SlideShare a Scribd company logo
1 of 21
Церовић Новица је био црногорски војвода, сенатор и бан.
Основну школу је завршио у Жупском манастиру, гдје му је учитељ био
Панто Ћук из Мостара. У 27. години је изабран за дробнјачког кнеза. Са
Његошем је био у пријатељству и извршавао је његова наређења у турском
Дробњаку.
У септембру 1840. по налогу са Цетиња, а заједно са Шујом
Караџићем и Мирком Алексићем организовао је напад на Смаил-агу
Ченгића, који је безобзирним средствима прикупљао феудалне дажбине од
дробњачких сељака. Његову улогу у погибији Смаил-аге Ченгића
пјеснички је приказао Иван Мажуранић у епу "Смрт Смаил-аге Ченгића"
(Ноћник), а о томе певају и неке народне песме.
Почетком 1841. постављен је за војводу, а у јулу исте године за сенатора.
Тада се настањује на Цетињу.
Добар познавалац црногорског обичајног права, упућиван је у све крајеве
Црне Горе када је требало рјешавати неки међуплеменски спор.
У Црногорско-турском рату био је члан Врховне команде књаза
Николе у Херцеговини и у операцијама према Бару и Улцињу.
Сарадник је Валтазара Богишића на прикупљању података за Општи
имовински законик.
Мирко Алексић, борио против представника
османлијске власти на подручју које обухвата
Стару Херцеговину. Породица му се због турске
освете преселила из Гацка у Малинску, где је
рођен. Заједно са још неколико побуњеника
судјеловао је у убиству Смаил-аге
Ченгића 1840. Главу Смаил-аге Ченгића однео је
на Цетиње да покаже Његошу. Његош је написао
пјесму Чардак Алексића, која описује како Мирко
Алексић јуначки брани своју кућу од напада
Ченгићеве војске. Иван Мажуранић је написао
“Смрт Смаил-аге Ченгића” и ту је Алексић опеван,
као и у народној песми. Учествује у борбама
против Омер-паше Латаса и Осман-паше. Суделује
и у херцеговачком устанку.
Мило Петров Јововић је био православни поп, црногорски јунак и четовођа.
Непрекидно је четовао од 1858. до 1877. године када је погинуо у опсади
Никшића. Његов је рођак познати црногорски јунак, Новак Рамов Јововић.
Био је цијењен као рјечит човјек и изузетан гуслар, а опјеван је и у народним
пјесмама.
Као петнаестогодишњак је дошао у Цетињски манастир да учи за
свештеника. Парох Марковине и околних села је постао по жељи владике
Петра II Петровића Његоша. Четовао је од 1858. године, најчешће по
Херцеговини. Учествовао је у свим већим борбама (са Пеком Павловићем) у
Херцеговачком устанку, 1875. године: на касаби Невесињској, на Пољицу,
Плани и Глувој Смокви. Учествовао је у борбама на Вучјем долу,
Дуги,Острогу и другим ратним поприштима, за вријеме црногорско- османског
рата (1876-1878).
О његовој погибији хроничар је оставио следећи запис:

