1. ДЕТЕ НА ПУТУ ОД
ВАСПИТАЧА ДО
УЧИТЕЉА
Нови Сад 2023.
Момчило Степановић
2. Креатор садржаја:
Момчило Степановић
дипломирани учитељ – мастер,
самостални педагошки саветник,
саветник спољни сарадник
Школске управе Београд, оснивач
удружења Креативни учитељи,
члан Менсе Србије.
3. „Друго мишљење“ – из угла реалних потреба деце
и надлежности родитеља, васпитача и учитеља
Постоји учење које дарује живот, и учење које
дарује књига – ми се данас нећемо бавити
„књигом“
Није циљ да се било ко осећа лоше, већ да се сви
осећамо боље и „успешније“
Задатак:
4. Полазиште!
Већ одавно постоји анимозитет између учитеља и
васпитача – шта је у чијој надлежности
•Учитељи су незадовољни спремношћу деце
•Васпитачима смета неразумевање од стране
учитеља и „мешање“ у њихов посао!
•Изгледа да само значење речи васпитач и учитељ
није до краја прецизирано
5. Полазиште!
Је ли проблем у А или Б моделу или у „Годинама
узлета“ !!!
Проблем није у програмима – да је у програмима, то
би се лако решило
•Није проблем ни у учитељима, ни у васпитачима!!!
•А где је онда проблем?
6. Полазиште!
Проблем су другачији услови одрастања!
Деца са којом данас радимо су „друга“ деца
•Добар део деце, чим доспе у породицу, постаје
„владар из колевке“
•Од првог уздаха и залогаја им се угађа
7. Полазиште!
„Угађање“ је основни модел васпитања данашње
деце
•Шта дете жели – то му се пружа
•Деци је омогућено раде шта желе, али и да не раде
шта не желе - навикла су да слушају своја осећања
•Такав став покушавају да задрже и у предшколском
и у школи
8. Где почиње проблем?
Проблем је што тек у школи не може да ради „ко
шта жели и коме се шта хоће“
•Ово није „жал“ што су деца све мање васпитно
спремна, већ „туга“ што се пропуштају временски
оквири у којима деца треба да развију своје
емоционално-васпитне навике неопходне у школи
и животу
•Све је више деце која имају дуг период адаптације,
а није мали број оних који се никада не адаптирају
9. Где почиње проблем?
•Када на све додамо да се под спремношћу за школу
најчешће подразумевају „знања“ – онда прича
постаје баш занимљива
•Заблуда број 1: Знања нису показатељ
спремности детета за школу - деца не иду у
предшколско ради знања
10. Где почиње проблем?
Има деце која дођу у школу са „течним“ читањем и
писањем, па се испостави да су сасвим неспремна
•Има деце која доћу без основних „предзнања“ па
све буде у најбољем реду
•У школи се учи све из почетка – а предзнања могу
да буду олакшавајућа, али и отежавајућа
околност
11. Где је проблем?
На васпитачима је да васпитавају!
•Најважнија „наука“ коју дете треба да савлада у
предшколском периоду је да се понаша у социјалној
групи: да сачека ред, да се стрпи, поднесе досаду,
испуњава захтеве, поштује и уважава друге...
- да схвати да у вршњачкој групи не може да се
понаша као у породици
- да се навикне да поштује „ред“, инструкције и
договоре...
12. Где је проблем?
На васпитачима је да васпитавају!
•Опште је познато да се од класичног васпитања
одустало, и да су на сцени идеје „васпитања
љубављу“ и „самоваспитања“
- У времену данашњем све почиње и завршава се
„емоцијама“
- да ли је тај пут деци пријатан? – Да!!!
- да ли је то оно што је деци потребно? – НЕ!!!
13. Где је проблем?
•Најважнији вид спремности за школу је
емоционална спремност и ЗРЕЛОСТ
•Најважније питање: Могу ли деца која добијају све
што желе да се квалитетно емоционално развијају?
•Развоја нема без „ОПТЕРЕЋЕЊА“!
14. Где је проблем?
