Музичка школа

1. Б И О Л О Г И Ј А
Виолета Ђурић
Музичка школа ‘’Коста Манојловић’’
Фебруар 2016

2. Мишићи су изграђени од мишићног ткива, а мишићно
ткиво од мишићних ћелија (миоцита) . Постоје три врсте
мишићних ћелија:
глатке, попречнопругасте и срчане.
Све мишићне ћелије садрже миофибриле, грађене од
специфичних протеина (актин и миозин) које омогућавају
грчење и опружање мишића. На овом својству мишићних
ћелија заснива се функционисање мишића.
Глатке мишићне ћелије су вретенастог облика.
У њима се налази једно једро. Миофибрили
су паралелно постављени и омогућавају
споро грчење и опружање. Актинска и
миозинска влакна су овде другачије
распоређена тако да нема попречне
испруганости. Глатке мишићне ћелије
образују глатко мишићно ткиво, а оно гради
глатке мишиће.
Попречнопругасте мишићне
ћелије су цилиндричног
облика и издужене. Могу
достићи дужину од неколико
центиметара. Садрже много
једара, а миофибрили се
местимично преклапају и
граде попречне пруге по
којима су ове ћелије и добиле
назив. Светле пруге садрже
само актинска влакна, а тамне
пруге садрже миозинска
влакна и крајеве актинских
влакана.
Срчане ћелије су попречнопругасте. Оне су
местимично спојене и граде мрежу повезаних
ћелија које имају већи број једара. Попречна
испруганост није тако изражена због присуства
великог броја митохондрија. Припадају
срчаном мишићном ткиву и од њих је изграђен
срчани мишић.

3. Групе мишићних ћелија које су диференциране на исти начин, имају сличну грађу
и функцију чине мишићно ткиво. Разликују се три типа мишићног ткива:
глатко мишићно ткиво
попречнопругасто мишићно ткиво
срчано мишићно ткиво
Глатко мишићо ткиво се налази
у мишићима зидова
унутрашњих органа: једњака,
желуца, црева, душника,
мокраћне бешике, крвних
судова. Релативно су танки, а
покрети су им спори.
Попречнопругасто мишићо ткиво је
саставни део мишића који облажу
скелет, па се називају и скелетни
мишићи. Способни су да изводе
веома брзе покрете и
функционишу под утицајем воље.
Срчано мишићно ткиво је
ткиво које постоји само у
срцу кичмењака.

4. Облик и грађа скелетних мишића зависе од места на коме се
налазе и улози коју имају у организму: вретенасти мишићи
(мишићи удова), плочасти (мишићи трбуха, дијафрагме,
међуребарни), тракасти (мишићи врата), лепезасти (мишићи
лица и грудног коша) и прстенасти (мишићи око телесних отвора)
Основне особине мишића су еластичност, надражљивост и
контрактилност. Еластичност је особина мишића да се под
утицајем неке силе издуже и да се по престанку њеног деловања
врате у првобитно стање. Мишићи су осетљиви на дражи и на
њих реагују грчењем, односно контракцијом. При сваком грчењу
мишић се скраћује а дебљина му се повећава. Попречнопругасти
мишићи нису потпуно опуштени чак ни при мировању. Увек се
налазе у стању извесног напона, односно благе згрчености –
мишићни тонус.
Скелетни мишићи раде под контролом воље, што им омогућава
све врсте покрета и активности. Поред вољних покрета постоје и
нагли покрети настали услед пријема надражаја из спољашње
средине – рефлексни лук, описан у поглављу о нервном систему.
У току живота човек снагом својих мишића обавља рад, за овај
рад мишићи користе глукозу и кисеоник. Глукоза се у мишићним
ћелијама разлаже у присуству кисеоника и ослобађа енергију
потребну за рад мишића. Истовремено крв уклања из мишића
производе ових процеса: угљен-диоксид и млечну киселину. У
току напрезања у мишићним ћелијама се нагомилава млечна
киселина и други продукти. То смањује способност мишића да
обављају рад и јавља се замор; у току одмарања ови продукти се
разграђују и уклањају и мишићи се тако оспособљавају за
поновни рад.

5. Попречнопругасти мишићи имају мрежу крвних
судова и нервних влакана. Нервна влакна
омогућавају преношење нервних импулса из
моторних нервних центара до мишића, при чему
мишић реагује грчењем.
Места где се нервни завршеци спајају са
мишићним влакнима називају се моторне плоче.
Место на коме се то преношење остварује назива
се неуромишићна синапса. Нервни импулси се не
преносе са нервне на мишићну ћелију директно,
већ у том процесу учествује нарочита хемијска
активна супстанца која се назива ацетилхолин. Он
спада у групу једињења означених као
неуротрансмитери. Када нервни импулс стигне
до нервних завршетака у области моторне плоче,
он узрокује лучење ацетилхолина из нервних
завршетака. Ацетилхолин прелази на моторну
плочу, изазива биоелектричне појаве и ствара се
акциони потенцијал. У мишићним ћелијама
акциони потенцијал изазива механички покрет,
односно грчење мишића.

6. Захваљујући способности контракције мишића врши се
одређени рад мишића. Рад мишића може бити динамички
и статички.
Динамички рад, на пример, врше групе мишића који
покрећу кости горњих и доњих удова при ходању. За
динамички рад потребно је много енергије, али замор не
наступа брзо јер грчење и опружање мишића доприноси
бољој циркулацији крви кроз тело, чиме се интензивира и
размена материја у организму.
Статички рад врше мишићи који одржавају тело у
усправном положају и седећем ставу. При овом раду
мишића замор наступа брже због слабије циркулације крви
услед непрекидног притиска мишића на крвне судове. Зато
се при дугом стајњу тежина тела мора преносити са ноге на
ногу.
Контрације глатких мишића су исте као и контракције
попречнопругастих, али се одвијају знатно спорије. Велики
број глатких мишића грчи се ритмички, правилно и у
одређеним временским интервалима (црева, желудац).

7. Замор је стање у коме наступа привремено смањење радних
способности и тада рад треба прекинути. Јавља се као резултат
хемијских промена у мишићним ткивима и крви услед радних
напора. Током рада у мишићима долази до нагомилавања
млечне киселине и угљен диоксида јер крвоток не може на
време да их одстрани. У мишићима долази и до смањења депоа
гликогена, који је основна енергетска резерва у организму.
Замор се може јавити и замором нервних центара, из којих
стално полазе импулси за обављање покрета.
Пасиван одмор представља потпуно мировање, лежање, што је
неопходно после сваког рада или већих физичких напора.
Активан одмор подразумева промену активног стања.