4. Српска револуција
Време: 1804- 1817
Локација: Србија, Босна
Узрок рата:
Резултат: Српска Победа, настанак
Кнежевине Србије
Сукобљене стране
Српски устаници
Добровољци из Аустрије
Руска империја
Османско царство
Прво француско царство
Заповедници
Карађорђе Петровић
Милош Обреновић
Матеја Ненадовић
Вељко Петровић
Станоје Главаш
Селим III
Мехмед II
Наполеон Бонапарта
Јачина
11. 1. Осамостаљивање јањичара
2. Задуживање код европских држава
3. Наслеђивање спахилука –
читлучење
( читлук – наследни спахилук )
4. Заостао феудални систем
5. Престанак освајачких ратова
12. Србија – крајем 18. века – подељена на неколико пашалука
Београдски пашалук – највећи утицај
Свиштовски мир (августа 1791. год) – Аустрија издејствовала
амнестију за хришћане
Турска – отпочиње реформе
султан Селим III “Реформатор”– покреће реформе
1. административне – нова подела царства
2. финансијске - контрола трошења новца
3. војне - реформе војске
Реформе наилазe на отпор јањичара, паша и бегова.
Реформа – побољшање положаја хришћанског
становништва.
Београдски пашалук – значајан за Турско царство
Порта је настојала да отклони незадовољство и спречи
исељавање.
13.
14.
15. Султан Селим III Реформатор (1789 – 1807 )
Царским ферманима : 1794. и 1796.године
Србима призната :
“Кнежевска самоуправа са оборкнезовима” (1794.)
1. Протеривање јањичара из Београдског пашалука
2. Слобода вероисповести и трговине
3. Плаћање тачно утврђеног харача турском султану
4. Успостављена је српска војска
Реформе за Београдски пашалук
Српска револуција
16.
17. Противници реформи – јањичари, насилници и злочинци
након Свиштовског мира склонили су се у Видин и у Босну
Осман Пазван-оглу – владар у Видину
у Видину се склањају - дахије :
Аганлија, Кучук-Алија, Мула-Јусуф, Mехмед-ага Фочић
Порта – 1793. год. – забрањује јањичарима повратак у Пашалук
јањичари су покушавали да сруше власт Хаџи Мустафа-паше
1794. год. – Србима призната кнежeвска самоуправа
1796. год. – проширење права – оборкнезови имају право да
сакупљају порезе и донекле су имали судску и упревну власт
Пазван - оглу са јањичарским вођама – покушао да заузме
пашалук
Хаџи Мустафа - паша - за одбрану користи Србе
допушта оснивање сопствних чета
18.
19.
20. Олакшице – од 1793. до 1801. год. – имале су велико дејство
Народ Турске – противнике јањичара и дахија називао
“добим ” – везирима “српском мајком” или “добрим оцем”
Срби брзо развијају трговину извозећи стоку у Аустрију
трговина је довела до унапређење сточара и сељака
“путујући трговци” постају утицајнији (виђенији) људи
трговци успостављају чврсте везе са јужном Угарском
то утиче на развој политике и културни напредак.
Срби се баве ситном трговином и занатством
протеривање дахија – прекретница после које је српски народ
почео да живи нормалним животом
Београдски пашалук – развијенији од осталих делова Србије
масoвно насељавање.
Српска револуција
25. Наполеон осваја Египат и Сирију– 1799. год.
Порта признаје Пазван-оглуа за видинског пашу –
јањичари се враћају у Београд
Јањичари убијају Хаџи Мустафа-пашу – 1801. уводе
страховладу
Пашалук – подељен на четири дела – сопствена
власт
Београдски везир – у рукама дахија
Срби губе повластице – обезвредили оборкнезове –
нови велики порези
Срби су Порти и султану слали жалбе на насиље
дахија
нема одговора – истакнути кнезови – Алекса
Ненадовић на челу – отпочињу припреме за устанак
оружје набављају из Аустрије
Српска револуција
26.
