Stevan sindjelic

1. Стеван
Синђелић
Аутор: Ивана
Драгичевић VII2

2.  Стеван Синђелић је рођен 1770. године у
селу Војски, у Округу моравском.
 Његов отац, угледни занатлија Радован Ракић
је умро врло млад, па се Стеванова мајка,
Синђелија, преудала у село Грабовац.
 Зато су га људи по мајци Синђелији прозвали
Синђелић.
Дом
Стевана
Синђелића

3.  Пре устанка служио је код чувеног ресавског кнеза
Петра, кога су дахије пред почетак устанка посекле.
 Још пре него што ће подићи устанак, Карађорђе је
прелазио преко Велике Мораве и састајао се са
Синђелићем и договарао се о почетку устанка, па је
Синђелић почео да прикупља народ ресавског краја
за устанак против османске власти.
 Чим је објављен устанак у Орашцу, Карађорђе је о
томе обавестио Стевана Синђелића.

4.  Стеван Синђелић је одмах побунио целу Ресаву. Османлије,
који су били у Ћуприји, чим су чули за устанак Срба крећу
против устаника.
 Синђелић је то на време сазнао, па их је спремно дочекао на
Јасењару, између Свилајнца и Ћуприје и потукао до ногу.
 То је било његово прво бојевање и први ратни успех.
 После тога, Синђелић је учествовао у боју на
Иванковцу са Миленком Стојковићем и Петром Добрњцем,
где су сви скупа победили Хафис-пашу, кад им је Карађорђе
дошао у помоћ.
Миленко
Стојковић
Петар
Добрњац

5.  У боју на Иванковцу, Синђелић се показао као добар и
способан војсковођа, па га је Карађорђе поставио за
ресавског војводу.
 Након боја на Иванковцу, Синђелић је са Добрњцем
ратовао по моравској долини и
освојио: Ћуприју, Параћин и Ражањ, до Делиграда.
 Ту су ископали и утврдили велике и јаке шанчеве у
којима су дочекали нишког Хуршид-пашу са
многобројном војском, у исто време када је био бој на
Мишару (1806. године).
Хуршид-паша

6.  После 1807. и кратког предаха, дошла је за српске
устанике судбоносна 1809. година.
 Код Каменице, села надомак Ниша, Срби су имали 6
шанчева. У првом шанцу (на брду Чегар) је био војвода
Стеван Синђелић са својих 3.000 Ресаваца.
 Кад су Османлије сазнали да су се двојица војвода, Хајдук
Вељко и Петар Добрњац повукли с војском, и да су услед
тога Срби ослабили, кренули су јаком војском на српске
положаје на Чегру.
Вељко
Петровић

7.  Бој је почео у јутарњим часовима 19. маја
1809. (31. маја по новом календару).
 Османлије су јуришали четири пута, али
су их Синђелићеви јунаци одбили.
 Напослетку, преко оних који су изгинули
и испунили ровове око шанца,
Османлије су на јуриш ушли у шанац.
 Борба пушкама, претворила се у борбу
кундацима, ножевима, и голим рукама.
 Османлије су стално добијале појачање,
док је Синђелић на крају остао сам.

8. Битка
на
Чегру

9. Кад је Синђелић видео да не може
Османлије истерати из шанца и да је
много Срба изгинуло, а да не би пао
жив у османске руке, опалио је из
своје кубуре у пуну бурад барута и
тако је завршио бој.
Том приликом погинуло је 6.000
Османлија и сви преостали Срби

11.  После ове погибије нишки паша наредио је да се све
српске главе одсеку и однесу у Ниш.
 Ћурчије су одрали главе и предали их паши који је
наредио да се сазида Ћеле-кула.
 И дан данас овај споменик палим чегарским
браниоцима налази се у Нишу и претворен је у
спомен обележје.
 Његови потомци постоје у селу Грабовац.
Ћеле
кула

12.  Споменик војводи Стевану Синђелићу се налази у
Свилајнцу, а биста војводе Синђелића налази се у
комплексу спомен-парк обележја Чегар, код Ниша.

13. Спомен-
биста испред Ћеле-
куле у Нишу.
Текст на споменику
гласи:
Намерниче, стани!
Чегру се окрени:
Нека остану теби у
вечној успомени
јунаци са чегра,
слободе творци,
Синђелић Стеван и
његови борци.

14. Хвала на
пажњи!