистичка владавина кнеза
Милоша није наилазила на
одобравање Срба па је долазило
до буна против његове власти
- ХАТИШЕРИФ из 1830.
- БЕРАТ из 1830.
- ХАТИШЕРИФ из 1833.
СРПСКА АУТОНОМИЈА
ПОЧИВА НА ТРИ
ДОКУМЕНТА:
Хатишериф из 1830. је била последица
турске обавезе на основу потписаног
Једренског мира са Русијом
КОЈИМ ЈЕ СРБИЈИ ПРИЗНАТА
ПОТПУНА АУТОНОМИЈА.
БЕРАТОМ 1830.
Милош је од Порте
признат за наследног
кнеза Србије.
Хатишериф из 1833.(''окончателни'',
''толкователни'', ''допунителни'')
враћање одузетих шест нахија
данак: 2,3 милиона гроша у две рате
петогодишњи рок за исељење Турака из
Србије
СТЕЧЕНА СУ СЛЕДЕЋА ПРАВА:
слобода вере и избор старешина
независна унутрашња управа и повратак шест
нахија
слобода трговине и подизања школа
забрана турског насељавања
Милош је наследни кнез али истовремено и
турски вазал
ВРХУНАЦ СРПСКЕ РЕВОЛУЦИЈЕ
БИЛО ЈЕ УКИДАЊЕ ФЕУДАЛИЗМА
НА ЂУРЂЕВДАНСКОЈ СКУПШТИНИ
1835. КАДА ПРЕСТАЈУ СВЕ
ФЕУДАЛНЕ ОБАВЕЗЕ И НАМЕТИ.
РЕВОЛУЦИЈА ЈЕ ОКОНЧАНА,
А БИЋЕ СТВОРЕНА
НАЦИОНАЛНА АУТОНОМНА
ДРЖАВА БЕЗ ФЕУДАЛНИХ
ОКОВА.
Крагујевац- престоница
СРЕТЕЊСКИ
УСТАВ 1835.-
први српски
устав
1835.- МИЛЕТИНА БУНА
Апсолутизам
кнеза Милоша
Незадовољство
народа и кнезова
СРЕТЕЊСКА СКУПШТИНА 1835.-
ПРВИ СРПСКИ УСТАВ-
“СРЕТЕЊСКИ”
Узор: УСТАВИ
БЕЛГИЈЕ и ШВАЈЦАРСКЕ
“СРЕТЕЊСКИ УСТАВ”
Писац Устава:
Димитрије Давидовић
Против
Устава
1838.- “Турски” устав
Иницијатива Порте за доношење новог
Устава заједно са српским и руским
посланицима
Веома ограничена кнежева власт.
Браниоци овог устава=
УСТАВОБРАНИТЕЉИ- прва политичка
партија
УСТАВОБРАНИТЕЉИ Тома Вучић
Перишић
Тенка
Аврам
Петронијевић
Милутин
Гарашанин
Јеврем
Обреновић
УСТАВ СРЕТЕЊСКИ ТУРСКИ
Година
доношења
1835. 1838.
Иницијатива Милетина буна Порта, Уставобранитељи
Писац Димитрије Давидовић
Турски, српски и руски
представници
Рок важења 55 дана 1838-1869
Извршна власт Кнез и Државни савет Кнез и 17-очлани
Совјет који
ограничава кнеза
Законодавна
власт
Народна скупштина
ОСТАЛО
КНЕЖЕВИНА ЈЕ БИЛА
ДРЖАВНО ПОЛИТИЧКА
ОРГАНИЗАЦИЈА У ЛАБАВОЈ
ВЕЗИ СА ТУРСКОМ
- 4 ПОПЕЧИТЕЉА
- 17 ОКРУГА У
ЗЕМЉИ
Кнез напушта Србију
Кнез Милош је против Устава
ПРВО НАМЕСНИШТО
болесном кнезу Милану:
Аврам Петронијевић
Тома Вучић-Перишић
Јеврем Обреновић
До доласка кнеза
Михаила у Србију
Кнез Михаило- прва владавина (1838-1842)
ВУЧИЋЕВА
БУНА
1842.
Пад кнеза Михаила
Обреновића и почетак
владавине
Уставобранитеља
НОВОВЕКОВНЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ
СРБИЈА И ЦРНА ГОРА
Уставобранитељски режим и кнез
Александар Карађорђевић (1842–1858)
Друга владавина Милоша и Михаила
Обреновића (1858-1868)
Србија на путу ка независности- кнез
Милан Обреновић (1868–1878)
Црна Гора у доба владичанства
Кнежевина Црна Гора
КНЕЗ АЛЕКСАНДАР
КАРАЂОРЂЕВИЋ И
РЕЖИМ
УСТАВОБРАНИТЕЉА
1842-1858
Тома Вучић Перишић, Аврам Петронијевић,
Стојан и Алекса Симић, Милутин и Илија
Гарашанин, Стефан Стефановић Тенка и Јеврем
Обреновић
Уставобранитељ
