1. ДРУГИ МОДУЛ:
ОПШТА БАКТЕРИОЛОГИЈА
НАСТАВНА ЈЕДИНИЦА 6 (ШЕСТА НЕДЕЉА):
Морфологија бактерија. Грађа бактеријске ћелије. Физиолошки услови за
раст и размножавање бактерија. Метаболизам бактерија. Генетика
бактерија. Распрострањеност микроорганизама. Инфекција. Патогеност.
Вируленција. Патогенеза бактеријских инфекцијa. Превенција
бактеријских болести. Стерилизација и дезинфекција. Антибиотици.
Вакцине.

2. МОРФОЛОГИЈА БАКТЕРИЈСКЕ ЋЕЛИЈЕ
ПРЕДАВАЊА 2 ЧАСА
Увод;
Морфологија бактерија: величина, облик и распоред;
Прокариоте и еукариоте;
Ултраструктура прокариотске ћелије;
Ултраструктура еукариотске ћелије;
Грађа бактеријске ћелије: ћелијски омотачи, цитоплазма, нуклеоид, рибозоми, флагеле и фимбрије,
спора;
Грам позитивне и Грам негативне бактерије;
Ендотоксин. Ендотоксични шок;
Услови за раст и размножавање бактерија: температура, кисеоник и угљен диоксид, кривуља раста;
Метаболизам бактеријске ћелије;
Специфичности бактеријског генома;
Хромозом: репликација, транскрипција;
Плазмиди и транспозони;
Размена генетског материјала;
Основни принципи дијагностике инфективних обољења;
ПРЕДАВАЊА 2 ЧАСА
Распрострањеност микроорганизама;
Еколошке асоцијације;
Нормална флора;
Инфекција. Патогеност. Вируленција;
Патогенеза бактеријских инфекцијa;
Фактори вируленције;
Избегавање имунског одговора;
Бактеријски токсини;
ПРЕДАВАЊА 1 ЧАС
Хемиотерапеутици и антибиотици;
Механизам дејства антибиотика;
Антибиограм;
Резистенција бактерија према антибиотицима;
Механизми настанка резистенције;
Стерилизација и дезинфекција;
Асепса и антисепсa;
Вакцине;

3. Морфологија и грађа
бактеријске ћелије.

4. Увод, дефиниција и
класификација бактерија
 Бактериологија је наука која проучава
бактерије.
 За хуману медицину значајне су:
 патогене бактерије способне да самостално,
директно или индиректно, преко својих продуката,
изазову болест и
 непатогене бактерије које живе у или на човеку не
наносећи му штету
 Само је мали број бактерија важан као
изазивач обољења код човека.

5. Мало историје и мало заблуда
 IV миленијум п.н.е. – Египћани запазили да се неке
болести преносе са болесника на здраве особе.
 I век п.н.е. – Марко Теранције Варон говори о узрочницима
заразних болести као о ''очима невидњивим
животињицама које преко ваздуха продиру у тело и
изазивају обољења''.
 1676 – Антони ван Левенхук видео прве микроорганизме.
 1796 Едвард Џенер први пут применио вакцину
 1867 – Листер ''поставио'' темеље антисепсе (Семелвајс).
 1877 – Кохови постулати. Златно доба бактериологије. Луј
Пастер, Робер Кох,
 1928 – Флеминг ''открио'' пеницилин.

6. Класификација бактерија
 Класификација бактерија подразумева
сврставање у врсте, родове, породице,
редоvе, класе, одељења и царствo.
 Класична класификација, заснована на
морфолошким, тинкторелним,
биохемијским и антигенским особинама
бактерија (David Bergey).
 Нова класификација на основу састава
ДНК, заснована на фреквенцији базних
парова у ДНК појединих врста бактерија.

7. Номенклатура бактерија
 У називу бактерија се користи биноминална
номенклатура.
 Први део у називу представља име рода, а
други део ближе обележје врсте.
 Staphilococcus aureus
 Лоптасте бактерије груписане у гроздове, на
крвном агару златно-жуте боје
 Име рода се увек пише великим словом, а име
врсте се увек пише малим словом.

8. Опште карактеристике бактерија
 Бактерије су најмањи и најједноста-
внији живи организми способни за
самосталну репродукцију.
 Од свих осталих, најсличнији су
примордијалним облицима живота.

9. Опште карактеристике бактерија
 Величина им се креће од 0.2 м
(преклапање са највећим вирусима) до
60 м (преклапање са еукариотским
ћелијама).
 Величине су просечне митохондрије
тако да у њима практично и нема места
за органеле (прокариоти).

10. Класификација живог света
 Живи свет Земље се може поделити у две
групе
 Прокариота (Prokaryota)
 Еукариота (Eukaryota)
 А у оквиру ове поделе на 5 царства
 царство монера (Monera)
 царство протиста (Protista)
 царство гљива (Fungi)
 царство биљака (Plantae )
 царство животиња (Animalia )

13. Митохондрије
Микрофиламенти
Гранулирани
Лизозом
ендоплазматски
ретикулум
Пероксизом
Једро
Центриоле
Једарне поре
Цитоплазматска
мембрана
Једарце
Микро
тубуле Једарна
мембрана
Голџи
Апарат Хроматин
Цилије Гранулирани
ендоплазматски
ретикулум
Глатки
ендоплазматски Рибозоми
ретикулум

15. Разлике између еукариота
и прокариота
Особина Еукариоте Прокариоте
ћелијски зид алге и гљиве све бактерије изузев
Micoplasmatacea
једарна мембрана постоји не постоји
једарце постоји не постоји
ДНК више од једног један хромозом у
хромозома у једру цитоплазми
рибозом 80S (40С+60С) 70S (30С+50С)
органеле ЕР, голџи, мезозом
митохондрије
респирација митохондрије цитоплазматска
мембрана
размножавање сексуално и асексуално-бинарна
асексуално деоба

16. Морфологија и грађа бактеријске
ћелије
 Облик: лоптасте, штапићасте,
спиралне
 Распоред: гроздови, ланци, парови
 Структуре: овојнице, органеле,
израштаји

17. Лоптасте - коке

18. Штапићасте - бацили
Diplobacillus (paired)

19. Спиралне

20. Грађа бактеријске ћелије
 Капсула, Гликокаликс
 Ћелијски зид
 Цитоплазматска мембрана
 Цитоплазма
 Нуклеоид, Рибозоми, Плазмиди,
 Флагеле, Аксијални филаменти, Пили

21. Грађа бактеријске ћелије
Полисахаридна
капсула
Ћелијски
зид
Цитоплазматска
мембрана
Цитоплазма
Рибозом
Бактеријски
хромозом

22. Овојнице
 Гликокаликс. Полисахаридни фибрили
 Функција: Адхезија, Заштита (биофилм).
 Капсула. Муко-полисахаридне грађе
(изузетак B. аnthracis поли-д-глутаминска
кис.)
 Синтетише се само у вишку угљених хидрата.
 Добро дефинисана, Хидрофилна, Порозна, Нема
контроле транспорта.
 Функција: Антифагоцитна, Адхеренција,
Идентификација и серотипизација, Вакцине.

