SlideShare a Scribd company logo
1 of 29
Crna Gora za vrijeme Kral




        15.02.2012
Kralj Nikola Petrović (1840
        Knjaz Nikola I se obrazovao u Parizu, primivši
        vladu u 19. godini života. Prvih godina
        upravljao je uz pomoć i saradnju svoga
        oca, velikog vojvode Mirka . Godine 1862. poveo
        je zbog oslobođenja Hercegovine prvi rat sa
        Turskom. Rat je bio težak za Crnu Goru, ali se
        svršio časnim mirom. Godine 1868, mladi knjaz
        Nikola putovao je prvi put u Rusiju i tom
        prilikom je sa carem Aleksandrom III još više
        razvio veze koje su sa Rusijom bili utvrdili
        njegovi preci. Po povratku s puta otpočeo je
        živi rad na preuređenju države. Uredio je
        vojsku, koja mu je bila prva briga; otvorio je
        po zemlji sudove i škole. Godine 1876, u
        zajednici sa Srbijom, sa kojom je knjaz Nikola
        još pod vladom kneza Mihaila sklopio savez,
        Crna Gora je objavila Turskoj rat za
        ujedinjenje i oslobođenje srpskog naroda . U
        mladosti je bio član Ujedinjene omladine.
Nikola I. Petrović (na crnog. ćirilici Никола I Петровић Његош; Njeguši, Crna Gora, 19.
listopada 1841. – Antibes, Francuska, 1. ožujka 1921.), sedmi i posljednji državni poglavar iz
crnogorske dinastije Njegoš, na prijestolju od 1860. do 1921. godine, kao knez (crnog. knjaz) a
od 1910. i kao kralj, za Crnogorce neprikosnoveni Gospodar, također i književnik.
Pod njegovom je upravom crnogorska država 13. srpnja 1878. na Berlinskom kongresu dobila
međunarodno priznanje i od onih država Europe koje je dotad nisu priznavale. Nakon
višestoljetne izolacije, Crna Gora je oružanim i diplomatskim putem tada silno uvećala svoj
teritorij i izbila na Jadransko more - Crnogorsko primorje.
Reformirao je Nikola I. državnu upravu, ustanovio Ministarski savjet, modernizirao Crnogorsku
vojsku, Općim imovinskim zakonikom udario temelj pravnom sustavu, otvorio vrata inozemnim
investiranjima. Godine 1905. je Nikola I. oktroirao Ustav Knjaževine Crne Gore nakon čega je i
sazvana Crnogorska narodna skupština.


Dorsa crkva na Ćipuru (Cetinje) u kojoj je od 1989. g. sahranjen Nikola I. Petrović
Bio je uspješni vojskovođa tijekom balkanskih ratova 1912. i 1913. ali ne i u Prvom svjetskom
ratu kada je Kraljevina Crna Gora pružila hrabar otpor austro-ugarskoj invaziji, no morala je
siječnja 1916. kapitulirati.
Kralj Nikola se sa Vladom i Dvorom sklonio u Francusku, u egzil iz kojeg se nikada nije vratio.
Unatoč vojnim (Božićna pobuna i crnogorski komitski pokret koji je potrajao do 1929. godine) i
pokušajima crnogorske diplomacije na Versajskoj konferenciji, Crna Gora nije uspjela povratiti
svoj međunarodno-pravni suverenitet izgubljen krajem 1918. okupacijom i aneksacijom koje je
izvršila Kraljevine Srbije.
Kralj Nikola I. je umro izoliran u emigraciji, a pokopan je u ruskoj crkvi u San Remu (Italija).
Njegovi i posmtrni ostatci njegove supruge kraljice Milene Petrović će, uz najviše državne
počasti, biti 1989. vraćeni i pokopani na Cetinju, u Dvorskoj crkvi na Ćipuru.
Kralj Nikola I. ogledao se i u književnosti a najuspjeliji mu je rad Balkanska carica
Dinastija Petrović - Njeg
Као што су скоро све угледније
породице црногорске током
времена досељене у Crn из других
српских земаља, тако је досељена и
породица Петровића Његоша, и то,
према предању које се у тој
породици чува, из Босне, из
мјестаЗенице. Претпоставља се да
се досељење десило у доба
владавине Ивана Црнојевића (1471-
1490.). По досељењу су се
настанили у Његушима у Катунској
нахији.
О поријеклу и животу ове породице прије њиховог
досељења у Црну Гору мало је познатог, осим што
предање казује, да су за неко кратко вријеме прије
досељења боравили у Требињу, а затим
у Његошу планини, у мјесту Мужевице. По тој планини
су и добили династичко име које је први
употребио владика Данило I кад је ишао у Русију.
Судећи по једном потпису владике Данила I, гдје се он
назива „Војводић српске земље“, може се
претпоставити, да је то била једна од старих
властелинских српских породица, која је, као и многе
друге, због прилика које настадоше у Босни, пошто је
Турци заузеше, напустила своје старо сједиште
Porodično stablo Petro
Porodica kralja
Сједе (с лијева на десно):
                                              кнегиња Милица-Јута од
                                              Макленбург-Нојстерлица,
                                              кнегиња Ана од Батенберга,
                                              италијанска краљица Јелена,
                                              краљица Милена Петровић
                                              Његош, краљ Никола Петровић
                                              Његош, велика кнегиња Милица
                                              Николајевич, италијански краљ
                                              Виторио Емануел, кнегиња
                                              Наталија Константиновић