‘Његова погибија, приликом опсаде Никшића (која се дешавала од 11. јула до
27. августа 1877. године) када је командовао одредом који је нападао Бедем
са западне стране - опјевана је у пјесми „Смрт попа Мила Јововића“. Сматра
се да је његову главу са бедема скинула Госпава Станише Мацановић
изОзрнића, која је допринијела освајању града од Турака 1877. године.
Касније је награђена од књаза Николе. Такође, мајка попа Мила Јововића,
Ћетна, у поезији описује се као црногорска Спартанка.’
Пеко Павловић Николић је био црногорски перјаник, командант и војвода [1] и чувени
хајдучки харамбаша из Старе Црне Горе. Отац му се звао Павле који је био барјактар
чевског батаљона, па је зато називан Павловић, иначе му је презиме Николић. Прочуо се
по храбрости и спретности још у вријеме Књаза Данила, a посебно 1875, приликом
устанка херцеговачких Срба против Турака када је организовао црногорске и херцеговачке
чете. Књаз га најприје поставља за свог перјаника а касније са двадесетак година за
чевског капетана. Предводио је на хиљаде добровољаца из Црне Горе и организовао
устаничку војску, сврставши 11 хиљада Херцеговаца у 12 батаљона. Европска штампа,
која је опширно писала о устанку, посебно је истицала војводино врсно командовање, које
је Турцима нанијело велике губитке. Истакао се у бици у Бучијем Долу у којој су
побјеђени Турци, као и у многим другим биткама тог времена као што је Бој на Касаби
Невесињској затим Битка на Муратовици [2] и у готово свим биткама током устанка. Кнјаз
Никола му даје војводски чин 1876. године. Након што је учествовао у бици на Крсцу и
ослобођењу Никшића, дошао је у сукоб са краљевим тастом Петром Вукотићем и
самим књазом Николом, морао је да напусти Црну Гору и оде у Бугарску] гдје са
радикалском емиграцијом (међу којом је био и никола Пашић) безуспјешно спрема упад
уСрбију и свргнуће краља. Након Бугарске одлази у Русију гдје бива примљен уз високе
почасти као велики војсковођа, у Русији гдје су му синови на школовању и у војној
служби и гдје борави пет година. Вратио се у Црну Гору у којој није био политички
активан и у којој је умро 4.маја 1903. године. Сахрањен је пред капелицом на Старом
цетињском гробљу, на његовом гробу је натпис „Неустрашивом јунаку, прослављеном
војсковођи у борбама против Турака и борцу за народно ослобођење - захвални
црногорски народ“. Носилац је бројних црногорских, србијанских, руских и италијанских
одликовања.
Бајо (Николић) Пивљанин је био чувени хајдучки харамбаша из Пиве.
Опјеван је у многим епским народним пјесмама. Познат је и под именом
Драгојло.
Учесник је Кандијског рата, четовао је и у Боки которској. Помиње се у
млетачким изворима 1669. године као хајдучки поглавица који је чувао
бококоторски крај од налета Турака и добио је награду од Млетака.
Средином 1671. године, он и 600 хајдука је из Рисна бродовима превезено
у Пулу. У Задру се настањује у љето1675. године и дјелује као један од
вођа ускока. У Боку которску се враћа 1684. године и поново почиње са
хајдучијом. Пивљани и Бањани у Боку су дошли организовано заслугом
Баја Пивљанина 1685. године. Код мјеста Дражин Врт (општина Котор)
постоји кула Баја Пивљанина, у којој је, по предању, боравио током
четовања.
Као помоћ Црногорцима, которски провидур Зено шаље одред хајдука и
Бокеља под Бајовом командом. До сукоба је дошло на Вртијељци, гдје су
Османлије извојевале побједу.
Погинуо је почетком маја 1685. у бици на Вртијељци поред Цетиња.
Сахрањен је пред Влашком црковом на Цетињу.
Марко Миљанов Поповић Дрекаловић је био
народни књижевник, војсковођа и војвода из племена Ќучи. У младости је
био перјаник код кнеза Црне Горе Данила I Петровића. Војводске ознаке му је
дао црногорски књазНикола Петровић, с којим се касније разишао због
политичких неспоразума. Након ослобођења Подгорице 1878, Марко Миљанов
је једно вријеме био градоначелник.
Тек се у 50. години описменио, а своју је позну књижевну дјелатност сматрао
животним задатком. Оставио је иза себе неколико дјела, попут радова Племе
Кучи и Живот и обичаји Арбанаса, но његово је најважније и најпознатије
дјело Примјери чојства и јунаштва. Марко Миљанов је рођен у Медуну од оца
Србина и мајке католичке Албанке из племена Кучи. Као и сви његови сународници из
тог времена, Марко Миљанов је ратовао против Турака. Године 1856. је дошао
у Цетиње и ушао у службу кнеза Данила као перјаник. Због свог јунаштва и успешних
напада на Турке, и као човек од поверења, кнез Никола Перовића га је наградио
положајем судије и вође племена Братоножића. Због његовог рада на присаједињењу
Куча Црној Гори, Турци су за његову главу расписали награду. Године 1874. је изабран у
Црногорски сенат (од 1879. претворено у Државно вијеће). У рату против Турске,
командовао је црногорским војницима у бици на Фундини. Након оштрог сукоба са
кнезом Николом 1882. Марко Миљанов је напустио Државно вијеће и одлучио да се
врати у родни Медун.
Иако му је било 50 година и био је неписмен као и већина његових сународника,
Миљанов се посветио писању.
Никац од Ровина или Никола Томановић, је чувени црногорски јунак,
рођен у мјесту Ровине у црногорском племену Цуце. Томановићи су се
доселили из Куча у Цуце у 16. вијеку. Нема тачног податка о датуму рођења и
смрти овог јунака. Његош у пјесми Смрт Никца од Ровина у Огледалу
србском наводи да је он погинуо око 1775. године, док неки историчари
наводе 1776. год.
Никац је живио за вријеме владике Данила, владике Саве и владике Басилија.
Никац је наплаћивао од никшићких Турака тј. од Хамзе капетанахарач.
Пошто је Никац био страх и трепет за Турке, Хамза је то прихватио, али томе
се једном приликом ѕспротивио Јашар Бабић, који је заједно са својом четом
кренуо да заплијени стоку од Никца. Рано у зору сусрели су се и обојица су у
исто вријеме испалили џефердар па су заједно у истом тренутку погинули.
Његош је хтео да установи орден за јунаштво по Никцу од Ровина, као
највећем црногорском јунаку. Међутим, сенатори Филип
Ђурашковић и Стеван Преков Вукотић су предложили да се медаља не зове
по Никцу већ по Милошу Обилићу, јер како су они рекли Милош је убио
цара а Никац пашу, и тако је и остало па је од тада уведена чувена Обилића
Медаља за јунаштво.
црногорски јунаци

