Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 1 - osnovni pojmovi)
1. UPRAVLJANJE KVALITETOM
I STANDARDIZACIJA
Upravljanje kvalitetom (Quality Ma-
nagement – QM) se odnosi na sve one
upravljačke aktivnosti i funkcije koje su
uključene u formulisanje i primenu po-
litike kvaliteta jedne organizacije. Uprav-
ljanje kvalitetom obuhvata četiri ele-
menta: planiranje kvaliteta (Quality Plan-
ning), kontrolu kvaliteta (Quality Control),
obezbeđenje kvaliteta (Quality Assuran-
ce) i unapređenje kvaliteta (Quality Im-
provement). Sistem u kojem se sprovodi
upravljanje kvalitetom naziva se sistem
upravljanja kvalitetom (Quality Manage-
ment System – QMS) i obuhvata svu onu
organizacionu logistiku koja je potre-
bna da bi se dostigao željeni nivo kvali-
teta u jednoj organizaciji.
Kako bi se dostigao željeni nivo kvalite-
ta, organizacije primenjuju standarde
kvaliteta (Quality Standards), koji predstav-
ljaju merilo uspešnosti u dostizanju odre-
đenog nivoa kvaliteta, koji predstavlja
normu u poslovanju. Imajući to u vidu,
standardizacija (Standardization) pred-
stavlja organizacionu aktivnost usmerenu
ka proizvodnji takvih izlaznih rezultata
(proizvodi, usluge, procesi itd) koji će za-
dovoljavati unapred definisane norme
kvaliteta.
Predmet standardizacije su najčešće
gotovi proizvodi i njihovi inputi, ali se vr-
lo često standardizuju i tehnološki postup-
ci, metode ispitivanja, proizvodni proce-
si, sistemi upravljanja itd. Primenom stan-
dardizacije u poslovanju, organizacije
ostvaruju višestruke efekte, od sniženja tro-
škova i ušteda u vremenu, preko smanje-
nja kompleksnosti, sve do podizanja op-
šteg nivoa kvaliteta poslovanja.
Organizacije za standardizaciju (Stan-
dards Organizations) predstavljaju subjek-
te koji se bave razvojem, usaglašavanjem,
FARMACEUTSKA STANDARDIZACIJA
48 | BB-Informator | 208
Farmaceutska delatnost
predstavlja jednu od delatnosti
koje su u najvećoj meri
regulisane na svetu. Gotovo
da ne postoji aktivnost u
okviru farmaceutske
delatnosti koja nije regulisana:
od istraživanja i razvoja, preko
proizvodnje, pa sve do
komercijalizacije leka. S druge
strane, farmaceutska
industrija predstavlja
visokokonkurentnu industriju
koja se bazira na razvoju
savremenih tehnologija i
sofisticiranih proizvodnih
procesa. Kako bi odgovorila
na ove regulatorne i tržišne
izazove, farmaceutska
industrija danas primenjuje
veliki broj standarda u
poslovanju kako bi dostigla
takav nivo kvaliteta koji će joj
omogućiti da odgovori
rastućim potrebama
savremenih zdravstvenih
sistema.
Piše:
Igor Lazarević,
founding partner Aventin Partners; e-mail: igor.lazarevic@aventinpartners.com
Standardizacija u
farmaceutskoj industriji
I DEO – UVOD U FARMACEUTSKU STANDARDIZACIJU
MENADŽMENT
UPRAVLJANJE KVALITETOM
STANDARDIZACIJA
Standardi kvaliteta
Principi upravljanja
Ilustracija 1: mesto standardizacije u kompleksu menadžmenta
2. unapređenjem i interpretacijom standar-
da. Postoje sledeće organizacije za standar-
dizaciju: međunarodne organizacije za
standardizaciju (npr. ISO i IEC), regiona-
lne organizacije za standardizaciju (npr.
CEN), nacionalne organizacije za standar-
dizaciju (npr. ISS) i organizacije za razvoj
standarda (SDOs).
Što se tiče samih standarda, postoji ve-
liki broj njihovih podela, a jedna od naj-
češće korišćenih je podela na: (1) De Fac-
to ili dobrovoljne standarde, koji nisu
obavezni, ali su često poželjni, kao npr. ISO
standardi i (2) De Jure ili obavezne standar-
de, koji su formalno definisani i koji su oba-
vezni za obavljanje delatnosti, kao npr. GxP
standardi.
