SlideShare a Scribd company logo
1 of 4
Download to read offline
AKTUELNO
30 | BB-Informator | 217
Upravljanje
farmaceutskim
otpadom u Srbiji
– stanje i perspektive
Autor:
Igor Lazarević, Aventin Partners
Pored toga što predstavlja
izvor kontaminacije živo-
tne sredine, farmaceut-
ski otpad predstavlja
i opasnost po javno
zdravlje. Upotreba
lekova i drugih far-
maceutskih proiz-
voda kojima je
istekao rok traja-
nja i/ili koji su iz-
gubili svoja svoj-
stva može ozbiljno
ugroziti zdravlje i
bezbednost stanovni-
štva. Imajući u vidu
rastuće ekološke zah-
teve, kao i činjenicu da
Srbija ima veoma veliku
količinu nezbrinutog farma-
ceutskog otpada, upravljanje
farmaceutskim otpadom postaje
ne samo aktuelna, već i veoma
bitna tema kojoj se mora posve-
titi više pažnje.
217 | BB-Informator | 31
AKTUELNO
FARMACEUTSKI OTPAD
ŠTA SVE SPADA
U FARMACEUTSKI OTPAD
Farmaceutski otpad predstavlja vrstu me-
dicinskog otpada koja obuhvata sve
supstance ili predmete koji se sasto-
je od ili sadrže farmaceutske proiz-
vode, a koji iz bilo kojeg razloga mo-
raju biti odbačeni. Odnosi se na sve far-
maceutske proizvode koji su odbačeni od
strane proizvođača, pacijenata ili ja-
vnosti zbog sledećih razloga: istek roka
trajanja, kontaminacija sadržaja ili pako-
vanja, povlačenje iz prometa, neusa-
glašenost proizvodne serije sa specifika-
cijom, greške u proizvodnji ili manipu-
lisanju farmaceutskim proizvodima (kal,
lom, rastur itd) i nastanak otpada u pro-
cesu istraživanja i laboratorijskih ispi-
tivanja.
Farmaceutski otpad se pojavljuje u
svim oblicima:
• U čvrstoj formi – tablete, kapsule,
dražeje, praškovi itd;
• U polučtvrstoj formi – masti, ulja,
gelovi, kremovi, paste itd;
• U tečnoj i gasovitoj formi – rastvo-
ri, sirupi, sprejevi, emulzije, gasovi itd;
• U formi ambalaže, tj. primarnog pa-
kovanja – blisteri, bočice, tube, kutije itd; i
• U ostalim formama koje se koriste
u upotrebi farmaceutskih proizvoda – AV
sistemi, dijalizni otpad, implanti, lipozo-
mi itd.
KO GENERIŠE
FARMACEUTSKI OTPAD
Farmaceutski otpad generišu četiri osno-
vne grupe subjekata:
• Domaćinstva, kroz upotrebu leko-
va i ostalih medicinskih proizvoda;
• Farmaceutska industrija, koja
obuhvata proizvođače, uvoznike, veledro-
gerije, apoteke, kompanije za skladište-
nje i transport, laboratorije, biotehnolo-
ške kompanije itd;
• Institucije zdravstvenog siste-
ma, koje obuhvataju institucije primar-
ne, sekundarne i tercijarne zdravstvene
zaštite;
• Ostali subjekti, kao što su obra-
zovne institucije, naučno-istraživačke or-
ganizacije, privredna društva, instituci-
je javnog sektora i ostali subjekti.
KAKO JE REGULISANO
UPRAVLJANJE
FARMACEUTSKIM OTPADOM
Upravljanje farmaceutskim otpadom je
regulisano većim brojem nacionalnih i
međunarodnih propisa, koji regulišu
oblasti: (a) zaštite životne sredine, (b)
upravljanja otpadom, (c) upravljanja
opasnim materijama i (d) zaštitu zdrav-
lja i zaštitu na radu. Ova oblast reguli-
sana je kako na nivou obaveznih propi-
sa (zakoni i podzakonski akti), tako i na
nivou međunarodnih standarda poslova-
nja (ISO i drugi standardi). S tim u ve-
zi, regulativa u oblasti upravljanja far-
maceutskim otpadom se može posmatra-
ti na tri nivoa:
1. Nacionalni propisi. Od naciona-
lnih propisa, neposredan uticaj na uprav-
ljanje farmaceutskim otpadom imaju: (1)
Zakon o upravljanju otpadom, (2) Zakon
o zaštiti životne sredine, (3) Pravilnik o
upravljanju medicinskim otpadom i (4)
Strategija upravljanja otpadom za period
2010-2019. godine. Pored toga, upravlja-
nje farmaceutskim otpadom je regulisa-
no i većim brojem drugih propisa iz obla-
sti rukovanja sa opasnim materijama i
sekundarnim sirovinama, uređenja zdrav-
stvenog sistema, upravljanja procesom
transporta i uništavanja otpada itd.
2. Međunarodni propisi. Od među-
narodnih propisa, najveći uticaj ima re-
gulativa EU u oblasti upravljanja otpa-
dom. Od velikog broja propisa i direkti-
va, mogu se izdvojiti: Rezolucija veća Ev-
rope o strategiji upravljanja otpadom
(97/C76/01), Direktiva o upravljanju ot-
padom (75/442/EC), sa izmenama i do-
punama (2008/98/EC), Direktiva o opa-
snom otpadu (91/689/EEC), sa izmena-
ma i dopunama (94/31/EC i
166/2006/ЕC), kao i Evropski katalog ot-
pada i Bazelska konvencija o nadzoru
prekogranicnog prometa opasnog otpa-
da i njegovom odlaganju. Takođe, refe-
rentni značaj imaju i regulative uprav-
ljanja otpadom SAD-a, Velike Britanije
i UN-a.
3. Međunarodni standardi. Tako-
đe, upravljanje farmaceutskim otpadom
je regulisano i međunarodnim standar-
dima, pre svega: (1) ISO standardima, od
kojih su najznačajniji sistem upravljanja
kvalitetom (ISO 9001) i sistem zaštite ži-
votne sredine (ISO 14001) i (2) farmaceut-
skim GxP standardima, kao što su stan-
dardi dobre kliničke prakse (GCP), dobre
laboratorijske prakse (GLP), dobre bolni-
čke prakse (GHP), dobre proizvođačke pra-
kse (GMP), dobre distributerske prakse
(GDP), dobre apotekarske prakse (GPP),
dobre istraživačke prakse (GRP) itd.
KAKO SE UPRAVLJA
FARMACEUTSKIM OTPADOM
Upravljanje farmaceutskim otpadom
obuhvata sve one aktivnosti kojima se vr-
ši prikupljanje i neutralizacija farmaceut-
skog otpada. Kao takvo, upravljanje far-
maceutskim otpadom predstavlja pose-
bnu vrstu upravljanja medicinskim (gle-
dano po vrsti otpada), tj. opasnim otpa-
dom (gledano po nivou hazardnosti).
Praktično, upravljanje farmaceutskim ot-
padom obuhvata aktivnosti planiranja (1-
2) i realizacije projekta (3-6):
1. Identifikacija otpada po katego-
rijama i generatorima;
2. Uspostavljanje projekta ne-
utralizacije farmaceutskog otpada;
3. Prikupljanje farmaceutskog ot-
pada;
4. Zbrinjavanje farmaceutskog ot-
pada (segregacija, pakovanje, obeležava-
nje i skladištenje);
5. Transport farmaceutskog otpada
(dokumentacija i prevoz); i
6. Neutralizacija farmaceutskog
otpada (ponovna upotreba, reciklaža ili
uništavanje).
FARMACEUTSKI
OTPAD U SRBIJI
KOLIKO IMA FARMACEUTSKOG
OTPADA U SRBIJI
Imajući u vidu da Srbija ne raspolaže
preciznim statističkim podacima o koli-
činama postojećeg i generisanog farma-
ceutskog otpada, ovi podaci se mogu do-
biti jedino uz pomoć procene. U zavisno-
sti od toga koja se metoda koristi, pro-
cenjuje se da se u Srbiji godišnje gene-
riše između 1.000 tona (konzervativna
procena) i 1.500-2.100 tona farmaceut-
skog otpada (realistična procena).
Konzervativna procena. Ukoliko se
količina farmaceutskog otpada procenju-
je na osnovu generisanja po kategorija-
ma, tj. metodom odozdo (Bottom-up), do-
lazi se do cifre od oko 1.000 tona go-
dišnje. Od toga: (1) u domaćinstvima
oko 250 tona, (2) u farmaceutskoj indu-
striji između 250 i 300 tona, (3) u zdrav-
stvenim institucijama između 300 i
400 tona i (4) kod ostalih subjekata iz-
među 50 i 100 tona godišnje.
Realistična procena. Ukoliko se ko-
ličina farmaceutskog otpada procenjuje
na osnovu učešća generisanog farma-