More Related Content

What's hot

Kraljevina jugoslavija 1929 1941
Kraljevina jugoslavija 1929 1941Kraljevina jugoslavija 1929 1941
Kraljevina jugoslavija 1929 1941Tihomir Bogović
 
Srbija od sticanja nezavisnosti 1878. do Majskog prevrata 1903.
Srbija od sticanja nezavisnosti 1878. do Majskog prevrata 1903.Srbija od sticanja nezavisnosti 1878. do Majskog prevrata 1903.
Srbija od sticanja nezavisnosti 1878. do Majskog prevrata 1903.Kristina Babic
 
Svet između totalitarizma i demokratje
Svet između totalitarizma i demokratjeSvet između totalitarizma i demokratje
Svet između totalitarizma i demokratjeDušan Novakov
 
период уставобранитеља и владавина кнеза михаила
период уставобранитеља и владавина кнеза михаилапериод уставобранитеља и владавина кнеза михаила
период уставобранитеља и владавина кнеза михаилаDragana Misic
 
Društvo u državi nemanjića
Društvo u državi nemanjićaDruštvo u državi nemanjića
Društvo u državi nemanjićaDušan Novakov
 
Državno i društveno uređenje osmanskog carstva
Državno i društveno uređenje osmanskog carstvaDržavno i društveno uređenje osmanskog carstva
Državno i društveno uređenje osmanskog carstvaandjelan
 
Kraljevina shs 1921 1934.
Kraljevina shs 1921   1934.Kraljevina shs 1921   1934.
Kraljevina shs 1921 1934.andjelan1
 
Srbi u osmanskom carstvu, hajduci i uskoci, pećka patrijaršija
Srbi u osmanskom carstvu, hajduci i uskoci, pećka patrijaršijaSrbi u osmanskom carstvu, hajduci i uskoci, pećka patrijaršija
Srbi u osmanskom carstvu, hajduci i uskoci, pećka patrijaršijaandjelan
 
Pad balkanskih zemalja
Pad balkanskih zemaljaPad balkanskih zemalja
Pad balkanskih zemaljasaculatac
 
Vladavina ustavobranitelja
Vladavina ustavobraniteljaVladavina ustavobranitelja
Vladavina ustavobraniteljaDušan Novakov
 
Crna gora u doba vladičanstva
Crna gora u doba vladičanstvaCrna gora u doba vladičanstva
Crna gora u doba vladičanstvaDušan Novakov
 
33.турска освајања на балкану
33.турска освајања на балкану33.турска освајања на балкану
33.турска освајања на балкануŠule Malićević
 
Срби под османском влашћу
Срби под османском влашћуСрби под османском влашћу
Срби под османском влашћуUcionica istorije
 
2.Srbija od 1858 do 1878.godine
2.Srbija od 1858 do 1878.godine2.Srbija od 1858 do 1878.godine
2.Srbija od 1858 do 1878.godineŠule Malićević
 
Ujedinjenje italije i nemačke
Ujedinjenje italije i nemačkeUjedinjenje italije i nemačke
Ujedinjenje italije i nemačkeandjelan
 