27. Покушај дахија да спречи устанак
сеча кнезова
погубљење око 70 најистакнутијих кнезова
Сеча кнезова – убрзава развој устанка у Шумадији и
Пашалуку
преостали кнезови и мноштво народа бежи у шуме
Сарадња са хајдуцима Стојана Главаша – основани оружани
одреди
са њима су били повезани – Карађорђе, Јанко Катић, Сима
Марковић...
28.
29. ПОЧЕТАК УСТАНКА
15. фебруара “СРЕТЕЊЕ
“1804.год. скуп у Орашцу
одлука о дизању буне
Ђорђе Петровић Карађорђе
– вођа устанка
буна захвата западну Србију
вође:
Прота Матеја Ненадовић,
Јаков Ненадовић,
Лука Лазаревић
У источној Србији вође су:
Миленко Стојковић и
Петар Добрњац
30.
31. Станоје
(Стаматовић) Главаш
(1763. - 1815) је био
један од учесника
rođen: 26. februar, 1777
Brankovina Srbija
preminuo: 11. decembar 1854
Valjevo Srbija
Јаков Ненадовић
(Бранковина око
1765 - Бранковина
1836) је био војвода
из Првог српског
устанка. Млађи брат
32. Старешине устанка бирају на скупу
у Орашцу 15.фебруара
1804.године вођу устанка
Био је то Ђорђе Петровић звани:
Црни Ђорђе - Карађорђе
Теодосије Марићевић му
поручује :
” Што ти незнаш ми ћемо ти
казати; а што велиш да си љут и
зао, да оћеш одма да убијеш, баш
такав сад и треба.”
33. Ђорђе Петровић Карађорђе , рођен је највероватније 16. новембра (по старом
календару 3.новембра) 1762. године (по неким подацима 1752.) у Вишевцу у Османском
царству (данас Србија) , од оца Петра и мајке Марице. Кажемо највероватније, јер се за
годину рођења помињу период од 1749. до 1770. године.
рођен: 3. новембар 1762
Вишевац (Србија)
преминуо: 13. јул 1817.
Радовањски луг (Србија)
34. устаници – брзо протерују јањичаре из села
у пролеће отпочињу опсаду градова – ослобађају
Рудник, Ваљево, Пожаревац, Смедерево, Шабац
дахије и јањичари – одлазе у Београд – устаници постављају
опсаду
устаници изјављују покорност султану – циљ је борба против
насиља
султан – не напада Србе – нада се смакнућу дахија
када су се за рат заинтересовале Аустрија и Русија – Порта у
пашалук шаље везира Бећир-пашу с налогом да протера дахије и
умири Србе
1804. везир долази у Београд са војском – дахије беже на Ада
Кале
Бећир-паша и заповедник Ада Калеа уз помоћ Миленка
Стојковића убијају дахије
Бећир-паша – не гарантује Србима самоуправу – Срби одбијају
разоружање – враћа се у Босну не обављеног посла
35. 1805. год. – Срби захтевају ширу самоуправу и право на кнеза
у Русију упућују дапутацију да од цара тражи помоћ
Порта одговара војном интервенцијом – за београдског везира
поставља Хафиз-пашу – издаје му наређење да угуши устанак
идући из Ниша ка Београду – Хазиф-паша је наишао на отпор
на Иванковцу код Параћина ( 1805)
Прва битка између султана и устаника – почетак српско-
турског рата – Срби добијају битку
Почетком 1806. год. – ослобођени Ражањ, Алексинац,
Параћин и Крушевац
У бојевима на Мишару и Делиграду (1806) побеђују
султанову војску
П обеде су са одушевљењем примили Срби у Аустрији, Босни,
Македонији
Срби из Аустрије су долазили да се боре као добровољци
36. Проблеми са Русијом и порази у Србији – Порта прихвата мир
– Петар Ичко земунски трговац склопио у име устаничких
вођа у Цариграду
Србима је призната самоуправа – Карађорђе врховни кнез
Руси убеђују Србе да наставе рат и одбију Ичков мир
потпуног ослобођења од Турске
1807. год. – ослобођен је Београд, Ужице, Јадар и Рађевина
Успостављена је веза између Руса у Тимочкој крајини – током
јуна издвојене су победе на Штубику и Малајници
1807.године Хајдук Вељко Петровић
У Србију долази Родофиникин – представник руске мисије
руска мисија – допремање материјалне и новчане помоћи
Русије Србији
Родофиникин почиње да се меша у послове Србије па се са
њим разрешио Карађорђе
38. Мира измећу Русије и Турске лето 1807. год. – Карађорђе преко
Рашке области успоставља везу са Црном Гором
Карађорђе је имао успеха код Сјенице и Новог Пазара кад је у
пролеће 1807. год. стигла је вест да је пробијен фронт код Ниша
изгинуло је 3000 српских ратника са војводом
Стеваном Синђелићем
Наређење Хуршид-паше – од српских глава је изграђена
Ћеле-кула – споменик зверства јединствен у свету
Победа на Чегру – Турци избијају на Дунав.
