1. ISO STANDARDI
Priroda ISO standarda je takva da ti stan-
dardi uređuju specifične aspekte poslova-
nja, a ne integralno poslovanje. U tom smi-
slu, ne postoje univerzalni ISO standardi
koji bi na integralan način uredili delatnost
farmacije i zdravstva. U farmaceutskoj in-
dustriji, najveću primenu imaju sledeće se-
rije ISO standarda:
• Serije opštih standarda upravljanja,
koji obuhvataju standarde za upravljanje
kvalitetom (ISO 9000), zaštitom životne sre-
dine (ISO 14000), društvenom odgovorno-
šću (ISO 26000) i rizikom (ISO 31000)
• Serije farmaceutskih i zdravstvenih
standarda, koji obuhvataju standarde za
laboratorije (ISO 17025), čiste sobe (ISO
14644 i 14698), pakovanje (ISO 15378),
medicinska sredstva (ISO 13485), proteti-
ku i ortotiku (TC 168), hirurgiju (TC 170), in-
travaskularno lečenje (TC 84), transfuziju,
infuziju, injekcije i procesuiranje krvi (TC
76) i za zdravstvenu informatiku (TC 215)
• Serije ostalih standarda, koji obuv-
hataju standarde za informacione tehno-
logije (1-JTC), tehničke proizvode (TC 10),
mašine (TC 39), inteligentne sistem tran-
sporta (TC 204), upravljanje dokumentaci-
jom (TC 171) i ostali standardi.
Serija ISO 9000 – sistem upravljanja kva-
litetom (QMS)
ISO 9000 serija predstavlja osnovni ISO
standard koji se odnosi na sistem upravlja-
nja kvalitetom (QMS) i koji ima za cilj da po-
mogne organizacijama da na što bolji na-
čin zadovolje potrebe svojih kupaca i osta-
lih zainteresovanih strana. ISO 9000 seri-
ja sublimira menadžment filozofiju i bazi-
rana je na osam fundamentalnih principa
upravljanja: (1) fokus na potrošača, (2) li-
derstvo, (3) uključivanje zaposlenih, (4) pro-
cesni pristup, (5) sistemski pristup, (6) kon-
tinuirano unapređenje, (7) odlučivanje na
bazi činjenica i (8) razvoj odnosa sa dobav-
ljačima.
ISO 9000 serija obuhvata sledeće stan-
darde: ISO 9000:2005 (osnovni koncepti i
jezik), ISO 9001:2008 (zahtevi za uvođenje
QMS-a), ISO 9004:2009 (poboljšanje efika-
snosti i efektivnosti) i ISO 19011 (smernice
za sprovođenje revizije QMS-a).
Uvođenje ISO 9000 standarda se vrši kroz
dve faze: (1) faza razvoja i primene QMS-
a, u kojoj se organizacija upoznaje sa ISO
9000 standardom, vrši izradu dokumenta-
cije, implementira QMS i sprovodi internu
proveru, i (2) faza ocenjivanja i sertifikaci-
FARMACEUTSKA STANDARDIZACIJA
50 | BB-Informator | 209
Primena standarda više nije stvar prestiža, nego stvar
opstanka farmaceutskih kompanija. Međunarodna
regulativa se u sve većoj meri pomera ka
harmonizaciji uslova za obavljanje farmaceutske
delatnosti, a u tom procesu standardizacija igra
veoma važnu ulogu. U nastavku teksta biće prikazani
ključni standardi koji se primenjuju u farmaceutskoj
industriji – ISO, GxP i ICH standardi.
Piše:
Igor Lazarević,
founding partner Aventin Partners;
e-mail: igor.lazarevic@aventinpartners.com
Standardizacija u
farmaceutskoj industriji
II DEO – PRIMENA STANDARDA U FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI

2. je primenjenog QMS-a od strane akredito-
vanog sertifikacionog tela.