Срби под Хабзбурзима у 19. веку
Срби под Хабзбурзима у 19. векуСрби под Хабзбурзима у 19. веку
Срби под Хабзбурзима у 19. векуMilan Jovanović
 
свет у другој половини Xix и почетком xx
свет у другој половини Xix и почетком xxсвет у другој половини Xix и почетком xx
свет у другој половини Xix и почетком xxUcionica istorije
 
Velika istočna kriza i Berlinski kongres
Velika istočna kriza i Berlinski kongresVelika istočna kriza i Berlinski kongres
Velika istočna kriza i Berlinski kongresVale Shau
 

What's hot (20)

Balkanski ratovi
Balkanski ratoviBalkanski ratovi
Balkanski ratovi
 
Kraljevina jugoslavija 1929 1941
Kraljevina jugoslavija 1929 1941Kraljevina jugoslavija 1929 1941
Kraljevina jugoslavija 1929 1941
 
Srbija od sticanja nezavisnosti 1878. do Majskog prevrata 1903.
Srbija od sticanja nezavisnosti 1878. do Majskog prevrata 1903.Srbija od sticanja nezavisnosti 1878. do Majskog prevrata 1903.
Srbija od sticanja nezavisnosti 1878. do Majskog prevrata 1903.
 
Svet između totalitarizma i demokratje
Svet između totalitarizma i demokratjeSvet između totalitarizma i demokratje
Svet između totalitarizma i demokratje
 
период уставобранитеља и владавина кнеза михаила
период уставобранитеља и владавина кнеза михаилапериод уставобранитеља и владавина кнеза михаила
период уставобранитеља и владавина кнеза михаила
 
Društvo u državi nemanjića
Društvo u državi nemanjićaDruštvo u državi nemanjića
Društvo u državi nemanjića
 
Državno i društveno uređenje osmanskog carstva
Državno i društveno uređenje osmanskog carstvaDržavno i društveno uređenje osmanskog carstva
Državno i društveno uređenje osmanskog carstva
 
Kraljevina shs 1921 1934.
Kraljevina shs 1921   1934.Kraljevina shs 1921   1934.
Kraljevina shs 1921 1934.
 
Srbi u osmanskom carstvu, hajduci i uskoci, pećka patrijaršija
Srbi u osmanskom carstvu, hajduci i uskoci, pećka patrijaršijaSrbi u osmanskom carstvu, hajduci i uskoci, pećka patrijaršija
Srbi u osmanskom carstvu, hajduci i uskoci, pećka patrijaršija
 
Pad balkanskih zemalja
Pad balkanskih zemaljaPad balkanskih zemalja
Pad balkanskih zemalja
 
Vladavina ustavobranitelja
Vladavina ustavobraniteljaVladavina ustavobranitelja
Vladavina ustavobranitelja
 
10.prvi svetski rat
10.prvi svetski rat10.prvi svetski rat
10.prvi svetski rat
 
Crna gora u doba vladičanstva
Crna gora u doba vladičanstvaCrna gora u doba vladičanstva
Crna gora u doba vladičanstva
 
33.турска освајања на балкану
33.турска освајања на балкану33.турска освајања на балкану
33.турска освајања на балкану
 
Срби под османском влашћу
Срби под османском влашћуСрби под османском влашћу
Срби под османском влашћу
 
2.Srbija od 1858 do 1878.godine
2.Srbija od 1858 do 1878.godine2.Srbija od 1858 do 1878.godine
2.Srbija od 1858 do 1878.godine
 
Ujedinjenje italije i nemačke
Ujedinjenje italije i nemačkeUjedinjenje italije i nemačke
Ujedinjenje italije i nemačke
 
Срби под Хабзбурзима у 19. веку
Срби под Хабзбурзима у 19. векуСрби под Хабзбурзима у 19. веку
Срби под Хабзбурзима у 19. веку
 
свет у другој половини Xix и почетком xx
свет у другој половини Xix и почетком xxсвет у другој половини Xix и почетком xx
свет у другој половини Xix и почетком xx
 
Velika istočna kriza i Berlinski kongres
Velika istočna kriza i Berlinski kongresVelika istočna kriza i Berlinski kongres
Velika istočna kriza i Berlinski kongres
 

