SlideShare a Scribd company logo
1 of 5
Download to read offline
FARMACEUTSKI MENADŽMENT
32 | BB-Informator | 234
ZNAČAJ UPRAVLJANJA ZALIHAMA
Upravljanje zalihama u apotekama
predstavlja skup pravila i aktivnosti koje su
usmerene na utvrđivanje optimalnog obi-
ma i strukture materijalnih i nematerijal-
nih zaliha u cilju kontinuirane snabdeveno-
sti tržišta lekovima pod najpovoljnijim
troškovima. Upravljanje zalihama predstav-
lja jednu od najvažnijih aktivnosti u poslo-
vanju apoteka, naročito imajući u vidu im-
perativ kontinuirane snabdevenosti tržišta
lekovima.
Cilj upravljanja zalihama u apotekama
je dvojak. S jedne strane, to je potreba da
se obezbedi onaj nivo zaliha lekova koji će
biti dovoljan da apoteka u svakom trenu-
tku može da zadovolji potrebe svojih paci-
jenata. S druge strane, to je potreba da se
novčana sredstva koja se angažuju po tom
osnovu u što većoj meri racionališu. Prvi cilj
predstavlja težnju ka maksimizaciji zaliha.
Drugi cilj predstavlja težnju ka minimiza-
ciji troškova. Po svojoj prirodi, ova dva ci-
lja su često suprotstavljena, što drugim re-
čima znači da se upravljanje zalihama svo-
di na optimizaciju obima i strukture zaliha
uz odgovarajuća budžetska ograničenja, od-
nosno da se svodi na rešavanje tzv. „Mini-
maks“ problema (minimiziranje troškova i
maksimiziranje zaliha).
Samo optimalan obim zaliha obezbeđu-
je apoteci poslovanje sa najvećim profitom.
Ukoliko apoteka poseduje zalihe koje su iz-
nad optimuma (predimenzionirane zalihe),
to svakako utiče na uvećanje troškova pri-
bavljanja i držanja zaliha, a može da uti-
če i na stvaranje gubitaka po osnovu ka-
la, loma i rastura. Ukoliko pak apoteka po-
seduje zalihe koje su ispod optimuma (ne-
dovoljne zalihe), to svakako utiče na uve-
ćanje rizika od nestašice lekova i najčešće
rezultira u eskalaciji troškova nedostatka
zaliha, koji su povezani sa gubitkom kupa-
ca i prodajom supstitutivnih proizvoda sa
manjom zaradom.
Iako deluje jednostavno, upravljanje za-
lihama je više nego obično manipulisanje
zalihama i obuhvata kompleksan sistem
mera, aktivnosti i odluka koje se nazivaju
politikom upravljanja zalihama. Politi-
ka upravljanja zalihama, pored fizičkog ma-
nipulisanja zalihama, obuhvata i aktivno-
sti kao što su planiranje zaliha, istraživa-
nje tržišta nabavke, pregovaranja i ugova-
ranje sa dobavljačima, upravljanje transpor-
tom, odlučivanje o asortimanu i količini le-
kova koji će biti nabavljeni, odlučivanje o
intervalima nabavke, odlučivanje o načinu
smeštaja i osiguranja zaliha, izrada nomen-
klatura i šifarnika zaliha, računovodstveno
evidentiranje zaliha, analitičko praćenje za-
liha, finansijsko izveštavanje o zalihama,
sprovođenje mera kontrole i nadzora nad
zalihama itd.
Osnovna dva parametra upravljanja za-
lihama u apotekama su tražnja i troškovi.
Tražnja predstavlja ukupnu količinu odre-
đenog leka kojeg su potrošači spremni da
kupe u toku određenog vremenskog perio-
da, najčešće godinu dana. Tražnja predstav-
lja osnovni input prilikom planiranja zaliha
lekova. Od karakteristika tražnje zavise i
struktura, učestalost i obim nabavke leko-
va. Primera radi, ukoliko tražnja za odre-
đenim lekom ima sezonski karakter, apo-
teka će tome prilagoditi svoju politiku na-
bavke. Ukoliko je pak tražnja u porastu, apo-
teka će najverovatnije doneti odluku o uve-
ćanoj nabavci, kako bi zadovoljila tražnju
i ostvarila povoljnu nabavnu cenu lekova.
Drugi parametar su troškovi. Troškovi
predstavljaju vrednosni izraz trošenja eko-
nomskih dobara i dobijaju se tako što se
utrošak (količina) pomnoži sa cenom utro-
ška (cena). Pored tražnje, za donošenje op-
timalnih odluka o zalihama lekova su va-
žni i troškovi. Štaviše, upravljanje zaliha-
ma u apotekama najčešće je bazirano na
optimizaciji troškova, odnosno na izboru
onih količina i učestalosti nabavke lekova
koji rezultiraju u najnižim troškovima zali-
ha.
Praktično gledano, upravljanje zaliha-
ma u apotekama se odnosi na donošenje
dve grupe odluka:
• Koju količinu zaliha pribavljati u jed-
noj porudžbini (veličina porudžbine, tj.
„Q“). Količina nabavljenih lekova direktno
utiče na troškove upravljanja zalihama. Nai-
me, ukoliko se lekovi nabavljaju u velikim
količinama, apoteka će s jedne strane
UPRAVLJANJE
ZALIHAMA
U APOTEKAMA
DRUGI DEO: METODE UPRAVLJANJA ZALIHAMA
U prethodnom tekstu čitaoci su imali prilike da se upoznaju sa
osnovnim pojmovima vezanim za upravljanje zalihama u apote-
kama, kao što su pojam zaliha, vrste zaliha i troškovi zaliha. U
ovom tekstu, biće ukazano na značaj upravljanja zalihama i bi-
će prikazane osnovne metode koje se koriste u upravljanju za-
lihama. Sagledavanje ovih metoda omogućava rukovodiocima u
apotekama da nabavku lekova vrše u optimalnim količinama i u
optimalnim vremenskim intervalima, što svakako doprinosi
ostvarivanju boljih poslovnih rezultata.
Autor:
IGOR LAZAREVIĆ, AVENTIN PARTNERS
FARMACEUTSKI MENADŽMENT
ostvariti popuste kod dobavljača i imaće
relativno niske troškove porudžbine, dok će
s druge strane imati relativno visoke tro-
škove držanja zaliha. Ukoliko se pak leko-
vi nabavljaju u malim količinama, apoteka
neće ostvariti popuste kod dobavljača,
imaće veće troškove porudžbine, ali će za-
to imati relativno niske troškove držanja za-
liha.
• U kojim intervalima vršiti pribavlja-
nje zaliha (vreme porudžbine, tj. „T“). In-
terval pribavljanja zaliha predstavlja vre-
menski period (učestalost) između dve
porudžbine i direktno je determinisan odlu-
kom o količini nabavke lekova. Ukoliko apo-
teka nabavlja lekove u dužim intervalima
(retko), može dospeti u situaciju nedosta-
tka zaliha. Ukoliko pak nabavlja lekove u
kraćim intervalima (često), može dospeti u
situacaiju prekomernih zaliha. U obe vari-
jante, apoteka će imati rast troškova za-
liha.
Optimizacija upravljanja zalihama u
apotekama podrazumeva donošenje odlu-
ka baziranih na analizi troškova koji nasta-
ju prilikom izbora količina i intervala nabav-
ke lekova. Uspešno upravljanje zalihama je-
ste ono kod kojeg se lekovi nabavljaju u op-
timalnim količinama i u optimalnim inter-
valima, tj. kod kojeg su troškovi zaliha na
optimalnom nivou.
METODOLOGIJA
UPRAVLJANJA ZALIHAMA
Metodologija upravljanja zalihama
predstavlja posebnu oblast finansijskog i
logističkog menadžmenta koja se sastoji od
različitih pravila, principa, metoda i tehni-
ka koje se primenjuju u cilju optimalnog
upravljanja zalihama. Primenom adekvatne
metodologije upravljanja zalihama apote-
ka stvara uslove za optimizaciju svog po-
slovanja i ostvarivanje što boljih poslovnih
rezultata. Kada se govori o metodologiji
upravljanja zalihama, najčešće se govori o
sistemima i modelima upravljanja zaliha-
ma, kao i o modelima finansijsko-računo-
vodstvenog tretiranja zaliha.
Što se tiče sistema upravljanja zaliha-
ma, najčešće se primenjuju kontinuirani i
periodični sistemi nabavke lekova. Konti-
nuirani sistemi nabavke lekova predstav-
ljaju sisteme kod kojih se nabavka lekova
vrši u različitim intervalima, u skladu sa po-
slovnim potrebama. Kod kontinuiranih si-
stema nabavke lekova signalna tačka za na-
bavku je trenutak kada zalihe lekova padnu