23. Ћелијски зид
 Основна карактеристика прокариота.
 Пептидогликан (муреин).
 Полимер пептида и шећера.
 Н-ацетилглукозамин (НГМ) и Н-ацетилмураминска
кис. (НАМ) спојени гликозидним везама.
 Тетрапептид. Диаминопимелинска кис (Грам-) или
Л-лизин (Грам+), и Д-аланин спојени пептидним
везама. Везан за НАМ.
 Бета-лактами инхибирају дејство транспептидазе (ПВП).
 Лизозим раскида гликозидну везу

26. Л облици
 Ћелијски зид имају све бактерије осим
Микоплазми.
 Хламидије имају ћелиски зид, али немају пептидогликан
 Л облици бактерија настају када бактерија изгуби
способност стварања ћелијског зида (антибиотици)
 Протопласти – грам позитивне бак.
 Сферопласти – грам негативне бак.

27. Ћелијски зид Грам позитивних
бактерија
 пептидогликан ≥ 60 - 90%
 (муреин, гликопептид)
 липотеихоинска киселина
 повезује пептидогликан са цитоплазмат-
ском мембраном
 теихоинска киселина
 теихоинска и липотеихоинска киселина су
фактори адхеренције

28. Ћелијски зид Грам позитивне бактеријске
ћелије

29. Ћелијски зид Грам негативних
бактерија
 Спољашња мембрана
 двослојни фосфолипопротеин
 Непропустљива (порини и активни транспорт)
 површински слој - липополисахарид (ЛПС)
 ЛПС = Ендотоксин
 Унутрашња мембрана
 периплазматски простор
 транспортни протеини
 Ензими
 пептидогликан ≤ 10%

30. Ћелијски зид грам негативних бактерија

31. Ендотоксин-Липополисахарид-ЛПС
 Липид А (токсин)
 Спољашњи полисахарид (О антиген)
 Унутрашњи полисахариди
 Ослобађа се само када дође до лизе
ћелије.

33. TNF – медијатор инфламације
 LPS - CD14 макрофаг - TNF - IL-1 - IL-6
 Мала количина TNF-а индукује локалну инфламацију
 Под утицајем проинфламаторних цитокина ендотелне ћелије
експримирају адхезионе молекуле за леукоците
 Активиране ендотелне ћелије такође почињу да продукују
проинфламаторне цитокине и хемокине који хемотактички
привлаче и активирају ПМН који затим адхерирају за ендотел
 Умерено велика количина TNF-а индукује системску
реакцију
 Инфламаторни цитокини (IL-1) у хипоталамусу активирају
циклус арахидонске киселине при чему новосинтетисани ПГЕ2
подиже терморегулациони центар на виши ниво.
 У јетри инфламаторни цитокини (IL-6) индукују реакцију
акутне фазе и продукцију протеина акутне фазе (фибриноген,
ЦРП...)
 Инфламаторни цитокини стимулишу настанак леукоцита у
коштаној сржи.

34. TNF – медијатор ендотоксичног шока
 Умерено велика количина TNF-а индукује септични шок
 Најчешће у току грам негативне сепсе
 настају кардиоваскуларни колапс и ДИК:
 Редукује ткивну перфузију:
 Депресијом контрактилности миоцита (НО)
 Релаксацијом ГМЋ крвних судова (НО и простациклини)
 ДИК (стимулација коагулације)
 Последица конверзије протромбина у тромбин.
 Активиране ендотелне ћелије експримирају ткивни фактор који је
снажан прокоагулант који доводи до агрегације тромбоцита и
адхезије за ендотел што је предуслов за депозицију фибрина у и
око агрегата тромбоцита и формирање

35. Цитоплазматска мембрана
 Фосфолипидни двослој. Нема стерола. *Микоплазме
 Семипермеабилна: дифузија, пасивни транспорт,
пермеазе, активни транспорт.
 Респирација: електронски транспортни систем,
стварање енергије, митохондрије бактерија.
 Синтеза: ДНК, полимера ћ.з., мембранских липида,
токсина, ензима.
 Мезозоми. Инвагинације Ц.М. Повећавају површину.
 Место везивања хромозома и раздвајања нити хромозома
током репликације.

36. Цитоплазма
 Аморфни гел са ензимима, јонима, гранулама.
 Метаболички центар (преко 1000 ензима).
 Рибозоми (70s). Више него еукариоти, 25%
ћелијског волумена. Већина у форми
полирибозома. Убрзани раст.
 Грануле. Складишта хране и енергије. Поли-
хидроксибутирична кис. гликоген, полифосфати.

37. Нуклеоид
 Један хромозом. Густо спакована, циркуларна
дволанчана ДНК (1mm).
 Нема једарне мембране. У ћелијама које се деле
и до 4 нуклеоида.
 Плазмиди. Екстрахромозомска, циркуларна,
репликативно аутономна ДНК. Кодирају битне
молекуле: ензиме, токсине, фимбрије.
 Транспозони. Делови ДНК који се лако
премештају са једног места на друго.

38. Израслине на бактеријској ћелији
 Флагеле. Органела за
кретање.
 Пропелер.
 Једини циркуларни
ротот у природи
 Полазе од базалног
тела у Ц.М.
 Кончасте. Флагелин
 (Н antigen).
 По броју и распореду
флагела бактерије
могу бити:

39. Монополарне
монотрихе
Монополарне
политрихе
Биполарне
политрихе
Перитрихијал
не

40. Израслине на бактеријској ћелији
 Аксијални филамент
 Филаментозне творевине.
 Сличне флагелама. Ендофлагеле
 Спирално обавијају пептидогликан.
 Покретљивост спиралних бактерија.

42. Израслине на бактеријској ћелији
 Пили/Фимбрије.
 Кратке. Пилин.
 Два типа:
 Пили/Фимбрије. Велики
број на површини.
 Адхезија. Фактори
колонизације.
 Секс пили. Мали број (1-4).
 Коњугација.

45. Споре
 Резистентни облици. Дехидриране. Метаболички
инактивне.
 Спорулација. Недостатак хранљивих материја.
Губитак течности. Синтеза калцијум дипиколината.
 Герминација. Повољни услови. Прима воду.
Излучује калцијум дипиколинат. Аутолиза овојница.
 Резистенција на топлоту: мало воде и калцијум
дипиколинат.
 Резистенција на хемијска средства: овојнице

47. Физиолошки услови за раст и
размножавање бактерија.
Метаболизам бактеријске ћелије.

48. Раст и размножавање бактерија
 Раст
 Представља равномерно повећање свих
њених делова.
 Размножавање
 Кад једна бактерија достигне одређену
величину, она се подели на две ћерке
ћелије (проста деоба)

49. Фактори који утичу на раст и
размножавање
 Храна.
 Градивне и Енергетске материје.
 Фактори раста (NADP - H. influenzae).
 Температура.
 Психрофилне: 15-20° (криофилне 4°)
 Мезофилне: 30-37°
 Термофилне: 50-60° (екстремофилне 90°)
 Већина патогених бактерија мезофилне.
 Y. enterocolitica, L. monocytogenes +4°

50. Фактори који утичу на раст и
размножавање
 Концентрација јона водоника (pH).
 Већина патогених бактерија 7.2-7.4
 V. cholerae 8.5-9.5; Lactobacilus 5-5.5
 Угљен диоксид.
 Аутотрофне. CO2 једини извор угљеника.
 Хетеротрофне. Користе угљеник из
других органских једињења

51. Фактори који утичу на раст и
размножавање
 Кисеоник. Широк распон потреба.
 Анаеробне. Не расту у присуству кисеоника.
 Немају супероксид дисмутазу и каталазу.
 Ферментација.
 Стриктни или облигатни (0.5% О2).
 Умерени (3% О2).
 Аеротолерантни (18% О2)
 Факултативно анаеробне.
 Респирација и Ферментација
 Аеробне. Расту у присуству О2.
 Респирација.
 Микроаерофилне. Не расту у стриктно аеробним
условима
 Захтевају 5% CO2.