Viewers also liked

Koдекси части
Koдекси частиKoдекси части
Koдекси частиMihailo999
 
Petar ii petrovic njegos
Petar ii petrovic njegosPetar ii petrovic njegos
Petar ii petrovic njegosMihailo999
 
Petar II Petrovic Njegos
Petar II Petrovic NjegosPetar II Petrovic Njegos
Petar II Petrovic NjegosPetko Vukovic
 
Petar i petrovic njegos
Petar i petrovic njegosPetar i petrovic njegos
Petar i petrovic njegosMihailo999
 

Viewers also liked (8)

Petrovići ii
Petrovići iiPetrovići ii
Petrovići ii
 
Koдекси части
Koдекси частиKoдекси части
Koдекси части
 
Crna gora
Crna goraCrna gora
Crna gora
 
Petar ii petrovic njegos
Petar ii petrovic njegosPetar ii petrovic njegos
Petar ii petrovic njegos
 
Petar II Petrovic Njegos
Petar II Petrovic NjegosPetar II Petrovic Njegos
Petar II Petrovic Njegos
 
Petar i petrovic njegos
Petar i petrovic njegosPetar i petrovic njegos
Petar i petrovic njegos
 
K P - ZG - VEC 010
K P - ZG - VEC 010K P - ZG - VEC 010
K P - ZG - VEC 010
 
M S - ZG - VEC 004
M S - ZG - VEC 004M S - ZG - VEC 004
M S - ZG - VEC 004
 

Similar to црногорски јунаци

Ciklus pesama o hajducima - Anika Lečić 7/2
Ciklus pesama o hajducima - Anika Lečić 7/2Ciklus pesama o hajducima - Anika Lečić 7/2
Ciklus pesama o hajducima - Anika Lečić 7/2Miroslav
 
Uros stankovic.ptt
Uros stankovic.pttUros stankovic.ptt
Uros stankovic.ptturkedika
 
први српски устанак
први српски устанакпрви српски устанак
први српски устанакDragana Misic
 
цинцар јанко поповић•
цинцар јанко поповић•цинцар јанко поповић•
цинцар јанко поповић•Dragana Misic
 
цинцар јанко поповић•
цинцар јанко поповић•цинцар јанко поповић•
цинцар јанко поповић•Dragana Misic
 
српско турски ратови
српско турски ратовисрпско турски ратови
српско турски ратовиDragana Misic
 
почетак буне против дахија
почетак буне против дахијапочетак буне против дахија
почетак буне против дахијаDragana Misic
 
почетак буне против дахија
почетак буне против дахијапочетак буне против дахија
почетак буне против дахијаDragana Misic
 
Poznate ličnosti grada Niša kroz njegovu istoriju
Poznate ličnosti grada Niša kroz njegovu istorijuPoznate ličnosti grada Niša kroz njegovu istoriju
Poznate ličnosti grada Niša kroz njegovu istorijuSuzana Miljković
 
Vođe prvog srpskog ustanka
Vođe prvog srpskog ustankaVođe prvog srpskog ustanka
Vođe prvog srpskog ustankaDušan Novakov
 
СЕОБЕ (одломак из романа).pptx
СЕОБЕ (одломак из романа).pptxСЕОБЕ (одломак из романа).pptx
СЕОБЕ (одломак из романа).pptxssuserf96101
 
Petar ii petrović njegoš
Petar ii petrović njegošPetar ii petrović njegoš
Petar ii petrović njegošMihailo999
 
ПЕТАР БОЈОВИЋ.docxYHJY6J6JK6JK6667I7J664U4
ПЕТАР БОЈОВИЋ.docxYHJY6J6JK6JK6667I7J664U4ПЕТАР БОЈОВИЋ.docxYHJY6J6JK6JK6667I7J664U4
ПЕТАР БОЈОВИЋ.docxYHJY6J6JK6JK6667I7J664U4AleksandarVasiljevic14
 
степа степановић и оскар поћорек
степа степановић и оскар поћорекстепа степановић и оскар поћорек
степа степановић и оскар поћорекDragana Misic
 
инцидент на чукур чесми
инцидент на чукур чесмиинцидент на чукур чесми
инцидент на чукур чесмиGordanaMilosevic2
 
инцидент на чукур чесми
инцидент на чукур чесмиинцидент на чукур чесми
инцидент на чукур чесмиGordanaMilosevic2
 