na unapred determinisani nivo. Ta tačka se
naziva „tačka naručivanja“ (Reorder Point)
i izračunava se u zavisnosti od primenje-
ne metodologije. Periodični sistemi na-
bavke lekova predstavljaju sisteme kod ko-
jih se nabavka lekova vrši u istim vremen-
skim intervalima, u skladu sa unapred
određenom frekvencijom nabavke, koja
može biti nedeljna, mesečna, kvartalna ili
godišnja. Za razliku od kontinuiranih siste-
ma, kod periodičnih sistema nabavke leko-
va signalna tačka za nabavku je unapred
određeni datum za nabavku, a kontrolna ta-
čka je „planiran nivo zaliha“. Drugim reči-
ma, u periodičnom sistemu nabavke, apo-
teka će nabavljati lekove u tačno određe-
nim intervalima, u količini koja je potrebna
da bi se dostigao planirani nivo zaliha. Pred-
nost kontinuiranih sistema je u tome što na
bolji način doprinose optimizaciji zaliha, a
nedostatak je u tome što su složeniji za upo-
trebu. S druge strane, prednost periodič-
nih sistema nabavke je u tome što su jed-
nostavniji za upotrebu, a nedostatak je u
tome što po pravilu rezultiraju u višim tro-
škovima, kao i u tome što su osetljivi na iz-
nenadne promene tražnje.
Što se tiče modela upravljanja zaliha-
ma, načelno gledano postoje dve grupe mo-
dela. Prva grupa obuhvata modele uprav-
ljanja zalihama koji se koriste u deter-
minističkim situacijama, i odnosi se na
modele kod kojih se prati manji broj para-
metara, kod kojih je moguće predvideti tr-
žišna kretanja i koji su uglavnom statičkog
karaktera. Ovi modeli su najjednostavniji
i baziraju se na prostoj analizi troškova za-
liha (troškovi pribavljanja, troškovi držanja
i troškovi nedostatka zaliha). Baš zbog svo-
je jednostavnosti, ovi modeli se često pri-
menjuju u poslovanju apoteka. Najpozna-
tiji model iz ove grupe je model „optimal-
ne veličine porudžbine“ (Economic Order
Quantity – EOQ), koji će biti detaljnije pri-
kazan. Druga grupa obuhvata modele
upravljanja zalihama koji se koriste u
stohastičkim situacijama, i odnosi se na
modele kod kojih se prati veliki broj para-
metara, kod kojih nije moguće lako pred-
videti tržišna kretanja i koji su uglavnom
dinamičkog karaktera. Ovi modeli su veo-
ma kompleksni i baziraju se kako na prime-
ni savremenih teorija stohastičkog odluči-
vanja (teorija igara, Monte-Karlo simula-
cija, semantička analiza itd), tako i na au-
tomatizaciji donošenja odluka uz pomoć ra-
čunara i savremenih softvera. Najpoznati-
ji modeli iz ove grupe su modeli „planira-
nja materijalnih potreba“ (Material Requi-
rement Planning – MRP), model „planira-
nja distributivnih resursa“ (Distribution
Resource Planning – DRP), model „nabav-
ke tačno na vreme“ (Just In Time – JIT) itd,
i biće prikazani samo informativno.
Na kraju, što se tiče metodologije fi-
nansijsko-računovodstvenog tretiranja
zaliha, ona obuhvataju skup finansijskih i
računovodstvenih procedura, pravila, mo-
dela i tehnika koje pomažu rukovodstvu
apoteke da zalihe lekova finansijski eviden-
tira i prati na što bolji način. Pre svega, reč
je o različitim metodama knjigovodstvenog
evidentiranja zaliha, koje obuhvataju me-
tode kao što su FIFO, LIFO, HIFO, NIFO, me-
tod prosečne cene, metod standardnih
troškova itd. Pored toga, ove metodologi-
je obuhvataju i metode i tehnike procene
vrednosti zaliha (Valuation), koje se često
234 | BB-Informator | 33
Empirijska istraživanja potvr-
đuju činjenicu da loše uprav-
ljanje zalihama utiče na ostva-
rivanje lošijih poslovnih rezul-
tata.
Prema nekim istraživanjima,
loše upravljanje zalihama u
apotekama može da prouzro-
kuje rast troškova u iznosu od
1-10% u odnosu na ukupne pri-
hode, odnosno može da rezul-
tira u smanjenju dobiti za 10-
30% na godišnjem nivou. Ovo
proizilazi iz činjenice da tro-
škovi zaliha u apotekama če-
sto čine i preko 50% ukupnih
troškova.
koristi prilikom prodaje apoteke, prodaje
zaliha lekova ili prilikom kreditiranja kada
se zalihe uzimaju kao kolateral. Zatim, ove
metodologije obuhvataju i metode kontro-
la zaliha, koje se najčešće odnose na au-
tomatizaciju upravljanja zalihama i spro-
vođenje redovnih i vanrednih popisa imo-
vine. Konačno, ove metodologije obuhva-
taju i metode finansijske analize uspešno-
sti upravljanja zalihama, kao što su koefi-
cijent obrta zaliha, indeks efikasnosti
upravljanja zalihama itd.
UTVRĐIVANJE OPTIMALNE
VELIČINE PORUDžBINE
Pod optimalnom veličinom porudžbine
podrazumeva se ona količina nabavljenih
lekova koja obezbeđuje najniže troškove za-
liha za apoteku. Utvrđivanje optimalne
veličine porudžbine se najčešće vrši prime-
nom metoda „optimalne veličine poru-
džbine“ (Economic Order Quantity – EOQ),
koji je baziran na sledećim pretpostavka-
ma:
• Prodaja lekova se
može pouzdano predvide-
ti, što znači da su količine
za nabavku unapred poz-
nate;
• Prodaja lekova se vr-
ši ravnomerno tokom ce-
le godine (nema sezon-
skih oscilacija), što znači
da će prosečne zalihe leko-
va iznositi 50% od nabav-
ljene količine, tj. Qav=Q/2;
• Troškovi nabavke le-
kova su konstantni i ne za-
vise od veličine same porudžbine;
• Troškovi držanja lekova su konstantni
po jedinici leka i po jedinici vremena;
• Porudžbine se realizuju bez odlaganja,
što znači da nema kašnjenja u realizaciji po-
rudžbina; i
• Iz analize je isključena kvantifikacija
troškova nedostatka zaliha (Shortage
Costs).
Imajući ove pretpostavke u vidu, može
se reći da minimizacija ukupnih troškova
zaliha u apoteci podrazumeva sagledava-
nje troškova držanja zaliha (Carrying Costs)
i troškova pribavljanja zaliha (Ordering
Costs). Kao što se može videti na ilustra-
ciji, troškovi držanja zaliha rastu proporcio-
nalno, dok troškovi pribavljanja zaliha
opadaju proporcionalno sa povećanjem ni-
voa zaliha u apoteci. U onoj tački u kojoj
su ova dva troška jednaka, apoteka će
ostvariti optimum i imaće minimalne tro-
škove zaliha. Matematički gledano, ukup-
ni troškovi zaliha lekova se mogu izraziti na
način prikazan na slici dole:
Utvrđivanje optimalne veličine porudžbi-
ne, a samim tim i optimalnog intervala na-
bavke, može se prikazati i na primeru na-
bavke hipotetičkog leka „Spinacet“, sa
sledećim pretpostavkama:
• S: Godišnja količina nabavke leka „Spi-
nacet“ iznosi 5.000 pakovanja;
• S/2: Prosečne zalihe leka „Spinacet“
iznose 50% od nabavljene količine;
• C: Nabavna cena za lek „Spinacet“ iz-
nosi 130 dinara po pakovanju;
• i: Troškovi držanja zaliha leka „Spina-
cet“ iznose 20% od prosečnih zaliha;
• F: Troškovi porudžbine leka „Spinacet“
iznose 2.000 dinara po jednoj porudžbini;
i
Utvrđivanje optimalne veličine porudžbi-
ne za lek „Spinacet“ se može vršiti na dva
načina – intuitivno, preko tabele u nastav-
ku, i matematički, preko gore prikazanih jed-
načina. Ukoliko se optimalna veličina po-
rudžbine vrši intuitivno, tada se formi-
ra tabela u kojoj se polazi od hipotetičkog
broja godišnjih porudžbina, koji se u ovom
primeru kreće od 1 do 36, kao što je pri-
kazano u tabeli 1.
Iz tabele 1 se može videti sledeće. Uko-
liko bi se lek nabavljao dva puta godišnje,
veličina porudžbine bi iznosila 2.500 pako-
vanja, a ukupni troškovi zaliha bi iznosili
36.500,0 dinara godišnje. Pritom, troško-
vi držanja zaliha bi iznosili 32.500,0 dina-