Primenom standarda ISO 9000 organi-
zacija unapređuje efikasnost, bolje ostva-
ruje potrebe kupaca, povećava zadovolj-
stvo kupaca, stiče poverenje kod svih
partnera i ostvaruje niz drugih prednosti.
Serija ISO 14000 – sistem upravljanja
zaštitom životne sredine
ISO 14000 serija predstavlja jedan od naj-
češće korišćenih ISO standarda i odnosi se
na različite aspekte upravljanja zaštitom
životne sredine. Sistem upravljanja zašti-
tom životne sredine ISO 14000 je upravlja-
čki alat koji omogućava organizacijama bi-
lo koje veličine da: (1) identifikuje i kon-
troliše svoj uticaj na životnu sredinu, (2) po-
boljša svoj odnos prema životnoj sredini i
(3) uspostavi takav sistem adekvatnog
upravljanja zaštitom životne sredine.
ISO 14000 serija obuhvata sledeće stan-
darde: ISO 14001:2004 (zahtevi za uvođe-
nje sistema upravljanja zaštitom ŽS), ISO
14011:2004 (revizija sistema upravljanja za-
štitom ŽS) i ostale standarde, koji obuhva-
taju specifične aspekte.
Primenom standarda ISO 14000 organi-
zacija smanjuje negativne učinke i rizike
za životnu sredinu, smanjuje troškove
upravljanja otpadom, smanjuje potrošnju
energije i materijala, povećava sposobnost
efikasne intervencije, stvara poverenje
kod klijenata i u opštoj javnost i ostvaru-
je niz drugih prednosti.
Ostali ISO standardi koji se najčešće
primenjuju u farmaciji
Pored najzastupljenijih serija standarda
ISO 9000 i ISO 14000, u farmaceutskoj in-
dustriji se primenjuju i drugi opšti i speci-
fični standardi, među kojima su najvažni-
ji:
• Serija ISO 26000 – sistem upravlja-
nja korporativnom društvenom odgo-
vornošću (Corporate Social Responsibili-
ty – CSR). Ovo je međunarodni standard
koji daje uputstva i smernice u vezi sa dru-
štvenom odgovornošću. Baziran je na tri
grupe principa: (1) opšti principi, (2) suštin-
ski principi, koji sadrže sedam ključnih
aspekata društvene odgovornosti: uprav-
ljanje organizacijom, ljudska prava, radna
praksa, životna sredina, fer poslovna pra-
ksa, pitanja koja se tiču potrošača i uklju-
čivanje u zajednicu i njen razvoj i (3) ope-
rativni principi: odgovornost, ograniče-
nost, integrisanost, materijalnost, multi-
stejkholderski pristup, javnost i pristup pre-
ko životnog ciklusa. ISO 26000 sadrži
smernice, ali ne i zahteve, te stoga nije
predmet sertifikacije.
• Serija ISO 27000 – sistem upravlja-
nja bezbednošću informacija (Informa-
tion Security – IS). Ovo je međunarodni
standard koji se odnosi na zaštitu i bezbed-
nost informacija. Cilj ovog standarda je
obezbeđenje poverljivosti, integriteta i
dostupnosti informacija kroz postavljanje
adekvatnih mehanizama zaštite. Ova se-
rija obuhvata nekoliko standarda, od ko-
jih je najvažniji ISO 27001:2005. Smatra se
da će ovaj standard sve više dobijati na zna-
čaju, a posebnu važnost ima za farmaceut-
sku industriju, imajući u vidu poverljivost
dokumentacije u oblasti razvoja lekova.
• Serija OHSAS 18000 – sistem uprav-
ljanja zaštitom zdravlja i bezbedno-
šću na radu (Occupational Health and Sa-
fety Assessment Series – OHSAS). Ovaj
standard je nastao usled potrebe za osigu-
ranjem bezbednosti u radnoj sredini. Po-
maže organizaciji u upravljanju rizicima
koji imaju uticaj na zdravlje i bezbednost
na radu. Ova serija obuhvata nekoliko stan-
darda, od kojih je najvažniji OHSAS
18001:2007.