KLASIFIKACIJA STANDARDA
Međunarodna klasifikacija
standarda (ICS)
Obzirom da postoji veliki broj standarda u
raznim oblastima, Međunarodna organi-
zacija za standardizaciju (International Or-
ganization for Standardization – ISO) je de-
finisala međunarodnu klasifikaciju stan-
darda (International Classification of Stan-
dards – ICS), koja predstavlja sveobuhva-
tni međunarodni sistem klasifikacije teh-
ničkih standarda. ICS je napravljena tako
da može da pokrije svaku ljudsku aktivnost
u kojoj se mogu upotrebiti tehnički stan-
dardi.
U okviru ICS sistema trenutno postoji oko
780.000 nacionalnih standarda, a sistem
je dizajniran na bazi hijerarhijske klasifi-
kacije koja se sastoji iz tri nivoa: prvi nivo
su „polja“, drugi nivo su „grupe“ i treći ni-
vo su „podgrupe“. ICS sistem ima ukupno
99 polja, svako polje može da ima 999 gru-
pa i svaka grupa može da ima 99 podgru-
pa, što znači da u sistemu može da posto-
ji maksimalno 969.328.701 standarda, što
je dovoljno da pokrije svaku oblast ljud-
skog delovanja.
Medicinski (i farmaceutski) standardi u
okviru ICS sistema su definisani na slede-
ći način:
Polje 11: Tehnologija zaštite zdravlja
Grupa 11.020: Medicinske nauke i zašti-
ta zdravlja uopšte
Grupa 11.040: Medicinska oprema
Grupa 11.060: Stomatologija
Grupa 11.080: Sterilizacija i dezinfekcija
Grupa 11.100: Laboratorijska medicina
Grupa 11.120: Farmaceutika
Grupa 11.140: Bolnička oprema
Grupa 11.160: Prva pomoć
Grupa 11.180: Pomoćna sredstva za in-
validna i hendikepirana lica
Grupa 11.200: Kontrola rađanja i meha-
nička kontraceptivna sredstva
Grupa 11.220: Veterinarska medicina
Evropski standardi (EN)
Slično kao ICS, Evropski standardi obuh-
vataju sistem klasifikacije standarda koji
je uspostavljen od strane tri ključne Evrop-
ske organizacije za standardizaciju: Evrop-
skog komiteta za standardizaciju (Euro-
pean Committee for Standardisation –
CEN), Evropskog komiteta za elektroteh-
ničku standardizaciju (European Com-
mittee for Electrotechnical Standardization
– CENELEC) i Evropskog instituta za tele-
komunikacionu standardizaciju (Euro-
pean Telecommunications Standards In-
stitute – ETSI).
EN predstavlja sistem harmonizovanih
evropskih standarda koji su ključna kom-
ponenta zajedničkog evropskog tržišta. Kao
takvi, EN standardi se razvijaju kroz stru-
čni participativni postupak i imaju veoma
veliki značaj za poslovanje na teritoriji EU.
EN standardi se grupišu u skladu sa ev-
ropskom nomenklaturom u 6 kategorija:
EN 1-999, EN 1000-1899, EN 1990-1999 (tzv.
eurokodovi), EN 10000-10999, EN 11000-
49999 i EN 50000-.
Takođe, svaka zemlja članica EU ima raz-
vijen svoj sistem standarda. Tako se npr.
taj sistem u Nemačkoj zove DIN (Deutsches
Institut für Normung), u Velikoj Britaniji
BS (British Standards), a u Francuskoj NF
(Norme Française).
Srpski standardi (SRPS)
Srpski standardi obuhvataju sve standar-
de i standardizovana dokumenta (srodna
dokumenta) sa jedinstvenom oznakom
SRPS, koje donosi Institut za standardiza-
ciju Srbije (ISS) preko svojih stručnih tela,
a koji predstavljaju svojevrsnu refleksiju
ICS sistma u Srbiji. SRPS sistem klasifika-
cije standarda je usvojen 2007. godine, i kao
takav je nastavio kontinuitet postojanja si-
stema JUS (Jugoslovenski standardi) i SCS
(Srpsko-crnogorski standardi).