ra, a troškovi pribavljanja zaliha bi iznosi-
li 4.000,0 dinara, odnosno razlika između
njih bi bila 28.500,0 dinara. Ukoliko bi se
lek nabavljao 24 puta godišnje, odnosno dva
puta mesečno, veličina porudžbine bi izno-
sila 208 pakovanja, a ukupni troškovi za-
liha bi iznosili 50.708,3 dinara. Pritom, tro-
škovi držanja zaliha bi iznosili 2.708,3 di-
nara, a troškovi pribavljanja zaliha 48.000,0
dinara, odnosno razlika između njih bi bi-
la 45.291,7 dinara. Jasno se može prime-
34 | BB-Informator | 234
FARMACEUTSKI MENADŽMENT
Pokazatelj
Kada se troškovi držanja zaliha izračunavaju
kao % od ukupne nabavne vrednosƟ lekova
Kada se troškovi držanja zaliha izračunavaju
po pakovanju leka
Ukupni troškovi
zaliha
T
S
Q
F= +
Q
2
C
i T
S
Q
F= +
Q
2
C
OpƟmalna veličina
porudžbine Qopt =
2 F S
C i
Qopt =
2 F S
C
Legenda
T – ukupni troškovi zaliha, Qopt – opƟmalna veličina porudžbine
S – godišnja prodaja leka u pakovanjima, Q – veličina porudžbine leka u pakovanjima
F – fiksni trošak porudžbine, C – nabavna cena leka po pakovanju
i – troškovi držanja zaliha, kao % od nabavne cene po pakovanju
S/Q – broj godišnjih porudžbina, Q/2 – prosečne zalihe lekova
FARMACEUTSKI MENADŽMENT
234 | BB-Informator | 35
titi da bi najniža vrednost ukupnih zaliha od
22.833,3 dinara, odnosno najmanja razli-
ka između troškova držanja i troškova
pribavljanja zaliha od 1.166,7 dinara, bila
u slučaju kada bi se lek nabavljao šest pu-
ta godišnje, tj. jednom u dva meseca.
Imajući to u vidu, može se reći da bi opti-
malni interval nabavke leka „Spinacet“ u
ovom slučaju bio na dva meseca i da bi op-
timalna veličina porudžbine iznosila 833 pa-
kovanja leka.
Ukoliko se optimalna veličina poru-
džbine vrši upotrebom formule, dobija
se rezultat od 877,1, što znači da je opti-
malna veličina porudžbine 877 pakovanja
leka, što podrazumeva realizaciju 5,7 na-
bavki u toku godine (5.000/877). Pri ovoj
količini nabavke, ukupni troškovi zaliha su
najniži i iznose 22.803,6 dinara. Ove vred-
nosti su dobijene na način prikazan dole:
Način na koji se utvrđuje optimalna ve-
ličina porudžbine u EOQ modelu može se
ilustrovati i grafički. Ukoliko posmatramo
koordinatni sistem u okviru kojeg imamo
osu „vreme“ i osu „nivo zaliha“, možemo pri-
metiti da zelena linija predstavlja kretanje
zaliha tokom godine. Tačnije, na početku
godine, vrši se nabavka u količini od Q, ko-
ja ujedno predstavlja i optimalnu veličinu
porudžbine. Ravnomernim trošenjem zali-
ha lekova protekom vremena, koje je pri-
kazano kosom zelenom linijom, dolazi se do
tačke u kojoj je potrebno nabaviti novu ko-
ličinu lekova. Ta tačka se zove „tačka na-
ručivanja“. Nakon nabavke nove količine le-
kova, proces prodaje lekova, koji je prika-
zan kosom zelenom linijom se ponavlja, sve
dok ne prođe godina, odnosno dok se ne
OpƟmalna veličina porudžbine: Ukupni troškovi zaliha:
Qopt =
2 2.000 5.000
130 0,2
* *
*
= 877,1 T
5.000
877,1
2.000= +
877,1
2
130
0,2*
= 22.803,51
Prosečne
zalihe
Vreme
Nivozaliha
Veličina porudžbine
Q
Q/2
OpƟmalan interval nabavke
OpƟmalna
veličina
porudžbine
(EOQ)
Tačka naručivanja
Ilustracija 2: nivo zaliha u EOQ modelu
Tabela 1: utvrđivanje opƟmalne veličine porudžbine za lek „Spinacet“
Broj
porudžbina
Veličina
porudžbine
Prosečne
zalihe
Vrednost
prosečnih
zaliha
Troškovi
držanja
zaliha
Troškovi
pribavljanja
zaliha
Ukupni
troškovi
zaliha
Razlika
1 2 3 = 2 / 2 4 = 3 * 130 5 = 4 * 20% 6 = 1 * 2.000 7 = 5 + 6 8 = 5 - 6
1 5.000,0 2.500,0 325.000,0 65.000,0 2.000,0 67.000,0 63.000,0
2 2.500,0 1.250,0 162.500,0 32.500,0 4.000,0 36.500,0 28.500,0
3 1.666,7 833,3 108.333,3 21.666,7 6.000,0 27.666,7 15.666,7
4 1.250,0 625,0 81.250,0 16.250,0 8.000,0 24.250,0 8.250,0
5 1.000,0 500,0 65.000,0 13.000,0 10.000,0 23.000,0 3.000,0
6 833,3 416,7 54.166,7 10.833,3 12.000,0 22.833,3 -1.166,7
12 416,7 208,3 27.083,3 5.416,7 24.000,0 29.416,7 -18.583,3
18 277,8 138,9 18.055,6 3.611,1 36.000,0 39.611,1 -32.388,9
20 250,0 125,0 16.250,0 3.250,0 40.000,0 43.250,0 -36.750,0
24 208,3 104,2 13.541,7 2.708,3 48.000,0 50.708,3 -45.291,7
36 138,9 69,4 9.027,8 1.805,6 72.000,0 73.805,6 -70.194,4
ustanovi nova optimalna veličina porudžbi-
ne.
Kao što je ranije navedeno, EOQ mo-
del predstavlja jedan od najjednostavnijih
modela utvrđivanja optimalnih zaliha, ko-
ji je baziran na determinističkim, odnosno
predvidivim parametrima. Kao takav, ovaj
model ima niz nedostataka, među kojima
se ističu nemogućnost precizne procene go-
dišnje prodaje lekova, odstupanje od pret-
postavke ravnomerne prodaje lekova, izo-
stavljanje pretpostavke o
procesuiranju porudžbine,
izostavljanje pretpostav-
ke o postojanju rezervnih
zaliha itd. Kako bi se ovi ne-
dostaci nadomestili, izvrše-
na je dopuna modela u
pogledu: (1) uključivanja
vremena procesuiranja po-
rudžbine u analizu, i (2)
uključivanja pretpostavke o
postojanju rezervnih zaliha.
Što se tiče uključiva-
nja vremena procesuira-
nja porudžbine u analizu,
važno je imati u vidu činje-
nicu da je za realizaciju po-
rudžbine potrebno odre-
đeno vreme. Zbog toga,
apoteka ne sme da dozvo-
li da se sve zalihe određe-
nog leka potroše, pa da tek
onda ispostavi porudžbinu
dobavljaču, već porudžbinu treba da ispo-
stavi u određenoj tački pre potrošnje za-
liha. To znači da se u ovoj modifikovanoj
verziji modela tačka porudžbine pomera ule-
vo, tj. vremenski unazad, tačno za onaj broj
dana koliko je potrebno da porudžbina bu-
de realizovana.
Što se tiče uključivanja pretpo-
stavke o postojanju rezervnih zaliha,
važno je imati u vidu da apoteka uvek mo-
ra da poseduje određeni rezervni nivo za-
liha svakog leka, naročito
onih koji su od velike važno-
sti za očuvanje zdravlja pa-
cijenata. Ove rezervne zali-
he se koriste kao zaštita u
slučaju da dođe do poveća-
ne prodaje ili u slučaju ka-
šnjenja porudžbina. Što je ve-
ća verovatnoća nedostatka
zaliha određenih lekova, ni-
vo rezervnih zaliha je potre-
bno uvećavati. S jedne stra-
ne, to uvećava troškove za-
liha, dok s druge strane to
obezbeđuje kontinuiranu
snabdevenost tržišta lekovi-
ma i smanjuje mogućnost
nastanka troškova nedosta-
tka zaliha.
I pored ovih unapređenja,
koja su propraćena i odgova-
rajućim matematičkim jed-
načinama, model „optimalne veličine poru-
džbine“ (EOQ model) ima ograničenu upo-
trebu u praksi. Razvojem savremenih infor-
macionih tehnologija (npr. softveri, auto-
matizacija), kao i razvojem savremenih me-
nadžment pristupa (npr. japanski pristup
menadžmentu), upravljanje zalihama u
apotekama je u sve većoj meri bazirano na
naprednim metodologijama i pristupima,
o čemu će biti reči u nastavku teksta u sle-
dećem broju časopisa. I
36 | BB-Informator | 234
FARMACEUTSKI MENADŽMENT
Prosečne
zalihe
Vreme
Nivozaliha
Veličina porudžbine
Q
Q/2
Tačka naručivanja Vreme procesuiranja porudžbine
OpƟmalna
veličina
porudžbine
(EOQ)
Ilustracija 3: nivo zaliha u EOQ modelu, sa uključenim
vremenom procesuiranja porudžbine
Prosečne
zalihe
Vreme
Nivozaliha
Veličina porudžbine
Q
Q/2
OpƟmalna
veličina
porudžbine
(EOQ)
Tačka naručivanja Vreme procesuiranja porudžbine
Rezervne zalihe
Ilustracija 4: nivo zaliha u EOQ modelu, sa uključenim
vremenom procesuiranja porudžbine i rezervnim zalihama