инцидент на чукур чесми
инцидент на чукур чесмиинцидент на чукур чесми
инцидент на чукур чесмиGordanaMilosevic2
 

Similar to црногорски јунаци (20)

Ciklus pesama o hajducima - Anika Lečić 7/2
Ciklus pesama o hajducima - Anika Lečić 7/2Ciklus pesama o hajducima - Anika Lečić 7/2
Ciklus pesama o hajducima - Anika Lečić 7/2
 
Prvi srpski ustanak
Prvi srpski ustanakPrvi srpski ustanak
Prvi srpski ustanak
 
Cveti u takovu
Cveti u takovuCveti u takovu
Cveti u takovu
 
Uros stankovic.ptt
Uros stankovic.pttUros stankovic.ptt
Uros stankovic.ptt
 
први српски устанак
први српски устанакпрви српски устанак
први српски устанак
 
цинцар јанко поповић•
цинцар јанко поповић•цинцар јанко поповић•
цинцар јанко поповић•
 
цинцар јанко поповић•
цинцар јанко поповић•цинцар јанко поповић•
цинцар јанко поповић•
 
српско турски ратови
српско турски ратовисрпско турски ратови
српско турски ратови
 
почетак буне против дахија
почетак буне против дахијапочетак буне против дахија
почетак буне против дахија
 
почетак буне против дахија
почетак буне против дахијапочетак буне против дахија
почетак буне против дахија
 
Poznate ličnosti grada Niša kroz njegovu istoriju
Poznate ličnosti grada Niša kroz njegovu istorijuPoznate ličnosti grada Niša kroz njegovu istoriju
Poznate ličnosti grada Niša kroz njegovu istoriju
 
Vođe prvog srpskog ustanka
Vođe prvog srpskog ustankaVođe prvog srpskog ustanka
Vođe prvog srpskog ustanka
 
СЕОБЕ (одломак из романа).pptx
СЕОБЕ (одломак из романа).pptxСЕОБЕ (одломак из романа).pptx
СЕОБЕ (одломак из романа).pptx
 
Petar ii petrović njegoš
Petar ii petrović njegošPetar ii petrović njegoš
Petar ii petrović njegoš
 
ПЕТАР БОЈОВИЋ.docxYHJY6J6JK6JK6667I7J664U4
ПЕТАР БОЈОВИЋ.docxYHJY6J6JK6JK6667I7J664U4ПЕТАР БОЈОВИЋ.docxYHJY6J6JK6JK6667I7J664U4
ПЕТАР БОЈОВИЋ.docxYHJY6J6JK6JK6667I7J664U4
 
степа степановић и оскар поћорек
степа степановић и оскар поћорекстепа степановић и оскар поћорек
степа степановић и оскар поћорек
 
инцидент на чукур чесми
инцидент на чукур чесмиинцидент на чукур чесми
инцидент на чукур чесми
 
инцидент на чукур чесми
инцидент на чукур чесмиинцидент на чукур чесми
инцидент на чукур чесми
 
инцидент на чукур чесми
инцидент на чукур чесмиинцидент на чукур чесми
инцидент на чукур чесми
 
