Аутор Весна Младеновић

1. Социоемоционални
аспекти наставе и учења
29.03.2017. год. Весна Младеновић, педагог

2.  Друштвене промене – целоживотно учење;
 Истраживања- значај и улога
социоемоционалног односа наставника и
ученика током процеса наставе и учења

3. Интеракција наставник- ученик
1. Управљање разредом (понашањем,облици и
методе подучавања)
2. Педагошка подршка ( разумевање садржаја,
квалитет фидбека, употреба дијалога и дискусије)
3. Емоционална подршка ( позитивна клима,
негативна клима, осетљивост
наставника,отвореност за перспективу ученика)
Педагошка подршка и позитиван емоционални однос
наставника су значајни предиктори успеха из
математике на узрасту 4. и 7. разреда и позитивног
односа према школи и учењу на млађем узрасту.

4. Емоционална подршка
наставника као предиктор:
Емоционално подржавајуће
понашање наставника
обухвата:
1. школске и социјалне
адаптираности ученика
2. мотивисаности
3. академског постигнућа
4. доживљаја задовољства и
самоефикасности ученика
Недостатак емоционалне
подршке наставника у
адолесценцији- повећање
проблема у понашању
 брижност,
заинтересованост,
 поштовање ученика
 праведност
 охрабрење и
 висока очекивања
наставника од ученика
Резултати су: веће
ангажовање ученика на
часу, редовно присуство на
часовима и виша постигнућа
на тестовима

5. Реципрочно деловање
емоција ученика и
наставника
Однос наставника и
ученика утиче на
академске емоције
ученика, али и
ученичке емоције
могу повратно
деловати на начин
рада, климу у
одељењу,
ентузијазам и
емоције наставника
Емоције у образовању-
Академске емоције
 Могу их изазвати
различите школске
ситуације
 Емоције ученика и
емоције наставника(
позитивне и негативне)

6. Везаност за наставника:
 Дете има базу сигурности у особи за коју је
везано, тј. има уверење да је та особа
доступна, предвидљива, доследна и да ће
правовремено и на одговарајући начин
реаговати на његове позиве и сигнале
 самопоуздање

7. Сигуран образац
везаности за
родитеље у раном
детињству предиктор
је бољег
емоционалног,
социјалног и
когнитивног
функционисања и
психосоцијалне
прилагођености
касније.
Наставник у школи
може пружити детету
исту врсту
емоционалне
сигурности и имати
исту улогу и значај за
дете као и осетљив и
одговоран родитељ.

8. Ученици ће развити сигурну везаност за
наставника који је:
 ангажован и укључен у позитивним
интеракцијама с ученицима,
 осетљив за потребе и перспективу уч.
 има висока очекивања од њих
 подржава отворену комуникацију, аутономију
и самосталност
 охрабрује и пружа подршку
 Уч. су слободни да уче, али и да погреше и
доживе неуспех

9. Сигурно везани ученици:
 више напредују у учењу
 активнији су на часу
 више мотивисани
 виших постигнућа
 имају позитивнији однос према школи

10. Истраживања у нашој земљи ( Крстић,
2015.) :
 Везаност за наставника- значајан
предиктор оцена из математике у четвртом
разреду и позитивног става према школи и
учењу касније.
 Око 30% уч. 7. разреда сигурно везано за
наставнике, чешће српског ј. него
математике, али исто толико ученика је
преокупирано, зависно и анксиозно у
односу са наставником.

11. Како позитивно утицати на емоције
ученика?
 Подизање свести о значају позитивне
социоемоционалне интеракције с ученицима
 Неговање подржавајућег односа (фактор
превенције емоционалних и проблема у понашању)
 Неговање позитивне атмосфере
 Унапређивање квалитета педагошке подршке
 Обезбеђивање аутономије ученицима
 Постављање високих очекивања од ученика

12. Хвала на пажњи!