More Related Content

What's hot

мэдээллийн системийн үндэс
мэдээллийн системийн үндэсмэдээллийн системийн үндэс
мэдээллийн системийн үндэсTsetsenkhuu Otgonbayar
 
Anatomija srca
Anatomija srcaAnatomija srca
Anatomija srcadr Šarac
 
Lekts5 tarhaltiin tsuvaanii dundaj, helbelzliin uzuuleltuud
Lekts5 tarhaltiin tsuvaanii dundaj, helbelzliin uzuuleltuud Lekts5 tarhaltiin tsuvaanii dundaj, helbelzliin uzuuleltuud
Lekts5 tarhaltiin tsuvaanii dundaj, helbelzliin uzuuleltuud Anhaa8941
 
Kosti trupa i grudnog koša
Kosti trupa i grudnog košaKosti trupa i grudnog koša
Kosti trupa i grudnog košadr Šarac
 
Нервна ћелија Милош Дацевић
Нервна ћелија Милош ДацевићНервна ћелија Милош Дацевић
Нервна ћелија Милош ДацевићVioleta Djuric
 
Slušanje, empatija, asertivnost, ja-poruke
Slušanje, empatija, asertivnost, ja-porukeSlušanje, empatija, asertivnost, ja-poruke
Slušanje, empatija, asertivnost, ja-porukeAzBuki
 
Medicinska etika
Medicinska etikaMedicinska etika
Medicinska etikadr Šarac
 
Дэлгүүрийн кассын систем
Дэлгүүрийн кассын системДэлгүүрийн кассын систем
Дэлгүүрийн кассын системAltangerel Bilguun
 
логичке грешке
логичке грешкелогичке грешке
логичке грешкеfilozofskaazbuka
 

What's hot (20)

хүснэгт
хүснэгтхүснэгт
хүснэгт
 
805b... Društvena odgovornost u farmaciji (deo 2)
805b... Društvena odgovornost u farmaciji (deo 2)805b... Društvena odgovornost u farmaciji (deo 2)
805b... Društvena odgovornost u farmaciji (deo 2)
 
мэдээллийн системийн үндэс
мэдээллийн системийн үндэсмэдээллийн системийн үндэс
мэдээллийн системийн үндэс
 
Anatomija srca
Anatomija srcaAnatomija srca
Anatomija srca
 
Lekts5 tarhaltiin tsuvaanii dundaj, helbelzliin uzuuleltuud
Lekts5 tarhaltiin tsuvaanii dundaj, helbelzliin uzuuleltuud Lekts5 tarhaltiin tsuvaanii dundaj, helbelzliin uzuuleltuud
Lekts5 tarhaltiin tsuvaanii dundaj, helbelzliin uzuuleltuud
 
шта је појам
шта је појамшта је појам
шта је појам
 
S.IT101 хичээлийн хөтөлбөр
S.IT101 хичээлийн хөтөлбөрS.IT101 хичээлийн хөтөлбөр
S.IT101 хичээлийн хөтөлбөр
 
11.ČAS:Masinski materijali
11.ČAS:Masinski materijali 11.ČAS:Masinski materijali
11.ČAS:Masinski materijali
 
Лекц №9
Лекц №9Лекц №9
Лекц №9
 
Kosti trupa i grudnog koša
Kosti trupa i grudnog košaKosti trupa i grudnog koša
Kosti trupa i grudnog koša
 
Нервна ћелија Милош Дацевић
Нервна ћелија Милош ДацевићНервна ћелија Милош Дацевић
Нервна ћелија Милош Дацевић
 
Slušanje, empatija, asertivnost, ja-poruke
Slušanje, empatija, asertivnost, ja-porukeSlušanje, empatija, asertivnost, ja-poruke
Slušanje, empatija, asertivnost, ja-poruke
 
Mt1
Mt1Mt1
Mt1
 
Metabolizam lipida
Metabolizam lipidaMetabolizam lipida
Metabolizam lipida
 
U.it101 lec1
U.it101 lec1U.it101 lec1
U.it101 lec1
 
Medicinska etika
Medicinska etikaMedicinska etika
Medicinska etika
 
Od ideje do biznisa
Od ideje do biznisaOd ideje do biznisa
Od ideje do biznisa
 
Дэлгүүрийн кассын систем
Дэлгүүрийн кассын системДэлгүүрийн кассын систем
Дэлгүүрийн кассын систем
 
логичке грешке
логичке грешкелогичке грешке
логичке грешке
 
Rdbms 300 test
Rdbms 300 testRdbms 300 test
Rdbms 300 test
 

More from Igor Lazarevi?, MSc Economics

810d... Evaluacija i nagrađivanje zaposlenih (deo 4 - izgradnja sistema)
810d... Evaluacija i nagrađivanje zaposlenih (deo 4 - izgradnja sistema)810d... Evaluacija i nagrađivanje zaposlenih (deo 4 - izgradnja sistema)
810d... Evaluacija i nagrađivanje zaposlenih (deo 4 - izgradnja sistema)Igor Lazarevi?, MSc Economics
 
806c... Upravljanje finansijama u farmaciji (deo 3 - finansijska analiza)
806c... Upravljanje finansijama u farmaciji (deo 3 - finansijska analiza)806c... Upravljanje finansijama u farmaciji (deo 3 - finansijska analiza)
806c... Upravljanje finansijama u farmaciji (deo 3 - finansijska analiza)Igor Lazarevi?, MSc Economics
 
806b... Upravljanje finansijama u farmaciji (deo 2 - pravila finansiranja)
806b... Upravljanje finansijama u farmaciji (deo 2 - pravila finansiranja)806b... Upravljanje finansijama u farmaciji (deo 2 - pravila finansiranja)
806b... Upravljanje finansijama u farmaciji (deo 2 - pravila finansiranja)Igor Lazarevi?, MSc Economics
 
