2.  Узун – Мирко Апостоловић је рођен 1782. године у време
Османског царства у месту Брајковац (тада Смрдљиковац због
сумпорних испарења на извору лековите воде) код Лазаревца у
Рудничкој нахији.
 Постоје различита тумачења његовог породичног порекла као и
за многе личности рођене у XVIII веку, због тога што не постоје
поуздани подаци о томе.
 Сигурно је да су му и отац и деда били храбри борци који су у
аустријско – турском рату 1792. године борећи се у Кочиној
крајини изгубили живот.
 То је оставило значајан траг у његовом животу. Он се након тога
са мајком више пута пресељавао. Прво је избегао у Срем, а
затим се вратио у Србију у Мислођин (Београдска нахија), а
онда и у Београд.

3.  У Београду је учио за кројача грађанске народне ношње
(терзијски занат). Као занатлија био је у служби код терзије
Мехмеда у Београду. Занат је толико добро изучио да се
говорило да је извезао ћурак (кожни прслук од јагњеће коже) од
сто дуката.
 Наредних година, до избијања Првог српског устанка, он је
мирно живео са београдским турцима када је и добио надимак
“узун”, што на турском значи “висок” какве је телесне грађе
он и био.
 Борбе српских устаника и турака су га стално подстицале на
размишљање да се прикључи Карађорђевој војсци.
 Након тога што су га турци ишибали по табанима, без икаквог
доказа и суда, на основу оптужбе турчина из суседства да тајно
сарађује са устаницима, он је то и учинио придруживши се
хајдучкој чети Станоја Главаша.

4.  Први српски устанак је избио 1804. године. Узун Мирко је
одмах 1805. године учествовао у боју на Карановцу (данашње
Краљево) где је био први пут рањен у главу.
 Исте године је учествовао у ослобођењу Смедерева када је
рањен у раме.
 Круну Првог српског устанка чини ослобађање Београда 1806.
године у чему је успешно и значајно учествовао Узун –
Мирко Апостоловић.

5.  Ослобађање Београда је започело на Бајрам и Св.
Андреју Првозваног 30. новембра/12. децембра 1806.
године. Ослобађање је текло тако што је прво заузета
Сава (или Бањалучка) капија, затим Варош капија
(када су се Турци тек узбунили), Стамбол капија (када
је погинуо Васа Чарапић), и на крају Видинска капија
одакле су устаници лако заузели целу београдску
варош.

6.  Узун Мирко је рањен два пута при заузимању Сава (или
Бањалучке) капије али није посустао и тиме је стекао јуначку
славу. При ослобађању Београда он се истакао и прославио.
 До краја Првог српског устанка он је ратовао у скоро свим
крајевима Србије и био бише пута рањен: Ужицу 1807. године
где је рањен у кук, Малајници 1807. године где је рањен у груди,
Каменици, Лозници на Дрини 1810. године где је рањен сабљом
преко бутине, Параћину где је рањен у леви лист. Последњи пут
је био рањен 1813. године. Ради илустрације његове
неустрашивости неки су говорили да је под њим у том периоду
убијено десет коња.
 После пропасти Првог српског устанка он је отишао у Аустрију
– Беч, где се лечио.

7.  Узун – Мирко је учествовао и у Другом српском устанку
борећи се у Липру, Чачку и Дубљу.
 Од 1815. до 1825 године он је живео у Београду где је
купио кућу у Симиној улици.
 Крајем 1825. године кнез Милош му је дозволио да
сагради механу у Палежи (данашњи Обреновац), која је
убрзо постала озлоглашена за Турке, који су се жалили
кнезу. Кнез Милош је турке јавно штитио, а Узун - Мирка
због тога тајно награђивао.
 На крају 1839. године Узун – Мирко је постављен за
ћумургџију. Ту функцију је обављао до Вучићеве буне
1842. године.
 Након преврата он је изгубио службу и молио кнеза
Александра Карађорђевића да му додели пензију, без
званичне документације али, како је он говорио, на основу
његових седам рана, што је и учињено.
 Почетком 1857. године Узун Мирко је био члан одбора
који је образовао Вучић ради прикупљања средстава за
подизање споменика Карађорђу.

8.  Узун – Миркова храброст је била опште позната и радо
истицана и од Карађорђевића и Обреновића, јер он је био
заповедник, бимбаша (тур. бин –хиљада, баша- командант –
командант једне хиљаде војника) у Првом и Другом српском
устанку
 Поводом педесетогодишњице Другог српског устанка, кнез
Михаило му је на Цвети поклонио фотографију са потписом
“Јунаку Узун – Мирку за спомен”. Два месеца касније он је
одликован Таковским крстом.
 Црногорски књаз Никола одликовао је Узун - Мирка златном
Обилићевом медаљом.
 Преминуо је у Београду у Кнежевини Србији
20. новембра 1868. године и сахрањен у порти палилулске
цркве.
Оливера Бутрић VII-1
наставница Весна Новичић