Основни услов за развој емоционалне спремности
је емоционално оптерећење
•Дете које добија све што жели нема разлог да се
емоционално развија – остаје на развојно нижем
степену
15. Где је проблем?
Природа је уредила да се емоционални и васпитни
развој одвијају кроз „проживљавање“ и
„превазилажење“ непријатности
•Као што се физичко тело не развија ако нема
физичког оптерећења, тако се ни емоционалност не
развија без емоционалног оптерећења
•Онда се још питамо како то деца не могу ништа да
истрпе – зашто их школа не занима и слично
16. Где је проблем?
Стратегија која подразумева да деца треба да
одрастају у реалној бајци је за децу погубна!!!
•Није проблем што тако размишљају родитељи –
проблем је ако тако размишљају васпитачи и
учитељи
•Колико год нам „бајка“ била срцу мила, толико је
важно да имамо у виду да децу треба припремити за
сурову реалност
17. Где је проблем?
Добра припрема за школу подразумева:
- емоционалну развијеност – да уме да изађе на
крај са оним што му се не допада, или не прија,
као и оним што жели, а не добија
- социјалну развијеност – да има „свест“ о
постојању других и њихових потреба
18. Где је проблем?
•Учитељи нису учитељи – силом прилика су
васпитачи
•Из генерације у генерацију деца све више терају по
свом – све мање имају обзира и према учитељима и
према вршњацима
•Образовни задаци и циљеви су чак и у школи
одавно у сенци васпитних...
19. Где је проблем?
•Зашто некој деци полазак у школу тешко пада?
•Навикла су да све буде по њиховом, а у школи то
није могуће
•Нису навикла да поштују захтеве и да извршавају
обавезе
•Да ли су деца мала за „обавезе и захтеве“?
•Не! До пре неког времена то се подразумевало!
20. Где је проблем?
•Јесу ли проблем васпитачи или учитељи?
•Не, ни једни ни други - „нико их ништа не пита“
•Проблем је у онима који сматрају да ће се деца
која „сама себе васпитавају“ развити у аутентичне
личности
•Конкретно - проблем је што смо сви скупа, од
родитеља до државе, допустили да се под плаштом
родитељства догађа „самоваспитање“
21. Шта је „самоваспитање“?
•То је појава да деца остварују своју вољу без
ограничења – да се понашају како желе, самим
тим и да васпитавају сама себе
•Заборавили смо да то није природно ни у
породици, ни шире
•Мало нам је што деца у породици немају границе –
укидамо их и у предшколским установама и у
школама
22. Шта је васпитање?
•Васпитање је процес кориговања социјално
непожељног или неприхватљивог понашања
•Да ли се тај процес може спровести „речима“ и без
„траума“?
•Не може!
•Сви смо емоционална бића и тешко нам пада када
нешто није по нашој вољи, али временом научимо
да се не може увек понашати „по емоцијама“
23. Шта је васпитање?
•Данашњој деци све је дозвољено, почев од
асоцијалног понашања па до избора хране,
одеће, обуће, играчака, забаве, игара…
•Важноје само да се не траумирају...
•Још прецизније речено, родитељи их „гурају“ у
такву причу
•Свакога дана, небројено пута, деца чују
најумилније речи: Шта желиш…???
24. Шта је васпитање?
•А шта то деца желе?
•Желе оно што их испуњава задовољством
•Временом задовољства постану (једини) разлог да
се живи
•Када се то деси, прича васпитањем је завршена -
трка за задовољствима је постаје „смисао живота“,
а рад и обавезе највеће препреке
25. Где је проблем?
•Заборавили смо колико су наши преци страховали
да не размазе децу
•Занемарили смо природне законитости и процесе
•Заборавили смо шта на ком узрасту дете треба да
зна и може
•Заборавили смо шта се на менталном плану
детета догађа ако добија све што уме да пожели и
ако у трећој години не зна за „НЕ“
26. Где је проблем?
•Заборавили смо да егоизам спречава развој
„супер ега“ или „моралног ја“, а „чике“, Фројд и
Јунг, рекоше да то треба да се деси у петој години
•Деци која од рођења „раде шта хоће“ и „не раде
шта не желе“ то не може да се деси!