Slično kao kod ICS sistema, i SRPS sistem
se sastoji od tri hijerarhijska nivoa: polja,
grupa i podgrupa, a oblast medicine i far-
macije je grupisana kao i u okviru ICS si-
stema.
208 | BB-Informator | 49
FARMACEUTSKA STANDARDIZACIJA
3. STANDARDIZACIJA
U FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI
Primena standarda i dostizanje visokog ni-
voa kvaliteta predstavlja Conditio Sine Qua
Non za poslovanje savremene farmaceut-
ske industrije. Potreba primene standarda
u farmaceutskoj industriji bazira se pre sve-
ga na njenoj vitalnoj ulozi u očuvanju i
unapređenju javnog zdravlja i prevenciji
i lečenju bolesti. Iz tog razloga, najveći broj
standarda u farmaceutskoj industriji su De
Jure, tj. obavezni standardi, a svi standar-
di se mogu kategorisati na sledeći način:
• ISO standardi, koji predstavljaju se-
rije standarda kojima se regulišu specifi-
čni aspekti poslovanja i organizacija po-
slovanja, u cilju što boljeg upravljanja kva-
litetom u organizaciji. Kao takvi, ISO stan-
dardi su opšteg tipa, nisu obavezni i pri-
menjivi su na svaku industriju;
• GxP standardi, koji predstavljaju
smernice dobre prakse koje se koriste u ci-
lju dostizanja odgovarajućeg nivoa stan-
darda rada u raznim funkcionalnim obla-
stima, kao što su proizvodnja, distribuci-
ja, istraživanje i razvoj, kontrola kvaliteta
itd. Kao takvi, GxP standardi su specifič-
nog tipa, obavezni su i primenjuju se u far-
maceutskoj i prehrambenoj industriji;
• ICH standardi, koji predstavljaju
smernice dobre prakse objavljene od stra-
ne Međunarodne konferencije o harmoni-
zaciji (ICH), koje na univerzalan način vr-
še harmonizaciju svih standarda koji po-
stoje u vršenju farmaceutske delatnosti.
Obuhvataju četiri grupe smernica: smer-
nice kvaliteta, smernice bezbednosti,
smernice efikasnosti i multidisciplinarne
smernice; i
• Ostali standardi, koji se odnose na re-
gulisanje specifičnih oblasti rada u farma-
ceutskoj industriji, kao što su: priprema le-
ka, priprema supstanci, projektovanje
proizvodnih procesa, obeležavanje i pako-
vanje leka, standardizacija medicinskih
sredstava itd. Među najvažnijim mogu se
naći sledeći standardi: farmakopeja, stan-
dardi za supstance, standardi za procese,
FIP standard dobre apotekarske prakse, CE
znak itd.
S tim u vezi, standardizacija u farmaceut-
skoj industriji se može grupisati u tri ka-
tegorije:
• Standardizacija upravljanja, koja naj-
češće nije obavezna, ali se podrazumeva
(npr. ISO standardi);
• Standardizacija proizvodnje lekova,
koja je obavezna i normativno regulisana,
a odnosi se na način na koji kompanije vr-
še razvoj, proizvodnju i komercijalizaciju
lekova (npr. GxP standardi); i
•Standardizacijadokumentacijeleko-
va, koja je obavezna i normativno regulisa-
na, a odnosi se na dokumentacionu osno-
vu koju kompanije moraju da imaju da bi
razvijale, proizvodile i komercijalizovale le-
kove (npr. nacionalna farmakopeja).