Карађорђе – усмерује снагу на одбрану – уз огромне напоре до
краја год. повратио изгубљене територије.
1810. год. – уз помоћ Руса – добијена битка код Варварина
39. 1812. год. у Букурешту – опасност од Наполеона – Русија склапа
мир са Турском.
Осма тачка Букурешког мира – односи се на Србију
Турска је добила право да врати посаде у градове.
Србима је загарантована амнестија и самоуправа
Надајући се брзој победи Руса над Наполеоном – Срби постављају
нереалне услове у преговорима с Портом (Турска влада)
Турци су прозрели – постављају услов да се Срби врате на положај
раје
Карађорђе и Правитељствујушчи совјет ( Народна скупшина) –
одбацују Букрешки мир
1813. год. Турци нападају из три правца – Босне, Видина и Ниша
Упркос отпору у Неготину, Засавици и Делиграду – устанак је сломљен –
октобра 1813. год.
Карађорђе и чланови Совјета одлазе у Аустрију
Тих дана преко Саве и Дунава прелази око 100 000 избеглица
40.
41.
42.
43.
44.
45. Ослобођење Београдског пашалука – укинута је турска власт
Укинут је феудални поредак
услед ратног стања задржана је административна подела на нахије
војни команданти – предвласт над кнезовима
Карађорђе – врховни командант – прва личност у држави – вожд
1808. год. – признат за наследног врховног предводитеља Србије
скупштина одлучује о судству, финансијама и снабдевању војске
од 1805. год. – назива се Правитељствујушчи совјет
серпски
први претставник – Прота Матеја Ненадовић
1807. год. – совјет је под председништвом Младена Миловановића
он доноси највиши законски акт – Основа правитељства
српског
од тада су у градовима постављени градоначелници
1811. год. – реорганизација власти –
пет попечитеља (министра)
46. Совјет – подстиче развој привреде – уводи се
поштанска служба
Отворене су радионице за производњу барута,
оправку оружја и тополивница
Основана је мрежа школа у селима и градовима
У Београду је 1808. год – основана Велика школа –
школовала је кадрове за државну администрацију
За развој школства најзаслужнији су:
–Иван Југовић,
Божа Грујовић и
Доситеј Обрадовић – први министар просвете у
Србији
( постављен за министра 1811.године )
58. Турци успоставили власт у
Београдском пашалуку
Нови везир пашалука;
Сулејман паша Скопљак
( тиранин и велики непријатељ
Срба)
Како би придобио народ прогласио
је амнестију
Народ се враћа из збегова
Вратили су се кнезови :
Милош Обреновић,
Станоје Главаш и
Хадзи Продан Глигоријевић
“ Умерена владавина “ трајала је
кратко
Појачано насиље, кулук , убиства...