•Нема васпитача, учитеља или програма који је
таквом детету добар!
27. Шта преостаје?
•Едукација родитеља о последицама
презаштићености док узраст детета још
дозвољава промене
•За већину деце (и родитеља), није касно ни када
пођу у школу, али за неку је већ тада прекасно
28. Шта каже наука?
•Услед трајне изложености дечијег мозга
присуству високих нивоа ендорфина и допамина,
долази до репрограмирања тзв. „рецептора
среће“
•Дете постаје „гладно“ игре и изазова, а препуно
енергије
•Сви знамо да је игра основна полуга дечијег
развоја, али нам нико није рекао да може да
прерасте у зависност и буде део „проблема“
29. Шта каже наука?
•Да ли нам је неко током припреме за позив рекао
да игра може да буде проблем?
• Деци која имају проблем адаптације на школу,
пренаглашена склоност ка игрању је основни
узрок и разлог проблема
30. Шта каже струка?
•За неку децу игра је проблем – постану
„опседнута“ њом и не занима их ништа друго
•Велика већина деце у школу доспе без да „има
појма“ шта је то обавеза
•За такву ситуацију, најмање су одговорна деца, она
самом иду линијом мањег отпора и већег
задовољства
31. Шта каже струка?
•Основни проблем данашњег родитељства је
презаштићеност деце од реалности
•Родитељи презаштићују децу јер сматрају да то
„тако треба“ – необавештени су о последицама
•Ако желимо децу спремнију за школу, више треба
да радимо са родитељима него са децом
32. Шта каже струка?
•Прва ствар коју треба да објаснимо родитељима
је „парадоксална“ – ЉУБАВ НЕ ВАСПИТАВА
•Љубав јесте основна потреба деце, али она
задовољава емоционалне потребе, не и васпитне
•Љубав подстиче емоционални развој, али не и
развој „здравог разума“ на којем се базира
васпитање.
33. Шта каже струка?
•Када се роди беба, прородно је да прве контакте
са окружењем остварује путем емоција
•Да би се разум активирао, потребна је одређена
количина информација и сазнања али и
емоционални изазов
• Све док добија све што жели, дете нема разлог да
активира разум
34. Шта каже струка?
•Тек када нешто не добија, појављују се снажне
негативне емоције
•Управо те емоције активирају разум и „стављају га у
погон“
• Ово никако не значи да дете треба вештачки
„траумирати“, али значи да ваља реаговати када
жели или ради оно што није добро
35. Шта каже струка?
•Непријатност је оно што подстиче мишљање на
други начин!
•Шта је то мишљење? Чиме размишљамо?
•Код одраслих 95 % мисли потиче од емоција, а само
5 % од разума!!!
•Зашто је то тако?
•Зато што је то емоционална навика!
36. Шта каже струка?
•Ако желимо децу која су спремнија за школу,
битно је да их већ од треће године уводимо у
„размишљање разумом“!
•То је пут у преважилажење природних склоности
мале деце – склоности ка себичности и егоизму
• Што се касније дете суочи са тим, то теже прихвата
промене
37. Шта каже струка?
•Васпитање је процес „оразумљивања“ –
разумевања да није добро све што је пријатно и
лепо
•Васпитање је самоодрицање од онога што није
социјално прихватљиво или што није добро
•Ми данас имамо све више деце која одрасту а не
развију свест да принцип „добра“ треба да буде
изнад принципа личног задовољства и жеља
38. Шта каже струка?
•Ако желимо успешну и „безболну“ транзицију
деце из предшколског у школско образовање
приоритет је њихов благовремен емоционални
развој
•Послушна и непослушна деца разликују се (само) у
способности превазилажења непријатности
•Послушна деца умеју да превазиђу осећај
непријатности и поштују ауторитет – непослушна не
39. Шта каже струка?
•Емоционални и васпитни развој последица су
унутрашње борбе са непријатним емоцијама
•Када дете поступа неодговорно, оно треба да
буде суочено са последицама
•Ако неодговорно понашање пролази без
последица, оно постаје навика
•Хлеб се не пече без ватре, нити се васпитање
„догађа“ без непријатности
40. Шта каже струка?
