2. Личности из песме којe су (или
нису) страдалe у Сечи кнезова
Кнез Палалија
из Бегаљице
КнезЈован
из Ландова
Кнез Станоје
из Зеока
Стева
Јаковљев из
Лијевча
Кнез Јован из
Крснице
Браћа
Чарапић из
Белог Потока
Карађорђе из
Тополе
Протопоп
Никола из
села Ритопека
Ђорђије
ГузоњаИ
његов брат
АрсенијеИз
лијепа села
Жељезника
Протопоп
МаркоИз
лијепа села
Остружнице
Аџи Ђера
Аџи Рувим
Бирчанин
Илија
Оборкнез
испод
Међедника
Кнез
ГрбовићИз
лијепа села
Мратишића
Алекса кнез
Из лијепа села
Бранковине
Јаков, брат
Алексин
Из Љутица
Станка
оборкнеза
Мартиновић
Лаза из
Богатића
С Метковића
Ружичић
Мијајла
Аџи Мелентије
из Раче на
Дрини
3. Кнез Лалалија
Из лијепа села Бегаљице
Кнез Палалија – погубљен у Гроцкој
почетком 1804. године
Палалија је Стеван Андрејевић, кнез из
села Бегаљице у нахији грочанској
4. О месту Бегаљица
Село лежи јужно од варошице
Гроцке.Бегаљица је старије насеље.
Најраније податке о овом селу налазимо
у турском попису „влаха београдске
нахије“ из 1528 године, где се наводи
село Бегаљица ca манастиром
5. Кнез Јован из Ландова
Кнез Јован није убијен у Сечи кнезове,
успео је да избегне хватање
Село Ландово налази се у општини
Смедерево
Данас се зове Ландол
6. Станоје, кнез из Зеока
Кнез Станоје
Станоје Миловановић, погубљен 1804
У деветнаестом веку веома велику улогу у
Србији игра зеочка породица Станојевић.
Наиме у Сечи кнезова 1804. године. Турци
су у Зеокама посекли кнеза Станоја
Михаиловића. Његов синовац, Никола
(1779-1829), је том приликом убио
Турчина, (први Турчин у Првом српском
устанку је убијен у Зеокама)
Село близу Лазаревца
7. Стева Јаковљев
Из Лијевча
Стева Јаковљев
Стеван Јаковљевић, родом из села
Белушића у Левчи, погинуо 1814. после
Хаџи Проданове буне
8. Кнез Јован из Крснице
Кнез Јован је успео да избегне Сечу
кнезова
У околини Београда нема места са
називом Крсница
Вероватно се мисли на Малу Крсну, код
Раље у близини Београда
9. Два Чарапића
Из Потока Б'јелог од Авале
Марко и Васа Чарапић
убијен је Марко Чарапић
Васа Чарапић је погинуо при освајању
Београда 1805. на месту где је данас
Васина улица. Сахрањен је у манастиру
Раковица
Бели Поток се први пут помиње на руској
мапи која је израђена у време устанка.
Село је настало у другој половини 18. века
према надгробним споменицима.)
10. Бели Поток
Бели Поток је подавалско
насеље у општини Вождовац у Граду
Београду , које се налази не источним
обронцима Авале
11. Црни Ђорђије
Из Тополе
Ђорђе Петровић Карађорђе је био
вођа Првог српског устанка и
родоначелник династије Карађорђевића.
Рођен је
највероватније 16.новембра 1762.године
у Вишевцу у Османском царству (данас
Србија) на Ђурђиц, од оца Петра и мајке
Марице. Тврди се највероватније, јер се за
годину рођења помињу период од 1749. до
1770. године. Имао је два сина, Алексу и
Александра.
13. Протопоп Никола из Ритопека
Свештено лице, није убијен у Сечи
кнезова
Ритопек је једно од најстаријих села у
околини Београда. Налази се поред
Дунава, али је више пута мењало
положај.
Помиње се као село у нахији
Грочанској, ау 19. веку имало је 92
куће и 440 становника, цркву и школу
14. Ђорђије Гузоња
И његов брат Арсеније
Из лијепа села Жељезника
Ђорђе Гузоња
Ђорђе Миловановић, родом из
Железника, једно време је био
управник београдске тврђаве
Оба брата су избегла сечу
15. Железник
Железник је насеље у граду Београду,
на општини Чукарица. Насеље
Железник је једно од најстаријих у
околини Београда. Најстарија људска
насеобина која се налазила у атару
данашњег Железника може се датирати
у 2. или 3. век нове ере.
16. Протопоп Марко из Остружнице
Свештено лице
Преживео је Сечу кнезова
Oстружница се налази на десној обали
Саве на путу Београд – Обреновац
17. Аџи Ђера
Архимандрит Герасим Георгијевић у народу познат
и као Хаџи-Ђера био игуман манастира Моравицa и
велики учитељ и просветитељ рудничког краја.
Писани документи сведоче да већ 1798. године у
манастиру пише, преводи и учи децу. Писане књиге из
тог доба, са његовим потписима, чувају се у ризници
Моравачке цркве.