Serija ISO 17000 – sistem upravljanja
kvalitetom (QMS) u laboratorijama. Ova
serija obuhvata veći broj standarda uprav-
ljanja kvalitetom u laboratorijama, od ko-
jih je najvažniji ISO 17025:2006, koji obuh-
vata zahteve za kompetentnost laboratori-
ja za ispitivanje i laboratorija za etalonira-
nje. Predmet je sertifikacije. Uz pomoć
ovog standarda vrši se akreditacija, tj.
ocena usaglašenosti laboratorija. Zahtevi
ovog standarda su podeljeni u dve grupe:
(1) prva grupa zahteva se odnosi na QMS
i ti zahtevi su skoro identični sa zahtevima
ISO 9001, (2) druga grupa zahteva obuhva-
ta tehničke zahteve kao što su metode
etaloniranja i ispitivanja, oprema, uslovi
radne sredine, načini izveštavanja itd.
Serija ISO 13485 – sistem upravljanja
kvalitetom (QMS) u proizvodnji medi-
cinskih sredstava. Ovaj standard defini-
še osnovne zahteve za uvođenje QMS-a u
proizvodnji medicinskih sredstava i po svo-
joj prirodi se zasniva na standardu ISO
9001. Praktično, ISO 13495:2003 obuhva-
ta: (1) osnovne zahteve koji su sadržani u
standardu ISO 9001, plus (2) dodatne
zahteve, koji su specifični za proizvodnju
medicinskih sredstava, kao što su način
upravljanja rizikom, upravljanje zado-
voljstvom kupaca, inspekcija i validacija,
kontinuirano poboljšanje itd.
GXP SMERNICE
Pojam. GxP predstavljaju seriju standar-
da i smernica koji obezbeđuju uspostavlja-
nje sistema upravljanja kvalitetom u raz-
ličitim industrijama. Osnovna svrha GxP
standarda je uspostavljanje sistema koji će
obezbediti da proizvođači proizvode proiz-
vode koji su bezbedni za upotrebu i koji slu-
že svojoj osnovnoj nameni. GxP je akronim
koji označava pojam dobre prakse (Good
x Practice), kod kojeg je specifična oblast
regulacije definisana srednjim slovom.
Često se koristi i akronim cGxP (Current
Good x Practice), koji označava GxP stan-
darde koji su trenutno na snazi.
Primena. GxP standardi se primenjuju
u visoko-regulisanim industrijama, a naj-
češća primena je u farmaceutskoj, pre-
hrambenoj, kozmetičkoj i industriji medi-
cinskih sredstava. GxP standardi, zajedno
sa ISO standardima, predstavljaju okosni-
cu upravljanja kvalitetom u farmaceutskoj
industriji.
Principi. U osnovi GxP standarda leže
dva osnovna principa: (1) razumljivost, ko-
ja se odnosi na princip dokumentacionog
praćenja razvoja proizvoda od inovacije do
proizvodnje i prodaje, i (2) pouzdanost, ko-
ja se odnosi na princip utvrđivanja konkret-
nog doprinosa pojedinih organizacionih
jedinica i procesa u razvoju proizvoda.
Dokumentovanje i sertifikacija. Klju-
čna stvar u primeni GxP standarda je do-
kumentovanje. GxP standardi obavezuju
proizvođače da dokumentuju sve svoje ak-
tivnosti, procese i tokove. Tako primenje-
ni i dokumentovani procesi u predmet ser-
209 | BB-Informator | 51
FARMACEUTSKA STANDARDIZACIJA

3. tifikacije, koja predstavlja proces kojim se
utvrđuje da li je proizvođač ispunio sve po-
trebne zahteve iz GxP smernica i da li je sve
to dokumentovao. GxP sertifikaciju vrše
sertifikaciona tela, koja mogu biti: (1) na-
dležne državne institucije ili (2) nezavisna
sertifikaciona tela. Imajući u vidu da su
GxP proizašli iz državne regulative, serti-
fikaciju najčešće vrše državne institucije,
tj. u slučaju farmacije nacionalne agenci-
je za lekove i ministarstva zdravlja.