52. Фактори који утичу на раст и
размножавање
 Осмотски притисак
 осмофилне
 осмотолерантне
 Јонска концентрација
 халофилне
 халотолерантне

53. Фазе размножавања бактерија
 Фаза притајености или Lag фаза
 Фаза убрзаног раста
 Фаза експоненцијалног раста или Log фаза
 Фаза успоравања раста
 Стационарна фаза
 Фаза убрзаног угинућа

54. Кривуља раста

55. Хемијски сатав бактерија
 Хемијски састав  Бактерије имају и
бактерија је сличан неке специфичности у
саставу еукариотских хемијском саставу.
ћелија.
Протеини (50-60%) Муреин
РНК (20%), ДНК (5%) Теихоична киселина
Угљени хидрати (5%) Дипиколинска кис.
Липиди, Олигоелементи. Диаминопимелинска кис
Д-аминокиселине

56. Метаболизам бактерија
 Бржи (прекурзори чине 1% сувог остатка)
 Разноврснији (1000 ензима у цитоплазми 1
ћелије)
 Целисходнији (праве само оно што им треба)
 Јединствен

57. Метаболизам бактерија
 Реакције  Реакције
снабдевања биосинтезе
 Транспорт  Полимеризација
 Склапање
 Разградња

58. Реакције снабдевања
Обезбеђују енергију и прекурзоре
 Транспорт
 Разградња

59. Транспорт хранљивих материја
 Дифузија (H20, CO2, O2)
 Олакшана дифузија (глицерол).
Транспортер у Ц.М. Градијент
концентрације.
 Активни транспорт.
 АТП (галактоза). Везујући протеин у
периплазматском простору. Транспортер у Ц.М.
 Протонски градијент (лактоза). Пермеаза.
 Транслокација (глукоза). Хемијска
конверзија. Фосфорилација.

60. Разградња
 Ферментација. Органска једињења су
примаоци и даваоци електрона.
 Респирација. Крајњи прималац
електрона је молекуларни кисеоник.
 Респираторни ланац

61. Реакције биосинтезе
Обезбеђује основна градивна једињења
Користи енергију и прекурзоре
 Полимеризација
 Склапање

62. Полимеризација
Синтеза макромолекула из
градивних једињења
 Репликација ДНК. Бидирекционално.
 Транскрипција РНК. Мустра на оба ланца.
Полицистронске. Нема процесовања..
 Транслација протеина. Ко-транскрипционално
 Синтеза пептидогликана, ЛПС, полисахарида.

63. Склапање
Склапање ћелијских структура из
макромолекула
Спонтана агрегација Специјални механизми
Флагеле Бактопренол

64. Генетика бактерија

65. Генетика бактерија
 Специфичности бактеријског генома
 Репликација
 Транскрипција
 Транслација
 Плазмиди и транспозони
 Размена генетског материјала

66. Специфичности бактеријског
генома
 Немају једарну мембрану.
 Нуклеоид
 Имају само један хромозом.
 Хаплоид
 Хромозом није обложен хистонима.
 Доступан целом дужином.
 Нема немих секвенци
 само егзони
 Кодирајуће секвенце на оба ланца.
 Оперони и полицистронска РНК
 Екстрахромозомска ДНК и транспозони
 Плазмиди.

67. Репликација хромозома
 Синтеза ДНК.  E. coli
 Иницијација,  Време генерације
 Елонгација,  20 мин.
 Терминација  Време репликације
 Репликација се одвија у  40 мин.
близини Мезозома
 Бидирекционална
 Како?
репликација  Бидирекционална
репликација
 Брзина репликације
независна од брзине  Нова репликација
деобе почиње пре завршетка
предходне
 Репликација је регулисана
на нивоу иницијације.
http://highered.mcgraw-hill.com/olcweb/cgi/pluginpop.cgi?it=swf::535::535::/sites/dl/free/0072437316/120073/micro03.swf::Bidirectional%20Replication%20of%20DNA

68. Транскрипција и Транслација
 Синтеза РНК.
 Еукариотска иРНК захтева процесовање и транспорт
 5’капинг, сплајсинг, 3’полиаденилација
 Транспорт у цитоплазму
 Прокариотска иРНК је зрела одмах по
транскрипцији и нема потребе за транспорт.
 Прокариотска иРНК је полицистронска.
 Синтеза протеина
 Обзиром да прокариотска иРНК не мора да се
процесује и транспортује, транслација на
рибозомима започиње одмах након транскрипције
тј. одвија се ко-транскрипционално

69. Транспозони
 ДНК сегменти који могу да се премештају
са једног на друго место хромозома или са
хромозома на плазмид и обрнуто.
 Конзервативни: премештање без
репликације.
 Репликативни: дупликација па премештање
 Три класе транспозона.
 Инсерционе секвенце
 Транспозони
 Транспозони удружени са бактериофагом

70. Плазмиди
 Аутономно репликативна екстра-
хромозомска ДНК (1-20 по ћелији).
 Циркуларна дволанчана ДНК.
 Обавезни гени
 Гени за ауторепликацију.
 Поред тога
 Ф плазмиди: гени за коњугацију.
 Р плазмиди: гени за резистенцију.
 Могу имати: гене за ензиме, токсине, факторе
вируленције.
 Порекло: Вирус или Хромозом?

71. Пренос генетског материјала
 Бактерије размењују генетски материјал.
 Донор преноси, а Реципијент прима ДНК.
 Пренета ДНК може бити:
 Разграђена (ендонуклеазе)
 Интегрисана (рекомбинација)
 Циркуларна (плазмид)

72. Механизам
 Описана су три механизма:
 Трансформација
 Коњугација
 Трансдукција

73. Трансформација
 Преузимање слободне хромозомске ДНК
из спољашње средине.
 I фаза: Компетенција
 II фаза: Везивање и шишање ДНК
 III фаза: Везивање транспортера и пренос
 IV фаза: Рекомбинација
 Грифит 1928. Испитивао вирулентност
пнеумококне капсуле.

74. Грифитов експеримент
Жив авирулентан пнеумокок болест –
Жив вирулентан пнеумокок болест +
Мртав авирулентан пнеумокок болест –
Мртав вирулентан пнеумокок болест –
Жив авирулентан пнеумокок
Мртав авирулентан пнеумокок болест –
Жив авирулентан пнеумокок
Мртав вирулентан пнеумокок болест +

75. Трансдукција
 Пренос ДНК путем бактериофага
 Бактериофаг: Бактеријски вируси
 Вирулентни (литички) фаги
 Производе велики број копија
 Лизирају ћелију домаћина
 Умерени фаги
 Инкорпорација у ДНК домаћина-профаг
 Ћелија лизогена
 Могу да се активирају.
 Лизогена конверзија
 Трансдукујући фаги.
 Упаковани фрагменти бактеријске ДНК

76.  Генерализована трансдукција
 Током размножавања литичних фага
формирају се некомплетни капсиди у које се
касније убацује копија вирусног генома.
 Могуће је да се у некомплетни капсид упакују
фрагменти бактеријске ДНК и њен пренос у
другу бактерију.
 Рестриктивна трансдукција
 Ако се приликом ослобађања фага ДНК исеца
неправилно могу настати хибриди вирусне и
бактеријске ДНК.
 Ако је такав фаг сачувао инфективност могућ
је пренос хибрида у другу бактерију.