- за строго поштовање Турског устава
јер су праву власт имали чланови
Државног савета.
КНЕЗ АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ
1842-1858
• изабран за кнеза на Народној скупштини
• против избора Русија и Турска
• ПЕРИОД РАЗВОЈА СРБИЈЕ- реформе-
нова индустријска постројења и изградња
институција- изградња бирократског апарата
• Помагање Револуције 1848/9. међу Србима
у Јужној Угарској
• Национални програми уједињења Срба и
Јужних Словена
• Закони, ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК 1844. године
Покушаји повратка Обреновића
на власт
• 1844. Катанска буна
• 1848. Револуција- Петровска скупштина
• 1857. Тенкина завера
СВЕТОАНДРЕЈСКА СКУПШТИНА 1858.
Уставобранитељи Обреновићевци
Абдикација кнеза Александра и повратак
кнеза Милоша на престо.
ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК 1844.- кодекс
грађанског права, уведена стајаћа војска,
основана тополивница, унапређене су постојеће и
основане нове школе, Народна библиотека и
Народни музеј.
ПРОГРАМИ НАЦИОНАЛНОГ УЈЕДИЊЕЊА
НАЗИВ
ПРОГРАМА
АУТОР ГОДИНА
ОБЈАВЉИВАЊА
‘’Начертаније’’
Илија
Гарашанин 1844.
‘’Српске
сједињене
државе’’
Константин
Николајевић 1848.
“Начертаније” је први програм
националног уједињења Срба
ПРВИ ДЕОПРВИ ДЕО
Окупљање свих Срба
око Кнежевине
Србије и уједињење
Старе Србије, Црне
Горе и БиХ са
КНЕЖЕВИНОМ -
СРПСКА ДРЖАВА
ДРУГИ ДЕОДРУГИ ДЕО
Национална
пропаганда међу
Србима у: Срему,
Банату, Бачкој,
Славонији,
Далмацији,
Хрватској.
ЈУЖНОСЛОВЕНСК
А ДРЖАВА
СРПСКЕ СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕСРПСКЕ СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ
КОНСТАНТИНА НИКОЛАЈЕВИЋА
ЈУГОСЛОВЕНСКА ДРЖАВАЈУГОСЛОВЕНСКА ДРЖАВА
ДРУГА ВЛАДА КНЕЗА
МИЛОША И МИХАИЛА
1858-1868
*без неког значаја
*сузбијен утицај
Државног савета
Друга влада
кнезa Милоша
1858-1860.
Друга влада кнеза Михаила
1860-1868.
*ПРОСВЕЋЕНИ
АПСОЛУТИЗАМ
"Закон је
највиша
воља у
Србији."
ПРОСВЕЋЕНИ АПСОЛУТИЗАМ
•Спроводи реформе у
циљу модернизације
државе
• Закони
• Концентрација власти у
његовим рукама
• Уведена је редовна војска
СПОЉНА ПОЛИТИКА
•ЦИЉ: ослобађање од
Турске
• Стварање Балканског
савеза повезивањем
балканских народа
ЦИЉ: ЗАЈЕДНИЧКА АКЦИЈА НА
БАЛКАНУ И ОСЛОБОЂЕЊЕ ОД
ТУРАКА
Постигнути су уговори са: Грчком, Црном Гором,
Румунијом, са бугарским револуционарним
комитетом и хрватском народном странком.
Иницијатори овог Балканског савеза
били су кнез Михаило и Илија
Гарашанин.
* Без било какве акције
Илија
Гарашанин
Кнез Михаило
3. јун 1862. године- рањавање српског дечака на
Чукур чесми
Рат је спречен акцијом Великих сила
на Цариградској конференцији
Сукоб Турака и Срба и турско
бомбардовање Београда
1862.
*Турска
војска
остаје у
само 4
града
*рушење
градова
Ужице и
Соко Предаја тврђаве Соко
1867. Смедерево, Београд, Кладово и
Шабац долазе под српску власт
*без турских војника у Србији
*турска застава на Калемегдану-једини
знак турске власти
НАЈВЕЋИ
УСПЕХ
МИХАИЛОВЕ
СПОЉНЕ
ПОЛИТИКЕ