Vrste GxP standarda. Svi GxP standar-
di se načelno mogu svrstati u četiri kate-
gorije, prikazane u tabeli.
Smernice Dobre proizvođačke prakse
(Good Manufacturing Practice – GMP)
Pojam. GMP smernice predstaljaju set
principa i procedura koji pomažu farma-
ceutskim kompanijama da proizvedu proiz-
vode očekivanog nivoa kvaliteta. Gledano
kroz prizmu upravljanja kvalitetom, GMP
smernice su deo obezbeđenja kvaliteta i nji-
hova primena obezbeđuje proizvodnju
kvalitetnih, bezbednih i efikasnih lekova
i drugih proizvoda. Svaka zemlja razvija
GMP smernice u skladu sa ustanovljenim
međunarodnim GMP standardima (u Srbi-
ji, to su evropske direktive 2003/94/ES i
91/412/EES). Izradu GMP smernica vrše dr-
žavna regulatorna tela u oblasti zdrav-
stva (ministarstva zdravlja i agencije za le-
kove), koja ujedno i vrše GMP inspekciju.
GMP principi. Primena GMP smernica
je bazirana na sledećih 10 principa: (1) iz-
gradnju objekata i instalaciju opreme vr-
šiti na propisan način, (2) pridržavati se pi-
sanih procedura i instrukcija, (3) dokumen-
tovati poslovanje, (4) validirati poslovanje,
(5) vršiti nadgledanje objekata i opreme,
(6) razvijati operativne procedure i unapre-
đivati instrukcije, (7) razvijati poslovne
kompetencije, (8) zaštititi se od kontami-
nacije, (9) vršiti kontrolu komponenata i
procesa i (10) sprovoditi periodičnu prove-
ru.
Obuhvat i sadržaj. GMP smernice se ba-
ziraju na principu integralne primene.
Važeće GMP smernice se sastoje iz dva de-
la:
1. Prvi deo, koji obuhvata osnovne zah-
teve za proizvodnju lekova, kako u pogle-
du funkcionalnih oblasti, tako i u pogle-
du vrste proizvoda.
— Funkcionalne oblasti: upravljanje
kvalitetom, osoblje, prostorije i oprema, do-
kumentacija, proizvodnja, kontrola kvali-
teta, ugovorna proizvodnja i kontrola kva-
liteta, reklamacije i povlačenje proizvoda
iz prometa i interne provere
— Vrste proizvoda: sterilni lekovi, bio-
loški lekovi, radiofarmaceutski lekovi,
veterinarski ne-imunološki lekovi, veteri-
narski imunološki lekovi, medicinski ga-
sovi, biljni lekovi, materijali za pakovanje,
tečne forme, kreme i masti, preparati za in-
halaciju, upotreba jonizujućeg zračenja,
lekovi za klinička ispitivanja, lekovi dobi-
jeni iz krvi i krvne plazme, kvalifikacija i
validacija, odobrenje za puštanje serije le-
ka u promet, parametarsko puštanje seri-
je leka u promet i uzorci.
2. Drugi deo, koji obuhvata osnovne zah-
teve za proizvodnju aktivnih supstanci, či-
ja struktura i sadržina je komplementar-
na zahtevima za proizvodnju lekova.
Primenom GMP smernica, farmaceutske
kompanije optimizuju svoje poslovne pro-
cese, bolje upravljaju dokumentacijom, vr-
še uštede u vremenu i troškovima, unapre-
đuju svoju reputaciju kod svih partnera i
ostvaruju niz drugih prednosti.