Стоје (с лијева на десно): велики кнез
Петар Николајевич, кнез Франц Јозеф      Сједе на тепиху (с лијева на десно):
од Батенберга, књагињица Вјера           кнегињица Јелена Карађорђевић, кћи
Петровић Његош, књагињица Ксенија        великог кнеза Петра Николајевича
Петровић Његош, књаз-                    принцеза Галицин, престолонасљедник
престолонасљедник Данило Петровић        Србије Александар Карађорђевић.
Његош, књаз Мирко Петровић Његош,
књаз Петар Петровић Његош
Potomci Kralja Nikole I
      Kraljice MIlene
   Никола Петровић Његош (1841-1921)
   постао је књаз Црне Горе и Брда 1860.
   када се и оженио Миленом (1847-
   1923), рођеном Вукотић. 1910. године
   Никола је проглашен за краља Црне
   Горе. Изродили су дванаесторо дјеце
   - девет кћери и три сина
Рођена је 23. децембра 1864. године
на Цетињу. На крштењу је добила име
Љубица, кум је био српски кнез
Михаило Обреновић кога је у Цетињу
на крштењу заступао државни
саветник Ђорђе Ђоша Миловановић
(1813—1885). [1] Од милоште је
названа Зорка. Била је прво од
укупно дванаесторо деце црногорског
кнеза Николе I Петровића и кнегиње
Милене.

За кнеза Петра Карађорђевића удала
се 1883. године и са њим изродила
петоро деце
PRINCEZA JELENA KAO DIJETE -
Rođena je na Cetinju 28. decembra
1872. g. kao šesto dijete a peta kćer
knjaza Nikole i knjeginje Milene. Njen
otac knjaz Nikola u braku sa
knjeginjom Milenom imao je
dvanaestoro djece (devet kćeri i tri
sina) koji su se rodili ovim redom:
Princeza Zorka (1864-1890) udata
1883. za knjaza a kasnije kralja Srbije
Petra Karađorđevića.
Princeza Milica (1866-1951) udata
1889. g. za velikog ruskog knjaza
Petra Nikolajeviča (imala izvjesnih
literarnih sklonosti).
Princeza Stana (1867-1935) udata
1889. g. za ruskog knjaza Đorđa
Maksimilijanoviča Romanova, a 1907.
g. za velikog ruskog knjaza Nikolaja
Nikolajeviča.
Ксенија (1881-1960) и Вјера (1887-1927)
се нијесу удавале.
Стана (1867-1935) се удала 1889. за
руског кнеза Ђорђа
Максимилијановича Романовског, а
потом се 1907. удала за Великог кнеза
Николу Николајевича Романова