Помиње се и као обновитељ манастира
Боговађа 1791. и 1794. заједно са Хаџи
Рувимом и Василијем Петровићем.
Убијен је 1804. године, испред манастира Моравица
Шест дана након тог догађаја почела је сеча српских
кнезова, што је иницирало подизање Првог српског
устанка.
18. Аџи Рувим
Погубљен у Београду
Боговаћски архимандрит, био је оптужен да је у име Алексе Ненадовића писао
аустријском заповеднику Митизеру писмо које је било ухваћено
„кидали му кљештима месо са груди и са ребара да би га присилили на признање и
одавање народних првака“
Рођен је као Рафаило у Бабиној Луци код Ваљева Оженио се Маријом Симеуновић и
рукоположен за свештеника 1774. и служио у свом родном месту. После њене смрти
замонашио се 1783. године и добио име Рувим. Отишао је 1784. на хаџилук
у Јерусалим и вратио се 1785. године када је постао игуман манастира Вољавче у ком
је остао до 1788. и почетка Аустријско-турског рата. Тада је отишао у манастир
Велику Ремету на Фрушкој Гори, а манастир Вољавчу су Турци спалили. Вратио се у
Београдски пашалук после Свиштовског мира 1791. године и то уманастир
Боговађу који је такође био спаљен. Постао је архимандрит манастира Боговађе 1795.
године.
Учествовао је у припреми Првог српског устанка. Приликом посете митрополиту
Леонтију у Београду ухватиле су га дахије. Страховито мучен, под сумњом да је у име
оборкнез-а Алексе Ненадовића писао 1803. године аустријском
заповеднику Митезеру у Земуну и тражио помоћ за борбу против Турака.
Хаџи Рувим развио је значајну сликарску и резбарску делатност и био је један од
последњих великих српских дуборезаца и графичара из XVIII века. Његова уметничка
делатност представља спој српске традиционалне и европске каснобарокне уметности,
и зато се може рећи да је он одиграо значајну улогу у развоју ликовне културе у
Србији крајем XVIII и почетком XIX века.
19. Бирчанин Илија
Оборкнез испод Међедника
Илија Бирчанин
Погубљен је у Ваљеву
Рођен у селу Суводању под Међедником, био
је оборкнез у Подгорини
Рођен је 1764. године.
Постоји више супростављених извора о
његовом месту рођења. У „Мемоарима проте
Матеје Ненадовића“ наводи се да је Илија
Бирчанин рођен у Суводању код Ваљева, док
савременији извори
наводе Кострачу кодМилића (Бирач).Посечен
је у Сечи кнезова и сахрањен је у
манастиру Ћелије у близини Ваљева.
20. Медведник
Медведник је једна од пет планина у
склопу Ваљевских планина поред планина
Повлен. На северозападу Ваљевске
планине се настављају појасом Подринских
планина, затим се на западу преко Дрине и
планине Јелице повезују са осталим
планинама Динарског система, док су на
истоку , изворишним крацима реке Љиг,
односно Накучанском преседлином
одвојене од Рудника
21. Кнез Грбовић из Мратишића
Није погубљен у Сечи кнезова
Мратишић је насеље
у Србији у општини
Мионица у Колубарском округу.
У Кнежевини Србији водило се као сало
са Мировним судом и 18 кућа.
22. Алекса Ненадовић
Алекса Ненадовић је био кнез тамнавско-посавске
кнежине, посечен у Сечи кнезова крајем јануара 1804
(по старом, јулијанском календару) у Ваљеву.
Учествовао је у фрајкорима у време Кочине крајине.
Укупно је провео 23 месеца, до 23. марта 1790. године.
У новембру 1790. је добио пензију у износу од 15
форинти месечно од Аустрије као оберлајтнант.
Попут свих главних породица Србије XIX века
и Ненадовићи потичу од досељеника са разних страна
где живе Срби. Ненадовићи су пореклом од српског
племена Бањани, из
херцеговачког Бирча код Никшића (Стара Херцеговина).
Његови синови су прота Матеја Ненадовић и Сима
Ненадовић, а брат Јаков Ненадовић
23. Јаков Ненадовић
Јаков Ненадовић био је војвода из Првог српског устанка. Млађи братАлексе
Ненадовића. Придружио се одмах устаничком покрету и убрзо (после победе над
Турцима код Свилеуве1804.) постао је један од најистакнутијих вођа устанка и
личности западне Србије. Добијао је муницију и оружје из Аустрије (Срема), па је већ
у марту напао Шабац.
После Карађорђа и Јанка Катића имао је највећи углед у земљи, па је био један од
вођа опозиције против Карађорђа. Допринео је да се у Србији 1805. године
уведе Правитељствујушчи совјет.
1810. године Карађорђе је морао да попусти опозицији, па је на место Младена
Миловановића за предсједника Совјета постављен Јаков Ненадовић. Он се потом
приближио Карађорђу, пристао на уставне одредбе од 1811. године, и постао
попечитељ (министар) унутрашњих послова.
После пропасти Првог српског устанка 1813. са Карађорђем је напустио Србију и
емигрирао у Аустрију, а следеће 1814. године је стигао у Бесарабију. Са Карађорђем
се налазио у депутацији на двору код цараАлександра I у Петрограду 1816. године. У
Хотину, у Бесарабији је живео све до 1831. године, а потом се вратио у Србију.