Smernice Dobre kliničke prakse
(Good Clinical Practice – GCP)
Pojam. GCP smernice predstavljaju među-
narodni etički i naučni standard koji de-
finiše principe sprovođenja kliničkih ispi-
FARMACEUTSKA STANDARDIZACIJA
52 | BB-Informator | 208
Tabela 1: vrste GxP standarda
DOBRE MENADŽMENT I LOGISTIČKE PRAKSE DOBRE POLJOPRIVREDNE PRAKSE
Dobra poslovna praksa (Good Business Practice - GBP ) Dobra poljoprivredna praksa (Good Agricultural Practice - GAP )
Dobra menadžment praksa (Good Managagement Practice - GMP ) Dobra žetelačka praksa (Good Agriculture and Collection Practice - GACP )
Dobra praksa vođenja (Good Guidance Practice - GGP ) Dobra vodoprivredna i ribolovačka praksa (Good Aquaculture and Fishery Practice - GA
Dobra praksa blagostanja (Good Wellbeing Practice - GWP ) Dobra hortikulturna praksa (Good Horticultural Practice - GHP )
Dobra finansijska praksa (Good Financial Practice - GFP ) Dobra vinogradarska praksa (Good Viticultural Practice - GVP )
Dobra revizorska praksa (Good Auditing Practice - GAP ) DOBRE FARMACEUTSKE I MEDICINSKE PRAKSE
Dobra uslužna praksa (Good Service Practice - GSrP ) Dobra proizvođačka praksa (Good Manufacturing Practice - GMP )
Dobra istraživačka praksa (Good Research Practice - GRP ) Dobra klinička praksa (Good Clinical Practice - GCP )
Dobra praksa bezbednosti (Good Safety Practice - GSfP ) Dobra laboratorijska praksa (Good Laboratory Practice - GLP )
Dobra skladišna praksa (Good Storage Practice - GStP ) Dobra distributivna praksa (Good Distribution Practice - GDP )
Dobra praksa regrutovanja (Good Recruitment Practice - GRP ) Dobra regulatorna praksa (Good Regulatory Practice - GRP )
Dobra praksa izrade politika (Good Policies Practice - GPPs ) Dobra dokumentaciona praksa (Good Documentation Practice - GDP )
Dobra praksa izrade logoa (Good Logo Practice - GLgP ) Dobra praksa farmakovigilance (Good Pharmacovigilance Practice - GPvP )
Dobra higijenska praksa (Good Hygiene Practice - GHP ) Dobra praksa upravljanja kliničkim podacima (Good Clinical Data Management Practic
DOBRE INŽENJERSKE PRAKSE Dobra praksa kliničkih laboratorija (Good Clinical Laboratory Practice - GCLP )
Dobra praksa informacionih tehnologija (Good Information Technology Practice - GITP ) Dobra mikrobiološka praksa (Good Microbiological Practice - GMiP )
Dobra praksa informacionih sistema (Good Informational Systems Practice - GISP ) Dobra praksa rada sa tkivima (Good Tissue Practice - GTP )
Dobra inženjerska praksa (Good Engineering Practice - GIP ) Dobra bolnička praksa (Good Hospital Practice - GHP )
Dobra građevinska praksa (Good Civil Engineering Practice - GCIP ) Dobra apotekarska praksa (Good Pharmacy Practice - GPP )
Dobra saobraćajna praksa (Good Road Traffic Engineering Practice - GREP )

4. tivanjima na ljudima. Poštovanje ovih
standarda obezbeđuje uverenje opšte i
stručne javnosti da su klinička ispitivanja
sprovedena u skladu sa principima proi-
steklim iz Helsinške deklaracije i da su po-
daci dobijeni u kliničkim ispitivanjima ve-
rodostojni.