ceutskog otpada u ukupnoj količini me-
dicinskog otpada, tj. metodom odozgo
(Top-down), dolazi se do cifre od oko
1.500-2.100 tona godišnje. Naime,
ukoliko se ima u vidu da se oko 15-25%
ukupnog medicinskog otpada odnosi
na opasan medicinski otpad, od čega se
oko 15% odnosi na farmaceutski otpad,
dolazi se do podatka da oko 3% ukupnog
medicinskog otpada koji se godišnje
generiše predstavlja farmaceutski otpad.
Kada se ima u vidu da se u Srbiji godiš-
nje generiše između 50 i 70 hiljada to-
na medicinskog otpada, jasno se dolazi
do zaključka da se oko 1.500 do 2.100 to-
na odnosi na farmaceutski otpad.
AKTIVNOSTI
I PROJEKTI U SRBIJI
U prethodnom periodu, Srbija je učini-
la značajne korake u pravcu harmoniza-
cije propisa sa propisima EU. U tom smi-
slu, stvoren je institucionalni i regula-
torni okvir u oblasti zaštite životne sre-
dine donošenjem seta „ekoloških“ zako-
na, podzakonskih akata i strateških do-
kumenata.
Značajnu pomoć u unapređenju
upravljanja medicinskim i farmaceut-
skim otpadom pruža i EU. Prema poda-
cima iz Ministarstva zdravlja, EU je do
sada uložila oko 13 miliona evra u una-
pređenje upravljanja medicinskim otpa-
dom, i to kroz dva projekta: (1) CARDS
projekat u vrednosti od 7 miliona evra,
za period 2007-2009 i (2) IPA projekat u
vrednosti od 6 miliona evra, za period
2010-2012.
Može se primetiti da je Srbija u po-
slednjih pet godina unapredila oblast
upravljanja medicinskim otpadom, što
kroz razvoj zakonodavstva, što kroz rea-
lizaciju međunarodnih projekata, što
kroz edukaciju opšte i stručne javnosti.
Ipak, izostali su ozbiljniji rezultati u obla-
sti upravljanja farmaceutskim otpadom
iz dva razloga:
1. Najveći deo sredstava je uložen u
razvoj sistema upravljanja medicinskim
otpadom; i
2. Nakon promene vlasti 2012. godi-
ne, mnogi započeti projekti i inicijative
su ostali nerealizovani.
PROBLEMI U PRIMENI
I pored značajnih koraka koji su urađe-
ni u prethodnih pet godina, i dalje posto-
ji niz problema i izazova, koji se najče-
šće odnose na: (a) opšte probleme veza-
ne za upravljanje otpadom i (b) proble-
me vezane za upravljanje farmaceutskim
otpadom.
Što se tiče opštih problema veza-
nih za upravljanje otpadom, reč je o
sledećim problemima:
• Nizak nivo ekološke svesti, što u sek-
toru domaćinstava, što u državnom i pri-
vatnom sektoru;
• Nepravilna segregacija otpada, naro-
čito u pogledu razdvajanja medicin-
skog od komunalnog otpada, kao i far-
maceutskog od medicinskog otpada;
• Nepravilno odlaganje otpada, zbog
čega farmaceutski otpad često prati tok
komunalnog otpada i često završava u
prirodi i kanalizacionoj mreži, što dovo-
di do kontaminacije i zagađenja; i
• Prekomerno generisanje otpada, koje
je rezultat nedovoljno razvijene ekološke
svesti o minimiziranju otpada na mestu
nastanka (3R – Reduce, Reuse, Recycle).
32 | BB-Informator | 217
AKTUELNO
Što se tiče problema vezanih za
upravljanje farmaceutskim otpa-
dom, reč je o sledećim problemima:
• Nedovoljna usaglašenost regulative,
što zbog nedovoljne pokrivenosti odre-
đenih specifičnih aspekata upravljanja
farmaceutskim otpadom, što zbog prime-
ne većeg broja propisa na parcijalan na-
čin;
• Problem finansiranja, koje trenutno
predstavlja najveći problem. Što se tiče
farmaceutskog otpada koji ne nastaje u
domaćinstvima, najracionalnije rešenje
je da subjekti sami snose troškove zbri-
njavanja otpada koji generišu. Što se ti-
če farmaceutskog otpada koji nastaje u
domaćinstvima, preporučuje se prime-
na principa „produžene odgovornosti
proizvođača“, po kojem bi zbrinjavanje
ovog farmaceutskog otpada finansirala
farmaceutska industrija, uz finansijsku
pomoć države. Međutim, prilikom zbri-
njavanja farmaceutskog otpada iz doma-
ćinstava pojavljuju se sledeće nedoumi-
ce:
– Po kom ključu izvršiti raspodelu
troškova? Najracionalnije bi bilo da se
kao ključ za raspodelu koristi podatak o
tržišnim učešćima proizvođača. Među-
tim, imajući u vidu da ne postoje inte-
gralni podaci o tržišnim učešćima (osim
podataka ALIMS-a o prometu lekova),
ovo pitanje ostaje i dalje predmet pole-
mika.
– Kako raspodeliti „rezidualne troško-
ve“? Rezidualni troškovi predstavljaju
troškove koji se ne mogu direktno veza-
ti ni za jednog proizvođača. I u ovom slu-
čaju, preporučuje se da se kao ključi ko-
riste podaci o tržišnim učešćima.
– Na koji način uključiti u finansira-
nje i uvoznike i veledrogerije? Što se ti-
če uvoznika, oni bi trebali da imaju isti
tretman kao i proizvođači. Što se tiče ve-
ledrogerija i ostalih učesnika na farma-
ceutskom tržištu, jedno od rešenja bi mo-
glo da bude i njihovo učešće u ukupnoj
dodatoj vrednosti na tržištu.
– Kako postupati sa proizvodima
koji spadaju u farmaceutski otpad, a ni-
su lekovi? S jedne strane, moguće je da
ovaj deo troška preuzme država na sebe.
S druge strane, što nije preporučljivo,
moguće je da se i ovaj trošak tretira kao
„rezidualni trošak“.
• Logistički problemi, koji takođe
predstavljaju jedan od ključnih proble-
ma. Kao i kod finansiranja, i kod logisti-
ke se preporučuje da zbrinjavanja otpa-
da koji ne nastaje u domaćinstvima vr-
še subjekti koji generišu otpad, a da se
zbrinjavanje otpada koji se generiše u do-
maćinstvima vrši uz koordinaciju drža-
ve. Međutim, tu postoji niz problema:
– Nije uspostavljen sistem preuzima-
nja farmaceutskog otpada od domaćin-
stava. S jedne strane, još uvek nije raz-
vijena ekološka svest građana. S druge
strane, ni apoteke nisu spremne za
preuzimanje, što zbog finansijskih, što
zbog logističkih problema.
– Nije uspostavljen sistem preuzima-
nja farmaceutskog otpada iz apoteka i do-
stavljanja otpada na centralno mesto za
tretman (CMT).
– Subjekti koji su uključeni u logisti-
ku nisu u dovoljnoj meri obučeni, što u
pogledu upravljanja dokumentacijom, što
u pogledu segregacije i skladištenja ot-
pada i njegove reciklaže. I
217 | BB-Informator | 33
AKTUELNO
PRILIKOM FINANSIRANJA ZBRINJAVANJA FARMACEUTSKOG OT-
PADA TREBA POĆI OD BAZIČNOG PRINCIPA „PROIZVOĐAČ PLA-
ĆA“, PO KOJEM JE GENERATOR OTPADA DUŽAN DA FINANSIRA I
NJEGOVO ZBRINJAVANJE. OVAJ KONCEPT JE PROIZAŠAO IZ
KONCEPTA „PRODUŽENE ODGOVORNOSTI PROIZVOĐAČA“ (EXTEN-
DED PRODUCER RESPONSIBILITY (EPR) ILI PRODUCT STEWARDS-
HIP), PO KOJEM PROIZVOĐAČI IMAJU NAJVEĆU ODGOVORNOST
U POGLEDU ZBRINJAVANJA OTPADA NASTALOG UPOTREBOM NJI-
HOVIH PROIZVODA, A KOJI SE REALIZUJE U FORMI „OBRNUTE DIS-
TRIBUCIJE“ (REVERSE DISTRIBUTION).
U SVETU SE PRIMENJUJU
RAZLIČITE METODE PRIKU-
PLJANJA FARMACEUTSKOG
OTPADA OD DOMAĆINSTA-
VA, KAO ŠTO SU: (A) PRIKU-
PLJANJE U APOTEKAMA –
PHARMACY KIOSK, (B) OR-
GANIZACIJOM OTVORENOG
DANA ZA PRIKUPLJANJE
FARMACEUTSKOG OTPADA
– COMMUNITY TAKE-BACK
DAY, (C) PRIKUPLJANJE NA
LICU MESTA, ZA KORISNIKE
KOJI NISU MOBILNI – HOU-
SEHOLDS POINTS, (D) PRI-
KUPLJANJE PUTEM OTPRE-
MANJA POŠTOM, ZA KORI-
SNIKE KOJI NISU MOBILNI –
MAIL BACK ITD.