    Ана (1874-1971) се удала 1897. за
    Франца Јозефа од Батенберга.
Принц Мирко (1879-1918) се оженио
1902. Наталијом (1882-1950), рођеном
Константиновић, чији је отац по
женској линији био унук Јеврема,
брата србијанског књаза Милоша
Обреновића. Мирко и Наталија су
изродили пет синова: Стевана (1903-
1908), Станислава (1905-1907),
Михаила (1908-1986), Павла (1910-
1933), Емануела (1912-1928). Принц
Михаило се оженио 1941. кћерком
француског лекара Женевјевом и
добио 1944. сина Николу.
Diplomatske aktivnosti
Kralj Nikola je bio “stožer rusofilstva u Crnoj Gori” i nije mu
bila strana deviza da je na Crnogorcima da se bore, pa ako
“dobije Rusija i mi ćemo dobiti”, ali je zapažao da su ruske
diplomate na Crnogorce gledali sa “nekom naduvenošću, kao
na podjarmljeni narod”, a na crnogorskog ministra inostranih
djela “kao nekog svog agenta, koji je obavezan držati ih u
toku stvari svojih poslova”.
Dolazilo je do čestih razmimoilaženja sa ruskim zastupnicima,
koji su izglađivani neposrednim kontaktima sa Petrogradom.
Postojalo je više linija uticaja i veza sa ruskim dvorom, što je
ponekad nanosilo štetu odnosima. Suštinski nesporazumi su
dolazili od nepodudarnosti interesa i zbog opredjeljenja ruske
vlasti i diplomatije da favorizuje Srbiju, kao svoga glavnog
saveznika na Balkanu.
Kralj Nikola je bio prinuđen da vodi fleksibilniju spoljnu
politiku, sa više lukavstva, a manje arogancije, i da se
oslanja, ne samo na Rusiju, već i Austrougarsku i Italiju. Na
Austrougarsku, koja je zamijenila Veneciju na granicama,
Crnogorci nijesu gledali kao na iskrenog prijatelja. “Svi
austrijski diplomati imaju jednu kilu među smrštenim
obrvama, koja uliva nepovjerenje”. Austrija je bila
kurtoazna i predusretljiva prema crnogorskom knjazu i
njegovoj porodici prilikom njihovih čestih putovanja preko
Beča, ali u međudržavnim poslovima Austrougarska
diplomatija je bila neumoljiva prema Crnoj Gori, smatrajući
je za ruskog saveznika, koji stoji na putu njihovih aspiracija
na Balkanu.
O njegovim djeli
Nikola Petović je bio čovjek
velikog i dugotrajnog
pregnuća,oslonjenog na
naduhnuće,koje je uvjek po-
prirodi pjesničko.Pjesnik je
iznutra potomagao vladara
,pregaoca,vladar je nadahnjivao
pjesnika.To je njegova
formula.Ovakav karakterni
sklop,u savremenom svijetu,bio
bez uspjeha i apsurdan,u
kasnoromantičarskom
vremenu,on je još uvjek bio
moguć,i,očito,mogao je da
donese uspjeha.
Zato je njegova poezija
ostala,u dobroj mjeri ,pod
znakom državne ideologije,i u
dobrom dijelu,prigodnog
karaktera.U tome leži osnovna
slabostpjesništva Nikole
Petrovoća,odtuda njegova
opširnost i preopširnostu
poeziji.Osjećao je ,da poezija
daje okrepu i znanje ,koje
druge intelektualne I
praktične aktinosti ne mogu
da daju.
Bitke Kralja Nikole
Opsada Skadra, koja se ponekad naziva i Bitka za Skadar, je
operacija koju je crnogorska vojska poduzela s ciljem da
zauzme osmanlijsko utvrđenje Skadar u Severnoj Albaniji , za
vreme prvog balkanskog rata krajem 1912. i početkom 1913. godine
Crnogorska vojska je, uz pomoć srpske vojske, opsedala Skadar
šest meseci i tokom tog perioda je više puta bezuspešno
pokušavala da zauzme grad. Krajem aprila 1913. godine
zapovednik odbrane Esad Paša je predao Skadar Crnogorcima,
ali su oni već početkom maja pod pritiskom međunarodnih
snaga bili primorani da se povuku, a grad je pripao
novoosnovanoj državi Albaniji, sukladno odlukama Londonske
konferencije.
Uzrok opsade su bile teritorijalne pretenzije Crne
Gore, temeljene na činjenici da je Skadar bio
prestonica Zete u srednjem veku. U vreme balkanskog
rata, većinsko stanovništvo skadarske oblasti su
činili Albanci.
Gradjevine Kralja N
Cewtinjski Man
Biljarda (Cetin
Dvorac kralja Nikole (
Dvorac kralja Nikole
Dvorac kralja Nikole
Projekat Nikšića (Jos
     Posle
  oslobođenja
   Nikšića od
 Turaka , Kralj
 Nikola dovodi
 Josipa Sladea
da ispod zidina
     starog
   Onogošta
projektuje novu
varoš – Nikšić.
Crkva Sv.
Vasilija
Ostroškog

(Nikšić)
Grupu          č   ine:
1.Nađa Drašković
2.Jelena Živković
3.Miloš Bulajić
4.Momir Vujović
             VIII2

More Related Content

What's hot

Razvoj srednjovekovnih monarhija
Razvoj srednjovekovnih monarhijaRazvoj srednjovekovnih monarhija
Razvoj srednjovekovnih monarhijaandjelan
 
Prodor turaka osmanlija na balkansko poluostrvo
Prodor turaka osmanlija na balkansko poluostrvoProdor turaka osmanlija na balkansko poluostrvo
Prodor turaka osmanlija na balkansko poluostrvoDušan Novakov
 
Vladavina ustavobranitelja
Vladavina ustavobraniteljaVladavina ustavobranitelja
Vladavina ustavobraniteljaDušan Novakov
 
Crna gora u doba vladičanstva
Crna gora u doba vladičanstvaCrna gora u doba vladičanstva
Crna gora u doba vladičanstvaDušan Novakov
 
Uspon srbije u xiii i početkom xiv veka
Uspon srbije u xiii i početkom xiv vekaUspon srbije u xiii i početkom xiv veka
Uspon srbije u xiii i početkom xiv vekaDušan Novakov
 
Druga valadavina kneza miloša i mihaila
Druga valadavina kneza miloša i mihailaDruga valadavina kneza miloša i mihaila
Druga valadavina kneza miloša i mihailaDušan Novakov
 