GCP principi. Celokupan sistem stan-
dardizacije kliničkih ispitivanja baziran je
na 13 principa, koje je definisala ich: (1)
princip etičke odgovornosti, (2) princip pro-
cene rizika (cost/benefit princip), (3) prin-
cip prioriteta interesa ispitanika, (4) prin-
cip dostupnosti podataka o leku; (5) prin-
cip vođenja protokola, (6) princip odobre-
nja od strane etičkog odbora, (7) princip
profesionalne odgovornosti istraživača, (8)
princip kvalifikovanosti istraživača, (9)
princip dobrovoljnog pristanka ispitanika,
(10) princip evidentiranja podataka o kli-
ničkom ispitivanju, (11) princip poverljivo-
sti i zaštite podataka ispitanika, (12) prin-
cip rada sa lekovima u skladu sa gmp smer-
nicama i (13) princip utvrđivanja procedu-
ra obezbeđenja kvaliteta.
Učesnici i dokumentacija. GCP smer-
nice jasno određuju uloge i odgovornosti
svih učesnika, kao i sva dokumenta koja
prate klinička ispitivanja. Prema GCP
smernicama, učesnici kliničkih ispitivanja
su sledeći: (1) inicijator, tj. predlagač, (2)
sponzor, (3) ugovorna istraživačka organi-
zacija, (4) istraživač, (5) ispitanik, (6) eti-
čki odbori i ostali učesnici, a dokumenta-
cija koja se koristi u kliničkim ispitivanji-
ma obuhvata dokumentaciju pre, tokom i
posle kliničkih ispitivanja, od kojih su naj-
važniji: (a) protokol kliničkog ispitiva-
nja, (b) brošura za istraživača, (c) prista-
nak ispitanika, (d) test-liste i (e) razna dru-
ga dokumenta, kao što su odobrenja eti-
čkog odbora, ugovori, izveštaji itd.
Smernice Dobre laboratorijske pra-
kse (Good Laboratory Practice – GLP)
Pojam. GLP smernice predstavljaju set
principa i uputstava koja se uspostavlja si-
stem kvaliteta u radu istraživačkih labora-
torija. GLP smernice se primenjuju isklju-
čivo u radu ne-kliničkih laboratorija, tj. la-
boratorija u kojima se ne vrše klinička ispi-
tivanja. Rad laboratorija u kojima se vrše
klinička ispitivanja regulisan je smernica-
ma Dobre prakse kliničkih laboratorija
(GCLP).
GLP zahtevi. GLP smernice definišu zah-
teve koje je potrebno ispuniti kako bi labo-
ratorija dobila akreditaciju, a ti zahtevi se
tiču sledećih oblasti: (1) organizacija i
zaposleni, (2) sistem obezbeđenja kvalite-
ta, (3) prostorije, (4) uređaji, materijali i rea-
gensi, (5) sistemi za ispitivanje, (6) supstan-
ce koje se ispituju i referentne supstance,
(7) standardne operativne procedure, (8)
ispitivanje, (9) izveštavanje o rezultatima
ispitivanja i (10) arhiviranje i čuvanje iz-
veštaja i materijala. Takođe, GLP smerni-
ce sadrže i uputstva o postupku kontrole
usaglašenosti sa gore pomenutim zahte-
vima, kao i uputstvo za vršenje GLP inspek-
cije.
Zbog svojih nedostataka u pogledu po-
verljivosti podataka (GLP često narušava-
ju poverljivost) i tretmanu toksikoloških
ispitivanja od strane akademskih i neza-
visnih istraživača (GLP nisu dovoljno fle-
ksibilne za ovu primenu), regulatorna te-
la često daju veći značaj standardima ISO
17025, OECD smernicama za laboratorije ili
GMP/GCP smernicama.
Smernice Dobre distributivne prakse
(Good Distribution Practice – GDP)
Pojam. GDP smernice predstavljaju među-
narodni standard kojim se reguliše distri-
bucija medicinskih proizvoda koji se ko-
riste u humanoj medicini. Tačnije, GDP
smernice regulišu distribuciju lekova od
mesta proizvodnje, preko raznih central-
nih tačaka zadržavanja, sve do mesta
upotrebe, tj. do krajnjih korisnika, a odno-
se se na rad veledrogerija i skladišta. GDP
smernice su kompatibilne sa Smernicama
dobre skladišne prakse (GSP), pa se često
koristi termin smernice Dobre distributiv-
ne i skladišne prakse (GDSP).