Ključnu ulogu u dostizanju standarda u
farmaceutskoj industriji ima aktivan pri-
stup u primeni politike kvaliteta. Dobro
upravljanje kvalitetom je najbolji garant
primene svih onih standarda koji garan-
tuju visok kvalitet procesa i finalnih proiz-
voda, što je najvažnije za razvoj celokup-
nog sektora. Posebnu važnost imaju slede-
ći elementi:
• Obezbeđenje kvaliteta (Quality As-
surance – QA), koje se odnosi na primenu
svih sistematskih aktivnosti koje obezbe-
đuju ostvarivanje zahteva kvaliteta. Prak-
tično, obezbeđenje kvaliteta se odnosi
na definisanje standarda, sistematsko
merenje, upoređivanje sa standardima,
utvrđivanje odstupanja i preduzimanje
FARMACEUTSKA STANDARDIZACIJA
50 | BB-Informator | 208
Uglavnom OBAVEZNI Uglavnom NEOBAVEZNI
Standardizacija
UPRAVLJANJA
Standardizacija
PROIZVODNJE
Standardizacija
DOKUMENTACIJE
Interni standardi ISO standardi
ICH smernice
GPPsmernice
Ostali standardi
GxPstandardi
Farmakopeja
Standardi zasupstance
CE znak
Ostali standardi
Vrsta standarda /
obaveznost
Obezbeđenje kvaliteta (QA), verifikacija i validacija (V&V), akreditacija i sertifikacija (A&S)
Međunarodni standardi (ICS), Evropski standardi(EN), Srpski standardi(SRPS)
Ilustracija 2:
klasifikacija standarda
u farmaceutskoj
industriji
4. mera kako ne bi došlo do neočekivanih re-
zultata. Obezbeđenje kvaliteta je fokusira-
no na same procese, dok je kontrola kva-
liteta fokusirana na gotove proizvo-
de/usluge.
• Verifikacija i validacija (Verifica-
tion & Validation – V&V), koji predstavlja-
ju nezavisne procedure koje se koriste za
proveru da li proizvodi, procesi i sistemi
ispunjavaju tehničke uslove i da li na taj
način mogu da vrše svoju svrhu.
Verifikacija ima za cilj proveru da li di-
zajn proizvoda, procesa ili sistema ispunja-
va potrebne zahteve, specifikacije i propi-
sane norme. Validacija ima za cilj prove-
ru da li te verifikovane procedure rezulti-
raju u proizvodu, procesu ili sistemu koji
ispunjava inicijalne zahteve, specifikaci-
je i propisane norme. U tom smislu, veri-
fikacija je okrenuta projektovanju, dok je
validacija okrenuta izvršenju procesa.
Postoje razne vrste validacije, kao što su:
(1) grupisanje prema prirodi validacije –
prospektivna, retrospektivna, opšta, par-
cijalna, unakrsna, periodična, re-valida-
cija i konkurentska validacija, (2) grupisa-
nje prema objektu validiranja – validaci-
ja čišćenja, validacija procesa, validacija
analitičkih metoda i validacija kompjuter-
skih sistema, kao i (3) grupisanje prema
komponenti validacije – kvalifikacija di-
zajna, komponenti, instalacija, operacija
i performansi (prema komponenti valida-
cije).
Kvalitetna validacija je bazirana na tzv.
glavnom planu validacije (Validation Ma-
ster Plan – VMP), koji predstavlja univer-
zalni radni dokument koji opisuje kako, ka-
da i na koji način će biti izvršena valida-
cija u proizvodnom pogonu fabrike.
• Slični verifikaciji i validaciji su i poj-
movi akreditacije i sertifikacije (Acredita-
tion & Sertification). Za razliku od verifi-
kacije i validacije, koje su interno orijen-
tisane i koriste se kao instrument za uspo-
stavljanje određenih aktivnosti i procesa,
akreditacija i sertifikacija su eksterno ori-
jentisane i koriste se kao instrument za do-
bijanje dozvole za rad i sticanje standar-
da kvaliteta u pisanom obliku. Akredita-
ciju i verifikaciju sprovode specijalizova-
na akreditaciona i sertifikaciona tela, kao
što su npr. tela za ISO sertifikaciju ili tela
za akreditaciju laboratorija.
ISO STANDARDI
ISO standardi predstavljaju set međuna-
rodnih standarda razvijenih od strane
Međunarodne organizacije za standardi-
zaciju (ISO), koja je osnovana 1947. godi-
ne, sa sedištem u Ženevi i koja trenutno
ima 162 zemlje članice. ISO standardi
predstavljaju smernice za primenu uprav-
ljanja kvalitetom u organizacijama širom
sveta, bez obzira iz koje industrije dolaze.
Regulišu upravljanje u različitim aspekti-
ma poslovanja, od kvaliteta, preko zašti-
te životne sredine i bezbednosti na radu,
sve do bezbednosti informacija i drugih
aspekata poslovanja. Kao takvi, ISO stan-
dardi pomažu organizacijama da svoj po-
sao rade bolje, kvalitetnije i efikasnije.