Crna gora 1878 1912. godine
Crna gora 1878   1912. godineCrna gora 1878   1912. godine
Crna gora 1878 1912. godineandjelan
 
Evropa 1815 1848.
Evropa 1815   1848.Evropa 1815   1848.
Evropa 1815 1848.andjelan
 
Srbi u ratovima turske i austrije
Srbi u ratovima turske i austrijeSrbi u ratovima turske i austrije
Srbi u ratovima turske i austrijeandjelan
 
Реформација и противреформација
Реформација и противреформацијаРеформација и противреформација
Реформација и противреформацијаUcionica istorije
 
29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба НемањићаŠule Malićević
 
3.СРБИЈА ОД 1903 ДО 1914.године
3.СРБИЈА ОД 1903 ДО 1914.године3.СРБИЈА ОД 1903 ДО 1914.године
3.СРБИЈА ОД 1903 ДО 1914.годинеMilan Milanović
 
Црна Гора у 18. и 19. веку
Црна Гора у 18. и 19. векуЦрна Гора у 18. и 19. веку
Црна Гора у 18. и 19. векуMilan Jovanović
 
13.Ратни циљеви Србије и стварање југословенске државе
13.Ратни циљеви Србије и стварање југословенске државе13.Ратни циљеви Србије и стварање југословенске државе
13.Ратни циљеви Србије и стварање југословенске државеŠule Malićević
 
Građanski rat u sad
Građanski rat u sadGrađanski rat u sad
Građanski rat u sadandjelan
 

What's hot (20)

Razvoj srednjovekovnih monarhija
Razvoj srednjovekovnih monarhijaRazvoj srednjovekovnih monarhija
Razvoj srednjovekovnih monarhija
 
Milos obrenovic
Milos obrenovicMilos obrenovic
Milos obrenovic
 
србија 1878 1903
србија 1878 1903србија 1878 1903
србија 1878 1903
 
Prodor turaka osmanlija na balkansko poluostrvo
Prodor turaka osmanlija na balkansko poluostrvoProdor turaka osmanlija na balkansko poluostrvo
Prodor turaka osmanlija na balkansko poluostrvo
 
Vladavina ustavobranitelja
Vladavina ustavobraniteljaVladavina ustavobranitelja
Vladavina ustavobranitelja
 
Crna gora u doba vladičanstva
Crna gora u doba vladičanstvaCrna gora u doba vladičanstva
Crna gora u doba vladičanstva
 
Uspon srbije u xiii i početkom xiv veka
Uspon srbije u xiii i početkom xiv vekaUspon srbije u xiii i početkom xiv veka
Uspon srbije u xiii i početkom xiv veka
 
Druga valadavina kneza miloša i mihaila
Druga valadavina kneza miloša i mihailaDruga valadavina kneza miloša i mihaila
Druga valadavina kneza miloša i mihaila
 
Crna gora 1878 1912. godine
Crna gora 1878   1912. godineCrna gora 1878   1912. godine
Crna gora 1878 1912. godine
 
Evropa 1815 1848.
Evropa 1815   1848.Evropa 1815   1848.
Evropa 1815 1848.
 
Srbi u ratovima turske i austrije
Srbi u ratovima turske i austrijeSrbi u ratovima turske i austrije
Srbi u ratovima turske i austrije
 
Реформација и противреформација
Реформација и противреформацијаРеформација и противреформација
Реформација и противреформација
 
29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића29.Србија у доба Немањића
29.Србија у доба Немањића
 
3.СРБИЈА ОД 1903 ДО 1914.године
3.СРБИЈА ОД 1903 ДО 1914.године3.СРБИЈА ОД 1903 ДО 1914.године
3.СРБИЈА ОД 1903 ДО 1914.године
 
Srbija 1878 1903
Srbija 1878 1903Srbija 1878 1903
Srbija 1878 1903
 
Srpsko carstvo
Srpsko carstvoSrpsko carstvo
Srpsko carstvo
 
Црна Гора у 18. и 19. веку
Црна Гора у 18. и 19. векуЦрна Гора у 18. и 19. веку
Црна Гора у 18. и 19. веку
 
13.Ратни циљеви Србије и стварање југословенске државе
13.Ратни циљеви Србије и стварање југословенске државе13.Ратни циљеви Србије и стварање југословенске државе
13.Ратни циљеви Србије и стварање југословенске државе
 
Prrvi svetski rat
Prrvi svetski ratPrrvi svetski rat
Prrvi svetski rat
 
Građanski rat u sad
Građanski rat u sadGrađanski rat u sad
Građanski rat u sad
 

Viewers also liked

црногорски јунаци
црногорски јунацицрногорски јунаци
црногорски јунациMihailo999
 
Koдекси части
Koдекси частиKoдекси части
Koдекси частиMihailo999
 
Petar ii petrovic njegos
Petar ii petrovic njegosPetar ii petrovic njegos
Petar ii petrovic njegosMihailo999
 