More Related Content

What's hot

Тема 5. Агрегатне планування реалізації операційних стратегій
Тема 5. Агрегатне планування реалізації операційних стратегій  Тема 5. Агрегатне планування реалізації операційних стратегій
Тема 5. Агрегатне планування реалізації операційних стратегій Victor Step
 
Монгол ногоо төслийн жилийн тайлан 2016
Монгол ногоо төслийн жилийн тайлан 2016Монгол ногоо төслийн жилийн тайлан 2016
Монгол ногоо төслийн жилийн тайлан 2016Bilguun B
 
Prezentacija bp
Prezentacija bpPrezentacija bp
Prezentacija bpvirtualbic
 
Tema 3 Analysis of external environment 2019
Tema 3 Analysis of external environment 2019Tema 3 Analysis of external environment 2019
Tema 3 Analysis of external environment 2019Dimitar Blagoev
 
Strategic Management - Lecture 5
Strategic Management - Lecture 5Strategic Management - Lecture 5
Strategic Management - Lecture 5Энхтамир Ш
 
Tema 9 SWOT analysis 2019
Tema 9 SWOT analysis 2019Tema 9 SWOT analysis 2019
Tema 9 SWOT analysis 2019Dimitar Blagoev
 
Төлөвлөлтийн сургуулийн стратеги үзэл баримтлал
Төлөвлөлтийн сургуулийн стратеги үзэл баримтлалТөлөвлөлтийн сургуулийн стратеги үзэл баримтлал
Төлөвлөлтийн сургуулийн стратеги үзэл баримтлалИЗ-СЭЗС багш Д.Заяамөнх
 
Terguulegchdiin togtool
Terguulegchdiin togtoolTerguulegchdiin togtool
Terguulegchdiin togtoolBuka King
 
Descriptive statistic
Descriptive statisticDescriptive statistic
Descriptive statisticaltaamecs
 
Тема 4. Методи ситуаційного аналізу SWOT, SNW, PEST
Тема 4. Методи ситуаційного аналізу SWOT, SNW, PESTТема 4. Методи ситуаційного аналізу SWOT, SNW, PEST
Тема 4. Методи ситуаційного аналізу SWOT, SNW, PESTNinaDrokina
 