ОПОЗИЦИЈА КНЕЗУ МИХАИЛУ
Ј. Ј. Змај,
члан
УОС-а
...Овај народ врло добро знаде
да је створен само Краља ради,
да Му даје порезе и хвале,
да Га двори и понизно кади...
... Одузми нам и жеље и гласа,
одузми нам мудровања клета,
да Његову намеру не пречи,
да Његовој мудрости не смета.
Дај Му с неба најсветлије даре,
полиције шпицле и жандаре...
Јутутунска народна химна
1868. основано Народно позориште у
Београду
1863. Лицеј је прерастао у
Велику школу
Споменик
кнезу Михаилу
у Београду
Кнегиња
Јулија
Хуњади
11. јун 1868.
атентат на
кнеза
Михаила у
Кошутњаку
Србија на путу ка независности
1868–1878
Милан Обреновић, унук Јеврема
Обреновића постаје кнез Србије
Убиство кнеза Михаила у
Кошутњаку 1868.
ДРУГО
НАМЕСНИШТВО
(1868-1872)
ДРУГО НАМЕСНИШТВО (1868-1872)
НАМЕСНИЧКИ УСТАВ- 1869.НАМЕСНИЧКИ УСТАВ- 1869.
Донет уз подршку Русије и Аустрије;
Корак ка успостављању ПАРЛАМЕНТАРНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ
(ЗАКОНОДАВНУ ВЛАСТ деле КНЕЗ и НАРОДНА
СКУПШТИНА);
Није успостављен ПУНИ ПАРЛАМЕНТАРИЗАМ јер
министри одговарају кнезу, а не скупштини;
Веће ПОЛИТИЧКЕ СЛОБОДЕ у односу на “Турски” устав.
¼
именује
лично
кнез
- ¾ посланика је бирано на
непосредним изборима
- Бирачко право имају сви који
плаћају порез (низак порез)
1875. Устанак
у Херцеговини
П
О
М
О
Ћ
П
О
М
О
Ћ
СРПСКО-ТУРСКИ РАТОВИ (ратови за
ослобођење од Османског царства)
I српско-турски рат: 1876-1877
II српско-турски рат: 1877-1878
ПРВИ
СРПСКО-ТУРСКИ РАТ
1876-1877
Вођен без
успеха
ДРУГИ
СРПСКО-ТУРСКИ РАТ
1877-1878
Србија улази у
рат на позив
Русије
Српска војска ослобађа велики део
јужне Србије (Ниш, Лесковац, Врање,
Пирот)
САНСТЕФАНСКИ МИР (март 1878.)
Споразум Русије и Турске
Завршен је руско-турски рат
Србија је морала да заустави офанзиву и
повуче се са Косова
Русија ствара ВЕЛИКУ БУГАРСКУ и тако
шири свој утицај на Балканском полуострву
Споразум практично никада није
ступио на снагу због противљења
Великих сила које траже његову
промену
САНСТЕФАНСКА (ВЕЛИКА) БУГАРСКА
БЕРЛИНСКИ КОНГРЕС- јун-јул 1878.
• Сазван због промена одлука Санстефанског
споразума
• Учествују представници: Русије, Турске, Немачке,
Аустро-Угарске, Велике Британије и Француске
• Конгресом је председавао Ото фон Бизмарк
• Укинут је Санстефански споразум
• Велика Бугарска је подељена на Источну
Румелију и Кнежевину Бугарску (аутономне
области под влашћу султана)
• Србија, Црна Гора и Румунија добијају
независност
• Аустро-Угарска је стекла право да окупира
просторе Босне и Херцеговине
ОДЛУКЕ БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА
ТЕРИТОРИЈАЛНА ПРОШИРЕЊА
КНЕЖЕВИНА
СРБИЈА
КНЕЖЕВИНА
ЦРНА ГОРА
ПРОШИРЕНА ЗА ОКРУГЕ
Нишки
Пиротски
Врањски
Топлички
је проширена значајно
добивши :
Подгорицу
Никшић
Бар
КОЈЕ НИСУ УКЉУЧЕНЕ У САСТАВ
КНЕЖЕВИНЕ СРБИЈЕ:
*КОСОВО И МЕТОХИЈА
*ВАРДАРСКА МАКЕДОНИЈА
*БОСНА и ХЕРЦЕГОВИНА (окупирана
од стране Аустро-Угарске)
ОБЛАСТИ НАСЕЉЕНЕ СРПСКИМ
СТАНОВНИШТВОМ
СРБИЈА ПОСЛЕ БЕРЛИНСКОГ
КОНГРЕСА