GDP principi. Osnovna dva principa ko-
je definišu GDP smernice su sledeća: (1)
kvalitet proizvedenog leka mora da osta-
ne isti u distributivnom lancu i (2) pošto-
vanje GMP smernica predstavlja neop-
hodan uslov primene GLP smernica. To
praktično znači da veledrogerije (i skladiš-
ta) moraju da obezbede sledeće: (a) da se
distribuiraju samo lekovi koji imaju doz-
volu, (b) da su uslovi skladištenja lekova
sve vreme pod nadzorom, (c) da ne posto-
ji mogućnost kontaminacije lekova, (d) da
se lekovima pravilno rukuje u skladištu i
(e) da se svi lekovi čuvaju na propisanom
i bezbednom mestu.
Ostale GxP smernice
Smernice Dobre regulatorne prakse
(Good Regulatory Practice – GRP) i smer-
nice Dobre prakse pregledanja (Good Re-
view Practice – GRP). Zbog svoje sličnosti,
ove smernice se često označavaju i sa
GRRP smernicama. GRRP smernice defini-
šu standarde u radu agencija za lekove i
drugih regulatornih tela u pogledu postu-
panja sa klijentima i podnetom doku-
mentacijom za lekove. Osnovni principi
GRRP smernica su sledeći: (1) stručnjaci
koji vrše evaluaciju moraju biti kompeten-
tni, (2) dosijei moraju biti podneti u stan-
dardnoj formi i (3) dosijei moraju biti pri-
premljeni u skladu sa važećim ICH i ISO
standardima.
Smernice Dobre prakse farmakovigi-
lance (Good Pharmacovigilance Practice –
GVP). Ove smernice predstavljaju set mera
kojima se reguliše aktivnost postmarketin-
škog praćenja lekova u formi farmakovigi-
lance. Evropske GVP smernice čini sledećih
16 modula, a pokrivene su sve oblasti far-
makovigilance: (1) organizacija sistema
farmakovigilance – sistem, komunikacija,
organizacija itd, (2) upravljanje dokumen-
tacijomufarmakovigilanci–Masterplanitd,
(3) upravljanje poslovima farmakovigilan-
ce – inspekcija, upravljanje rizikom, uprav-
ljanejneželjenimreakcijama,periodičnoiz-
veštavanje, upravljanje signalima itd. i (4)
upravljanje ostalim elementima farmako-
vigilance – revizija, obuka itd.
Smernice Dobre apotekarske prakse
(Good Pharmacy Practice – GPP). Ove
smernice predstavljaju standard uz pomoć
kojeg se apoteke obavezuju da će pružiti
adekvatnu i standardnu uslugu svakom pa-
cijentu. GPP smernice se odnose na izgled
i opremljenost apoteka, stručnost zaposle-
nih, procedure rada, procedure rada sa re-
ceptima, procedure prilikom pojave zlou-
potreba itd.
209 | BB-Informator | 53
FARMACEUTSKA STANDARDIZACIJA

5. ICH SMERNICE
Međunarodna konferencija za harmo-
nizaciju (The International Conference on
Harmonisation of Technical Requirements
for Registration of Pharmaceuticals for Hu-
man Use – ICH) predstavlja vodeću orga-
nizaciju koja radi na usaglašavanju farma-
ceutske regulative, tj. njenih naučnih i teh-
ničkih aspekata na nivou Evrope, Ameri-
ke i Japana. Jedno od najvećih dostignu-
ća ICH predstavljaju i ICH smernice, koje
na jednom mestu objedinjuju sve relevan-
tne smernice u tri ključne oblasti regula-
tive lekova – kvalitet, bezbednost i efikas-
nost. ICH smernice se grupišu u četiri ka-
tegorije:
• Smernice kvaliteta (Quality Guideli-
nes), koje obuhvataju smernice u oblasti
stabilnosti, analitike, farmakopeje, GMP-
a, upravljanja rizikom, QMS-a itd
• Smernice efikasnosti (Efficacy Gui-
delines), koje obuhvataju smernice u obla-
sti toksikologije, farmakoloških studija,
imunoloških studija, farmakokinetike itd.