Тема 5 маркетингова цінова політика
Тема 5 маркетингова цінова політикаТема 5 маркетингова цінова політика
Тема 5 маркетингова цінова політикаPavlo Syrvatka
 
Үнэ бүрдүүлэлтийн бодлого
Үнэ бүрдүүлэлтийн бодлогоҮнэ бүрдүүлэлтийн бодлого
Үнэ бүрдүүлэлтийн бодлогоUudus Enkhtuyagerel
 
Lekts 7. tuuver sudalgaa
Lekts 7. tuuver sudalgaaLekts 7. tuuver sudalgaa
Lekts 7. tuuver sudalgaabiedaalt
 

What's hot (20)

Тема 5. Агрегатне планування реалізації операційних стратегій
Тема 5. Агрегатне планування реалізації операційних стратегій  Тема 5. Агрегатне планування реалізації операційних стратегій
Тема 5. Агрегатне планування реалізації операційних стратегій
 
Монгол ногоо төслийн жилийн тайлан 2016
Монгол ногоо төслийн жилийн тайлан 2016Монгол ногоо төслийн жилийн тайлан 2016
Монгол ногоо төслийн жилийн тайлан 2016
 
лекц № 12
лекц № 12лекц № 12
лекц № 12
 
Prezentacija bp
Prezentacija bpPrezentacija bp
Prezentacija bp
 
Бизнесийн бодлогын хэлбэр, төрлүүд
Бизнесийн бодлогын хэлбэр, төрлүүдБизнесийн бодлогын хэлбэр, төрлүүд
Бизнесийн бодлогын хэлбэр, төрлүүд
 
Tema 3 Analysis of external environment 2019
Tema 3 Analysis of external environment 2019Tema 3 Analysis of external environment 2019
Tema 3 Analysis of external environment 2019
 
Strategic Management - Lecture 5
Strategic Management - Lecture 5Strategic Management - Lecture 5
Strategic Management - Lecture 5
 
Tema 9 SWOT analysis 2019
Tema 9 SWOT analysis 2019Tema 9 SWOT analysis 2019
Tema 9 SWOT analysis 2019
 
Төлөвлөлтийн сургуулийн стратеги үзэл баримтлал
Төлөвлөлтийн сургуулийн стратеги үзэл баримтлалТөлөвлөлтийн сургуулийн стратеги үзэл баримтлал
Төлөвлөлтийн сургуулийн стратеги үзэл баримтлал
 
Niit niiluulelt ba niit erelt
Niit niiluulelt ba niit ereltNiit niiluulelt ba niit erelt
Niit niiluulelt ba niit erelt
 
Terguulegchdiin togtool
Terguulegchdiin togtoolTerguulegchdiin togtool
Terguulegchdiin togtool
 
Bsc
BscBsc
Bsc
 
Lecture 4
Lecture 4Lecture 4
Lecture 4
 
Descriptive statistic
Descriptive statisticDescriptive statistic
Descriptive statistic
 
Тема 4. Методи ситуаційного аналізу SWOT, SNW, PEST
Тема 4. Методи ситуаційного аналізу SWOT, SNW, PESTТема 4. Методи ситуаційного аналізу SWOT, SNW, PEST
Тема 4. Методи ситуаційного аналізу SWOT, SNW, PEST
 
Lecture 1 2
Lecture 1 2Lecture 1 2
Lecture 1 2
 
Тема 5 маркетингова цінова політика
Тема 5 маркетингова цінова політикаТема 5 маркетингова цінова політика
Тема 5 маркетингова цінова політика
 
презентація
презентаціяпрезентація
презентація
 
Үнэ бүрдүүлэлтийн бодлого
Үнэ бүрдүүлэлтийн бодлогоҮнэ бүрдүүлэлтийн бодлого
Үнэ бүрдүүлэлтийн бодлого
 
Lekts 7. tuuver sudalgaa
Lekts 7. tuuver sudalgaaLekts 7. tuuver sudalgaa
Lekts 7. tuuver sudalgaa
 

Similar to 12... Upravljanje farmaceutskim otpadom u Srbiji - stanje i perspektive

3b... Falsifikovanje lekova (deo 2 - borba protiv falsifikovanja)
3b... Falsifikovanje lekova (deo 2 - borba protiv falsifikovanja)3b... Falsifikovanje lekova (deo 2 - borba protiv falsifikovanja)
3b... Falsifikovanje lekova (deo 2 - borba protiv falsifikovanja)Igor Lazarevi?, MSc Economics
 
Обука за производњу и прикупљање еко-производа
Обука за производњу и прикупљање еко-производаОбука за производњу и прикупљање еко-производа
Обука за производњу и прикупљање еко-производаEko produkt
 
ДИПЛОМСКИ РАД
ДИПЛОМСКИ РАДДИПЛОМСКИ РАД
ДИПЛОМСКИ РАДNenad Krtolica
 
3a... Falsifikovanje lekova (deo 1 - pojam, uticaj, zastupljenost)
3a... Falsifikovanje lekova (deo 1 - pojam, uticaj, zastupljenost)3a... Falsifikovanje lekova (deo 1 - pojam, uticaj, zastupljenost)
3a... Falsifikovanje lekova (deo 1 - pojam, uticaj, zastupljenost)Igor Lazarevi?, MSc Economics
 
Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 2 - primena farmaceutskih sta...
Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 2 - primena farmaceutskih sta...Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 2 - primena farmaceutskih sta...
Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 2 - primena farmaceutskih sta...Igor Lazarevi?, MSc Economics
 
Upravljanje hemikalijama
Upravljanje hemikalijamaUpravljanje hemikalijama
Upravljanje hemikalijamaPredrag Dupalo
 
Upravljanje otpadom u EU - obaveze Srbije kao zemlje kandidata
Upravljanje otpadom u EU - obaveze Srbije kao zemlje kandidataUpravljanje otpadom u EU - obaveze Srbije kao zemlje kandidata
Upravljanje otpadom u EU - obaveze Srbije kao zemlje kandidataIgor Vavic
 
Srem karlovci standardiza pc prpoizvodi 10 02 2015
Srem karlovci standardiza pc prpoizvodi 10 02 2015Srem karlovci standardiza pc prpoizvodi 10 02 2015
Srem karlovci standardiza pc prpoizvodi 10 02 2015instituttam
 
04. ICV sastanak (sales controlling) Dragana Ercegović FARMALOGIST
04. ICV sastanak (sales controlling) Dragana Ercegović FARMALOGIST04. ICV sastanak (sales controlling) Dragana Ercegović FARMALOGIST
04. ICV sastanak (sales controlling) Dragana Ercegović FARMALOGISTMenadžment Centar Beograd
 