More Related Content

What's hot

балкански ратови
балкански ратовибалкански ратови
балкански ратови
Ucionica istorije
 
Prva vladavina kneza miloša i mihaila obrenovića
Prva vladavina kneza miloša i mihaila obrenovićaPrva vladavina kneza miloša i mihaila obrenovića
Prva vladavina kneza miloša i mihaila obrenovića
Dušan Novakov
 
уставобранитељи
уставобранитељиуставобранитељи
уставобранитељи
Dragana Misic
 
Aprilski rat i okupacija jugoslavije
Aprilski rat i okupacija jugoslavijeAprilski rat i okupacija jugoslavije
Aprilski rat i okupacija jugoslavije
Dušan Novakov
 
Revolucija 1848 1849.
Revolucija 1848 1849.Revolucija 1848 1849.
Revolucija 1848 1849.
andjelan
 
Kraljevina jugoslavija 1934 1941.
Kraljevina jugoslavija 1934   1941.Kraljevina jugoslavija 1934   1941.
Kraljevina jugoslavija 1934 1941.
andjelan1
 
Kraljevina jugoslavija 1929 1941
Kraljevina jugoslavija 1929 1941Kraljevina jugoslavija 1929 1941
Kraljevina jugoslavija 1929 1941
Tihomir Bogović
 
Crna gora u doba vladičanstva
Crna gora u doba vladičanstvaCrna gora u doba vladičanstva
Crna gora u doba vladičanstva
Dušan Novakov
 
Prve države južnih slovena
Prve države južnih slovenaPrve države južnih slovena
Prve države južnih slovena
andjelan
 
Francuska revolucija
Francuska revolucijaFrancuska revolucija
Francuska revolucija
andjelan
 

What's hot (20)

балкански ратови
балкански ратовибалкански ратови
балкански ратови
 
Prvi svetski rat
Prvi svetski ratPrvi svetski rat
Prvi svetski rat
 
Apsolutisticke monarhije
Apsolutisticke monarhijeApsolutisticke monarhije
Apsolutisticke monarhije
 
Prva vladavina kneza miloša i mihaila obrenovića
Prva vladavina kneza miloša i mihaila obrenovićaPrva vladavina kneza miloša i mihaila obrenovića
Prva vladavina kneza miloša i mihaila obrenovića
 
Srbija u doba Nemanjića
Srbija u doba NemanjićaSrbija u doba Nemanjića
Srbija u doba Nemanjića
 
уставобранитељи
уставобранитељиуставобранитељи
уставобранитељи
 
Aprilski rat i okupacija jugoslavije
Aprilski rat i okupacija jugoslavijeAprilski rat i okupacija jugoslavije
Aprilski rat i okupacija jugoslavije
 
Revolucija 1848 1849.
Revolucija 1848 1849.Revolucija 1848 1849.
Revolucija 1848 1849.
 
Prvi srpski ustanak 1804 1813.
Prvi srpski ustanak 1804  1813.Prvi srpski ustanak 1804  1813.
Prvi srpski ustanak 1804 1813.
 
Kraljevina jugoslavija 1934 1941.
Kraljevina jugoslavija 1934   1941.Kraljevina jugoslavija 1934   1941.
Kraljevina jugoslavija 1934 1941.
 