• Smernice bezbednosti (Safety Guide-
lines), koje obuhvataju smernice u oblasti
kliničkih ispitivanja, terapeutskih katego-
rija, kliničkih praksi itd.
• Multidisciplinarne smernice (Multi-
disciplinary Guidelines), koje obuhvataju
smernice u specifičnim oblastima kao što
su elektronski standardi, nekliničke stu-
dije, CTD, MedDRA, terminologija i rečni-
ci, genska terapija itd.
Detaljniji sadržaj ICH smernica prikazan
je u tabeli 2.
OSTALI STANDARDI
Pored pomenutih standarda, u farma-
ceutskoj industriji postoji i veći broj osta-
lih standarda, koji ponekad predstavljaju
kritični faktor uspeha uspeha na tržištu.
Farmakopeja. Farmakopeja predstav-
lja knjigu, tj. spisak uputstava koja defini-
šu načine i postupke pripreme sastojaka
za lekove. Farmakopeja sadrži sve informa-
cije o fizičkim, hemijskim i farmakološkim
karakteristikama supstanci, kao i opšte i
posebne metode čijom primenom se obez-
beđuje kvalitet leka. Farmakopeje publi-
kuju nacionalna regulatorna tela ili farma-
ceutska udruženja, a postoje nacionalne
i internacionalne farmakopeje.
CE znak. CE znak predstavlja standard
koji dokazuje da su proizvodi koji su pred-
met CE označavanja usaglašeni sa zahte-
vima EU. CE znak je neophodan uslov za
prodaju ovih proizvoda u EU. Jedan od
proizvoda koji su predmet CE označavanja
su i medicinska sredstva. CE znak se sti-
če od strane Notifikacionog tela (Notified
Body), koja su ovlašćena od strane zema-
lja članica EU da sprovode testove i dode-
ljuju CE znak. Da bi određeno medicinsko
sredstvo dobilo CE znak ono između osta-
log mora da poseduje i Sertifikat o usagla-
šenosti (Certificate of Conformity – CoC),
koji izdaje notifikaciono telo na bazi teh-
ničkog fajla koji podnosi proizvođač.
54 | BB-Informator | 209
FARMACEUTSKA STANDARDIZACIJA
SMERNICE KVALITETA SMERNICE BEZBEDNOSTI
Stabilnost Studije kancerogenosti
Analitička validacija Studije genotoksikologije
Nečistoće Toksikokinetika i farmakokinetika
Farmakopeje Testiranje toksičnosti
Kvalitet biotehnoloških proizvoda Reproduktivna toksikologija
Specifikacije Biotehnološki proizvodi
GMP Farmakološke studije
Farmaceutski razvoj Imunotoksikološke studije
Upravljanje rizikom Neklinička evaluacija lekova protiv raka
Farmaceutski sistem kvaliteta Evaluacija fotosigurnosti
Razvoj i proizvodnja supstanci Unakrsne teme
Unakrsne teme
SMERNICE EFIKASNOSTI MULTIDISCIPLINARNE SMERNICE
Klinička bezbednost MedDRA terminologija
Izveštaji u kliničkim studijama Elektronski standardi
Dose-response studije Nekliničke studije bezbednosti
Etnički faktori CTD
GCP Elementi i standardi za podatke u rečnicima za lekove
Klinička ispitivanja Genska terapija
Klinička evaluacija po terapeutskim kategorijama Genotoksičke nečistoće
Klinička evaluacija eCTD
Farmakogenomika
Unakrsne teme
Tabela 2: ICH smernice