Pesticidi u zivotnoj sredini
Pesticidi u zivotnoj srediniPesticidi u zivotnoj sredini
Pesticidi u zivotnoj srediniJovana Joka Kovac
 

Similar to 12... Upravljanje farmaceutskim otpadom u Srbiji - stanje i perspektive (11)

3b... Falsifikovanje lekova (deo 2 - borba protiv falsifikovanja)
3b... Falsifikovanje lekova (deo 2 - borba protiv falsifikovanja)3b... Falsifikovanje lekova (deo 2 - borba protiv falsifikovanja)
3b... Falsifikovanje lekova (deo 2 - borba protiv falsifikovanja)
 
Обука за производњу и прикупљање еко-производа
Обука за производњу и прикупљање еко-производаОбука за производњу и прикупљање еко-производа
Обука за производњу и прикупљање еко-производа
 
ДИПЛОМСКИ РАД
ДИПЛОМСКИ РАДДИПЛОМСКИ РАД
ДИПЛОМСКИ РАД
 
3a... Falsifikovanje lekova (deo 1 - pojam, uticaj, zastupljenost)
3a... Falsifikovanje lekova (deo 1 - pojam, uticaj, zastupljenost)3a... Falsifikovanje lekova (deo 1 - pojam, uticaj, zastupljenost)
3a... Falsifikovanje lekova (deo 1 - pojam, uticaj, zastupljenost)
 
Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 2 - primena farmaceutskih sta...
Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 2 - primena farmaceutskih sta...Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 2 - primena farmaceutskih sta...
Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 2 - primena farmaceutskih sta...
 
Upravljanje hemikalijama
Upravljanje hemikalijamaUpravljanje hemikalijama
Upravljanje hemikalijama
 
Upravljanje otpadom - Elena Janković
Upravljanje otpadom - Elena JankovićUpravljanje otpadom - Elena Janković
Upravljanje otpadom - Elena Janković
 
Upravljanje otpadom u EU - obaveze Srbije kao zemlje kandidata
Upravljanje otpadom u EU - obaveze Srbije kao zemlje kandidataUpravljanje otpadom u EU - obaveze Srbije kao zemlje kandidata
Upravljanje otpadom u EU - obaveze Srbije kao zemlje kandidata
 
Srem karlovci standardiza pc prpoizvodi 10 02 2015
Srem karlovci standardiza pc prpoizvodi 10 02 2015Srem karlovci standardiza pc prpoizvodi 10 02 2015
Srem karlovci standardiza pc prpoizvodi 10 02 2015
 
04. ICV sastanak (sales controlling) Dragana Ercegović FARMALOGIST
04. ICV sastanak (sales controlling) Dragana Ercegović FARMALOGIST04. ICV sastanak (sales controlling) Dragana Ercegović FARMALOGIST
04. ICV sastanak (sales controlling) Dragana Ercegović FARMALOGIST
 
Pesticidi u zivotnoj sredini
Pesticidi u zivotnoj srediniPesticidi u zivotnoj sredini
Pesticidi u zivotnoj sredini
 

More from Igor Lazarevi?, MSc Economics

811b... Upravljanje zalihama u apotekama (deo 2 - metode upravljanja zalihama)
811b... Upravljanje zalihama u apotekama (deo 2 - metode upravljanja zalihama)811b... Upravljanje zalihama u apotekama (deo 2 - metode upravljanja zalihama)
811b... Upravljanje zalihama u apotekama (deo 2 - metode upravljanja zalihama)Igor Lazarevi?, MSc Economics
 
811a... Upravljanje zalihama u apotekama (deo 1 - osnovni pojmovi)
811a... Upravljanje zalihama u apotekama (deo 1 - osnovni pojmovi)811a... Upravljanje zalihama u apotekama (deo 1 - osnovni pojmovi)
811a... Upravljanje zalihama u apotekama (deo 1 - osnovni pojmovi)Igor Lazarevi?, MSc Economics
 
810d... Evaluacija i nagrađivanje zaposlenih (deo 4 - izgradnja sistema)
810d... Evaluacija i nagrađivanje zaposlenih (deo 4 - izgradnja sistema)810d... Evaluacija i nagrađivanje zaposlenih (deo 4 - izgradnja sistema)
810d... Evaluacija i nagrađivanje zaposlenih (deo 4 - izgradnja sistema)Igor Lazarevi?, MSc Economics
 
806c... Upravljanje finansijama u farmaciji (deo 3 - finansijska analiza)
806c... Upravljanje finansijama u farmaciji (deo 3 - finansijska analiza)806c... Upravljanje finansijama u farmaciji (deo 3 - finansijska analiza)
806c... Upravljanje finansijama u farmaciji (deo 3 - finansijska analiza)Igor Lazarevi?, MSc Economics
 
806b... Upravljanje finansijama u farmaciji (deo 2 - pravila finansiranja)
806b... Upravljanje finansijama u farmaciji (deo 2 - pravila finansiranja)806b... Upravljanje finansijama u farmaciji (deo 2 - pravila finansiranja)
806b... Upravljanje finansijama u farmaciji (deo 2 - pravila finansiranja)Igor Lazarevi?, MSc Economics
 
809... Upravljanje kompetencijama zaposlenih u apotekama
809... Upravljanje kompetencijama zaposlenih u apotekama809... Upravljanje kompetencijama zaposlenih u apotekama
809... Upravljanje kompetencijama zaposlenih u apotekamaIgor Lazarevi?, MSc Economics
 
15c... Finansiranje nabavke lekova (deo 3 - sistemi uslovnih nadoknada)
15c... Finansiranje nabavke lekova (deo 3 - sistemi uslovnih nadoknada)15c... Finansiranje nabavke lekova (deo 3 - sistemi uslovnih nadoknada)
15c... Finansiranje nabavke lekova (deo 3 - sistemi uslovnih nadoknada)Igor Lazarevi?, MSc Economics
 
Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 1 - osnovni pojmovi)
Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 1 - osnovni pojmovi)Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 1 - osnovni pojmovi)
Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 1 - osnovni pojmovi)Igor Lazarevi?, MSc Economics
 

More from Igor Lazarevi?, MSc Economics (13)

811b... Upravljanje zalihama u apotekama (deo 2 - metode upravljanja zalihama)
811b... Upravljanje zalihama u apotekama (deo 2 - metode upravljanja zalihama)811b... Upravljanje zalihama u apotekama (deo 2 - metode upravljanja zalihama)
811b... Upravljanje zalihama u apotekama (deo 2 - metode upravljanja zalihama)
 
811a... Upravljanje zalihama u apotekama (deo 1 - osnovni pojmovi)
811a... Upravljanje zalihama u apotekama (deo 1 - osnovni pojmovi)811a... Upravljanje zalihama u apotekama (deo 1 - osnovni pojmovi)
811a... Upravljanje zalihama u apotekama (deo 1 - osnovni pojmovi)
 