77. Коњугација
 Пренос ДНК директним контактом бактерија.
 Коњугативни плазмиди. Фактор фертилитета
(Ф фактор)
 Није облик сексуалне репродукције!!!
 Четири фазе:
 Адхезија. Секс пили.
 Фузија мембрана. Цитоплазматски мост.
 Пренос једног ланца. Синтеза комплементарног
ланца у донорској ћелији (Ф+)
 Синтеза комплементарног ланца у реципијентној
ћелији (Ф-)

79. Распрострањеност бактерија и
еколошке асоцијацие

80. Распрострањеност бактерија
 земља: разноврсна и богата бактеријска
флора
 биомаса бактерија (плодно обрађено
земљиште): 100 - 400 g/m2 односно 1000 -
4000 kg/ha
 ваздух: оскудна бактеријска флора
 Укупан број 1.5 x 103/m3
 вода: разноврсна и богата бактеријска
флора
 20-200 x 106/m3

81. Значај проучавања бактеријске флоре
различитих екосистема
 испитивање бактерија присутних у земљи,
води или ваздуху као потенцијалних
узрочника инфекције човека
 бактериолошки преглед и контрола пијаће
воде и намирница
 потреба да се контролишу и елиминишу
болести које се преносе водом и храном
 улога бактерија у разлагању органских
материја
 важан биолошки ресурс (биоремедијација,
разградња нафте, продуктори aнтибиотика)

82. Патогене бактерије у микробној флори
земље
 Clostridium tetani  тетанус
 Clostridium botulinum  ботулизам
 Clostridium perfringens  гасна гангрена
i druge histotoksične
klostridije
 Bacillus anthracis  антракс
 ...

83. Патогене бактерије које водом
доспевају до човека
 Salmonella typhi  тифус
 Salmonella paratyphi  паратифус
 Shigella sp.  дизентерија
 Vibrio cholerae  лептоспирозе
 Leptospira
 ...

84. Патогене бактерије у ваздуху
 На отвореном бактеријска флора оскудна
 У затвореном простору врло разноврсна и бројнија
 Staphylococcus aureus
 Pseudomonas aeruginosa
 Staphylococcus saprophyticus
 Proteus mirabilis
 Escherichia coli
 Enterobacter

85. Еколошке асоцијације
КОМЕНСАЛИЗАМ  
интеракција у којој један нижи организам (бактерија) користи
виши организам као физичку подлогу, склониште и извор хране,
при чему виши организам нема штете од интеракције
2. СИНЕРГИЗАМ - МУТУАЛИЗАМ ?  
интеракција у којој један нижи и један виши организам имају
обострану корист од заједничког живота
3. ПАРАЗИТИЗАМ  
интеракција у којој један нижи организам (бактерија) користи
виши организам као физичку подлогу, склониште и извор хране,
при чему је интеракција неповољна за виши организам
 Шири појам: домаћин више организовано биће, паразит
микроорганизам.
 Ужи појам: хелминти и протозое

86. Нормална микрофлора
 Микроорганизми који насељавају организам човека,
и при томе не изазивају болест код њега, чине
физиолошку (нормалну) микрофлору човека
 резидентна (стална) микрофлора
 транзиторна (пролазна) микрофлора
 клицоноштво (*патогене бактерије)
 Однос (асоцијација, симбиоза) између човека и
микрофлоре се пре свега може дефинисати као
мутуализам, али и као коменсализам.

87. Распрострањеност микрофлоре
 КОЛОНИЗОВАНЕ  ПРИМАРНО
РЕГИЈЕ СТЕРИЛНЕ РЕГИЈЕ
 кожа  сви унутрашњи
 слузокоже: органи и ткива:
 крв
 нос
 ликвор
 уста
 урин
 коњунктиве
 ткива и органи
 горње партије
респираторног тракта  серозне течности
 дигестивни тракт  костна срж
 урогенитални тракт -  фетус
уретра, вагина

88. Састав физиолошке микрофлоре
 Микрофлора није иста од рођења до смрти већ се
мења кроз животне доби (зависно од узраста, пола,
хормона, здравственог стања), а на њен састав
утиче спољашња средина, али и лична хигијена и
друге навике.
 Физиолошку микрофлору чини огроман број
различитих врста микроорганизама ???.
 Састав физиолошке микрофлоре у једном
тренутку (квалитативни и квантитативни) на
различитим деловима коже и слузокоже једног
човека, није исти.
 Микрофлору је немогуће у потпуности уклонити

89. Позитивни ефекти нормалне флоре
 Заштита од патогених бактерија
 бактеријском интерференцијом
 продукцијом бактериоцина (*мупироцин)
 компетицијом за храну
 продуктима метаболизма (низак пХ, водоник
пероксид)
 компетицијом за рецепторско место
 Стимулација имунског система и
сазревање имунског система
 Продукција витамина К и Б

90. Негативни ефекти нормалне флоре
 Опортунистичке инфекције
 пад имунитета - имунодефицијенција:
 физиолошка имунодефицијенциија
 услед основне болести
 услед терапије
 промена природног места боравка бактерије
 неселективна употреба антибиотика
 Могућа улога у настанку рака црева
 бактерије у цревима разграђују холин из жучи
чиме настају канцерогени продукти
 нитрити у комбинацији са аминима формирају
канцерогене нитрозамине

91. Негативни ефекти нормалне флоре
 Микрофлора учествује у настанку непријатног мириса,
 бактерије које живе на кожи, разграђују продукте апокриних (лојних)
жлезда, при чему настају продукти непријатног мириса
 непријатан мирис ногу потиче од бактерије. Brevibacterium која живи
између прстију ногу и разлаже Л-метионин до метан тиола, гаса који
доприноси непријатном мирису
 Непријатан мирис фецеса углавном је последица метаболизма
бактерија
 Чланови микрофлоре могу да стварају пеницилиназу, ензим
који разлаже пеницилин и тако га неутралише
 Чланови микрофлоре могу да потпомогну успостављање
анаеробних услова (потрошњом кисеоника) и тако олакшају
анаеробим бактеријама да изазову болест
 * Проблем тумачења микробиолошких лабораторијских
налаза.