Petar II Petrovic Njegos
Petar II Petrovic NjegosPetar II Petrovic Njegos
Petar II Petrovic NjegosPetko Vukovic
 
Petar i petrovic njegos
Petar i petrovic njegosPetar i petrovic njegos
Petar i petrovic njegosMihailo999
 

Viewers also liked (8)

црногорски јунаци
црногорски јунацицрногорски јунаци
црногорски јунаци
 
Koдекси части
Koдекси частиKoдекси части
Koдекси части
 
Crna gora
Crna goraCrna gora
Crna gora
 
Petar ii petrovic njegos
Petar ii petrovic njegosPetar ii petrovic njegos
Petar ii petrovic njegos
 
Petar II Petrovic Njegos
Petar II Petrovic NjegosPetar II Petrovic Njegos
Petar II Petrovic Njegos
 
Petar i petrovic njegos
Petar i petrovic njegosPetar i petrovic njegos
Petar i petrovic njegos
 
K P - ZG - VEC 010
K P - ZG - VEC 010K P - ZG - VEC 010
K P - ZG - VEC 010
 
M S - ZG - VEC 004
M S - ZG - VEC 004M S - ZG - VEC 004
M S - ZG - VEC 004
 

Similar to Petrovići ii

династија обреновић
династија обреновићдинастија обреновић
династија обреновићDragana Misic
 
Knez mihailo obrenovic ucenicki rad
Knez mihailo obrenovic   ucenicki radKnez mihailo obrenovic   ucenicki rad
Knez mihailo obrenovic ucenicki radSanja Mladenovic
 
2.Srbija od 1858 do 1878.godine
2.Srbija od 1858 do 1878.godine2.Srbija od 1858 do 1878.godine
2.Srbija od 1858 do 1878.godineŠule Malićević
 
3. од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914) 1
3. од мајског преврата до великог рата          (1903 – 1914) 13. од мајског преврата до великог рата          (1903 – 1914) 1
3. од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914) 1Šule Malićević
 
Aleksandar Karadjordjevic
Aleksandar KaradjordjevicAleksandar Karadjordjevic
Aleksandar Karadjordjeviczoricahelac
 
црна гора
црна горацрна гора
црна гораzoran2016
 
Knez - Kralj Milan Obrenovic - rad ucenika
Knez - Kralj Milan Obrenovic - rad ucenikaKnez - Kralj Milan Obrenovic - rad ucenika
Knez - Kralj Milan Obrenovic - rad ucenikaSanja Mladenovic
 
Ucenicki rad-Knez-Kralj Milan Obrenovic
Ucenicki rad-Knez-Kralj Milan ObrenovicUcenicki rad-Knez-Kralj Milan Obrenovic
Ucenicki rad-Knez-Kralj Milan ObrenovicSanja Mladenovic
 
династија обреновића
династија обреновићадинастија обреновића
династија обреновићаTozaNS
 
3.Србије oд 1858 дo 1903.године
3.Србије oд 1858 дo 1903.године3.Србије oд 1858 дo 1903.године
3.Србије oд 1858 дo 1903.годинеŠule Malićević
 
Црна Гора до средине XIX века.pptx
Црна Гора до средине XIX века.pptxЦрна Гора до средине XIX века.pptx
Црна Гора до средине XIX века.pptxDraganSpasojevic2
 
3. Србија од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914)
3. Србија од мајског преврата до великог рата  (1903 – 1914)3. Србија од мајског преврата до великог рата  (1903 – 1914)
3. Србија од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914)Šule Malićević
 
споменик кнезу михаилу никола
споменик кнезу михаилу николаспоменик кнезу михаилу никола
споменик кнезу михаилу николаDragana Misic
 

Similar to Petrovići ii (20)

Obrenovici
ObrenoviciObrenovici
Obrenovici
 
династија обреновић
династија обреновићдинастија обреновић
династија обреновић
 
Knez mihailo obrenovic ucenicki rad
Knez mihailo obrenovic   ucenicki radKnez mihailo obrenovic   ucenicki rad
Knez mihailo obrenovic ucenicki rad
 
Knez
KnezKnez
Knez
 
Crna gora, zeljko i nemanja radjenovic
Crna gora, zeljko i nemanja radjenovicCrna gora, zeljko i nemanja radjenovic
Crna gora, zeljko i nemanja radjenovic
 
2.Srbija od 1858 do 1878.godine
2.Srbija od 1858 do 1878.godine2.Srbija od 1858 do 1878.godine
2.Srbija od 1858 do 1878.godine
 
3. од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914) 1
3. од мајског преврата до великог рата          (1903 – 1914) 13. од мајског преврата до великог рата          (1903 – 1914) 1
3. од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914) 1
 