810d... Evaluacija i nagrađivanje zaposlenih (deo 4 - izgradnja sistema)
810d... Evaluacija i nagrađivanje zaposlenih (deo 4 - izgradnja sistema)810d... Evaluacija i nagrađivanje zaposlenih (deo 4 - izgradnja sistema)
810d... Evaluacija i nagrađivanje zaposlenih (deo 4 - izgradnja sistema)
 
806c... Upravljanje finansijama u farmaciji (deo 3 - finansijska analiza)
806c... Upravljanje finansijama u farmaciji (deo 3 - finansijska analiza)806c... Upravljanje finansijama u farmaciji (deo 3 - finansijska analiza)
806c... Upravljanje finansijama u farmaciji (deo 3 - finansijska analiza)
 
806b... Upravljanje finansijama u farmaciji (deo 2 - pravila finansiranja)
806b... Upravljanje finansijama u farmaciji (deo 2 - pravila finansiranja)806b... Upravljanje finansijama u farmaciji (deo 2 - pravila finansiranja)
806b... Upravljanje finansijama u farmaciji (deo 2 - pravila finansiranja)
 
805a... Društvena odgovornost u farmaciji (deo 1)
805a... Društvena odgovornost u farmaciji (deo 1)805a... Društvena odgovornost u farmaciji (deo 1)
805a... Društvena odgovornost u farmaciji (deo 1)
 
809... Upravljanje kompetencijama zaposlenih u apotekama
809... Upravljanje kompetencijama zaposlenih u apotekama809... Upravljanje kompetencijama zaposlenih u apotekama
809... Upravljanje kompetencijama zaposlenih u apotekama
 
10... Uloga i značaj farmakoekonomskih evaluacija
10... Uloga i značaj farmakoekonomskih evaluacija10... Uloga i značaj farmakoekonomskih evaluacija
10... Uloga i značaj farmakoekonomskih evaluacija
 
15c... Finansiranje nabavke lekova (deo 3 - sistemi uslovnih nadoknada)
15c... Finansiranje nabavke lekova (deo 3 - sistemi uslovnih nadoknada)15c... Finansiranje nabavke lekova (deo 3 - sistemi uslovnih nadoknada)
15c... Finansiranje nabavke lekova (deo 3 - sistemi uslovnih nadoknada)
 
9... Konsolidacija farmaceutskog tržišta
9... Konsolidacija farmaceutskog tržišta9... Konsolidacija farmaceutskog tržišta
9... Konsolidacija farmaceutskog tržišta
 
Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 1 - osnovni pojmovi)
Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 1 - osnovni pojmovi)Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 1 - osnovni pojmovi)
Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 1 - osnovni pojmovi)
 
Big Data - poslovna primena
Big Data - poslovna primenaBig Data - poslovna primena
Big Data - poslovna primena
 
Big Data - pojam i značaj
Big Data - pojam i značajBig Data - pojam i značaj
Big Data - pojam i značaj
 