Сулејман паша Скопљак
59. Поновном окупацијом Србије Турци су Србе вратили на
положај раје.
Београдски везир – Сулејман-паша Скопљак
Натерао је све Србе да се покоре – подмукли план
Уводи се режим из времена владања дахија – насиље,
кулук, убиства.
1814. год. – околина Чачка - буна – Хаџи Продан
Глигоријевић
Милош Обреновић – одбија позив за устанак – сматра да
није време.
Милош – обор - кнез три нахије.
Учествује у гушању буне.
Турци заробили и погубили триста устаника.
Терор је појачан.
Станоје Главаш је убијен.
Претња Милошевом главом.
Срби се дижу на оружје.
Око Милоша се сакупљају истакнутији људи из првог српског
устанка.
60. Мир у Београдском пашалуку није дуго
трајао.
Турци заводе режим сличан дахијском.
Та насиља није хтео да подноси народ
који је 10 год. живео у слободи.
На православни празник
“Цвети”23.априла 1815 год. у Такову
избио је други српски устанак под
вођством Милоша Обреновића.
“ Ево мене, ето вама рата с
Турцима”
После пропасти првог српског устанка
српски народ се нашо у горем положају.
Турци су убијали људе,палили села и
малтретирали…
Многе породице су побегле преко
границе у Срем и Банат.
61. Устанак је захватио :
Рудничку, Чачанску , Ваљевску и Крагујевачку нахију и
брзо се проширио на цео пашалук.
Победе Срба 1815.године :
код Палежа ( Обреновца)
на Љубићу код Чачка.
на Дубљу код Шапца и
код Пожаревца.
Ослободили градове :
Обреновац
Шабац,
Пожаревац
Чачак
Карановац ( Краљево)
62. Султан шаље румелијског везира Али пашу да
умири Србе “силом или уступцима”
Марашли Али паша је постављен за
београдског везира јесен 1815,године.
Срби добијају аутономију.
У Београду основана
Народна канцеларија са 12.кнезова-
највише судско и управно тело.
Сачинили су усмени споразум по коме су у
Пашалуку добили следећа права:
1. Данак сакупљају Срби без Турског
мешања.
2. Спахије добију само оно што је по закону.
3. Милош постаје врховни кнез .
Застава устаника
63. Паралелно је успостављена
српска и турска власт.
Турци су имали своје органе власти:
Везира ,
Диван ,
Анајбега (старешина спахија),
Муселина (војвода) и
Кадија (судија)
Турска власт је била јака до 1830 а тада је
нагло ослабила.
Милош је 1820 молбом затражио од
Порте самоуправна права за Србе.
Изборио се за три документа:
1. Хатишериф из 1830,
2. Берат из 1830 и
3. Хатишериф из 1833.
Србија је стекла права слободу
вероисповести,избор
старешинства,независну унутрашњу
монархију.
64. 1833. год. – Порта потврђује Милоша за наследног кнеза Србије
Турска власт – симболична – чисто присуство војске
Србија –плаћа порез у две рате годишње од 2,350,000 гроша Турској
Крај српске револуције – укинут феудализам
1833.године припојено је шест нахија:
Крајинска,
Црноречка ,
Параћинска,
Старовлашка,
Крушевачка,
Подрињска
Србија обухвата површину од 37,740 км2
Привлачна за досељавање сународника
Стални прилив становништва долазио је из Црне Горе и Херцеговине
65. Милош Обреновић – врховни кнез Србије
у борби за власт – Милош отклања све супарнике
Сима Марковић
Младен Миливојевић
Петар Николајевић Молер
Поверење Порте и султана придобија убиством
Карађорђа 1817.
Јачају пољопривреда и трговина – Срби чине градски
слој
Милош један од најбогатијих људи тога времена -
монополом и прикупљањем пореза
Због тога долази до неколико побуна – најјача буна Милоја
Ђака 1825.
