• То једеоба телесних ћелија, у којој се
на крају добијају 2 ћерке ћелије са
истим бројем хромозома као и матична
ћелија 2н=46.
• Митозом –организам расте,обнавља
мртве и оштећене ћелије и преноси
генетички материјал.
4.
• Ћелије којесе непрестано деле су
епителне.
• Ћелије које се деле једном годишње су
хепатоците.
• Ћелије које се не деле су нервне.
6.
ИНТЕРФАЗА- најдужи периоду животу
ћелије
Постоје три фазе овог периода:
Г1 период - пресинтетски период (енгл.
Геп-прекид): растење ћелије, сваки
хромозом чини један молекул ДНК, траје
код еукариота око 8 сати
С период - синтетески период: репликација
ДНК, траје код еукариота око 8 сати
Г2 период - постсинтетски период:
хромозоме чине два истоветна молекула
ДНК, ћелија се припрема за ћелијску деобу,
траје око 4 сата код еукариота
10.
ЋЕЛИЈСКЕ ДЕОБЕ
Једно од основних својстава сваке ћелије је
способност деобе при чему се формирају две кћери
ћелије са истим одликама као и мајка ћелија
11.
Прокариотске ћелије седеле
фисионом деобом:
кружни молекул ДНК се удваја и том
приликом је обично повезан са
ћелијском мембраном, удвојени
молекули се раздвајају, ћелија расте и
када удвостручи величину ћелијски зид
и мембрана се угибају на средишњем
делу ћелије и на тај начин се одвајају
две ћелије.
14.
Митоза је континуиранипроцес који
обухвата кариокинезу-расподелу
наследног материјала, цитокинеза-
подела цитоплазме
Кариокинеза обухвата след
континуираних догађаја, фаза:
профаза, метафаза, анафаза и
телофаза
15.
Фазе у митозису:
1. Профаза
2. Метафаза
3. Анафаза
4. Телофаза
• Интерфаза је пауза између 2 ћелијске
деобе.Тада се ћелија не дели,она се
само припрема за деобу,расте и у њој
се одвијају метаболички
процеси,репликација ДНК...
ПРОФАЗА
Хромозоми се кондензују,постају
краћи, дебљи
На њему се уочавају сестринске
хроматиде најближе повезане
центромером-митотски хромозоми
Број хромoзома је карактеристичан за
врсту (од 6-50)и представља кариотип
(миш-40, винске мушице 8, човек-46)
Кариотип соматских ћелија је
диплоидан-2н
МЕТАФАЗА
Сви хромозоми суповезани са
влакнима деобног вретена (кинетохор
једнe хроматиде је повезан са
микротубулама које полазе са једног
пола деобнoг вретена) и постављени у
средишту деобног вретена
Дeобна екваторска равaн -рaвaн у
којој су смештена примарна сужења
АНАФАЗА
Хроматиде хромозома сераздвајају и
иду ка оном полу деобног вретена ка
коме су окренуте
Померање хроматиде прати скраћивање
микротубула повезаних за њен кинетохор
Мења се облик деобног вретена-издужује
се и ћелија се издужује
ТЕЛОФАЗА
Хроматиде се расплићуи издужују,
враћају се у инерфазно стање
Организује се једров
овој.Центриоларни пар је у близини.
Средишњи део ћелије -микротубуле
деобног вретена које нису везане за
хромозоме остају у средишњем делу
ћелије