Aleksandar Karadjordjevic
Aleksandar KaradjordjevicAleksandar Karadjordjevic
Aleksandar Karadjordjevic
 
Aleksandar Karadjordjevic
Aleksandar KaradjordjevicAleksandar Karadjordjevic
Aleksandar Karadjordjevic
 
црна гора
црна горацрна гора
црна гора
 
Knez - Kralj Milan Obrenovic - rad ucenika
Knez - Kralj Milan Obrenovic - rad ucenikaKnez - Kralj Milan Obrenovic - rad ucenika
Knez - Kralj Milan Obrenovic - rad ucenika
 
Ucenicki rad-Knez-Kralj Milan Obrenovic
Ucenicki rad-Knez-Kralj Milan ObrenovicUcenicki rad-Knez-Kralj Milan Obrenovic
Ucenicki rad-Knez-Kralj Milan Obrenovic
 
династија обреновића
династија обреновићадинастија обреновића
династија обреновића
 
3.Србије oд 1858 дo 1903.године
3.Србије oд 1858 дo 1903.године3.Србије oд 1858 дo 1903.године
3.Србије oд 1858 дo 1903.године
 
Druga vladavina Milosa i Mihaila
Druga vladavina Milosa i MihailaDruga vladavina Milosa i Mihaila
Druga vladavina Milosa i Mihaila
 
Црна Гора до средине XIX века.pptx
Црна Гора до средине XIX века.pptxЦрна Гора до средине XIX века.pptx
Црна Гора до средине XIX века.pptx
 
đOrđe je moja krv
đOrđe je moja krvđOrđe je moja krv
đOrđe je moja krv
 
3. Србија од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914)
3. Србија од мајског преврата до великог рата  (1903 – 1914)3. Србија од мајског преврата до великог рата  (1903 – 1914)
3. Србија од мајског преврата до великог рата (1903 – 1914)
 
споменик кнезу михаилу никола
споменик кнезу михаилу николаспоменик кнезу михаилу никола
споменик кнезу михаилу никола
 
