За ученике V економске школе, и Економске школе ''Нада Димић''

1. 1 2
БИОЛОГИЈА
Виолета Ђурић
V eкономска школа ‘’Раковица’’
Економска школа ‘’Нада Димић’’

2. Опстанак живих бића и оихпвп
нпрмалнп функципнисаое
пмпгућује унпщеое хране у
прганизам јер је храна извпр
енергије, али и градивни материјал
за раст и размнпжаваое прганизма.
Дп дубпке старпсти надпграђујемп
свпј прганизам: целпг живпта нам
расту кпса и нпкти, еритрпцити
живе самп 120 дана па се мпрају
меоати нпвим, ћелије ппкпжице се
пбнављају једнпм недељнп, цревни
епител свака три дана. Узимаое
хране је свакпдневна пптреба
прганизма. Збпг тпга материје кпје
су нам неппхпдне за пбављаое
живптних функција шине храну.
Систем пргана за вареое шине: уста,
ждрелп, једоак, желудац, танкп
цревп, дебелп цревп и задое цревп
с аналним птвпрпм.
Жлезде кпје луше ензиме за вареое
хране налазе се у саставу пргана за
вареое. Тп су пљувашне, желудашне
и цревне жлезде, затим јетра и
панкреас.

3. Усна дупља је ппшетни деп цревнпг тракта, у кпјем се храна
прихвата, преппзнаје ппмпћу рецептпра за укус и
разграђује механишки, али и бипхемијски. Храна се
механишки пбрађује ппмпћу зуба, шврстих твпревина
саграђених пд дентина, беланшевинасте материје прпжете
минералним материјама. Чпвек у свпјпј вилици има пп 16
зуба.
У уснпј дупљи смещтен је језик, мищићни прган кпји меща
храну и ппмаже жвакаоу и гутаоу, али ушествује и у
преппзнаваоу укуса хране јер садрже квржице кпје
пмпгућавају пријем хемијских сигнала хране. Инфпрмације
се пренпсе из квржица у центар за пбраду псећаја укуса у
прпдуженпј мпждини, затим дп кпре предоег мпзга. Тек
Исппд језика, дпое вилице и ппред ущију тада ппстајемп свесни укуса хране, пријатнпг или
налазе се пљувашне жлезде, кпје прекп непријатнпг. Активирани центар у прпдуженпј мпждини
извпдних канала луше пљувашку у усну щаље инфпрмације у центар за лушеое пљувашке и тек
дупљу. Центар за кпнтрплу лушеоа пљувашке тада дплази дп лушеоа пљувашке.
налази се у прпдуженпј мпждини. У
пљувашки шпвека налази се ензим амилаза
кпји заппшиое вареое угљених хидрата већ у
устима.

4. Храна натппљена пљувашкпм гутаоем дпспева дп
ждрела, а затим се трансппртује у једоак и на
крају дпспева дп кесастпг, мищићнпг прпщиреоа
црева – желуца у кпјем се складищти, меща са
вепма киселим желудашним спкпм и делимишнп
вари. Да би мпгап да меща и натапа храну
желудашним спкпм, али и да је пптискује даље
крпз цревни тракт, желудац је снабдевен дебелим
слпјевима мищића кпји се ритмишки грше и
ппущтају. На уласку у желудац налази се кружни
мищић кпји прппущта храну из једоака, а исти
такав мищић смещтен је и на крају желуца и
птвара се да прппусти већ прпмещану, пплутешну
храну даље у дванаестппалашнп цревп.
Желудац је са унутращое стране пблпжен слузпкпжпм
кпја луши вепма кисели желудашни спк, пднпснп
хлороводоничну киселину (HCl), ензим пепсин кпји
Активиран центар у прпдуженпј мпждини щаље
разлаже прптеине на маое ланце разлишите дужине,
кпманду жлездама слузпкпже желуца да, у рпку пд
али и велике кплишине слузи кпја щтити зид желуца пд
6-8 минута, излуше хлпрпвпдпнишну киселину и
киселпг желудашнпг спка.
пепсин.
Чврста и сува храна се у желуцу задржава дуже, за
Лушеое желудашнпг спка регулисанп је и
разлику пд тешне и кащасте, дпк алкпхпл, лекпви и
хпрмпнима. Истезаое зида желуца услед
птрпви самп ‘’прптршавају’’ крпз желудац и врлп брзп
присуства хране стимулищу ћелије слузпкпже да
прелазе у крв.
луше хпрмпн кпји ппдстише лушеое желудашнпг
Лушеое желудашнпг спка ппд кпнтрплпм је нервних и
спка.
хпрмпнских фактпра. Кпнтакт хране са слузпкпжпм уста
стимулище заврщетке нервних ћелија, кпјима се
инфпрмације пренпсе дп центра у прпдуженпј
мпждини.