809... Upravljanje kompetencijama zaposlenih u apotekama
809... Upravljanje kompetencijama zaposlenih u apotekama809... Upravljanje kompetencijama zaposlenih u apotekama
809... Upravljanje kompetencijama zaposlenih u apotekamaIgor Lazarevi?, MSc Economics
 
3b... Falsifikovanje lekova (deo 2 - borba protiv falsifikovanja)
3b... Falsifikovanje lekova (deo 2 - borba protiv falsifikovanja)3b... Falsifikovanje lekova (deo 2 - borba protiv falsifikovanja)
3b... Falsifikovanje lekova (deo 2 - borba protiv falsifikovanja)Igor Lazarevi?, MSc Economics
 
3a... Falsifikovanje lekova (deo 1 - pojam, uticaj, zastupljenost)
3a... Falsifikovanje lekova (deo 1 - pojam, uticaj, zastupljenost)3a... Falsifikovanje lekova (deo 1 - pojam, uticaj, zastupljenost)
3a... Falsifikovanje lekova (deo 1 - pojam, uticaj, zastupljenost)Igor Lazarevi?, MSc Economics
 
12... Upravljanje farmaceutskim otpadom u Srbiji - stanje i perspektive
12... Upravljanje farmaceutskim otpadom u Srbiji - stanje i perspektive12... Upravljanje farmaceutskim otpadom u Srbiji - stanje i perspektive
12... Upravljanje farmaceutskim otpadom u Srbiji - stanje i perspektiveIgor Lazarevi?, MSc Economics
 
15c... Finansiranje nabavke lekova (deo 3 - sistemi uslovnih nadoknada)
15c... Finansiranje nabavke lekova (deo 3 - sistemi uslovnih nadoknada)15c... Finansiranje nabavke lekova (deo 3 - sistemi uslovnih nadoknada)
15c... Finansiranje nabavke lekova (deo 3 - sistemi uslovnih nadoknada)Igor Lazarevi?, MSc Economics
 
Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 2 - primena farmaceutskih sta...
Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 2 - primena farmaceutskih sta...Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 2 - primena farmaceutskih sta...
Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 2 - primena farmaceutskih sta...Igor Lazarevi?, MSc Economics
 
Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 1 - osnovni pojmovi)
Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 1 - osnovni pojmovi)Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 1 - osnovni pojmovi)
Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 1 - osnovni pojmovi)Igor Lazarevi?, MSc Economics
 

More from Igor Lazarevi?, MSc Economics (16)

810d... Evaluacija i nagrađivanje zaposlenih (deo 4 - izgradnja sistema)
810d... Evaluacija i nagrađivanje zaposlenih (deo 4 - izgradnja sistema)810d... Evaluacija i nagrađivanje zaposlenih (deo 4 - izgradnja sistema)
810d... Evaluacija i nagrađivanje zaposlenih (deo 4 - izgradnja sistema)
 
806c... Upravljanje finansijama u farmaciji (deo 3 - finansijska analiza)
806c... Upravljanje finansijama u farmaciji (deo 3 - finansijska analiza)806c... Upravljanje finansijama u farmaciji (deo 3 - finansijska analiza)
806c... Upravljanje finansijama u farmaciji (deo 3 - finansijska analiza)
 
806b... Upravljanje finansijama u farmaciji (deo 2 - pravila finansiranja)
806b... Upravljanje finansijama u farmaciji (deo 2 - pravila finansiranja)806b... Upravljanje finansijama u farmaciji (deo 2 - pravila finansiranja)
806b... Upravljanje finansijama u farmaciji (deo 2 - pravila finansiranja)
 
805a... Društvena odgovornost u farmaciji (deo 1)
805a... Društvena odgovornost u farmaciji (deo 1)805a... Društvena odgovornost u farmaciji (deo 1)
805a... Društvena odgovornost u farmaciji (deo 1)
 
809... Upravljanje kompetencijama zaposlenih u apotekama
809... Upravljanje kompetencijama zaposlenih u apotekama809... Upravljanje kompetencijama zaposlenih u apotekama
809... Upravljanje kompetencijama zaposlenih u apotekama
 
800... Menadžment u farmaciji
800... Menadžment u farmaciji800... Menadžment u farmaciji
800... Menadžment u farmaciji
 
3b... Falsifikovanje lekova (deo 2 - borba protiv falsifikovanja)
3b... Falsifikovanje lekova (deo 2 - borba protiv falsifikovanja)3b... Falsifikovanje lekova (deo 2 - borba protiv falsifikovanja)
3b... Falsifikovanje lekova (deo 2 - borba protiv falsifikovanja)
 
3a... Falsifikovanje lekova (deo 1 - pojam, uticaj, zastupljenost)
3a... Falsifikovanje lekova (deo 1 - pojam, uticaj, zastupljenost)3a... Falsifikovanje lekova (deo 1 - pojam, uticaj, zastupljenost)
3a... Falsifikovanje lekova (deo 1 - pojam, uticaj, zastupljenost)
 
10... Uloga i značaj farmakoekonomskih evaluacija
10... Uloga i značaj farmakoekonomskih evaluacija10... Uloga i značaj farmakoekonomskih evaluacija
10... Uloga i značaj farmakoekonomskih evaluacija
 
12... Upravljanje farmaceutskim otpadom u Srbiji - stanje i perspektive
12... Upravljanje farmaceutskim otpadom u Srbiji - stanje i perspektive12... Upravljanje farmaceutskim otpadom u Srbiji - stanje i perspektive
12... Upravljanje farmaceutskim otpadom u Srbiji - stanje i perspektive
 
15c... Finansiranje nabavke lekova (deo 3 - sistemi uslovnih nadoknada)
15c... Finansiranje nabavke lekova (deo 3 - sistemi uslovnih nadoknada)15c... Finansiranje nabavke lekova (deo 3 - sistemi uslovnih nadoknada)
15c... Finansiranje nabavke lekova (deo 3 - sistemi uslovnih nadoknada)
 
9... Konsolidacija farmaceutskog tržišta
9... Konsolidacija farmaceutskog tržišta9... Konsolidacija farmaceutskog tržišta
9... Konsolidacija farmaceutskog tržišta
 
Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 2 - primena farmaceutskih sta...
Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 2 - primena farmaceutskih sta...Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 2 - primena farmaceutskih sta...
Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 2 - primena farmaceutskih sta...
 
Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 1 - osnovni pojmovi)
Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 1 - osnovni pojmovi)Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 1 - osnovni pojmovi)
Standardizacija u farmaceutskoj industriji (deo 1 - osnovni pojmovi)
 
Big Data - poslovna primena
Big Data - poslovna primenaBig Data - poslovna primena
Big Data - poslovna primena
 
Big Data - pojam i značaj
Big Data - pojam i značajBig Data - pojam i značaj
Big Data - pojam i značaj
 

811b... Upravljanje zalihama u apotekama (deo 2 - metode upravljanja zalihama)