92. Инфекција, патогенoст,
вируленција, патогенеза

93. Инфективна болест
Домаћин
Неспецифични имунитет
Специфични имунитет
Микроорганизам
Број микроорганизама
Вируленција
Превага патогена над одбраном домаћина

94. Инфекција. Инфективна болест
 Инфективност
 Способност микроорганизма да продре у
домаћина, преживи и размножи се.
 Инфекција
 Продор, преживљавање и размножавање
микроорганизма у домаћину.
 Инфекција = Инфективна болест ???
 Инапарентна/Асимптоматска
 Манифестна/Симптоматска

95. Домаћин
Инфективна болест Патоген
 Окружење  Човек
 Резервоар  Улазно место
 Извор  Дисеминација
 Пут преношења  Размножавање
 Патоген  Оштећење ткива
 Трансмисија

96. Окружење
 Резервоар инфекције - природна средина у којој
патоген нормално живи и из које може да се пренесе
на осетљивог домаћина
 Извор инфекције - живо биће, предмет, супстанца
одакле се инфективни агенс преноси на осетљивог
домаћина
 - клицоноше
 - оболели
 - животиње
 - човеково окружење
 Пут преноса:
 директан контакт, трансплацентно, дојење, трансфузија,
трансплантација
 индиректан контакт, вода, ваздух, земља, храна, вектори

97. Окружење.
 Патоген
 Микроорганизам способан да изазове
болест
 Опортуниста
 Користи прилику
 Патогеност
 Способност микроорганизма да изазове
болест
 Вируленција
 Степен патогености
 50% LD
 50% ID
 Фактори вируленције

98. I. Успостављање инфекције
 Патоген
 Адаптација на промену услова
спољашње средине
 Колонизација улазног места
 Величина инокулума
 Способност размножавања in vivo
 Домаћин
 Улазна врата

99. Адаптација на промену услова
спољашње средине
 Y. enterocolitica
 Експримира низ фактора вируленције: Инвазин (адхезин),
Ентеротоксин, AIL (фактор резистенције на комплемент) и
Yop протеине (више функција).
 Експресија регулисана температуром и слободним
калцијумом.
 У храни и води (на 22 )
 експримирају инвазин. Инвазин се везује за ћелије које
експримирају б1 интегрине (М ћелије), индукујући ендоцитозу
бактерије у епителне М ћелије.
 У организму (на 37 ),
 престаје експресија инвазина, али бактерије експримирају АИЛ
који инхибира комплемент

100. Колонизација улазног места
Пили = Фимбрије
 Фактори адхезивности
 Адхезин (протеин) и Рецептор (У.Х.)
 Пили. Четири класе. Тропизам. Антигени.
 Тип 1-маноза. Мукус. Епител.
 Пап-дигалактозид. УГТ.
 E. coli (интестинални vs УГТ сојеви)
 Фимбрије
 М протеин/ЛТК-фибронектин
 St. pyogenes
 Хемаглутинин-цилије
 B. pertusis
 Капсула и гликокаликс
 Биофилм-катетер, протезе (St. viridans)
 Флагеле. Хемотакса. Муколитични ензими. ИгА протеаза

101. Величина инокулума
 Мали број патогена на улазним вратима
 Мала вероватноћа настанка инфекције
 Величина инокулума довољна да изазове болест
зависи од инфективне дозе узрочника
 Инфективна доза 50% ID
 Салмонела 100.000
 Шигела 200
 Основа дезинфекције и антисепсе

102. Способност размножавања in vivo
 Нутритивна ниша
 Гвожђе
 Солубилни хелатори
 Површински хелатори
 Хемолиза (стафилококе и стрептококе)
 Сукроза
 Усна дупља (вириданс стрептококе)
 Еритриол
 Постељица животиња (бруцела)
 Кисеоник
 Периодонтални џепови и колон (анаероби)
 Температура
 Нижа температура (јерсинија, риновируси, гљиве)

103. Улазна врата
 Кожа и слузокожа  Без пенетрације
 Локална заштита епителних баријера
 Инхалација
 Анатомске баријере
 Мукус  РЕС, ГИТ, УГТ
 Цилије
 Кашаљ и кијање  Пертусис
 Ингестија  Колера
Желудачна киселина
Уретритис


 Дуоденални сок
 Перисталтика
 Кожа
 Очуван интегритет

104. Улаз пенетрацијом кроз епителне
баријере
 Директно кроз епител
 Активно
 Адхезија
 Инвазија епитела (Шигела, Јерсинија, Инфлуенца)
 Пасивно
 Алвеоларни макрофази (ТБЦ)
 Ујед инсекта
 Директно у крв
 Лајмска болест
 Чешањем
 Пегави тифус, епидемијска повратна грозница

105. Улаз пенетрацијом кроз епителне
баријере
 Посекотине и ране
 Прање зуба
 Дефекација
 Субакутни бактеријски ендокардитис
 Трансплантација и трансфузија
 Корнеа
 Кројцфилд Јакобсова болест
 Бубрег
 CMV
 Крв
 HIV, HBV, HCV

106. II. Ширење инфекције
 Ширење инфекције углавном након размножавања
на улазним вратима
 Ширење инфекције може и да предходи размножавању
 Бактеријемије - салмонеле
 Тропизам
 Ширење патогена од улазних врата до циљног/циљних
ткива
 Менингитис, Тифус
 Дисеминација
 Ширење патогена из циљног ткива у удаљена ткива
 Генерализација - сепса

107. Фактори који омогућавају ширење
инфекције
 Активно учешће патогена
 Анатомски фактори
 Избегавање имунског система

108. Активно учешће патогена
 Фактори инвазивности
 Кретање патогена - хемотакса
 Глиста-гмиже, амеба-пузи, бактерије-
пливају
 Мишићи, псеудоподе, флагеле
 Инвазија ткива
 Ензими
 Екстрацелуларне хидролазе
 Инвазија ћелија
 Инвазин-интегрин
 Шигела, Салмонела, Јерсиније

109. Инвазија ћелија
 Облигатни и Факултативни интрацелуларни
микроорганизми
 Инвазин-Интегрин
 Реорганизација цитоскелета
 Интернализација ћелијским механизмом
 Ендозом (Фагозом)-Лизозом-Ендолизозом
 Избегавање разградње у ендолизозому
 Разградња ендолизозома (Shigella, Listeria)
 Инхибиција фузије (Salmonella, Legionella, Chlamydia,
Toxoplasma)
 Толеранција (M. tubeculosis)

110. Анатомски фактори
 Ширење инфекције условљено анатомским
факторима
Абсцес плућа
 Инфекције средњег ува
 Еустахијева туба Бронхије Плеура
 Менингитис ПнеумонијаПлеуритис
 Генерализација

111. Избегавање имунског система
 Избегавање комплемента
 Маскирање активирајућих молекула
 ЛПС, Теихоична киселина - активирају
комплемент.-
 Капсула - покрива (Менингокок, Пнеумокок,
Хемофилус)
 Сијална киселина - имитира домаћина (Гонокок)
 Дуги бочни ланци ЛПС-а - блокирају приступ
(Салмонела)
 Инхибиција активације
 C3b пептидаза - разграђује C3b (Стрептококе)

112. Избегавање имунског система
 Избегавање фагоцитозе
 Капсула
 Полисахариди (Менингокок, Пнеумокок,
Хемофилус)
 Инхибиција опсонизације
 IgA протеаза (Менингокок, Пнеумокок, Хемофилус)
 C3b пептидаза (Стрептококе)
 Експресија FcR
 Протеин А. (St. aureus)
 М протеин (St. Pyogenes)

113. Избегавање имунског система
 Интрафагоцитно размнозавање
 Инхибиција фузије лизозома и фагозома
 Механизам ???
 Микобактерије, Легионеле
 Бежање из фагозома
 Лиза мембране фагозома - Листериолизин
 Листерија, Шигела, Рикеције
 Отпорност на лизозомалне ензиме
 Микобактерије, Лајшманија
 Инхибиција респираторног праска
 Продукција каталазе
 Стафилококе, Гонокок

114. Избегавање имунског система
 Интрацелуларни начин паразитирања
 Листерија
 Имуносупресија
 Хумани имунодефицијентни вирус
 Смањење броја CD4 лимфоцита
 Епштајн - Бар вирус
 Продукција IL-10

115. Избегавање имунског система
 Маскирање антигена
 Трипанозоме
 Варијабилни површински гликопротеин
 Неколико стотина гена
 Гонокок
 Пилин
 Рекомбинација, интрагенетска, пренос дела или
целог гена из мирујућег у локус који се експримира.
 Трансформација, интергенетска, преузетим
егзогеним секвенцама.