0352 50070873351 r
0352 50070873351 r0352 50070873351 r
0352 50070873351 r
 

црногорски јунаци

  • 1.
  • 2.
  • 3.
  • 4. Церовић Новица је био црногорски војвода, сенатор и бан. Основну школу је завршио у Жупском манастиру, гдје му је учитељ био Панто Ћук из Мостара. У 27. години је изабран за дробнјачког кнеза. Са Његошем је био у пријатељству и извршавао је његова наређења у турском Дробњаку. У септембру 1840. по налогу са Цетиња, а заједно са Шујом Караџићем и Мирком Алексићем организовао је напад на Смаил-агу Ченгића, који је безобзирним средствима прикупљао феудалне дажбине од дробњачких сељака. Његову улогу у погибији Смаил-аге Ченгића пјеснички је приказао Иван Мажуранић у епу "Смрт Смаил-аге Ченгића" (Ноћник), а о томе певају и неке народне песме. Почетком 1841. постављен је за војводу, а у јулу исте године за сенатора. Тада се настањује на Цетињу. Добар познавалац црногорског обичајног права, упућиван је у све крајеве Црне Горе када је требало рјешавати неки међуплеменски спор. У Црногорско-турском рату био је члан Врховне команде књаза Николе у Херцеговини и у операцијама према Бару и Улцињу. Сарадник је Валтазара Богишића на прикупљању података за Општи имовински законик.
  • 5.
  • 6. Мирко Алексић, борио против представника османлијске власти на подручју које обухвата Стару Херцеговину. Породица му се због турске освете преселила из Гацка у Малинску, где је рођен. Заједно са још неколико побуњеника судјеловао је у убиству Смаил-аге Ченгића 1840. Главу Смаил-аге Ченгића однео је на Цетиње да покаже Његошу. Његош је написао пјесму Чардак Алексића, која описује како Мирко Алексић јуначки брани своју кућу од напада Ченгићеве војске. Иван Мажуранић је написао “Смрт Смаил-аге Ченгића” и ту је Алексић опеван, као и у народној песми. Учествује у борбама против Омер-паше Латаса и Осман-паше. Суделује и у херцеговачком устанку.
  • 7.
  • 8.
  • 9. Мило Петров Јововић је био православни поп, црногорски јунак и четовођа. Непрекидно је четовао од 1858. до 1877. године када је погинуо у опсади Никшића. Његов је рођак познати црногорски јунак, Новак Рамов Јововић. Био је цијењен као рјечит човјек и изузетан гуслар, а опјеван је и у народним пјесмама. Као петнаестогодишњак је дошао у Цетињски манастир да учи за свештеника. Парох Марковине и околних села је постао по жељи владике Петра II Петровића Његоша. Четовао је од 1858. године, најчешће по Херцеговини. Учествовао је у свим већим борбама (са Пеком Павловићем) у Херцеговачком устанку, 1875. године: на касаби Невесињској, на Пољицу, Плани и Глувој Смокви. Учествовао је у борбама на Вучјем долу, Дуги,Острогу и другим ратним поприштима, за вријеме црногорско- османског рата (1876-1878). О његовој погибији хроничар је оставио следећи запис: ‘Његова погибија, приликом опсаде Никшића (која се дешавала од 11. јула до 27. августа 1877. године) када је командовао одредом који је нападао Бедем са западне стране - опјевана је у пјесми „Смрт попа Мила Јововића“. Сматра се да је његову главу са бедема скинула Госпава Станише Мацановић изОзрнића, која је допринијела освајању града од Турака 1877. године. Касније је награђена од књаза Николе. Такође, мајка попа Мила Јововића, Ћетна, у поезији описује се као црногорска Спартанка.’
  • 10.
  • 11.
  • 12. Пеко Павловић Николић је био црногорски перјаник, командант и војвода [1] и чувени хајдучки харамбаша из Старе Црне Горе. Отац му се звао Павле који је био барјактар чевског батаљона, па је зато називан Павловић, иначе му је презиме Николић. Прочуо се по храбрости и спретности још у вријеме Књаза Данила, a посебно 1875, приликом устанка херцеговачких Срба против Турака када је организовао црногорске и херцеговачке чете. Књаз га најприје поставља за свог перјаника а касније са двадесетак година за чевског капетана. Предводио је на хиљаде добровољаца из Црне Горе и организовао устаничку војску, сврставши 11 хиљада Херцеговаца у 12 батаљона. Европска штампа, која је опширно писала о устанку, посебно је истицала војводино врсно командовање, које је Турцима нанијело велике губитке. Истакао се у бици у Бучијем Долу у којој су побјеђени Турци, као и у многим другим биткама тог времена као што је Бој на Касаби Невесињској затим Битка на Муратовици [2] и у готово свим биткама током устанка. Кнјаз Никола му даје војводски чин 1876. године. Након што је учествовао у бици на Крсцу и ослобођењу Никшића, дошао је у сукоб са краљевим тастом Петром Вукотићем и самим књазом Николом, морао је да напусти Црну Гору и оде у Бугарску] гдје са радикалском емиграцијом (међу којом је био и никола Пашић) безуспјешно спрема упад уСрбију и свргнуће краља. Након Бугарске одлази у Русију гдје бива примљен уз високе почасти као велики војсковођа, у Русији гдје су му синови на школовању и у војној служби и гдје борави пет година. Вратио се у Црну Гору у којој није био политички активан и у којој је умро 4.