Други српски устанак
Други српски устанакДруги српски устанак
Други српски устанак
 
Pad srpskog carstva
Pad srpskog carstvaPad srpskog carstva
Pad srpskog carstva
 
Kraljevina jugoslavija 1929 1941
Kraljevina jugoslavija 1929 1941Kraljevina jugoslavija 1929 1941
Kraljevina jugoslavija 1929 1941
 
НЕМАЊИЋИ
НЕМАЊИЋИНЕМАЊИЋИ
НЕМАЊИЋИ
 
Crna gora u doba vladičanstva
Crna gora u doba vladičanstvaCrna gora u doba vladičanstva
Crna gora u doba vladičanstva
 
Srednjovekovna kultura srba
Srednjovekovna kultura srbaSrednjovekovna kultura srba
Srednjovekovna kultura srba
 
Drugi srpski ustanak i sticanje autonomije
Drugi srpski ustanak i sticanje autonomijeDrugi srpski ustanak i sticanje autonomije
Drugi srpski ustanak i sticanje autonomije
 
Srpska despotovina
Srpska despotovinaSrpska despotovina
Srpska despotovina
 
Prve države južnih slovena
Prve države južnih slovenaPrve države južnih slovena
Prve države južnih slovena
 
Francuska revolucija
Francuska revolucijaFrancuska revolucija
Francuska revolucija
 

Viewers also liked (7)

први српски устанак
први српски устанакпрви српски устанак
први српски устанак
 
Prvi srpski ustanak
Prvi srpski ustanakPrvi srpski ustanak
Prvi srpski ustanak
 
Drugi srpski ustanak
Drugi srpski ustanakDrugi srpski ustanak
Drugi srpski ustanak
 
Prvi srpski ustanak puric
Prvi srpski ustanak  puricPrvi srpski ustanak  puric
Prvi srpski ustanak puric
 
Srpska revolucija
Srpska revolucija   Srpska revolucija
Srpska revolucija
 
Prvi srpski ustanak
Prvi srpski ustanakPrvi srpski ustanak
Prvi srpski ustanak
 
Slide share prezentacija
Slide share prezentacijaSlide share prezentacija
Slide share prezentacija
 

Similar to Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.

Nastanak i razvoj moderne srpske države.pptx
Nastanak i razvoj moderne srpske države.pptxNastanak i razvoj moderne srpske države.pptx
Nastanak i razvoj moderne srpske države.pptx
MarijanaBrkovic
 
ђорђе петровић карађорђе
ђорђе петровић  карађорђеђорђе петровић  карађорђе
ђорђе петровић карађорђе
Dragana Misic
 
Srbi na Krfu
Srbi na KrfuSrbi na Krfu
Srbi na Krfu
AndjelaVl
 

Similar to Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878. (20)

Српска револуција
Српска револуција Српска револуција
Српска револуција
 
Корени и цветови
Корени и цветовиКорени и цветови
Корени и цветови
 
Srpska revolucija iii
Srpska revolucija  iiiSrpska revolucija  iii
Srpska revolucija iii
 
Србија кроз векове презентација
Србија кроз векове презентацијаСрбија кроз векове презентација
Србија кроз векове презентација
 
Miloš Obrenović
Miloš Obrenović Miloš Obrenović
Miloš Obrenović
 
Kultura secanja na drugi srpski ustanak
Kultura secanja na drugi srpski ustanakKultura secanja na drugi srpski ustanak
Kultura secanja na drugi srpski ustanak
 
Nastanak i razvoj moderne srpske države.pptx
Nastanak i razvoj moderne srpske države.pptxNastanak i razvoj moderne srpske države.pptx
Nastanak i razvoj moderne srpske države.pptx
 
Почетак буне на дахије 8-3
Почетак буне на дахије 8-3Почетак буне на дахије 8-3
Почетак буне на дахије 8-3
 
Prvi srpski ustanak sa savremenicima
Prvi srpski ustanak sa savremenicimaPrvi srpski ustanak sa savremenicima
Prvi srpski ustanak sa savremenicima
 
Drugi
DrugiDrugi
Drugi
 
Kultura secanja na prvi srpski ustanak
Kultura secanja na prvi srpski ustanakKultura secanja na prvi srpski ustanak
Kultura secanja na prvi srpski ustanak
 
