dr Šarac

1. FIZIOLOGIJA MIŠIĆA

3. Mišićno tkivo
• Poprečno-prugasto mišićno tkivo
• Glatko mišićno tkivo
• Srčano mišićno tkivo
LJUBICA LALIĆ

4. Mišićno tkivo-
Poprečno-prugasto
• Ćelije:
– miofibrili cilindričnog
oblika
– poprečna prugavost
– mnogo perifernih jedara
Tkivo:
– Tamnocrvena boja
– Snažne i brze kontrakcije
(1/10-1/100 sek)
– Umaranje
– Pod voljnom kontrolom
LJUBICA LALIĆ

5. Mišićno tkivo-
Glatko
• Ćelije:
– Vretenaste
– 1 jedro
– miofibrili paralelni
• Tkivo:
– Svetle boje
– Spore kontrakcije
(1-1,5 min)
– Izdržljivost
– Nisu pod voljnom
kontrolom

7. Mišićno tkivo –
Srčano
• Ćelije
– Granate
– poprečna prugavost
– jedno jedro
• Tkivo:
– Ćelije povezane u
mrežu preko
interkalarnih diskova
– Tamnocrvena boja
– Snažne i brze
kontrakcije
– Izdržljivost
– Nisu pod voljnom
kontrolom

9. Osnovna svojstva
skeletnih mišićnih ćelija
1.ekscitabilnost
2.kontraktilnost,
3.elastičnost.

10. MIŠIĆI SU građeni su od snopova ćelija obavijenih vezivnim opnama što
istovremeno omogućava čvrstinu i elastičnost.
Pojedinačne ćelije, mišićna vlakna (miofibrili), su obavijene opnom
(endomizijum) u snopove (fascikule) I reda (mišićna vlakna)
Snopovi I reda su udruženi u snopove II reda, takođe ih obavija opna
(perimizijum)
Snopovi II reda su udruženi u snopove III reda tj. Ceo mišić koji je takođe
obavijen opnom (epimizijum)
Na krajevima mišića opne se u slojevima udružuju u TETIVE koje spajaju mišiće sa
kostima.

11. 1. Kontraktilnost je omogućena
prisustvom kontraktilnog aparata.
Njega čine naizmenično postavljeni i
delimično preklopljeni proteinski
filamenti miozina i aktina.
2. Ekscitabilnost mišićnih ćelija je
svojstvo generisanja i sprovođenja
akcionih potencijala. Ekscitabilnost je
posledica visokog potencijala
membrane u mirovanju koji iznosi –
90mV.

12. NERVNO-MIŠIĆNA SINAPSA
• U normalnim uslovima skeletni mišić
se kontrahuje samo ako je
stimulisan motornim neuronom.
• Tela motornih neurona za skeletne
mišiće trupa i ekstremiteta nalaze
se u sivoj masi kičmene moždine
• Tela motoneurona za skeletne
mišiće glave nalaze u motornim
jedrima glavenih živaca.

14. • Veza između motornog neurona i mišićne
ćelije je nervno-mišićna sinapsa. Nervno
mišićnu sinapsu čine:
1. Presinaptička membrana (koja pripada
motornom neuronu);
2. Sinaptička pukotina i to
a) primarna i
b) sekundarna (sarkolema ima brojne nabore čime
se povećava površina za prijem signala)
3. Postsinaptička membrana. Deo sarkoleme
mišićne ćelije koji učestvuje u sinapsi
naziva se završna motorna ploča

15. Transmiter nervno-mišićne
sinapse je acetilholin (Ach)
• U dubokim naborima sarkoleme
završne ploče nalaze se
receptori za Ach nikotinskog
tipa.

16. Motorna jedinica
• osnovna funkcionalna jedinica mišića.
• čine je sve mišićne ćelije koje su inervisane
ograncima aksona jednog motornog neurona

17. Mehanizam neuro muskularne sinapse
1. ACh se iz aksonskog završetka oslobađa pod
uticajem pristiglog akcionog potencijala
2. Difunduje kroz sinaptičku pukotinu,
3. Vezuje za receptore i izaziva depolarizaciju
završne motorne ploče.
4. Nastala depolarizacija se naziva potencijal
završne ploče. Akcioni potencijal ne može da se
generiše na završnoj motornoj ploči, već
nastaje na susednim regionima sarkoleme.
5. Sa ovog mesta se širi sarkolemom na sličan način
kao u amijelinskim nervnim vlaknima. Tokom
prostiranja akcionog potencijala aktivira se
kontraktilni mehanizam mišićne ćelije.