12... Upravljanje farmaceutskim otpadom u Srbiji - stanje i perspektive

  • 1. AKTUELNO 30 | BB-Informator | 217 Upravljanje farmaceutskim otpadom u Srbiji – stanje i perspektive Autor: Igor Lazarević, Aventin Partners Pored toga što predstavlja izvor kontaminacije živo- tne sredine, farmaceut- ski otpad predstavlja i opasnost po javno zdravlje. Upotreba lekova i drugih far- maceutskih proiz- voda kojima je istekao rok traja- nja i/ili koji su iz- gubili svoja svoj- stva može ozbiljno ugroziti zdravlje i bezbednost stanovni- štva. Imajući u vidu rastuće ekološke zah- teve, kao i činjenicu da Srbija ima veoma veliku količinu nezbrinutog farma- ceutskog otpada, upravljanje farmaceutskim otpadom postaje ne samo aktuelna, već i veoma bitna tema kojoj se mora posve- titi više pažnje.
  • 2. 217 | BB-Informator | 31 AKTUELNO FARMACEUTSKI OTPAD ŠTA SVE SPADA U FARMACEUTSKI OTPAD Farmaceutski otpad predstavlja vrstu me- dicinskog otpada koja obuhvata sve supstance ili predmete koji se sasto- je od ili sadrže farmaceutske proiz- vode, a koji iz bilo kojeg razloga mo- raju biti odbačeni. Odnosi se na sve far- maceutske proizvode koji su odbačeni od strane proizvođača, pacijenata ili ja- vnosti zbog sledećih razloga: istek roka trajanja, kontaminacija sadržaja ili pako- vanja, povlačenje iz prometa, neusa- glašenost proizvodne serije sa specifika- cijom, greške u proizvodnji ili manipu- lisanju farmaceutskim proizvodima (kal, lom, rastur itd) i nastanak otpada u pro- cesu istraživanja i laboratorijskih ispi- tivanja. Farmaceutski otpad se pojavljuje u svim oblicima: • U čvrstoj formi – tablete, kapsule, dražeje, praškovi itd; • U polučtvrstoj formi – masti, ulja, gelovi, kremovi, paste itd; • U tečnoj i gasovitoj formi – rastvo- ri, sirupi, sprejevi, emulzije, gasovi itd; • U formi ambalaže, tj. primarnog pa- kovanja – blisteri, bočice, tube, kutije itd; i • U ostalim formama koje se koriste u upotrebi farmaceutskih proizvoda – AV sistemi, dijalizni otpad, implanti, lipozo- mi itd. KO GENERIŠE FARMACEUTSKI OTPAD Farmaceutski otpad generišu četiri osno- vne grupe subjekata: • Domaćinstva, kroz upotrebu leko- va i ostalih medicinskih proizvoda; • Farmaceutska industrija, koja obuhvata proizvođače, uvoznike, veledro- gerije, apoteke, kompanije za skladište- nje i transport, laboratorije, biotehnolo- ške kompanije itd; • Institucije zdravstvenog siste- ma, koje obuhvataju institucije primar- ne, sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite; • Ostali subjekti, kao što su obra- zovne institucije, naučno-istraživačke or- ganizacije, privredna društva, instituci- je javnog sektora i ostali subjekti. KAKO JE REGULISANO UPRAVLJANJE FARMACEUTSKIM OTPADOM Upravljanje farmaceutskim otpadom je regulisano većim brojem nacionalnih i međunarodnih propisa, koji regulišu oblasti: (a) zaštite životne sredine, (b) upravljanja otpadom, (c) upravljanja opasnim materijama i (d) zaštitu zdrav- lja i zaštitu na radu. Ova oblast reguli- sana je kako na nivou obaveznih propi- sa (zakoni i podzakonski akti), tako i na nivou međunarodnih standarda poslova- nja (ISO i drugi standardi). S tim u ve- zi, regulativa u oblasti upravljanja far- maceutskim otpadom se može posmatra- ti na tri nivoa: 1. Nacionalni propisi. Od naciona- lnih propisa, neposredan uticaj na uprav- ljanje farmaceutskim otpadom imaju: (1) Zakon o upravljanju otpadom, (2) Zakon o zaštiti životne sredine, (3) Pravilnik o upravljanju medicinskim otpadom i (4) Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine. Pored toga, upravlja- nje farmaceutskim otpadom je regulisa- no i većim brojem drugih propisa iz obla- sti rukovanja sa opasnim materijama i sekundarnim sirovinama, uređenja zdrav- stvenog sistema, upravljanja procesom transporta i uništavanja otpada itd. 2. Međunarodni propisi. Od među- narodnih propisa, najveći uticaj ima re- gulativa EU u oblasti upravljanja otpa- dom. Od velikog broja propisa i direkti- va, mogu se izdvojiti: Rezolucija veća Ev- rope o strategiji upravljanja otpadom (97/C76/01), Direktiva o upravljanju ot- padom (75/442/EC), sa izmenama i do- punama (2008/98/EC), Direktiva o opa- snom otpadu (91/689/EEC), sa izmena- ma i dopunama (94/31/EC i 166/2006/ЕC), kao i Evropski katalog ot- pada i Bazelska konvencija o nadzoru prekogranicnog prometa opasnog otpa- da i njegovom odlaganju. Takođe, refe- rentni značaj imaju i regulative uprav- ljanja otpadom SAD-a, Velike Britanije i UN-a. 3. Međunarodni standardi. Tako- đe, upravljanje farmaceutskim otpadom je regulisano i međunarodnim standar- dima, pre svega: (1) ISO standardima, od kojih su najznačajniji sistem upravljanja kvalitetom (ISO 9001) i sistem zaštite ži- votne sredine (ISO 14001) i (2) farmaceut- skim GxP standardima, kao što su stan- dardi dobre kliničke prakse (GCP), dobre laboratorijske prakse (GLP), dobre bolni- čke prakse (GHP), dobre proizvođačke pra- kse (GMP), dobre distributerske prakse (GDP), dobre apotekarske prakse (GPP), dobre istraživačke prakse (GRP) itd. KAKO SE UPRAVLJA FARMACEUTSKIM OTPADOM Upravljanje farmaceutskim otpadom obuhvata sve one aktivnosti kojima se vr- ši prikupljanje i neutralizacija farmaceut- skog otpada. Kao takvo, upravljanje far- maceutskim otpadom predstavlja pose- bnu vrstu upravljanja medicinskim (gle- dano po vrsti otpada), tj. opasnim otpa- dom (gledano po nivou hazardnosti). Praktično, upravljanje farmaceutskim ot- padom obuhvata aktivnosti planiranja (1- 2) i realizacije projekta (3-6): 1. Identifikacija otpada po katego- rijama i generatorima; 2. Uspostavljanje projekta ne- utralizacije farmaceutskog otpada; 3. Prikupljanje farmaceutskog ot- pada; 4. Zbrinjavanje farmaceutskog ot- pada (segregacija, pakovanje, obeležava- nje i skladištenje); 5. Transport farmaceutskog otpada (dokumentacija i prevoz); i 6. Neutralizacija farmaceutskog otpada (ponovna upotreba, reciklaža ili uništavanje). FARMACEUTSKI OTPAD U SRBIJI KOLIKO IMA FARMACEUTSKOG OTPADA U SRBIJI Imajući u vidu da Srbija ne raspolaže preciznim statističkim podacima o koli- činama postojećeg i generisanog farma- ceutskog otpada, ovi podaci se mogu do- biti jedino uz pomoć procene. U zavisno-