  • 1. FARMACEUTSKI MENADŽMENT 32 | BB-Informator | 234 ZNAČAJ UPRAVLJANJA ZALIHAMA Upravljanje zalihama u apotekama predstavlja skup pravila i aktivnosti koje su usmerene na utvrđivanje optimalnog obi- ma i strukture materijalnih i nematerijal- nih zaliha u cilju kontinuirane snabdeveno- sti tržišta lekovima pod najpovoljnijim troškovima. Upravljanje zalihama predstav- lja jednu od najvažnijih aktivnosti u poslo- vanju apoteka, naročito imajući u vidu im- perativ kontinuirane snabdevenosti tržišta lekovima. Cilj upravljanja zalihama u apotekama je dvojak. S jedne strane, to je potreba da se obezbedi onaj nivo zaliha lekova koji će biti dovoljan da apoteka u svakom trenu- tku može da zadovolji potrebe svojih paci- jenata. S druge strane, to je potreba da se novčana sredstva koja se angažuju po tom osnovu u što većoj meri racionališu. Prvi cilj predstavlja težnju ka maksimizaciji zaliha. Drugi cilj predstavlja težnju ka minimiza- ciji troškova. Po svojoj prirodi, ova dva ci- lja su često suprotstavljena, što drugim re- čima znači da se upravljanje zalihama svo- di na optimizaciju obima i strukture zaliha uz odgovarajuća budžetska ograničenja, od- nosno da se svodi na rešavanje tzv. „Mini- maks“ problema (minimiziranje troškova i maksimiziranje zaliha). Samo optimalan obim zaliha obezbeđu- je apoteci poslovanje sa najvećim profitom. Ukoliko apoteka poseduje zalihe koje su iz- nad optimuma (predimenzionirane zalihe), to svakako utiče na uvećanje troškova pri- bavljanja i držanja zaliha, a može da uti- če i na stvaranje gubitaka po osnovu ka- la, loma i rastura. Ukoliko pak apoteka po- seduje zalihe koje su ispod optimuma (ne- dovoljne zalihe), to svakako utiče na uve- ćanje rizika od nestašice lekova i najčešće rezultira u eskalaciji troškova nedostatka zaliha, koji su povezani sa gubitkom kupa- ca i prodajom supstitutivnih proizvoda sa manjom zaradom. Iako deluje jednostavno, upravljanje za- lihama je više nego obično manipulisanje zalihama i obuhvata kompleksan sistem mera, aktivnosti i odluka koje se nazivaju politikom upravljanja zalihama. Politi- ka upravljanja zalihama, pored fizičkog ma- nipulisanja zalihama, obuhvata i aktivno- sti kao što su planiranje zaliha, istraživa- nje tržišta nabavke, pregovaranja i ugova- ranje sa dobavljačima, upravljanje transpor- tom, odlučivanje o asortimanu i količini le- kova koji će biti nabavljeni, odlučivanje o intervalima nabavke, odlučivanje o načinu smeštaja i osiguranja zaliha, izrada nomen- klatura i šifarnika zaliha, računovodstveno evidentiranje zaliha, analitičko praćenje za- liha, finansijsko izveštavanje o zalihama, sprovođenje mera kontrole i nadzora nad zalihama itd. Osnovna dva parametra upravljanja za- lihama u apotekama su tražnja i troškovi. Tražnja predstavlja ukupnu količinu odre- đenog leka kojeg su potrošači spremni da kupe u toku određenog vremenskog perio- da, najčešće godinu dana. Tražnja predstav- lja osnovni input prilikom planiranja zaliha lekova. Od karakteristika tražnje zavise i struktura, učestalost i obim nabavke leko- va. Primera radi, ukoliko tražnja za odre- đenim lekom ima sezonski karakter, apo- teka će tome prilagoditi svoju politiku na- bavke. Ukoliko je pak tražnja u porastu, apo- teka će najverovatnije doneti odluku o uve- ćanoj nabavci, kako bi zadovoljila tražnju i ostvarila povoljnu nabavnu cenu lekova. Drugi parametar su troškovi. Troškovi predstavljaju vrednosni izraz trošenja eko- nomskih dobara i dobijaju se tako što se utrošak (količina) pomnoži sa cenom utro- ška (cena). Pored tražnje, za donošenje op- timalnih odluka o zalihama lekova su va- žni i troškovi. Štaviše, upravljanje zaliha- ma u apotekama najčešće je bazirano na optimizaciji troškova, odnosno na izboru onih količina i učestalosti nabavke lekova koji rezultiraju u najnižim troškovima zali- ha. Praktično gledano, upravljanje zaliha- ma u apotekama se odnosi na donošenje dve grupe odluka: • Koju količinu zaliha pribavljati u jed- noj porudžbini (veličina porudžbine, tj. „Q“). Količina nabavljenih lekova direktno utiče na troškove upravljanja zalihama. Nai- me, ukoliko se lekovi nabavljaju u velikim količinama, apoteka će s jedne strane UPRAVLJANJE ZALIHAMA U APOTEKAMA DRUGI DEO: METODE UPRAVLJANJA ZALIHAMA U prethodnom tekstu čitaoci su imali prilike da se upoznaju sa osnovnim pojmovima vezanim za upravljanje zalihama u apote- kama, kao što su pojam zaliha, vrste zaliha i troškovi zaliha. U ovom tekstu, biće ukazano na značaj upravljanja zalihama i bi- će prikazane osnovne metode koje se koriste u upravljanju za- lihama. Sagledavanje ovih metoda omogućava rukovodiocima u apotekama da nabavku lekova vrše u optimalnim količinama i u optimalnim vremenskim intervalima, što svakako doprinosi ostvarivanju boljih poslovnih rezultata. Autor: IGOR LAZAREVIĆ, AVENTIN PARTNERS
  • 2. FARMACEUTSKI MENADŽMENT ostvariti popuste kod dobavljača i imaće relativno niske troškove porudžbine, dok će s druge strane imati relativno visoke tro- škove držanja zaliha. Ukoliko se pak leko- vi nabavljaju u malim količinama, apoteka neće ostvariti popuste kod dobavljača, imaće veće troškove porudžbine, ali će za- to imati relativno niske troškove držanja za- liha. • U kojim intervalima vršiti pribavlja- nje zaliha (vreme porudžbine, tj. „T“). In- terval pribavljanja zaliha predstavlja vre- menski period (učestalost) između dve porudžbine i direktno je determinisan odlu- kom o količini nabavke lekova. Ukoliko apo- teka nabavlja lekove u dužim intervalima (retko), može dospeti u situaciju nedosta- tka zaliha. Ukoliko pak nabavlja lekove u kraćim intervalima (često), može dospeti u situacaiju prekomernih zaliha. U obe vari- jante, apoteka će imati rast troškova za- liha. Optimizacija upravljanja zalihama u apotekama podrazumeva donošenje odlu- ka baziranih na analizi troškova koji nasta- ju prilikom izbora količina i intervala nabav- ke lekova. Uspešno upravljanje zalihama je- ste ono kod kojeg se lekovi nabavljaju u op- timalnim količinama i u optimalnim inter- valima, tj. kod kojeg su troškovi zaliha na optimalnom nivou. METODOLOGIJA UPRAVLJANJA ZALIHAMA Metodologija upravljanja zalihama predstavlja posebnu oblast finansijskog i logističkog menadžmenta koja se sastoji od različitih pravila, principa, metoda i tehni- ka koje se primenjuju u cilju optimalnog upravljanja zalihama. Primenom adekvatne metodologije upravljanja zalihama apote- ka stvara uslove za optimizaciju svog po- slovanja i ostvarivanje što boljih poslovnih rezultata. Kada se govori o metodologiji upravljanja zalihama, najčešće se govori o sistemima i modelima upravljanja zaliha- ma, kao i o modelima finansijsko-računo- vodstvenog tretiranja zaliha. Što se tiče sistema upravljanja zaliha- ma, najčešće se primenjuju kontinuirani i periodični sistemi nabavke lekova. Konti- nuirani sistemi nabavke lekova predstav- ljaju sisteme kod kojih se nabavka lekova vrši u različitim intervalima, u skladu sa po- slovnim potrebama. Kod kontinuiranih si- stema nabavke lekova signalna tačka za na- bavku je trenutak kada zalihe lekova padnu na unapred determinisani nivo. Ta tačka se naziva „tačka