5. Пп заврщетку вареоа хране у
желуцу, а захваљујући снажним
гршеоима мищића зида, храна се
крпз птвпрени кружни мищић на
крају желуца пптискује у
дванаестппалашнп цревп,
ппшетни деп танкпг црева
дужине 12 палаца. Вареое у
дванаестппалашнпм цреву
пбавља се захваљујући
Панкреас је жлезда кпја је смещтена исппд желуца. Осим щтп ствара и ензимима панкреаснпг спка кпји
луши хпрмпне у крв, панкреас ствара и ензиме и базни спк, кпји се спајају се крпз канал излива у пвај деп
и изливају крпз заједнишки канал у дванаестппалашнп цревп кап црева.
панкреасни спк. Улпга базнпг дела панкреаснпг спка је неутрализација
киселпг садржаја, кпји се излива из желуца у дванаестппалашнп цревп.
Ензимски деп панкреаснпг спка садржи:
- ензим амилазу, кпји разлаже угљене хидрате
- липазу, кпји разлаже масти
- неактивне ензиме трипсинпген и химптрипсинпген кпји, пп активираоу
у дванаестппалашнпм цреву разлажу прптеине.
Осим панкреаснпг спка, у дванаестппалашнп цревп
излива се и жуш, прпизвпд ћелија јетре. Јетра је највећа
жлезда у прганизму. Ствпрену жуш ћелије јетре луше у
жушне каналиће, а затим у јетрени канал, кпји се излива
у жушнпј кеси, где се жуш сакупља. Карактеристишна бпја
жуши пптише пд жушних бпја, кпје настају распадаоем
хемпглпбина из истрпщених еритрпцита. Жуш делује кап
детерчент јер плакщава вареое масти.

6. Oд желуца пплази танко црево. Његпв ппшетни
деп назива се дванаестппалашнп цревп. Танкп
цревп дугашкп је пкп 7 метара. Онп се вище пута
савија и испуоава највећи деп трбущне дупље.
Дебело црево се наставља на танкп цревп.
Дужине је пкп 1,6 метара. На прелазу из танкпг у
дебелп цревп налази се слепи прпщирени
заврщетак са танким наставкпм, кпји се назива
слепо црево. Дебелп цревп се пружа
сппљащопм странпм трбущне дупље и
заврщава се делпм пзнашеним кап задое или
право црево. Излазни птвпр пзнашен је кап
анални отвор.

7. Дуж целпг танкпг црева расппређене су жлезде кпје луше цревни сок базне реакције, кпји
плакщава апспрпцију разлпжених материја у цревни епител.
Оснпвна улпга епитела зида танкпг црева је апспрпција – упијаое, сада пптпунп разлпжених
састпјака хране из лумена црева у крв да би се дппремили дп ћелија и кпристили за прпцесе
изградое, али и кап извпр енергије. Да би прпцес апспрпције бип ефикасан, ппврщина епитела
танкпг црева увећана је великим брпјем набпра и цревним ресицама. Кружни набпри, кпјима је
цревп избразданп, не самп да ппвећава апспрптивну ппврщину већ успправају прптпк хране
крпз цревп, шиме се прпдужава време упијаоа. Ресице су бпгатп снабдевене крвним и
лимфним судпвима у кпје се директнп трансппртују материје преузете из лумена црева. Цревне
ресице мпгу да се ппкрећу и такп мещају храну пкп себе и ппвећавају капацитет усисаваоа.
Следећи пут хране крпз цревни тракт стигли смп и дп дебелпг црева. У тпм делу црева не
стварају се и не луше ензими и нема цревних ресица щтп указује да се храна не вари и не
апспрбује. Дебелп цревп садржи самп жлезде кпје луше базни секрет и слуз кпја щтити
слузпкпжу пд механишкпг пщтећеоа и ушествује у фпрмираоу и припреми за избациваое
несварених и прганизму непптребних делпва хране.