  • 3. sti od toga koja se metoda koristi, pro- cenjuje se da se u Srbiji godišnje gene- riše između 1.000 tona (konzervativna procena) i 1.500-2.100 tona farmaceut- skog otpada (realistična procena). Konzervativna procena. Ukoliko se količina farmaceutskog otpada procenju- je na osnovu generisanja po kategorija- ma, tj. metodom odozdo (Bottom-up), do- lazi se do cifre od oko 1.000 tona go- dišnje. Od toga: (1) u domaćinstvima oko 250 tona, (2) u farmaceutskoj indu- striji između 250 i 300 tona, (3) u zdrav- stvenim institucijama između 300 i 400 tona i (4) kod ostalih subjekata iz- među 50 i 100 tona godišnje. Realistična procena. Ukoliko se ko- ličina farmaceutskog otpada procenjuje na osnovu učešća generisanog farma- ceutskog otpada u ukupnoj količini me- dicinskog otpada, tj. metodom odozgo (Top-down), dolazi se do cifre od oko 1.500-2.100 tona godišnje. Naime, ukoliko se ima u vidu da se oko 15-25% ukupnog medicinskog otpada odnosi na opasan medicinski otpad, od čega se oko 15% odnosi na farmaceutski otpad, dolazi se do podatka da oko 3% ukupnog medicinskog otpada koji se godišnje generiše predstavlja farmaceutski otpad. Kada se ima u vidu da se u Srbiji godiš- nje generiše između 50 i 70 hiljada to- na medicinskog otpada, jasno se dolazi do zaključka da se oko 1.500 do 2.100 to- na odnosi na farmaceutski otpad. AKTIVNOSTI I PROJEKTI U SRBIJI U prethodnom periodu, Srbija je učini- la značajne korake u pravcu harmoniza- cije propisa sa propisima EU. U tom smi- slu, stvoren je institucionalni i regula- torni okvir u oblasti zaštite životne sre- dine donošenjem seta „ekoloških“ zako- na, podzakonskih akata i strateških do- kumenata. Značajnu pomoć u unapređenju upravljanja medicinskim i farmaceut- skim otpadom pruža i EU. Prema poda- cima iz Ministarstva zdravlja, EU je do sada uložila oko 13 miliona evra u una- pređenje upravljanja medicinskim otpa- dom, i to kroz dva projekta: (1) CARDS projekat u vrednosti od 7 miliona evra, za period 2007-2009 i (2) IPA projekat u vrednosti od 6 miliona evra, za period 2010-2012. Može se primetiti da je Srbija u po- slednjih pet godina unapredila oblast upravljanja medicinskim otpadom, što kroz razvoj zakonodavstva, što kroz rea- lizaciju međunarodnih projekata, što kroz edukaciju opšte i stručne javnosti. Ipak, izostali su ozbiljniji rezultati u obla- sti upravljanja farmaceutskim otpadom iz dva razloga: 1. Najveći deo sredstava je uložen u razvoj sistema upravljanja medicinskim otpadom; i 2. Nakon promene vlasti 2012. godi- ne, mnogi započeti projekti i inicijative su ostali nerealizovani. PROBLEMI U PRIMENI I pored značajnih koraka koji su urađe- ni u prethodnih pet godina, i dalje posto- ji niz problema i izazova, koji se najče- šće odnose na: (a) opšte probleme veza- ne za upravljanje otpadom i (b) proble- me vezane za upravljanje farmaceutskim otpadom. Što se tiče opštih problema veza- nih za upravljanje otpadom, reč je o sledećim problemima: • Nizak nivo ekološke svesti, što u sek- toru domaćinstava, što u državnom i pri- vatnom sektoru; • Nepravilna segregacija otpada, naro- čito u pogledu razdvajanja medicin- skog od komunalnog otpada, kao i far- maceutskog od medicinskog otpada; • Nepravilno odlaganje otpada, zbog čega farmaceutski otpad često prati tok komunalnog otpada i često završava u prirodi i kanalizacionoj mreži, što dovo- di do kontaminacije i zagađenja; i • Prekomerno generisanje otpada, koje je rezultat nedovoljno razvijene ekološke svesti o minimiziranju otpada na mestu nastanka (3R – Reduce, Reuse, Recycle). 32 | BB-Informator | 217 AKTUELNO
  • 4. Što se tiče problema vezanih za upravljanje farmaceutskim otpa- dom, reč je o sledećim problemima: • Nedovoljna usaglašenost regulative, što zbog nedovoljne pokrivenosti odre- đenih specifičnih aspekata upravljanja farmaceutskim otpadom, što zbog prime- ne većeg broja propisa na parcijalan na- čin; • Problem finansiranja, koje trenutno predstavlja najveći problem. Što se tiče farmaceutskog otpada koji ne nastaje u domaćinstvima, najracionalnije rešenje je da subjekti sami snose troškove zbri- njavanja otpada koji generišu. Što se ti- če farmaceutskog otpada koji nastaje u domaćinstvima, preporučuje se prime- na principa „produžene odgovornosti proizvođača“, po kojem bi zbrinjavanje ovog farmaceutskog otpada finansirala farmaceutska industrija, uz finansijsku pomoć države. Međutim, prilikom zbri- njavanja farmaceutskog otpada iz doma- ćinstava pojavljuju se sledeće nedoumi- ce: – Po kom ključu izvršiti raspodelu troškova? Najracionalnije bi bilo da se kao ključ za raspodelu koristi podatak o tržišnim učešćima proizvođača. Među- tim, imajući u vidu da ne postoje inte- gralni podaci o tržišnim učešćima (osim podataka ALIMS-a o prometu lekova), ovo pitanje ostaje i dalje predmet pole- mika. – Kako raspodeliti „rezidualne troško- ve“? Rezidualni troškovi predstavljaju troškove koji se ne mogu direktno veza- ti ni za jednog proizvođača. I u ovom slu- čaju, preporučuje se da se kao ključi ko- riste podaci o tržišnim učešćima. – Na koji način uključiti u finansira- nje i uvoznike i veledrogerije? Što se ti- če uvoznika, oni bi trebali da imaju isti tretman kao i proizvođači. Što se tiče ve- ledrogerija i ostalih učesnika na farma- ceutskom tržištu, jedno od rešenja bi mo- glo da bude i njihovo učešće u ukupnoj dodatoj vrednosti na tržištu. – Kako postupati sa proizvodima koji spadaju u farmaceutski otpad, a ni- su lekovi? S jedne strane, moguće je da ovaj deo troška preuzme država na sebe. S druge strane, što nije preporučljivo, moguće je da se i ovaj trošak tretira kao „rezidualni trošak“. • Logistički problemi, koji takođe predstavljaju jedan od ključnih proble- ma. Kao i kod finansiranja, i kod logisti- ke se preporučuje da zbrinjavanja otpa- da koji ne nastaje u domaćinstvima vr- še subjekti koji generišu otpad, a da se zbrinjavanje otpada koji se generiše u do- maćinstvima vrši uz koordinaciju drža- ve. Međutim, tu postoji niz problema: – Nije uspostavljen sistem preuzima- nja farmaceutskog otpada od domaćin- stava. S jedne strane, još uvek nije raz- vijena ekološka svest građana. S druge strane, ni apoteke nisu spremne za preuzimanje, što zbog finansijskih, što zbog logističkih problema. – Nije uspostavljen sistem preuzima- nja farmaceutskog otpada iz apoteka i do- stavljanja otpada na centralno mesto za tretman (CMT). – Subjekti koji su uključeni u logisti- ku nisu u dovoljnoj meri obučeni, što u pogledu upravljanja dokumentacijom, što u pogledu segregacije i skladištenja ot- pada i njegove reciklaže. I 217 | BB-Informator | 33 AKTUELNO PRILIKOM FINANSIRANJA ZBRINJAVANJA FARMACEUTSKOG OT- PADA TREBA POĆI OD BAZIČNOG PRINCIPA „PROIZVOĐAČ PLA- ĆA“, PO KOJEM JE GENERATOR OTPADA DUŽAN DA FINANSIRA I NJEGOVO ZBRINJAVANJE. OVAJ KONCEPT JE PROIZAŠAO IZ KONCEPTA „PRODUŽENE ODGOVORNOSTI PROIZVOĐAČA“ (EXTEN- DED PRODUCER RESPONSIBILITY (EPR) ILI PRODUCT STEWARDS- HIP), PO KOJEM PROIZVOĐAČI IMAJU NAJVEĆU ODGOVORNOST U POGLEDU ZBRINJAVANJA OTPADA NASTALOG UPOTREBOM NJI- HOVIH PROIZVODA, A KOJI SE REALIZUJE U FORMI „OBRNUTE DIS- TRIBUCIJE“ (REVERSE DISTRIBUTION). U SVETU SE PRIMENJUJU RAZLIČITE METODE PRIKU- PLJANJA FARMACEUTSKOG OTPADA OD DOMAĆINSTA- VA, KAO ŠTO SU: (A) PRIKU- PLJANJE U APOTEKAMA – PHARMACY KIOSK, (B) OR- GANIZACIJOM OTVORENOG DANA ZA PRIKUPLJANJE FARMACEUTSKOG OTPADA – COMMUNITY TAKE-BACK DAY, (C) PRIKUPLJANJE NA LICU MESTA, ZA KORISNIKE KOJI NISU MOBILNI – HOU- SEHOLDS POINTS, (D) PRI- KUPLJANJE PUTEM OTPRE- MANJA POŠTOM, ZA KORI- SNIKE KOJI NISU MOBILNI – MAIL BACK ITD.