Milan obrenovic
Milan obrenovicMilan obrenovic
Milan obrenovic
 

Petrovići ii

  • 1. Crna Gora za vrijeme Kral 15.02.2012
  • 2. Kralj Nikola Petrović (1840 Knjaz Nikola I se obrazovao u Parizu, primivši vladu u 19. godini života. Prvih godina upravljao je uz pomoć i saradnju svoga oca, velikog vojvode Mirka . Godine 1862. poveo je zbog oslobođenja Hercegovine prvi rat sa Turskom. Rat je bio težak za Crnu Goru, ali se svršio časnim mirom. Godine 1868, mladi knjaz Nikola putovao je prvi put u Rusiju i tom prilikom je sa carem Aleksandrom III još više razvio veze koje su sa Rusijom bili utvrdili njegovi preci. Po povratku s puta otpočeo je živi rad na preuređenju države. Uredio je vojsku, koja mu je bila prva briga; otvorio je po zemlji sudove i škole. Godine 1876, u zajednici sa Srbijom, sa kojom je knjaz Nikola još pod vladom kneza Mihaila sklopio savez, Crna Gora je objavila Turskoj rat za ujedinjenje i oslobođenje srpskog naroda . U mladosti je bio član Ujedinjene omladine.
  • 3. Nikola I. Petrović (na crnog. ćirilici Никола I Петровић Његош; Njeguši, Crna Gora, 19. listopada 1841. – Antibes, Francuska, 1. ožujka 1921.), sedmi i posljednji državni poglavar iz crnogorske dinastije Njegoš, na prijestolju od 1860. do 1921. godine, kao knez (crnog. knjaz) a od 1910. i kao kralj, za Crnogorce neprikosnoveni Gospodar, također i književnik. Pod njegovom je upravom crnogorska država 13. srpnja 1878. na Berlinskom kongresu dobila međunarodno priznanje i od onih država Europe koje je dotad nisu priznavale. Nakon višestoljetne izolacije, Crna Gora je oružanim i diplomatskim putem tada silno uvećala svoj teritorij i izbila na Jadransko more - Crnogorsko primorje. Reformirao je Nikola I. državnu upravu, ustanovio Ministarski savjet, modernizirao Crnogorsku vojsku, Općim imovinskim zakonikom udario temelj pravnom sustavu, otvorio vrata inozemnim investiranjima. Godine 1905. je Nikola I. oktroirao Ustav Knjaževine Crne Gore nakon čega je i sazvana Crnogorska narodna skupština. Dorsa crkva na Ćipuru (Cetinje) u kojoj je od 1989. g. sahranjen Nikola I. Petrović Bio je uspješni vojskovođa tijekom balkanskih ratova 1912. i 1913. ali ne i u Prvom svjetskom ratu kada je Kraljevina Crna Gora pružila hrabar otpor austro-ugarskoj invaziji, no morala je siječnja 1916. kapitulirati. Kralj Nikola se sa Vladom i Dvorom sklonio u Francusku, u egzil iz kojeg se nikada nije vratio. Unatoč vojnim (Božićna pobuna i crnogorski komitski pokret koji je potrajao do 1929. godine) i pokušajima crnogorske diplomacije na Versajskoj konferenciji, Crna Gora nije uspjela povratiti svoj međunarodno-pravni suverenitet izgubljen krajem 1918. okupacijom i aneksacijom koje je izvršila Kraljevine Srbije. Kralj Nikola I. je umro izoliran u emigraciji, a pokopan je u ruskoj crkvi u San Remu (Italija). Njegovi i posmtrni ostatci njegove supruge kraljice Milene Petrović će, uz najviše državne počasti, biti 1989. vraćeni i pokopani na Cetinju, u Dvorskoj crkvi na Ćipuru. Kralj Nikola I. ogledao se i u književnosti a najuspjeliji mu je rad Balkanska carica
  • 4.
  • 5. Dinastija Petrović - Njeg Као што су скоро све угледније породице црногорске током времена досељене у Crn из других српских земаља, тако је досељена и породица Петровића Његоша, и то, према предању које се у тој породици чува, из Босне, из мјестаЗенице. Претпоставља се да се досељење десило у доба владавине Ивана Црнојевића (1471- 1490.). По досељењу су се настанили у Његушима у Катунској нахији.
  • 6. О поријеклу и животу ове породице прије њиховог досељења у Црну Гору мало је познатог, осим што предање казује, да су за неко кратко вријеме прије досељења боравили у Требињу, а затим у Његошу планини, у мјесту Мужевице. По тој планини су и добили династичко име које је први употребио владика Данило I кад је ишао у Русију. Судећи по једном потпису владике Данила I, гдје се он назива „Војводић српске земље“, може се претпоставити, да је то била једна од старих властелинских српских породица, која је, као и многе друге, због прилика које настадоше у Босни, пошто је Турци заузеше, напустила своје старо сједиште
  • 9. Сједе (с лијева на десно): кнегиња Милица-Јута од Макленбург-Нојстерлица, кнегиња Ана од Батенберга, италијанска краљица Јелена, краљица Милена Петровић Његош, краљ Никола Петровић Његош, велика кнегиња Милица Николајевич, италијански краљ Виторио Емануел, кнегиња Наталија Константиновић Стоје (с лијева на десно): велики кнез Петар Николајевич, кнез Франц Јозеф Сједе на тепиху (с лијева на десно): од Батенберга, књагињица Вјера кнегињица Јелена Карађорђевић, кћи Петровић Његош, књагињица Ксенија великог кнеза Петра Николајевича Петровић Његош, књаз- принцеза Галицин, престолонасљедник престолонасљедник Данило Петровић Србије Александар Карађорђевић. Његош, књаз Мирко Петровић Његош, књаз Петар Петровић Његош
  • 10. Potomci Kralja Nikole I Kraljice MIlene Никола Петровић Његош (1841-1921) постао је књаз Црне Горе и Брда 1860. када се и оженио Миленом (1847- 1923), рођеном Вукотић. 1910. године Никола је проглашен за краља Црне Горе. Изродили су дванаесторо дјеце - девет кћери и три сина