маја 1903. године. Сахрањен је пред капелицом на Старом цетињском гробљу, на његовом гробу је натпис „Неустрашивом јунаку, прослављеном војсковођи у борбама против Турака и борцу за народно ослобођење - захвални црногорски народ“. Носилац је бројних црногорских, србијанских, руских и италијанских одликовања.
  • 13.
  • 14.
  • 15. Бајо (Николић) Пивљанин је био чувени хајдучки харамбаша из Пиве. Опјеван је у многим епским народним пјесмама. Познат је и под именом Драгојло. Учесник је Кандијског рата, четовао је и у Боки которској. Помиње се у млетачким изворима 1669. године као хајдучки поглавица који је чувао бококоторски крај од налета Турака и добио је награду од Млетака. Средином 1671. године, он и 600 хајдука је из Рисна бродовима превезено у Пулу. У Задру се настањује у љето1675. године и дјелује као један од вођа ускока. У Боку которску се враћа 1684. године и поново почиње са хајдучијом. Пивљани и Бањани у Боку су дошли организовано заслугом Баја Пивљанина 1685. године. Код мјеста Дражин Врт (општина Котор) постоји кула Баја Пивљанина, у којој је, по предању, боравио током четовања. Као помоћ Црногорцима, которски провидур Зено шаље одред хајдука и Бокеља под Бајовом командом. До сукоба је дошло на Вртијељци, гдје су Османлије извојевале побједу. Погинуо је почетком маја 1685. у бици на Вртијељци поред Цетиња. Сахрањен је пред Влашком црковом на Цетињу.
  • 16.
  • 17.
  • 18. Марко Миљанов Поповић Дрекаловић је био народни књижевник, војсковођа и војвода из племена Ќучи. У младости је био перјаник код кнеза Црне Горе Данила I Петровића. Војводске ознаке му је дао црногорски књазНикола Петровић, с којим се касније разишао због политичких неспоразума. Након ослобођења Подгорице 1878, Марко Миљанов је једно вријеме био градоначелник. Тек се у 50. години описменио, а своју је позну књижевну дјелатност сматрао животним задатком. Оставио је иза себе неколико дјела, попут радова Племе Кучи и Живот и обичаји Арбанаса, но његово је најважније и најпознатије дјело Примјери чојства и јунаштва. Марко Миљанов је рођен у Медуну од оца Србина и мајке католичке Албанке из племена Кучи. Као и сви његови сународници из тог времена, Марко Миљанов је ратовао против Турака. Године 1856. је дошао у Цетиње и ушао у службу кнеза Данила као перјаник. Због свог јунаштва и успешних напада на Турке, и као човек од поверења, кнез Никола Перовића га је наградио положајем судије и вође племена Братоножића. Због његовог рада на присаједињењу Куча Црној Гори, Турци су за његову главу расписали награду. Године 1874. је изабран у Црногорски сенат (од 1879. претворено у Државно вијеће). У рату против Турске, командовао је црногорским војницима у бици на Фундини. Након оштрог сукоба са кнезом Николом 1882. Марко Миљанов је напустио Државно вијеће и одлучио да се врати у родни Медун. Иако му је било 50 година и био је неписмен као и већина његових сународника, Миљанов се посветио писању.
  • 19.
  • 20. Никац од Ровина или Никола Томановић, је чувени црногорски јунак, рођен у мјесту Ровине у црногорском племену Цуце. Томановићи су се доселили из Куча у Цуце у 16. вијеку. Нема тачног податка о датуму рођења и смрти овог јунака. Његош у пјесми Смрт Никца од Ровина у Огледалу србском наводи да је он погинуо око 1775. године, док неки историчари наводе 1776. год. Никац је живио за вријеме владике Данила, владике Саве и владике Басилија. Никац је наплаћивао од никшићких Турака тј. од Хамзе капетанахарач. Пошто је Никац био страх и трепет за Турке, Хамза је то прихватио, али томе се једном приликом ѕспротивио Јашар Бабић, који је заједно са својом четом кренуо да заплијени стоку од Никца. Рано у зору сусрели су се и обојица су у исто вријеме испалили џефердар па су заједно у истом тренутку погинули. Његош је хтео да установи орден за јунаштво по Никцу од Ровина, као највећем црногорском јунаку. Међутим, сенатори Филип Ђурашковић и Стеван Преков Вукотић су предложили да се медаља не зове по Никцу већ по Милошу Обилићу, јер како су они рекли Милош је убио цара а Никац пашу, и тако је и остало па је од тада уведена чувена Обилића Медаља за јунаштво.