•Све је више родитеља који су „алергични“ на
фрустрације које дете доживи ван породице
•Предњаче они који су и сами тако одрастали
•Шта су „направили“ схвате так када освесте зашто
их дете третира као „сервис за испуњавање жеља“,
зашто је незадовољно или „неснађено“
41. Шта родитељи не знају?
•Превише попустљивости, „пажње и љубави“ уме
да буде гора варијанта од „премало“
•Ко је навикао само да прима, мало узвраћа
•Онако како њихова деца третирају вршњаке,
васпитаче и учитеље, третираће и њих
•Презаштићена деца прва „забораве“ на своје
родитеље
42. У суштини, све је једноставно:
Васпитна функција породице се полако „гаси“
•Васпитна функција предшколког образовања се
спутава
•Васпитна функција школе одавно постоји само на
папиру
•А ми – тражимо решења у програмима
43. У суштини, све је једноставно:
У раду са малом децом став и пример су важнији
од „програма“
•Постављање принципа „добра“ изнад принципа
„задовољства и пријатности“ је васпитна азубука
коју су људи знали од када постоји цивилизација
•Родитеље је неко убедио да то не раде, још само да
васпитачи и учитељи „попусте“ и онда ћемо имати
заиста слободну децу – ону која раде шта желе...
44. Спремност за школу!
•Како су се деца пре само пар деценија припремала
за школу?
•Обухват предшколским образовањем био је знатно
мањи
•Нека деца нису имала никаква „предзнања“ али су
остваривала врхунски успех.
•Како то објаснити?
45. Спремност за школу!
•Шта то подразумева спремност детета за школу?
- Да уме да чита и пише? - Не, то се учи у школи!
- Да уме да се понаша? - Да, од деце која полазе у
школу се очекује зрелост и самосталност.
46. Шта је препрека?
•Да ли разумевања, толеранције или љубави
може бити превише?
•Да, а последице могу бити веома болне.
Дете треба да ужива у разумевању, пажњи и
љубави, али само до границе која не нарушава
самосталност!!
47. Шта је презаштићеност?
•Ако родитељ извршава обавезе уместо детета,
толерише или подстиче деструктивно
понашање, то може да буде увод у проблем који
се назива „презаштићеност“
•Пуно је родитеља који су заплакали због ствари
којима су се смејали док је дете било мало!
48. Шта је презаштићеност?
•Презаштићеност је неуролошко стање које је давно
препознато као „размаженост“
•Презаштићеност се јавља када се детету превише
угађа и дозвољава да испољава своју вољу!
•Презаштићеност доприноси да дете остане
„везано“ или „заглављено“ у развојној фази коју
треба да превазиђе – да остане „фиксирано“ и да се
ментално не развија у складу са својим узрастом
49. Шта је презаштићеност?
•Ради се о поремећају који има идентичне, или
сличне последице као занемареност или
запуштеност
•Родитељи који дете презаштићују, практично га
занемарују јер су одговорни за околности које
онемогућавају задовољавање развојних
потреба – дете нама стимулацију да се развија
као личност
50. Шта је презаштићеност?
•Ако желимо да дете буде спремно за живот, не само
да не треба да га штитимо од обавеза, већ треба и
да их „измишљамо“
•Ако желимо да дете стаса у снажну и аутентичну
личност – не смемо га штитити од реалног живота
•Ако желимо да дете „користи своју памет“ не смемо
мислити и радити уместо њега
51. Како и где настаје презаштићеност?
•За трпезаријским столом и у дечијој соби!
•Питање које мудри родитељи не постављају
детету ни када је болесно: Шта желиш да једеш?
• Деца немају капацитет да изаберу квалитетну
храну – она бирају по „пријатности“
•Избор хране, одеће и обуће је у надлежности
родитеља!
52. Како и где настаје презаштићеност?