  • 11. Рођена је 23. децембра 1864. године на Цетињу. На крштењу је добила име Љубица, кум је био српски кнез Михаило Обреновић кога је у Цетињу на крштењу заступао државни саветник Ђорђе Ђоша Миловановић (1813—1885). [1] Од милоште је названа Зорка. Била је прво од укупно дванаесторо деце црногорског кнеза Николе I Петровића и кнегиње Милене. За кнеза Петра Карађорђевића удала се 1883. године и са њим изродила петоро деце
  • 12. PRINCEZA JELENA KAO DIJETE - Rođena je na Cetinju 28. decembra 1872. g. kao šesto dijete a peta kćer knjaza Nikole i knjeginje Milene. Njen otac knjaz Nikola u braku sa knjeginjom Milenom imao je dvanaestoro djece (devet kćeri i tri sina) koji su se rodili ovim redom: Princeza Zorka (1864-1890) udata 1883. za knjaza a kasnije kralja Srbije Petra Karađorđevića. Princeza Milica (1866-1951) udata 1889. g. za velikog ruskog knjaza Petra Nikolajeviča (imala izvjesnih literarnih sklonosti). Princeza Stana (1867-1935) udata 1889. g. za ruskog knjaza Đorđa Maksimilijanoviča Romanova, a 1907. g. za velikog ruskog knjaza Nikolaja Nikolajeviča.
  • 13. Ксенија (1881-1960) и Вјера (1887-1927) се нијесу удавале.
  • 14. Стана (1867-1935) се удала 1889. за руског кнеза Ђорђа Максимилијановича Романовског, а потом се 1907. удала за Великог кнеза Николу Николајевича Романова Ана (1874-1971) се удала 1897. за Франца Јозефа од Батенберга.
  • 15. Принц Мирко (1879-1918) се оженио 1902. Наталијом (1882-1950), рођеном Константиновић, чији је отац по женској линији био унук Јеврема, брата србијанског књаза Милоша Обреновића. Мирко и Наталија су изродили пет синова: Стевана (1903- 1908), Станислава (1905-1907), Михаила (1908-1986), Павла (1910- 1933), Емануела (1912-1928). Принц Михаило се оженио 1941. кћерком француског лекара Женевјевом и добио 1944. сина Николу.
  • 16. Diplomatske aktivnosti Kralj Nikola je bio “stožer rusofilstva u Crnoj Gori” i nije mu bila strana deviza da je na Crnogorcima da se bore, pa ako “dobije Rusija i mi ćemo dobiti”, ali je zapažao da su ruske diplomate na Crnogorce gledali sa “nekom naduvenošću, kao na podjarmljeni narod”, a na crnogorskog ministra inostranih djela “kao nekog svog agenta, koji je obavezan držati ih u toku stvari svojih poslova”. Dolazilo je do čestih razmimoilaženja sa ruskim zastupnicima, koji su izglađivani neposrednim kontaktima sa Petrogradom. Postojalo je više linija uticaja i veza sa ruskim dvorom, što je ponekad nanosilo štetu odnosima. Suštinski nesporazumi su dolazili od nepodudarnosti interesa i zbog opredjeljenja ruske vlasti i diplomatije da favorizuje Srbiju, kao svoga glavnog saveznika na Balkanu.
  • 17. Kralj Nikola je bio prinuđen da vodi fleksibilniju spoljnu politiku, sa više lukavstva, a manje arogancije, i da se oslanja, ne samo na Rusiju, već i Austrougarsku i Italiju. Na Austrougarsku, koja je zamijenila Veneciju na granicama, Crnogorci nijesu gledali kao na iskrenog prijatelja. “Svi austrijski diplomati imaju jednu kilu među smrštenim obrvama, koja uliva nepovjerenje”. Austrija je bila kurtoazna i predusretljiva prema crnogorskom knjazu i njegovoj porodici prilikom njihovih čestih putovanja preko Beča, ali u međudržavnim poslovima Austrougarska diplomatija je bila neumoljiva prema Crnoj Gori, smatrajući je za ruskog saveznika, koji stoji na putu njihovih aspiracija na Balkanu.
  • 18. O njegovim djeli Nikola Petović je bio čovjek velikog i dugotrajnog pregnuća,oslonjenog na naduhnuće,koje je uvjek po- prirodi pjesničko.Pjesnik je iznutra potomagao vladara ,pregaoca,vladar je nadahnjivao pjesnika.To je njegova formula.Ovakav karakterni sklop,u savremenom svijetu,bio bez uspjeha i apsurdan,u kasnoromantičarskom vremenu,on je još uvjek bio moguć,i,očito,mogao je da donese uspjeha.
  • 19. Zato je njegova poezija ostala,u dobroj mjeri ,pod znakom državne ideologije,i u dobrom dijelu,prigodnog karaktera.U tome leži osnovna slabostpjesništva Nikole Petrovoća,odtuda njegova opširnost i preopširnostu poeziji.Osjećao je ,da poezija daje okrepu i znanje ,koje druge intelektualne I praktične aktinosti ne mogu da daju.
  • 20. Bitke Kralja Nikole Opsada Skadra, koja se ponekad naziva i Bitka za Skadar, je operacija koju je crnogorska vojska poduzela s ciljem da zauzme osmanlijsko utvrđenje Skadar u Severnoj Albaniji , za vreme prvog balkanskog rata krajem 1912. i početkom 1913. godine Crnogorska vojska je, uz pomoć srpske vojske, opsedala Skadar šest meseci i tokom tog perioda je više puta bezuspešno pokušavala da zauzme grad. Krajem aprila 1913. godine zapovednik odbrane Esad Paša je predao Skadar Crnogorcima, ali su oni već početkom maja pod pritiskom međunarodnih snaga bili primorani da se povuku, a grad je pripao novoosnovanoj državi Albaniji, sukladno odlukama Londonske konferencije. Uzrok opsade su bile teritorijalne pretenzije Crne Gore, temeljene na činjenici da je Skadar bio prestonica Zete u srednjem veku. U vreme balkanskog rata, većinsko stanovništvo skadarske oblasti su činili Albanci.
  • 27. Projekat Nikšića (Jos Posle oslobođenja Nikšića od Turaka , Kralj Nikola dovodi Josipa Sladea da ispod zidina starog Onogošta projektuje novu varoš – Nikšić.
  • 29. Grupu č ine: 1.Nađa Drašković 2.Jelena Živković 3.Miloš Bulajić 4.Momir Vujović VIII2