116. III Оштећење ткива
Инфекција Интоксикација
Ангина Ботулизам
Токсо-инфекција
Шарлах

117. Смрт ћелија
 Лиза
 Хемолизини и Леукоцидини
 Стрептококе, Стафилококе
 Интрацелуларно размножавање
 Шигела, Рикеције
 Активација CTL
 Микобактерије,
 Апоптоза
 Шигела

118. Поремећај метаболизма
 Тетанус токсин
 Синаптобревин на инхибиторним неуронима.
 Инхибира ГАБА, глицин.
 Спастичне парализе
 Ботулинум токсин
 Синаптобревин на неуромускуларној плочи.
 Инхибира ацетил холин.
 Млитаве парализе
 Колера токсин
 АДП рибозилација стимулаторне подјединице
ГП
 Активира аденилат циклазу. Повећава cAMP.
 Дијареа

119. Механички поремећаји
 Дечија глиста
 Илеус
 Жутица
 Перфорација црева
 Филарије
 Лимфни чворови
 Елефантијаза
 Хемофилус
 Епиглотитис - Круп
 Лавеж пса

120. Имунски механизми
 Симптоми и оштећење ткива углавном
последица имунског одговора и
инфламације
 Гонореја
 Гнојни исцедак
 Туберкулоза
 Туберкул
 Хепатитис
 CTL одговор

121. Ендотоксин
 само Грам негативне бактерије
 хромозомски гени
 део ћелијских омотача, ослобађају се
после смрти
 липополисахарид
 релативно стабилни
 није могућа конверзија у токсоиде
 не постоје специфични рецептори
 слаб антиген

122. Егзотоксин
 Грам позитивне и Грам негативне
бактерије
 хромозомски и екстрахромозомски гени
 ослобађају их живе ћелије
 протеини
 релативно нестабилни
 могућа конверзија у токсоиде
 постоје специфични рецептори
 јаки антигени

123. Егзотоксини-механизам дејства
 Ензими који разлажу екстрацелуларни матрикс
 Еластаза - Псеудомонас
 Токсини који делују на мембрани
 СТ - ETEC
 Токсини који оштећују мембране
 Перфорини - Стрептолизин, Пнеумолизин,
Листериолизин
 Токсини који делују у ћелији - АБ токсини
 Цитотоксични
 Инхибитори синтезе протеина (Дифтеријa)
 Цитотонични
 Активатори cAMP (Колера, Пертусис, Антракс)
 Неуротоксини
 Тетанусни токсин i Ботулинум токсин

124. Токсини који делују ван ћелије
 Ензими који разлажу екстрацелуларни
матрикс
 Еластаза (P. aeruginosa), Протеазе (L. pneumophila)
 Фибрино-пурулентни ексудат
 Ексфолијатин (St. aureus)
 Кида десмосоме између st. spinosum i granulosum
 Протеазе, Хијалуронидазе, Колагеназе
 Токсини који делују на мембрани
 ST (ETEC)
 Активира гуанилат циклазу. cGMP. Ca++. Дијареа

125. Токсини који оштећују ћелијску
мембрану
 Протеазе (P. aeruginosa, L. pneumophila)
 Протеолитичко дејство на алвеоларни епител
 Фосфолипазе
 α Токсин-лецитиназа (C. perfringens)
 Уклања холин из мембранских сфингомијелина.
 Хемолиза. Некроза
 α Токсин (St aureus)
 Разграђује фосфолипиде ћ.м.
 Леукоцидин
 Перфорини
 Стрептолизин, Пнеумолизин, Листериолизин,
Стафилолизини
 Полимеризација у мембрани.
 Хемолиза. Леукоцидини.

126. Токсини који делују у ћелији
 АБ токсини.
 Б је везујућа субјединица
 А је биолошки активна субјединица
 Биолошко дејство
 Цитотоксични или Цитотонични
 Генетски
 Један ген. Два гена (бинарни токсини)

127. Цитотоксични
 Инхибитори синтезе протеина
 АДП рибозилација ЕФ2 или ЕФ1 инхибира
транслацију
 Дифтеријски токсин
 Егзотоксин P. aeruginosa
 Шига токсин
 СЛТ Е. цоли
 Инхибитори цитоскелета
 АДП рибозилација актина инхибира
полимеризацију
 Ц2 токсин C. botulinum
 АДПР токсин C. difficile

128. Цитотонични
 Активатори cAMP
 АДП рибозилација Г регулаторног протеина
 Колера токсин i E. coli ЛТ
 АДП рибозилација стимулаторне подјединице
ГП активира аденилат циклазу. cAMP. Дијареа
 Пертусис токсин
 АДП рибозилација инхибиторне субјединице
ГП отклања инхибицију аденилат циклазе.
cAMP. Едем
 Антракс токсин
 А субјединица токсина је инактивна аденилат
циклаза која се интрацелуларно активира.
cAMP. Едем

129. Цитотонични
 C. tetani (ЦНС)
 Синаптобревин на инхибиторним неуронима.
 Инхибира GABA.
 Спастичне парализе
 C. botulinum (ПНС)
 Синаптобревин на неуромускуларној плочи.
 Инхибира ацетил холин.
 Млитаве парализе

130. Фактори вируленције - сумарно
 Фактори адхеренције  Избегавање имунског
 Пили система
 Фимбрије  избегавање
 Капсула и гликокаликс комплемента
 Флагеле. Хемотакса.  избегавање фагоцитозе
Муколитични ензими.  интрацелуларно
IgA протеаза преживљавање
 Фактори инвазивности  маскирање
 Инвазија ткива  имуносупресија
 Ензими  Токсини
 Инвазија ћелија  Ендотоксин
Инвазин-интегрин
Егзотоксини



131. IV. Трансмисија у новог домаћина
 Пасивно
 Храна, вода, ваздух, телесне течности,
инсекти
 Активно
 Транзиторне форме
 Споре
 Цисте (Протозое)
 Елементарно тело (Хламидије)

132. Превенција бактеријских
болести

133. Антибиотици

134. Антибиотици
 Селективна токсичност
 Пеницилин вс Хлорамфеникол
 Спектар дејства
 Бактерицидно дејство
 Бактериостатско дејство

135. Механизми деловања антибиотика
 инхибиција синтезе ћелијског зида
 инхибиција функције цитоплазматске
мембране
 инхибиција синтезе протеина
 инхибиција синтезе нуклеинских киселина
 инхибиција метаболизма фолата

136. Инхибиција синтезе ћелијског зида
 Бета-лактами пролазе кроз порине и везују се за
протеине у цитоплазматској мембрани који се
називају пеницилин везујући протеини (ПВП).
 Ови протеини имају транспептидазну активност.
 Бета лактамски прстен је сличан Д-аланил-Д-
аланину ћелијског зида, па се транспептидаза,
уместо за овај молекул, везује за бета-лактаме што
блокира механизам транспептидације.
 Изостаје последња етапа у синтези муреинског
сакулуса.