ISO standardi se razvijaju kroz partici-
pativni i iterativni proces, angažovanjem
stručnjaka iz celog sveta, u okviru tehni-
čkih komiteta (Technical Comitees), u
okviru jedinstvenog procesa koji se sasto-
ji iz 6 faza: faza predloga, faza pripreme,
faza izrade nacrta, faza ispitivanja, faza
odobravanja i faza publikovanja. Kao ta-
kvi, svi ISO standardi su bazirani na 4
osnovna principa:
208 | BB-Informator | 51
FARMACEUTSKA STANDARDIZACIJA
Kako je Bayer Pharmaceuticals
uveo standard ISO 14001
Bayer Corporation je jedna od najvećiih svetskih farmaceutskih kompanija, sa fabrikom u gradu Berkeley u Kaliforniji koja je
specijalizovana za proizvodnju bioloških lekova. Fabrika je zauzimala prostor oko preko 12 hektara i imala je preko 1.700
zaposlenih. Fabrika nije imala sertifikat ISO 9000, ali je aktivno radila na primeni elemenata TQM sistema. Fabrika je takođe
imala razvijeno odeljenje za zdravlje, zaštitu životne sredine i bezbednost (HES Department), koje je ustanovilo da je za
unapređenje rada fabrike potrebno izvršiti sertifikaciju sistema zaštite životne sredine – ISO 14001.
Prvi koraci su započeti osnivanjem Tima za implementaciju, koji je sa interne strane stvorio ambijent i osnovne uslove za
uvođenje standarda ISO 14001. Juna 1999. godine kompanija za evaluaciju je delegirala Starijeg procenjivača za zaštitu
životne sredine (Senior Environmental Specialist) kako bi sproveo I fazu procene usaglašenosti. Tokom I faze, koja je trajala
nekoliko meseci, Stariji procenjivač i Tim za implementaciju su razvili niz dokumenata i postupaka u pravcu primene standarda
ISO 14001. Pored toga, za ovaj projekat angažovana je i specijalizovana kuća za primenu standarda sa inicijalima ERM CVS.
Tokom rada na usaglašavanju, detektovano je ukupno 10 grupa neusaglašenosti, koje su se ticale politike, ciljeva, obuke,
komunikacije, nabavke, menadžmenta itd. Kompaniji Bayer Corporation, tj. fabrici u gradu Berkeley-u, dato je 6 meseci da
ispravi ove neusaglašenosti. Tokom tih 6 meseci, Tim za implementaciju je uključio i niz drugih stručnjaka i napravio detaljnu
Listu koraka (Action List), kojom je definisao odgovornosti i rokove za ispravljanje nedostataka. Tim za implementaciju je razvio
numerički sistem za praćenje nivoa usaglašenosti po ključnim parametrima potrebnim za uvođenje standarda ISO 14001.
Takođe, sprovedena je i uporedna analiza sa fabrikom Baxter Pharmaceuticals.
Nakon sprovedene I i II faze procene usaglašenosti, u martu 2000. godine sprovedena je III faza procene usaglašenosti, kada je
konstatovano da je kompanija Bayer Pharmaceuticals, tj. njen pogon u gradu Berkeley-u, ispunila uslove za sticanje standarda
ISO 14001.
5. • ISO standardi predstavljaju odgovor na
potrebe tržišta;
• ISO standardi su bazirani na mišljenju
eksperata iz celog sveta;
• ISO standardi se razvijaju kroz parti-
cipativni proces; i
• ISO standardi se baziraju na koncen-
zusu.
Primenom ISO standarda ostvaruju se
brojne prednosti, kako za poslovanje,
tako i za državu i društvo. Reč je o slede-
ćim prednostima: uštede u troškovima, po-
većanje satisfakcije potrošača, poveća-
nje produktivnosti i profita, lakši pristup
tržištu, zaštita životne sredine, uvažavanje
mišljenja eksperata, pospešivanje među-
narodne trgovine, kao i unapređenje kva-
liteta opšteg poslovanja.