19. Kontraktilni mehanizam mišićne ćelije
1. Šireći se sarkolemom, akcioni potencijal
prelazi na sistem T-tubula i izaziva
oslobađanje velikih količina jonskog
kalcijuma iz cisterni sarkoplazminog
retikuluma koje se nalaze u neposrednoj
blizini T-tubula. Oslobađenjem jona
kalcijuma započinje kontrakcija i njen
intenzitet je direktno srazmeran
koncentraciji kalcijuma u
sarkoplazmi.

22. 2. Jonski kalcijum se vezuje za troponin
C, što slabi vezu između troponinaI i
aktina.
3. Tropomiozin se pomera u stranu, pa
se na aktinu otkrivaju mesta vezivanja
za miozinske glave.
4. Proces kontrakcije je posledica je:
1. uspostavljanja poprečnih veza između
glava miozina i globularnih subjedinica
aktina.
2. Smanjivanjem ugla poprečnih veza od
90° na 45°, aktin biva privučen i klizne
po miozinu, što ima za posledicu
skraćivanje sarkomere i skraćivanje
ćelije.

23. • Za proces kontrakcije je neophodna
energija koja se dobija hidrolizom
ATP.
• Međutim, energija je neophodna i za
proces relaksacije, odnosno za
vraćanje jonskog kalcijuma u
cisterne sarkoplazminog retikuluma
aktivnim transportom.
• Ako energije nema, relaksacija ne
može da se odigra. Ekstremni
primer je mrtvačka ukočenost (rigor

24. TIPOVI MIŠIĆNE
KONTRAKCIJE
1. Izotonusna
2. Izometrijska
3. Prosta
4. Složena

26. 1. Izotonusna kontrakcija je ona pri kojoj
se mišić skraćuje nasuprot konstantnog
opterećenja. Takve kontrakcije se
odigravaju za vreme hodanja ili podizanja
tereta.
2. Kod izometrijske kontrakcije mišić
razvija tenziju, ali se ne skraćuje. Tenzija
se koristi za suprostavljanje drugoj sili, npr.
održavanju uspravnog položaja tela
nasuprot sili gravitacije. Kod ovog tipa
kontrakcije mišić zapravo ne vrši rad.

27. 3. Prosta mišićna kontrakcija ili
trzaj javlja se kao odgovor na
jedan stimulus.
• Faze proste mišićne kontrakcije
su:
1. latentni period,
2. kontrakcija,
3. relaksacija i
4. oporavak.

28. 4. Složena mišićna kontrakcija ili
tetanus nastaje kao rezultat
frekventne stimulacije mišića i
sumiranja kontrakcije.
• Tetanusne kontrakcije su efikasnije
od prostih, jer razvijaju veću snagu,
pa su i zastupljenije u organizmu.
• Veća snaga tetanusnih kontrakcija
posledica je akumulacije kalcijuma u
sarkoplazmi.
• Tetanus može da bude potpun ili
nepotpun, što zavisi od frekvencije
nadražaja.

31. METABOLIZAM SKELETNIH
MIŠIĆNIH ĆELIJA
• Energiju za kontrakciju i relaksaciju
mišićne ćelije dobijaju hidrolizom ATP.
ATP potiče iz:
1. ATP deponovanog u ćeliji,
2. Kreatinfosfata,
3. Oksidativne fosforilacije,
4. Aneorobne glikoze.

32. 2. Kreatinfosfat je
visokoenergetsko jedinjenje
mišićne ćelije koje vrši
direktnu fosforilaciju ADP u
ATP.

33. 3. Oksidativna fosforilacija je
metabolički proces koji obezbeđuje
najveće količine ATP prilikom
oksidacije glukoze ili masnih kiselina.
Međutim, kako zateva aerobne
uslove, odigrave se samo pri
umerenom mišićnom radu ili posle
završetka napornog fizičkog rada
kada se vraća "kiseonički dug" i
obnavljaju energetski depoi ćelije.

34. 4. Anaerobna glikoza je znatno
neefikasniji proces sa aspekta
produkcije ATP od oksidativne
fosforilacije
• Ovaj metabolički proces ne
zahteva prisustvo kiseonika i brz
je, pa se uključuje samo u
uslovima napornog fizičkog rada
kada je snabdevanje mišića
kiseonikom nedovoljno.

35. 1. Od količine ATP
deponovanog u ćelije samo
mali deo ATP može da se
koristi za kontraktilni
proces.