137. Инхибиција синтезе ћелијског зида
 Бактерицидни
 На бактерије у фази размножaвaња делују
бактерицидно
 Бактериостатски
 На бактерије које нису у фази размножавања
делују бактериостатски са појавом бизарних
облика бактеријских ћелија сферопласта и
протопласта
 Бета лактами: пеницилини, цефалоспорини,
карбапанеми, монобактами
 Гликопептиди: ванкомицин, теикопланин

138. Инхибиција цитоплазматске мембране
 Полимиксини
 Полимиксин делује тако што дезорганизујe
цитoплазмaтску мембрану, те она губи
пермeабилност. Лиза.
 Полиенски антибиотици
 Нистатин и амфотерицин Б везују се за стероле
које поседује ћелијска мембрана гљивица
 Имидазоли
 Миконазол и флуконазол

139. Инхибиција синтезе протеина
 Инхибиција транслације везивањем за
субјединице рибозома
 Аминогликозиди 30с : стрептомицин,
гентамицин, амикацин, канамицин.
 Тетрациклини 30с: тетрациклин,
окситетрациклин, доксициклин
 Хлорамфеникол 50с
 Макролиди 50с: еритромицин кларитромицин,
азитромицин.
 Линкомицини 50с: линкомицин, клиндамицин

140. Инхибиција синтезе протеина
 Механизам деловања инхибитора 30 S
рибозомских подјединица: Инхибиција почетка
синтезе протеина
 Инхибиција синтезе протеина одвија се тако што се лек
веже за специфични рецептор на 30S
 Следи блокада иницијалног комплекса кога чине иРНК
+ формилметионин + тРНК
 иРНК не дају праву информацију и омета се синтеза
беланчевина
 Полизоми се цепају на монозоме
 Бактерицидно дејство на ћелију
 Механизам деловања: Инхибиција елонгације
протеина
 Ови лекови спречавају везивање пептидил-трансферазе
за 50S подјединицу рибозома

141. Инхибиција синтезе нуклеинских
киселина
 Инхибиција ДНК гиразе.
 Везују се за А подјединицу ДНК гиразе чиме се
блокира ензим који доводи до увијања и
одвијања ДНК ланца
 Хинолони: пипемидинска и налидиксинска
кис.
 Флуорохинолони: офлоксацин
 Инхибиција синтезе РНК
 Везује се за ДНК зависну РНК полимеразу и
инхибира синтезу рибонуклеiнске кiселiнe
 Рифампицин

142. Инхибиција метаболизма фолата
 Сулфонамиди:
 Сулфонамиди су слични са
парааминоензоевом киселином па се ензим
дихидроптеорат синтетаза везује за
сулфонамид
 Деловање је бактеристатско
 Триметоприм:
 инхибира дихидрофолат редуктазу
 Сулфаметоксазол-триметоприм
(бактрим)

145. Антибиограм
 Дифузиони метод
 Сензитиван
 Интермедијалан
 Резистентан
 Дилуциони метод
 МИК
 минимална концентрација лека која
инхибира размножавање бактерије
 МБК
 минимална концентрација лека која убија
бактерије

150. Резистенција на антибиотике
 Ензимска деструкција лека
 Бета лактамазе
 Измена циљног ензима
 мутација ПВП
 Измена пропустљивости ћелијских
овојница
 промена пропустљивости порина и активација
ефлукс пумпе
 Измена структуре рибозома
 немогућност везивања антибиотика
 Измена метаболичког пута
 алтерација ензима

152. Типови резистенције
 Урођена резистенција
 Микоплазме
 Стечена резистенција
 Негенетичка
 Л облици
 Генетичка
 Хромозомска. Спонтане мутације. промена
рецептора.
 Екстрахромозомска. Плазмиди и
транспозони. Размена генетског материјала.

153. Вакцине

154. Почеци
 Едвард Џенер, 1796
 вакцина против великих богиња
 прва вакцина:
 Луј Пастер, 1881.
 вакцина за заштиту од антракса

155. Идеална вакцина
 високо имуногена и обезбеђује комплетну
и дуготрајну (доживотну) заштиту
 безбедна - без нежељених реакција
 природна (безболна) и једнократна
апликација

156. Нежељене реакције
 токсичне/инфламаторне реакције
(локалне, системске)
 инфекције
 реакције преосетљивости
 идиосинкразија

157. Подела
 Живе
 атениусане
 Мртве
 инактивисане
 Субјединичне
 протеинске, полисахаридне,
коњуговане, днк, векторске

158. Карактеристике изазваног имунског
одговора
 Живе вакцине
 добар хуморални и ћелијски имунски одговор
 добра имунска меморија
 имунски одговор који следи природну
инфекцију
 Мртве вакцине (целе, субјединичне)
 добар хуморални имунски одговор
 варијабилно: ћелијски имунски одговор и
имунска меморија

159. Живе вакцине
предности недостаци
 једна доза  атенуисан
 добра и дуготрајна микроорганизам
заштита  проблем безбедност
 мали бактеријски  стабилност
инокулум
 ађуванс непотребан

160. Мртве вакцине
предности недостаци
 вирулентни  тип и трајање
микроорганизам заштите
 стабилност  већи број доза
 безбедност  потребан ађуванс

161. Ађуванси
 повећавају имуногеност антигена и
користе се као адитиви у неким
субјединичним инактивисаним
вакцинама
 инфламаторни одговор привлачи
макрофаге, утиче на прераду антигена и
индукује ослобађање цитокина
 нежељене реакције! аутоиминост

162. Живе - атениусане вакцине
У превенцији:
 туберкулозе
 BCG (Bacille Calmete - Guérin)
 атенуисан Mycobacterium bovis
 трбушног тифуса
 колере

163. Мртве - инактивисане вакцине
 У превенцији:
 пертусиса (Bordetella pertussis)
 антракса
 колере
 куге ...

164. Субјединичне протеинске вакцине
 У превенцији: DiTePer
 дифтерије Corynebacterium diphtheriae
 токсоид (анатоксин)
 тетануса Clostridium tetani
 токсоид (анатоксин)
 пертусиса Bordetella pertussis
 токсоид, адхезини
 куге, ...