Живео је у Ваљеву, у двору Јеврема Обреновића, који му је Кнез Милош дао на
услугу. Умро је у 1836. године, у Београду, где је отишао на лечење.
Сахрањен је у Бранковини, поред цркве.
Његов син био је војвода Јеврем Ненадовић (1793 — 1867) отац кнегиње Персиде
Карађорђевић (1813 — 1879), удате за кнеза Александра Карађорђевића (1806 —
1885), Карађорђевог сина.
24. О месту Бранковина
Бранковина је постојбина породице
Ненадовић, код Ваљева у Западној
Србији.
У време Првог српског устанка водила
се као село у Ваљевској нахији.
25. Станко из Љутица
Није погубљен у Сечи кнезова
Вероварно је био хајдук
Љутице је насеље у Србији у општини
Коцељева у Мачванском округу
Село се налази близу Шапца
26. Лаза Мартиновић из Богатића
Није убијен у Сечи кнезова
Био је кнез Мачвански
Богатић је насеље у Србији у општини
Богатић у Мачванском округу.
У Богатићу се од 1966. године одржава
традиционална манифестација
„Хајдучке вечери“
27. Мијајло Ружичић из Метковића
Кнез Поцерски
Није убијен у Сечи кнезова
Метковић је село које се налази јужно
од Шапца
28. Аџи Мелентије
Хаџи Мелентије Стевановић био је обновитељ иархимандрит манастира Рача, један од вођа Првог
српског устанка, војвода Соколске нахије, епископ - изабраник Шабачко-ужичке епархије и намјесник
(заменик) београдског митрополита.
Био је организатор Првог српског устанка у Рачанском крају од 1804. до 1813, и учесник борби на
Дрини и Подрињу. У овом крају је заједно са Марком Васићем (Карамарко Васић) командовао српском
војском. Учествовао је у борбама са Турцима уОсату 1804, борбама код Ужица 1805, код Соко града на
Дрини у октобру 1806, Сикирић скели (Осат) на Дрини
Заједно је са Марком Васићем, Миланом Обреновићем, Матејом Ненадовићем и Симом Бирчанином
предводио српску војску у бици са Турцима на Лучиндан 1808. у Оклецу, Врањковини у Осату,
и Прибићевцу код Сребренице.
За побједу српских устаника над Турцима у Осату и на Дрини 20. октобра 1807, руски изасланик
Родофиникин га је заједно са протом Метејом Нанадовићем предложио да добије златни духовни
крст. Када је 1810. као народни депутат заједно са Миланом Обреновићем, Божидаром
Грујовићем и Матејом Ненадовићем путовао у Царску Русију да траже помоћ за српске устанике,
одликован је од цара лично златним крстом и златним ланцем.
Правитељствујушчи совјет је хаџи Мелентија 1810. поставио за намесника (заменика) београдског
митрополита умјесто одбјеглог митрополита Леонтија Ламбровића.Због заслуга у устанку је 1811.
именован за епископа шабачке епархије, али због наставка борби са Турцима није никада
посвећен. Након османслијског похода на устанике 1813, Турци су запалили манастир Рачу и при томе
заклали калуђере Исајиа и Игњатија. Хаџи Мелентије је том приликом заједно са Карађорђем прешао
на територију Аустријског царства и настанио се у манастиру Хопово на Фрушкој Гори, и боравио у
манастирима Фенеку, Ремети и Беочину.
Хаџи Мелентије се из Аустријског царства највјероватније вратио у Рачу 1816, а манастир је други пут
обновио у периоду од 1818. до 1823. године.
Преминуо је 27. марта 1824. а сахрањен је у порти манастира Рача.
29. О месту Рача на Дрини
Манастир Рача се налази у близини Бајине Баште поред
реке Дрине и у подножју планине Таре.
Према предању, манастир је саградио српски краљ Драгутин.
Манастир је више пута уништаван и поново из пепела грађен.
Садашња Црква је грађена 1826. За време турске владавине,
манастир је био значајан центар преписивачке школе.
Манастир је 1795. реконструисао Хаџи Милентије
Стефановић (1766-1824). Игуман Хаџи Милентије је био један
од вођа у Првом српском устанку против Турака и био врло
успешан у ослобађању Ужица. Хаџи Милентијев барјак
из 1807. године се и данас чува у манастиру.
Манастир је спалио 1813. године Мемиш ага ајан сребренички.
Манастир је обновљен 1818. при чему је значајну помоћ дао
кнез Милош Обреновић.
30. Личности које су исто део
устанка
Аганлија
Кучук Алија
Фочићи: Мемед-ага и Мус'-ага
Мула Јусуф
Дервиш-ага
Старац Фочо
Млада Ђирђиница
Узун Мемед
31. Личности које се не помињу у
првом делу пописа у песми
Гагића Јанка буљубаша Из Болеча
Кнеза ТеофанаИз Орашја Смедеревске
на'је
Петар из Ресаве
Мата буљубаша Из Липовца близу
Крагујевца