Muzejski eksponati
Muzejski eksponatiMuzejski eksponati
Muzejski eksponati
 
ђорђе петровић карађорђе
ђорђе петровић  карађорђеђорђе петровић  карађорђе
ђорђе петровић карађорђе
 
Srbi na Krfu
Srbi na KrfuSrbi na Krfu
Srbi na Krfu
 
Prvi srpski ustanak secanje
Prvi srpski ustanak secanjePrvi srpski ustanak secanje
Prvi srpski ustanak secanje
 
Srbija i Crna Gora u Prvom svetskom ratu
Srbija i Crna Gora u Prvom svetskom ratuSrbija i Crna Gora u Prvom svetskom ratu
Srbija i Crna Gora u Prvom svetskom ratu
 
Vođe prvog srpskog ustanka
Vođe prvog srpskog ustankaVođe prvog srpskog ustanka
Vođe prvog srpskog ustanka
 
Srpsko carstvo i pad srpskog carstva
Srpsko carstvo i pad srpskog carstvaSrpsko carstvo i pad srpskog carstva
Srpsko carstvo i pad srpskog carstva
 
Milos obrenovic
Milos obrenovicMilos obrenovic
Milos obrenovic
 
Bitke prvog srpskog ustanka
Bitke prvog srpskog ustankaBitke prvog srpskog ustanka
Bitke prvog srpskog ustanka
 

More from Šule Malićević

3. од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914) 1
3. од мајског преврата до великог рата          (1903 – 1914) 13. од мајског преврата до великог рата          (1903 – 1914) 1
3. од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914) 1
Šule Malićević
 
29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића
Šule Malićević
 
35.друштво послератне jугославије
35.друштво послератне jугославије35.друштво послератне jугославије
35.друштво послератне jугославије
Šule Malićević
 

More from Šule Malićević (20)

стари рим
стари римстари рим
стари рим
 
Стара Грчка и Mакедонија
Стара Грчка и  MакедонијаСтара Грчка и  Mакедонија
Стара Грчка и Mакедонија
 
7.kritsko mikenski svet
7.kritsko mikenski svet7.kritsko mikenski svet
7.kritsko mikenski svet
 
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
 
2.Србија у доба Немањића
2.Србија у доба Немањића2.Србија у доба Немањића
2.Србија у доба Немањића
 
13.Рим у доба републике
13.Рим у доба републике13.Рим у доба републике
13.Рим у доба републике
 
12. Rim od osnivanja grada do carstva
12. Rim od osnivanja grada do carstva12. Rim od osnivanja grada do carstva
12. Rim od osnivanja grada do carstva
 
33.Турска освајања на Балкану
33.Турска освајања на Балкану33.Турска освајања на Балкану
33.Турска освајања на Балкану
 
11. grcka i helenisticka kultura
11. grcka i helenisticka kultura11. grcka i helenisticka kultura
11. grcka i helenisticka kultura
 
9 .Sparta
9 .Sparta9 .Sparta
9 .Sparta
 
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
8.Грчке од 12 до 5.века п.е.ере
 
3. од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914) 1
3. од мајског преврата до великог рата          (1903 – 1914) 13. од мајског преврата до великог рата          (1903 – 1914) 1
3. од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914) 1
 
2.Srbija od 1858 do 1878.godine
2.Srbija od 1858 do 1878.godine2.Srbija od 1858 do 1878.godine
2.Srbija od 1858 do 1878.godine
 
4.Стари Египат
4.Стари Египат4.Стари Египат
4.Стари Египат
 
2.praistorija 1
2.praistorija 12.praistorija 1
2.praistorija 1
 
1.reč o istorijskoj nauci 1 трећи степен
1.reč o istorijskoj nauci 1 трећи степен1.reč o istorijskoj nauci 1 трећи степен
1.reč o istorijskoj nauci 1 трећи степен
 
29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића
 
35.друштво послератне jугославије
35.друштво послератне jугославије35.друштво послератне jугославије
35.друштво послератне jугославије
 
Evropska unija
Evropska unijaEvropska unija
Evropska unija
 
10.Prvi svetski rat
10.Prvi svetski rat 10.Prvi svetski rat
10.Prvi svetski rat
 

Српска револуција (1804 - 1835) и Србија од 185 до 1878.