165. Субјединичне полисахаридне вакцине
 У превенцији:
 инфекција које изазивају инкапсулиране
бактерије
 састав: полисахариди капсуле
 H. influenzae тип б
 S. pneumoniae 23 серотипа
 N. meningitidis 4 серотипа (A, C, Y, W135)

166. Полисахаридни антигени
 Т независни антигени:
 имунски одговор увек има
карактеристике примарног одговора
 Изостаје секундарни одговор:
 стимулација Т лимфоцита односно
кооперација Т - Б лимфоцита;
 промена класе Иг;
 сазревање афинитета имунског
одговора;
 имунска меморија;

167. Коњуговане вакцине
 полисахаридни Аг + протеински носач
 протеински носачи:
 токсоид токсина C. diphtheriae
 токсоид токсина C. tetani
 ефикасност повећана
 Активација Т лимфоцита
 Секундарни имунски одговор

168. Нови типови вакцина
 ДНК - векторске вакцине
 унос НЕ АНТИГЕНА већ ГЕНА бактерије
 вакцинисани организам развија имунски одговор
на хетерологни протеин који стварају његове
сопствене ћелије.
 вектор (вирус вакциније)
 у геном вектора се клонира ген (плазмид) одговоран за
синтезу кључног антигена
 као вакцина се даје вектор са рекомбинантним геномом
 у вакцинисаном организму вектор се умножава и
синтетише довољну количину антигена

169. Стерилизација и
дезинфекција

170. Општи појам
 Стерилизација је потпуно уништавање свих
облика микроорганизама
 апсолутан појам
 Дезинфекција је делимично уништавање
или уклањање микроорганизама
 три степена ефикасности:
 висок степен ефикасности
 средњи степен ефикасности
 низак степен ефикасности

171. Стерилизација - методе
 Физичке:
 топлота
 радијација
 Филтрација
 Хемијске
 гас
 течност

172. Топлота - сува
a) Директна примена пламена:
 жарење (еза)
 опаљивање (руб епрувете, запушачи)
 спаљивање (материјал са патологије)
b) Врео ваздух:
 суви стерилизатор (160 С-120 мин, 180 С
– 60 мин)

173. Топлота - влажна
 Топла вода:
 кување (100°С, минимално 15 мин)
 пастеризација (62,8°-30 мин, 71,7°С –
15 с)
 Водена пара која струји:
 Кохов лонац (до 100°С – 60-90 мин)
 Водена пара под притиском:
 Аутоклав ( 121°С – 15 мин)

174. Радијација и филтрација
 Радијација
 UV зрачење
 jонизујуће зрачење
 Филтрација
 за уклањање микроорганизама из
течности и ваздуха.

175. Хемијска једињења
 Гас
 Етилен оксид и формалин
 Течности
 Глутаралдехид
 Персирћетна киселина
 Х2О2
 Механизам
 алкилацијом SH, OH, COOH i NH3 група
протеина, ДНК и РНК
 ослобађње OH групе

176. Контрола стерилизације
 Физичке методе
 температура, притисак, време
 Хемијске методе
 промена боје или или физичког стања на
одређеној температури
 Биолошке методе
 коришћење спора B. subtilis, B. thermophilus)

177. Дезинфекција - методе
 Хемијске:
 дезинфицијенси
 антисептици
 Физичке:
 топлота (кување, пастеризација, водена
парa којa струји)*
 радијација (УВ зрачење)*

178. Механизам деловања средства за
дезинфекцију на бактеријску ћелију
 Денатурација протеина
 Базе
 Киселине
 Алкохол
 Измена пропустљивости бактеријских овојница
 Површински активна једињења (детерџенти)
 Феноли
 Интерференција са реактивним групама ензима
 оксидишу и блокирају реактивне групе протеина у
ензимима бактеријске ћелије
 Калијум перманганат
 Водоник пероксид
 Јод
 Једињењa живе

179. Фактори који утичу на ефикасност
дезинфекције:
 физичко стање предмета
 врста материјала од кога је предмет направљен
 површина предмета
 облик предмета
 дужина деловања дезинфицијенаса
 температура
 присуство органских материја
 крв, гној салива... инактивирају дезифицијенсе
 врста и број микроорганизама
 врста и концентрација дезифицијенаса

180. Отпорност микроорганизама
 Споре најотпорније
 Микобактерије
 Вируси без омотача
 Вегетативне форме Грам-негативних
бактерија
 Вегетативне форме Грам-позитивних
бактерија
 Вируси са омотачем

181. Лабораторијска дијагнoстика
инфективних болести

182. Кохови постулати
 Бактерија мора бити присутна у сваком
болесном организму
 Бактерија мора бити изолована од болесне
јединке и узгајена у чистој култури
 Болест мора бити репродукована када се чиста
култура бактерије унесе у необолели
организам
 Мора бити могуће изоловати бактерију из
лабораторијски заражене јединке

183. Лабораторијска дијагнoстика
инфективних болести
 Три основна приступа.
 Бактериолошкo/Вирусолошки приступ
 техникама визуализације и изолације
микроорганизама.
 Имунолошки (серолошки) приступ
 детекцијом антигена или антитела
 Молекуларно-биолошки приступ
 детекцијом генетског материјала
микроорганизама

184. Предуслови успешне дијагнозе
 Одабир адекватног узорка
 Разумевање патогенезе болести
 Правилно узорковање
 Избећи контаминацију
 Правилан и правовремени транспорт
 Очување узорка

185. Четири основна корака бактериолошке
дијагнозе инфективних болести
 Посматрање микроорганизма
 у болесничком материјалу
 Изолација чисте културе
 на хранљивим подлогама
 Идентификација изолованих
микроорганизама
 на основу културелних, морфолошких,
биохемијских, антигенских и генетских
карактеристика
 Испитивање осетљивости на
антибиотике

186. Микроскопирање
 Нативни  Морфологија
препарати  Коке, Бацили
 Т. pallidum  Распоред
 Гроздови, Ланци
 Бојени  Начин бојења
препарати  Грам +, Грам -
 N. gonorrhoeae  Покретљивост
 Покретне

187. Изолација чисте културе
 Крвни агар
 S. aureus, S. pyogenes
 Чоколадни агар
 N. meningitidis, H. influenzae
 Селективне (СС агар)
 Salmonella, Shigella
 Диференцијалне (ЕНДО - ЕМБ агар)
 E. coli

188. Идентификација
 Културелне карактеристике
 Изглед, величина и боја колонија (M. pneumoniae)
 Морфолошке карактеристике
 Облик, распоред, начин бојења (Staphylococcus)
 Биохемијске карактеристике
 Продукција ензима, токсина, метаболита
(Enterobacteriae)
 Антигенске карактеристике
 Аглутинација, Имунофлуоресценција, ЕИА
(Salmonella)
 Карактеристике генома
 ПЦР, Хибридизација (M. tuberculosis)

189. Алгоритам дијагностике инфективних
обољења
 Узорак
 Микроскопирање
 Директне методе
 Култивација
 Идентификација
 Серологија

190. Узорак
Микроско-
Брзе методе Култивација Серологија
пирање
Нативни Бојени Идентификац
Аглутинација Аглутинација
препарат препарат ија
Имунофлуоре- Културелне Имунофлуоре-
Проста бојења
сценција карактеристике сценција
Molekularne Морфолошке
Сложена бојења РВК
tehnike-PCR карактеристике
Бојење по Биохемијске
Граму ЕЛИЗА
карактеристике
Антигенске
карактеристике
Molekularne
tehnike-PCR

191. Метилен

192.  Грам техника Реагенс Грам Грам -
+
/
 Клинички значај Генцијана
Виолет
 Дијагноза
Јод
 Прогноза
 Терапија
Алкохол
Карбол
Фуксин

194. Гроздови-стафилококе Парови-диплококе
Четворке-тетраде Ланци-стрептококе

195.  стафилококе

196.  стрептококе

197.  диплококе

198.  диплококе, тетраде, стафилококе