naručivanja“ (Reorder Point) i izračunava se u zavisnosti od primenje- ne metodologije. Periodični sistemi na- bavke lekova predstavljaju sisteme kod ko- jih se nabavka lekova vrši u istim vremen- skim intervalima, u skladu sa unapred određenom frekvencijom nabavke, koja može biti nedeljna, mesečna, kvartalna ili godišnja. Za razliku od kontinuiranih siste- ma, kod periodičnih sistema nabavke leko- va signalna tačka za nabavku je unapred određeni datum za nabavku, a kontrolna ta- čka je „planiran nivo zaliha“. Drugim reči- ma, u periodičnom sistemu nabavke, apo- teka će nabavljati lekove u tačno određe- nim intervalima, u količini koja je potrebna da bi se dostigao planirani nivo zaliha. Pred- nost kontinuiranih sistema je u tome što na bolji način doprinose optimizaciji zaliha, a nedostatak je u tome što su složeniji za upo- trebu. S druge strane, prednost periodič- nih sistema nabavke je u tome što su jed- nostavniji za upotrebu, a nedostatak je u tome što po pravilu rezultiraju u višim tro- škovima, kao i u tome što su osetljivi na iz- nenadne promene tražnje. Što se tiče modela upravljanja zaliha- ma, načelno gledano postoje dve grupe mo- dela. Prva grupa obuhvata modele uprav- ljanja zalihama koji se koriste u deter- minističkim situacijama, i odnosi se na modele kod kojih se prati manji broj para- metara, kod kojih je moguće predvideti tr- žišna kretanja i koji su uglavnom statičkog karaktera. Ovi modeli su najjednostavniji i baziraju se na prostoj analizi troškova za- liha (troškovi pribavljanja, troškovi držanja i troškovi nedostatka zaliha). Baš zbog svo- je jednostavnosti, ovi modeli se često pri- menjuju u poslovanju apoteka. Najpozna- tiji model iz ove grupe je model „optimal- ne veličine porudžbine“ (Economic Order Quantity – EOQ), koji će biti detaljnije pri- kazan. Druga grupa obuhvata modele upravljanja zalihama koji se koriste u stohastičkim situacijama, i odnosi se na modele kod kojih se prati veliki broj para- metara, kod kojih nije moguće lako pred- videti tržišna kretanja i koji su uglavnom dinamičkog karaktera. Ovi modeli su veo- ma kompleksni i baziraju se kako na prime- ni savremenih teorija stohastičkog odluči- vanja (teorija igara, Monte-Karlo simula- cija, semantička analiza itd), tako i na au- tomatizaciji donošenja odluka uz pomoć ra- čunara i savremenih softvera. Najpoznati- ji modeli iz ove grupe su modeli „planira- nja materijalnih potreba“ (Material Requi- rement Planning – MRP), model „planira- nja distributivnih resursa“ (Distribution Resource Planning – DRP), model „nabav- ke tačno na vreme“ (Just In Time – JIT) itd, i biće prikazani samo informativno. Na kraju, što se tiče metodologije fi- nansijsko-računovodstvenog tretiranja zaliha, ona obuhvataju skup finansijskih i računovodstvenih procedura, pravila, mo- dela i tehnika koje pomažu rukovodstvu apoteke da zalihe lekova finansijski eviden- tira i prati na što bolji način. Pre svega, reč je o različitim metodama knjigovodstvenog evidentiranja zaliha, koje obuhvataju me- tode kao što su FIFO, LIFO, HIFO, NIFO, me- tod prosečne cene, metod standardnih troškova itd. Pored toga, ove metodologi- je obuhvataju i metode i tehnike procene vrednosti zaliha (Valuation), koje se često 234 | BB-Informator | 33 Empirijska istraživanja potvr- đuju činjenicu da loše uprav- ljanje zalihama utiče na ostva- rivanje lošijih poslovnih rezul- tata. Prema nekim istraživanjima, loše upravljanje zalihama u apotekama može da prouzro- kuje rast troškova u iznosu od 1-10% u odnosu na ukupne pri- hode, odnosno može da rezul- tira u smanjenju dobiti za 10- 30% na godišnjem nivou. Ovo proizilazi iz činjenice da tro- škovi zaliha u apotekama če- sto čine i preko 50% ukupnih troškova.
  • 3. koristi prilikom prodaje apoteke, prodaje zaliha lekova ili prilikom kreditiranja kada se zalihe uzimaju kao kolateral. Zatim, ove metodologije obuhvataju i metode kontro- la zaliha, koje se najčešće odnose na au- tomatizaciju upravljanja zalihama i spro- vođenje redovnih i vanrednih popisa imo- vine. Konačno, ove metodologije obuhva- taju i metode finansijske analize uspešno- sti upravljanja zalihama, kao što su koefi- cijent obrta zaliha, indeks efikasnosti upravljanja zalihama itd. UTVRĐIVANJE OPTIMALNE VELIČINE PORUDžBINE Pod optimalnom veličinom porudžbine podrazumeva se ona količina nabavljenih lekova koja obezbeđuje najniže troškove za- liha za apoteku. Utvrđivanje optimalne veličine porudžbine se najčešće vrši prime- nom metoda „optimalne veličine poru- džbine“ (Economic Order Quantity – EOQ), koji je baziran na sledećim pretpostavka- ma: • Prodaja lekova se može pouzdano predvide- ti, što znači da su količine za nabavku unapred poz- nate; • Prodaja lekova se vr- ši ravnomerno tokom ce- le godine (nema sezon- skih oscilacija), što znači da će prosečne zalihe leko- va iznositi 50% od nabav- ljene količine, tj. Qav=Q/2; • Troškovi nabavke le- kova su konstantni i ne za- vise od veličine same porudžbine; • Troškovi držanja lekova su konstantni po jedinici leka i po jedinici vremena; • Porudžbine se realizuju bez odlaganja, što znači da nema kašnjenja u realizaciji po- rudžbina; i • Iz analize je isključena kvantifikacija troškova nedostatka zaliha (Shortage Costs). Imajući ove pretpostavke u vidu, može se reći da minimizacija ukupnih troškova zaliha u apoteci podrazumeva sagledava- nje troškova držanja zaliha (Carrying Costs) i troškova pribavljanja zaliha (Ordering Costs). Kao što se može videti na ilustra- ciji, troškovi držanja zaliha rastu proporcio- nalno, dok troškovi pribavljanja zaliha opadaju proporcionalno sa povećanjem ni- voa zaliha u apoteci. U onoj tački u kojoj su ova dva troška jednaka, apoteka će ostvariti optimum i imaće minimalne tro- škove zaliha. Matematički gledano, ukup- ni troškovi zaliha lekova se mogu izraziti na način prikazan na slici dole: Utvrđivanje optimalne veličine porudžbi- ne, a samim tim i optimalnog intervala na- bavke, može se prikazati i na primeru na- bavke hipotetičkog leka „Spinacet“, sa sledećim pretpostavkama: • S: Godišnja količina nabavke leka „Spi- nacet“ iznosi 5.000 pakovanja; • S/2: Prosečne zalihe leka „Spinacet“ iznose 50% od nabavljene količine; • C: Nabavna cena za lek „Spinacet“ iz- nosi 130 dinara po pakovanju; • i: Troškovi držanja zaliha leka „Spina- cet“ iznose 20% od prosečnih zaliha; • F: Troškovi porudžbine leka „Spinacet“ iznose 2.000 dinara po jednoj porudžbini; i Utvrđivanje optimalne veličine porudžbi- ne za lek „Spinacet“ se može vršiti na dva načina – intuitivno, preko tabele u nastav- ku, i matematički, preko gore prikazanih jed- načina. Ukoliko se optimalna veličina po- rudžbine vrši intuitivno, tada se formi- ra tabela u kojoj se polazi od hipotetičkog broja godišnjih porudžbina, koji se u ovom primeru kreće od 1 do 36, kao što je pri- kazano u tabeli 1. Iz tabele 1 se može videti sledeće. Uko- liko bi se lek nabavljao dva puta godišnje, veličina porudžbine bi iznosila 2.500 pako- vanja, a ukupni troškovi zaliha bi iznosili 36.500,0 dinara godišnje. Pritom, troško- vi držanja zaliha bi iznosili 32.500,0 dina- ra, a troškovi pribavljanja