U farmaciji se često naglašava razlika
između ISO i GxP standarda. Osnovne
razlike između ove dve grupe standarda su
u sledećem:
• ISO je opšti međunarodni standard,
dok GxP tehnički gledano nisu međuna-
rodni standardi, iako se koriste na među-
narodnom nivou (tretman);
• ISO standardi se odnose na sve vrste
industrija, a GxP se koriste samo u farma-
ceutskoj i prehrambenoj industriji (obuh-
vat); i
• ISO standardi uglavnom nisu obavezni,
dok su GxP standardi obavezni (obavez-
nost).
Trenutno, postoji preko 19.000 različitih
ISO standarda, a svake godine se publiku-
je oko 1.000 novih standarda. Svi ISO
standardi su kategorisani i publikovani u
okviru ISO kataloga. Uobičajeni ISO stan-
dard se sastoji iz tri elementa: (1) oznaka
ISO, (2) broj standarda, koji označava
grupu i podgrupu i (3) godinu objavljiva-
nja standarda. Lista ISO standarda sadr-
žana u ISO katalogu je veoma dugačka, a
svi standardi se mogu grupisati na slede-
ći način: ISO 1 – 999, ISO 1000 – 4999, ISO
5000 – 9999, ISO 10000 – 14999, ISO
15000 – 19999, ISO 20000 – 29999, ISO
30000 – 39999 i ISO 8000.
ISO standardi
u farmaceutskoj industriji
Osnovna stvar u vezi primene ISO standar-
da u farmaciji je ta ne postoje univerzalni
ISO standardi koji na jedinstven način ure-
đuju delatnosti farmacije i zdravstva. Pri-
roda ISO standarda jeste da uređuje poje-
dine specifične aspekte poslovanja, a u far-
maceutskoj industriji ti specifični aspek-
ti obuhvataju: upravljanje kvalitetom, za-
štitu životne sredine, društvenu odgovor-
nost, osposobljvanje laboratorija, proizvo-
dnju medicinskih sredstava, proizvodnju
veterinarskih lekova, izradu primarnih
pakovanja, transport, informacione tehno-
logije itd. Iz tih razloga, integralno regu-
lisanje farmaceutske delatnosti se vrši
primenom GxP i drugih farmaceutskih
standarda.
U farmaceutskoj industriji, najveću pri-
menu imaju sledeće serije ISO standarda:
• Serije opštih standarda upravljanja:
- Standardi za upravljanje kvalitetom (se-
rija ISO 9000);
- Standardi za upravljanje zaštitom živo-
tne sredine (serija 14000);
- Standardi za upravljanje društvenom
odgovornošću (serija 26000); i
- Standardi za upravljanje rizikom (se-
rija 31000).
• Serije farmaceutskih i zdravstvenih
standarda:
- Standardi za laboratorije (serija ISO
17025 i standardi Tehničkih komisija 48
i 212);
- Standardi za čiste sobe (serije ISO
14644 i 14698 i standardi Tehničke ko-
misije 209);
- Standardizapakovanje(serijaISO15378
i standardi Tehničke komisije 122);
- Standardi za medicinska sredstva (se-
rija ISO 13485 i standardi Tehničkih ko-
misija 210 i 194);
- Standardi za protetiku i ortotiku (stan-
dardi Tehničke komisije 168);
- Standardi za hirurgiju (standardi Teh-
ničke komisije 170);
- Standardi za intravaskularno lečenje
(standardi Tehničke komisije 84);
- Standardi za transfuziju, infuziju,
injekcije i procesuiranje krvi (stan-
dardi Tehničke komisije 76); i
- Standardi za zdravstvenu informatiku
(standardi Tehničke komisije 215).
• Serije ostalih standarda:
- Standardi za informacione tehnologi-
je (standardi Zajedničke tehničke ko-
misije 1 – JTC 1);
- Standardi za tehničke proizvode (stan-
dardi Tehničke komisije 10);
- Standardi za mašine (standardi Tehni-
čke komisije 39);
- Standardi za inteligentne transportne
sisteme (standardi Tehničke komisije
204);
- Standardi za upravljanje dokumenta-
cijom (standardi Tehničke komisije
171);
- I drugi ISO standardi.
52 | BB-Informator | 208
FARMACEUTSKA STANDARDIZACIJA
