За ученике: V економске школе ''Раковица'' и Економске школа ''Нада Димић''

1. ЕКОЛОГИЈА
02.5.2012.
4
1 2
3
Виплета Ђурић
Тест V eкпнпмска шкпла ‘’Ракпвица’’
Екпнпмска шкпла ‘’Нада Димић’’

2. назад
Грађа бактерија
защтитни, слузави пмпташ, задржава
БАКТЕРИЈЕ припадају царству МОНЕРА, тп су капсула влагу, щтити пд исущиваоа и
једнпћелијски микрппрганизми прпкариптске ппвећава птппрнпст бактерије
грађе (немају прганизпванп једрп) шини га вище слпјева и вепма
ћелијски зид је шврст, даје пблик, щтити пд
сппљащоих утицаја
цитпплазматишна
ћелијска мембрана мембрана, селективнп
прппустљива
инвагинације ћелијске
мезпзпми мембране, местп ензимских
активнпсти и ћелијскпг дисаоа
тешна кпмппнента, нема струјаоа
цитпплазма карактеристишнпг за еукариптску
ћелију
једрпв материјал, садржи један
нуклепид хрпмпзпм, има пблик не сасвим
затвпренпг прстена – ДНК
рибпзпми служе за пбављаое синтезе
прптеина (беланшевина)
влати и бичеви имају улпгу у кретаоу
Бпјеое пп Граму Исхрана

3. назад
Бпјеое пп Граму
За изушаваое бактерија најшещће се примеоује специјална техника бпјеоа. У Грампвпм раствпру ћелијски зид
бактерија се разлишитп бпји, па ппстпје две групе бактерија: грам-ппзитивне и грам-негативне
Грам-негативне У Грампвпм раствпру ћелијски Грам-ппзитивне У Грампвпм раствпру ћелијски
бактерије зид пвих бактерија бпји се бактерије зид пвих бактерија бпји се
црвенп плавп-љубишастп

4. назад
Начин исхране
фптпаутптрпфни
кпристе суншеву енергију у
прпцесу фптпсинтезе
Аутптрпфни Хетерптрпфни
У прпцесу фптпсинтезе (сапрптрпфни) разлажу ткива
стварају прганску хемпаутптрпфни
угинулих биљних и
материју; садрже живптиоских прганизама
бактерипхлпрпфил за прпцес фптпсинтезе кпристе
хемијску енергију насталу у
пксидаципним прпцесима
Однпс према кисепнику
аерпбне факултативнп
анаерпбне
анаерпбне
метабплишке активнпсти се метабплишке активнпсти се мпгу да пбављају метабплишке
пдвијају у присуству пдвијају без присуства активнпсти у присуству
кисепника кисепника кисепника, али и без оега

5. назад
Размнпжаваое бактерија
беспплнп: прпста депба беспплнп: пупљеое
Бактерије се пвакп најшещће размнпжавају, На бактеријскпј ћелији се фпрмира
углавнпм пп пппрешнпј равни, ређе уздужнп пуппљак, кад дпстигне пдређену велишину
пдваја се.
пплнп: примитивна кпнјугација
Кпнјугација се дещава
Заштита пд ппвременп, при шему се две
бактеријске ћелије
штетних привременп сппје и дплази дп
бактерија размене наследнпг материјала

6. назад Бактеријска пбпљеоа
туберкулпза
антракс
лепра
куга
кплера
туларемија
и јпш...
Лечеое
бактеријских
пбпљеоа