zaliha bi iznosi- li 4.000,0 dinara, odnosno razlika između njih bi bila 28.500,0 dinara. Ukoliko bi se lek nabavljao 24 puta godišnje, odnosno dva puta mesečno, veličina porudžbine bi izno- sila 208 pakovanja, a ukupni troškovi za- liha bi iznosili 50.708,3 dinara. Pritom, tro- škovi držanja zaliha bi iznosili 2.708,3 di- nara, a troškovi pribavljanja zaliha 48.000,0 dinara, odnosno razlika između njih bi bi- la 45.291,7 dinara. Jasno se može prime- 34 | BB-Informator | 234 FARMACEUTSKI MENADŽMENT Pokazatelj Kada se troškovi držanja zaliha izračunavaju kao % od ukupne nabavne vrednosƟ lekova Kada se troškovi držanja zaliha izračunavaju po pakovanju leka Ukupni troškovi zaliha T S Q F= + Q 2 C i T S Q F= + Q 2 C OpƟmalna veličina porudžbine Qopt = 2 F S C i Qopt = 2 F S C Legenda T – ukupni troškovi zaliha, Qopt – opƟmalna veličina porudžbine S – godišnja prodaja leka u pakovanjima, Q – veličina porudžbine leka u pakovanjima F – fiksni trošak porudžbine, C – nabavna cena leka po pakovanju i – troškovi držanja zaliha, kao % od nabavne cene po pakovanju S/Q – broj godišnjih porudžbina, Q/2 – prosečne zalihe lekova
  • 4. FARMACEUTSKI MENADŽMENT 234 | BB-Informator | 35 titi da bi najniža vrednost ukupnih zaliha od 22.833,3 dinara, odnosno najmanja razli- ka između troškova držanja i troškova pribavljanja zaliha od 1.166,7 dinara, bila u slučaju kada bi se lek nabavljao šest pu- ta godišnje, tj. jednom u dva meseca. Imajući to u vidu, može se reći da bi opti- malni interval nabavke leka „Spinacet“ u ovom slučaju bio na dva meseca i da bi op- timalna veličina porudžbine iznosila 833 pa- kovanja leka. Ukoliko se optimalna veličina poru- džbine vrši upotrebom formule, dobija se rezultat od 877,1, što znači da je opti- malna veličina porudžbine 877 pakovanja leka, što podrazumeva realizaciju 5,7 na- bavki u toku godine (5.000/877). Pri ovoj količini nabavke, ukupni troškovi zaliha su najniži i iznose 22.803,6 dinara. Ove vred- nosti su dobijene na način prikazan dole: Način na koji se utvrđuje optimalna ve- ličina porudžbine u EOQ modelu može se ilustrovati i grafički. Ukoliko posmatramo koordinatni sistem u okviru kojeg imamo osu „vreme“ i osu „nivo zaliha“, možemo pri- metiti da zelena linija predstavlja kretanje zaliha tokom godine. Tačnije, na početku godine, vrši se nabavka u količini od Q, ko- ja ujedno predstavlja i optimalnu veličinu porudžbine. Ravnomernim trošenjem zali- ha lekova protekom vremena, koje je pri- kazano kosom zelenom linijom, dolazi se do tačke u kojoj je potrebno nabaviti novu ko- ličinu lekova. Ta tačka se zove „tačka na- ručivanja“. Nakon nabavke nove količine le- kova, proces prodaje lekova, koji je prika- zan kosom zelenom linijom se ponavlja, sve dok ne prođe godina, odnosno dok se ne OpƟmalna veličina porudžbine: Ukupni troškovi zaliha: Qopt = 2 2.000 5.000 130 0,2 * * * = 877,1 T 5.000 877,1 2.000= + 877,1 2 130 0,2* = 22.803,51 Prosečne zalihe Vreme Nivozaliha Veličina porudžbine Q Q/2 OpƟmalan interval nabavke OpƟmalna veličina porudžbine (EOQ) Tačka naručivanja Ilustracija 2: nivo zaliha u EOQ modelu Tabela 1: utvrđivanje opƟmalne veličine porudžbine za lek „Spinacet“ Broj porudžbina Veličina porudžbine Prosečne zalihe Vrednost prosečnih zaliha Troškovi držanja zaliha Troškovi pribavljanja zaliha Ukupni troškovi zaliha Razlika 1 2 3 = 2 / 2 4 = 3 * 130 5 = 4 * 20% 6 = 1 * 2.000 7 = 5 + 6 8 = 5 - 6 1 5.000,0 2.500,0 325.000,0 65.000,0 2.000,0 67.000,0 63.000,0 2 2.500,0 1.250,0 162.500,0 32.500,0 4.000,0 36.500,0 28.500,0 3 1.666,7 833,3 108.333,3 21.666,7 6.000,0 27.666,7 15.666,7 4 1.250,0 625,0 81.250,0 16.250,0 8.000,0 24.250,0 8.250,0 5 1.000,0 500,0 65.000,0 13.000,0 10.000,0 23.000,0 3.000,0 6 833,3 416,7 54.166,7 10.833,3 12.000,0 22.833,3 -1.166,7 12 416,7 208,3 27.083,3 5.416,7 24.000,0 29.416,7 -18.583,3 18 277,8 138,9 18.055,6 3.611,1 36.000,0 39.611,1 -32.388,9 20 250,0 125,0 16.250,0 3.250,0 40.000,0 43.250,0 -36.750,0 24 208,3 104,2 13.541,7 2.708,3 48.000,0 50.708,3 -45.291,7 36 138,9 69,4 9.027,8 1.805,6 72.000,0 73.805,6 -70.194,4
  • 5. ustanovi nova optimalna veličina porudžbi- ne. Kao što je ranije navedeno, EOQ mo- del predstavlja jedan od najjednostavnijih modela utvrđivanja optimalnih zaliha, ko- ji je baziran na determinističkim, odnosno predvidivim parametrima. Kao takav, ovaj model ima niz nedostataka, među kojima se ističu nemogućnost precizne procene go- dišnje prodaje lekova, odstupanje od pret- postavke ravnomerne prodaje lekova, izo- stavljanje pretpostavke o procesuiranju porudžbine, izostavljanje pretpostav- ke o postojanju rezervnih zaliha itd. Kako bi se ovi ne- dostaci nadomestili, izvrše- na je dopuna modela u pogledu: (1) uključivanja vremena procesuiranja po- rudžbine u analizu, i (2) uključivanja pretpostavke o postojanju rezervnih zaliha. Što se tiče uključiva- nja vremena procesuira- nja porudžbine u analizu, važno je imati u vidu činje- nicu da je za realizaciju po- rudžbine potrebno odre- đeno vreme. Zbog toga, apoteka ne sme da dozvo- li da se sve zalihe određe- nog leka potroše, pa da tek onda ispostavi porudžbinu dobavljaču, već porudžbinu treba da ispo- stavi u određenoj tački pre potrošnje za- liha. To znači da se u ovoj modifikovanoj verziji modela tačka porudžbine pomera ule- vo, tj. vremenski unazad, tačno za onaj broj dana koliko je potrebno da porudžbina bu- de realizovana. Što se tiče uključivanja pretpo- stavke o postojanju rezervnih zaliha, važno je imati u vidu da apoteka uvek mo- ra da poseduje određeni rezervni nivo za- liha svakog leka, naročito onih koji su od velike važno- sti za očuvanje zdravlja pa- cijenata. Ove rezervne zali- he se koriste kao zaštita u slučaju da dođe do poveća- ne prodaje ili u slučaju ka- šnjenja porudžbina. Što je ve- ća verovatnoća nedostatka zaliha određenih lekova, ni- vo rezervnih zaliha je potre- bno uvećavati. S jedne stra- ne, to uvećava troškove za- liha, dok s druge strane to obezbeđuje kontinuiranu snabdevenost tržišta lekovi- ma i smanjuje mogućnost nastanka troškova nedosta- tka zaliha. I pored ovih unapređenja, koja su propraćena i odgova- rajućim matematičkim jed- načinama, model „optimalne veličine poru- džbine“ (EOQ model) ima ograničenu upo- trebu u praksi. Razvojem savremenih infor- macionih tehnologija (npr. softveri, auto- matizacija), kao i razvojem savremenih me- nadžment pristupa (npr. japanski pristup menadžmentu), upravljanje zalihama u apotekama je u sve većoj meri bazirano na naprednim metodologijama i pristupima, o čemu će biti reči u nastavku teksta u sle- dećem broju časopisa. I 36 | BB-Informator | 234 FARMACEUTSKI MENADŽMENT Prosečne zalihe Vreme Nivozaliha Veličina porudžbine Q Q/2 Tačka naručivanja Vreme procesuiranja porudžbine OpƟmalna veličina porudžbine (EOQ) Ilustracija 3: nivo zaliha u EOQ modelu, sa uključenim vremenom procesuiranja porudžbine Prosečne zalihe Vreme Nivozaliha Veličina porudžbine Q Q/2 OpƟmalna veličina porudžbine (EOQ) Tačka naručivanja Vreme procesuiranja porudžbine Rezervne zalihe Ilustracija 4: nivo zaliha u EOQ modelu, sa uključenim vremenom procesuiranja porudžbine i rezervnim zalihama