•Презаштићеност настаје и гомилањем играчака
•За дете није добро да добија превише играчака, и да
их доживљава као „потрошни материјал“
•Боље је да дете нема изобиље играчака, и да му је
досадно, него да их разбацује на све стране
•Дете је дорасло играчкама онда када уме да их чува
•Највећа грешка: родитељ сређује играчке после игре
53. Како и где настаје презаштићеност?
•По питању игре, најозбиљнија опасност назива
се „екранизам“
•Телефон и рачунар су озбиљне машине, нису
играчке за децу
•Претерано коришћење телефона и рачунара
изазива зависност као и наркотици
55. Како и где настаје презаштићеност?
•Презаштићеност настаје када родитељ мисли
и/или ради уместо детета
•Дете треба само да мисли и извршава своје
обавезе
•Ако родитељ уради домаћи уместо детета то је
исто као да је појео дечији оброк у нади да ће дете
бити нахрањено
56. Како и где настаје презаштићеност?
•Презаштићеност настаје толерисањем негативних
понашања
•Када дете покушава оно што није добро, одмах мора
бити обавештено да оно што није добро не сме да се
ради, и да у супротном следе последице
•То се зове „постављање граница“
•Што пре дете разуме узрочно-последичне везе то
боље
57. Како и где настаје презаштићеност?
•Лепо је када се дете осећа добро и пријатно, али
оно што ће га покренути да мисли и развија се је
непријатност
•и деца и одрасли су „успавани“ када се пријатно
осећају - будимо се тек када нас нешто покрене да
мислимо
•Децу не треба штитити од непријатности, посебно
када се деструктивно понашају
58. Како и где настаје презаштићеност?
•Деца која су превише поштеђена непријатности:
•Навикну се да им је увек лепо, па када пођу у школу
очекују да је школа „забавиште и игралиште“
•Очекују да су у центру пажње, као и у породици
•Сматрају да су игра и забава најважније активности у
животу
•Не могу да поднесу досаду и оптерећење
•Не умеју да изађу на крај са изазовима и тешкоћама
•У школи се осећају се угроженом!
59. Тајне успешног васпитања
•Не мислити уместо детета
•Не радити уместо детета
•Не преузимати последице лоших одлука детета на
себе
- Када греши дете треба да осети, трпи и доживи
последице
Сврха детињства није да дете ужива већ да се
развија
60. Тајне успешног васпитања
•Превише љубави оставља исте последице као и
премало
•Када претерана љубав постане извор тешкоћа, она
не може бити део решења
•Превише разумевања има теже последице него
премало
•После основних животних потреба, најважнија
потреба детета је САМОСТАЛНОСТ
61. Шта родитељи прво треба да науче децу
•Да мисле главом а не осећањима
•Да раде, а не да очекују да други то чине уместо њих
•Да разумеју друге, а не да рачунају на разумевање
•Да поштују, а не да уживају поштовање
•Да извршавају обавезе, а не само задовољства
•Да обавезама приступају рационално, а не емоцијама
62. Шта родитељи треба да знају!
•Добар део данашње деце има детињство које личи
на детињство из бајке
•Нека деца после „бајке од детињства“ сударе се са
стварношћу која се назива реалан живот
•„Бајка“ обично ствара ментално слабе људе
•Безбрижно детињство обично значи брижан живот
63. Кључно питање и одговори:
•Зашто нека деца стасају у свесне и одговорне људе,
а нека никада не открију ни шта то значи?
•Доброта и одговорност нису последица знања,
већ резултат искуства!
•Врлине се не добијају на поклон, не уче се и не
купују – оне се стичу.
64. Поруке за крај:
•Васпитачи и учитељи, не пребацујте лоптицу
одговорности једни другима.
•Задатак нам је исти: покажимо деци и родитељима
како се „мисли“ и односи према обавезама.
•Док се ми будемо руководили пријатношћу, нема
услова ни разлога да очекујемо да деца буду
разумнија!
65. Контакт:
kreativniucitelji@gmail.com
Телефон: 064 135 72 78
Више информација о теми доступно је путем програма
обуке: Школа одговорног родитељства „Одрасталица“
https://odrastalica.rs/
Хвала на разумевању и
пажњи!