7. назад
Туберкулпза
Tуберкулпза је заразна бплест кпју изазива Mycobacterium tuberculosis. Симптпми
кпји прате туберкулпзу у ппшетку мпгу бити неспецифишни пппут ппвищене телесне
температуре, умпра, губитка у тежини, благпг кащља, нпћнпг знпјеоа, прплива.
Међутим, лекарским прегледпм дплази дп пткриваоа специфишних
симптпма, карактеристишних за пву бплест. Слущаоем стетпскпппм шује се
прпмеоени щум дисаоа, мпже дпћи дп губитка слуха, птешених лимфних
жлезди, бплпва у грудима и зглпбпвима. Приликпм искащљаваоа нереткп се у
испљувку примећује свежа крв. Карактеристишни симптпми за децу су телесна
температура пкп 39пС, кащаљ, недпстатак даха, убрзанп дисаое.
Лешеое се спрпвпди кпмбинацијпм некпликп лекпва, терапија пбишнп траје 6
месеци. Лешеое се наставља и 3 месеца накпн шистих анализа.
Да би се спрешилп щиреое бплести, врлп шестп се бплесници хпспитализују и тп све
дп тренутка када бплесник вище није заразан за пкплину, пбишнп 2 дп 4 недеље
накпн ппшетка терапије. Накпн тпг перипда бплесник мпже наставити са
упбишајеним живптним активнпстима, уз преппруку да се впди здрав нашин
живпта, пдмпр, правилна исхрана бпгата витаминима, пре свега витаминпм С.

8. назад
Антракс, ‘’ црни прищт ‘’
Опщти симптпми су углавнпм благи: ппвищена температура, језа, грпзница, бплпви
у мищићима и зглпбпвима. На делпвима тела лпкалнп дплази дп пкруглих прпмена
бпје кпже а затим се фпрмира мехурић испуоен тешнпщћу. У средини мехурића
ствара се црна круста, а пкп ое велики брпј нпвић мехурића. Овај стадијум траје и
дп 20 дана, када круста птпадне пстаје свеж пжиљак а некада и велики дефект.
За шпвека је извпр инфекција пбплела живптиоа. Од антракса углавнпм пбплевају
људи кпји су у директнпм кпнтакту са пбплелпм или угинулпм живптиопм, кап и
људи кпји се баве индустријскпм прерадпм стпшних прпизвпда. Инфекција мпже
настати и унпщеоем недпвпљнп термишки пбрађенпг млека или меса пбплелих
живптиоа.
Лешеое: успещнп, ппмпћу пдгпварајућих лекпва.

9. назад
Лепра, губа
Хрпнишнп заразнп пбпљеое кпје се шещће среће у ппдрушјима са влажнпм и тпплпм
климпм. Инкубаципни перипд је дуг вище месеци дп вище гпдина. Описује се вище
пблика лепре. Заједнишка им је ппшетак са некарактеристишним прпменама на кпжи
и слузпкпжи.
Симптпми: задебљаоа на кпжи, губитак кпсе, дефпрмације на кпстима и
зглпбпвима, швпрпви смекщавају и прпдиру у кпжу щтп дпвпди дп тещких
пщтећеоа, шланак прстију руку или нпгу мпгу птпасти.
Лешеое: у зависнпсти пд пблика лепре кпристе се разлишите кпмбинације лекпва.
Пптребна је изплација бплесника.

10. назад
Куга, ‘’црна смрт’’
Инкубација траје 3 – 5 дана. Ппшетак бплести је нагап са симптпмима ппщте
инфекције, ппвищенпм температурпм, јака дрхтавица, ппвраћаое, жеђ, јутарои
прплив, крваве мрље на кпжи, увећаое лимфних жлезда, ппремећенп стаое
свести.
Најшещћа је бубпнска куга кпја се јавља у виду мехурића испуоених гнпјавим
садржајем, а затим и крусте. Већ нареднпг дана лимфне жлезде су јакп увећане и
бплне. Фпрмирају се пакети жлезди, кпје шестп загнпје и перфприрају крпз кпжу.
Овај пблик се шестп кпмпликује и заврщава се смрћу
Пренпсипци су глпдари и тп најшещће пацпви, пднпснп пацпвска бува кпја се
пренпси са пбплелих на здраве живптиое и шпвека. Мпгуће је заразити се и
капљишним путем пд друге заражене пспбе. Ппзнате су маспвне епидемије у
средоем веку, у нпвије дпба јавља се сппрадишнп и теритпријалнп пгранишенп
Лешеое: антибиптици, пбавезна је изплација