Милош је све буне угушио немилосрдно
66. Милошева самовоља – отпор грађанског слоја, старешина и
трговца
Сретењски устав – у Крагујевцу на Сретење 1835. – Милош
признаје устав присилно избијањем Кнез Милетине буне
Уставу су се успротивиле Аустрија и Русија
Други устав - Турски устав 1838.година
нови устав – Турски устав – сагласност Турске, Аустрије и
Русије – у облику хатишерифа
власт кнеза је увелико ограничена
кнез није могао бирати ни смењивати чланове савета
није одговарало Милошу због тога напушта Србију у корист
свог сина
Милош - добре везе – Русија, Аустрија, Енглеска, Француска
Милан Обреновић (од 1 јуна до 26.јуна 1839.године)–
владао месец дана - умире природном смрћу
67. Михајло Обреновић (1839-1842) – нови владар
престо је наследио у сложеним политичким
односима
нација подељена у две групе
присталице Милоша Обреновића
присталице уставобранитеља
уставобранитељи – желе да врате на престо
Карађорђевог сина Александра – подршка Порте
Портин изасланик – узалудни покушај да помири
завађене стране
Вучићева буна (1842) – уставобранитељи протерују
Михаила из Србије
Михајло Обреновић (1839-1842)
78. Александар Карађорђевић – 1842-1858. год.
све снаге усмерене у изградњу државе
први спољнополитички програм
- Начертаније Илије Гарашанина (1844.)
Србија постаје грађанска држава
централизована - по угледу на Аустрију
имала је гломазну бирократију
бирократски апарат се издвојио у посeбан
друштвени слој
79. капитализам је узео велики замах – допринео велики развој
трговине
брзо развијање градова – постају управна и просветна средишта
капитализам је у селима рушио традиционалне породичне
задруге
прелазак са натуралне на робоновчану привреду је тешко пао
сељацима, што су користили зеленаши
кнез и Државни савет – деле власт, али су често међу њима
избијали сукоби
присталице Обреновића су покушавали да их врате на власт
Катанска буна 1884.
Тенкинска буна 1857.
кнез хапси неколико чланива државног савета – због учешћа у
завери Стефана Стефановића Тенке – међу уставобранитељима
избија расцеп
Светоандрејска скупштина збацује Александра – за кнеза се
поставља Милош Обреновић
80. за време владавине Милоша основане су установе
највећег националног значаја:
I. Народна библиотека
II. Народни музеј
III. Државна штампарија
IV. Богословија
основане су Војна академија и тополивница у
Крагујевцу
уставобранитељски режим знатно унапређује просвету
и културу:
мрежа основних и средњих школа
Друштва српске словесности – претходница
Академије наука
Вук Караџић – реформа српског језика и правописа –
Српски рјечник – сакупљање епских народних песама
84. 1. султан (падиша ) –турски цар , имао верску и цивилну власт
2. спахије - турски феудалци у рату коњаници
3. спахилук – феудални посед спахија који није био наследан
4. тимар - мањи феудални посед
5. зиамет – већи тeриторијални посед
6. Порта – турска влада
7. везир - министар у влади
8. велики везир - премијер
9. јањичари – елитне турске пешадијске јединице
10. пашалук - већа територија
11. паша – господар пашалука
12. санџак – мања територијална јединица у оквиру пашалука
13. нахија – округ
14. раја – хришћанско становништво под турском влашћу
15. харач –порез хришћанске раје
16. кулук - бесплатан рад
85. Ферман - царска заповед
диван – сатсанак - скупштима
Берат је турски назив за указ или декрет
хатишериф – султанов закон
хас - феудални посед ага и бегова
факуф- земљиште исламске верске заједнице
ислам – религија у турском царству
џамија – богомоља
читлук – наследни феудални посед ( наследни спахилук)
дахија – вођа јањичара
аскер-војска
Рамазан - мусимански празник
Рахметли - покојни
Роспија - рђава жена
Каурин - онај који није муслиман
Кадија - судија у муслиманском свету
авлија - двориште испред куће