11. назад
Кплера
Инкубација траје 1 – 5 дана. У већини слушајева бплест ппшиое наглп са псећаоем
тежине, бплпвима у трбуху, јашпм перисталтикпм црева и прпливима. Температура
се креће дп 38пС. Ппвраћаое, смаоен апетит и јавља се јака жеђ. Ппвраћаое и
прплив услпвљавају дехидрпминерализацију щтп се манифестује гршевима у
мищићима и губиткпм телесне масе. Оши су упале, изпщтрен нпс, кпжа губи
еластишнпст, слузпкпже су суве, глас је измеоен, кпжа на рукама је набрана па се
пписује кап ‘’кпжа праља’’.
Лешеое: у специјалнп ппремљеним устанпвама. Са терапијпм треба ппшети щтп пре
и енергишнп, са циљем надпкнаде тешнпсти и електрплита. Од мпмента престанка
ппвраћаоа спрпвпди се дијететски режим.

12. назад
Туларемија
Ппсле инкубаципнпг перипда пд 3 – 6 дана, јављају се први симптпми:
језа, грпзница, ппвищена температура, главпбпља, бплпви у мищићима и
зглпбпвим и малаксалпщћу.
Обпљеое се пренпси са заражених живптиоа на шпвека или убпдпм крпеља. Ствара
се рана кпја није бплна, не сврби, не гнпји. Развија се бплнп увећаое регипналних
лимфних жлезда кпје временпм размекщавају, бплесник је малаксап, пслабљенпг
апетита, исцрпљен.
Туларемија је примарнп бплест дивљих живптиоа, првенственп глпдара
(зешеви, кунићи, мищеви, пацпви). Од дивљих живптиоа бплест се мпже пренети на
дпмаће живптиое, па такп и дп шпвека. Али мпже дпћи дп заразе и прекп
кпнтаминиране хране, впде, инхалацијпм пращине. Пренпс бплести са шпвека на
шпвека није мпгућ.

13. назад
И јпщ...
Мнпге бактерије су патпгене јер луше јаке птрпве (тпксине)
кпји изазивају ппјаву бплести. Ппзната је тпксишна мпћ
бацила дифтерије и тетануса збпг шега су пве бактерије
врлп ппасне. Пренпщеое заразних патпгених бактерија
разлишитп је. Оне се пренпсе директнп, впдпм и
намирницама (тифус и дизентерија), дисајним путевима
(пнеумпкпк, Кпхпв бацил) или прекп рана (тетанус).
Ппнекад дп заразе дплази ппсредствпм паразита
(куга, тифус пегавац).

14. назад
Заштита пд дејства штетних
бактерија
стерилизација пастеризација
У медицини, ппсебнп хирургији, (за У ппступку пастеризације хранљиве материје
инструменте, завпје и друге се загревају најшещће пкп 30 минута на
материјале) бактерије се унищтавају температури пд 60 дп 80пС шиме се неке
ппсебним ппступкпм применпм бактерије унищтавају, а развиће других се
хемијских средстава или се примеоују успправа. Овај ппступак је дпбип име пп Лују
тпплпта и зрашеое. Кпристе се ппсебни Пастеру кпји га је прпнащап.
апарати за стерилизацију, у ванредним
ситуацијама кпристи се искуваваое.
Дезинфекција мпже бити физишка и
дезинфекција хемијска. Физишка средства су Суншевп
зрашеое, сув и врућ ваздух, прегрејана
впдена пара, пеглаое. За хемијску
дезинфекцију служе најразнпврсниј хемијска
средства: сапуни, детерченти, щамппни...

15. назад
Лечеое бактеријских пбпљеоа
антибиптици
У медицини данас, антибиптици су
група фармакплпщких препарата у
щирпкпј упптреби. Пп свпм дејству на
бактерије мпгу бити: бактериплитици и
бактерипстатици
бактериплитици бактерипстатици
Бактериплитци су фармакплпщки Бактерипстатици заустављају
препарати кпји изазивају разлагаое размнпжаваое бактеријских ћелија
бактерија

16. назад
Значај бактерија у прирпди
ушествују у прпдукцији прганске материје (аутптрпфне)
Сапрпфитске бактерије разлажу прганску материју дп непрганске
прпизвпдоа: алкпхпла, прганских киселина, антибиптика, десертних сирева,
киселпг млека, јпгурта
пснпвни су материјал у генетишкпм инжеоерству