SlideShare a Scribd company logo
1 of 14

Нервни систем обезбеђује усаглашавање организма са
спољашњом средином кроз сталне и брзе реакције на
промене у тој средини и координацију деловања
организма као целине.

Изграђен је од:- неурона (нервних ћелија)
- Шванових ћелија
- глијалних ћелија(неуроглија)
Нервне ћелије формирају СИВУ и БЕЛУ масу.
Сиву масу чине тела нервних ћелија.
Белу масу чине дуги наставци нервних ћелија.

Неурони су осетљиве ћелије, могу лако
да се оштете или униште због повреде,
инфекције, притиска, хемикалија или
недостатка кисеоника. Штавише како
неурони не могу да се обнављају када
су једном уништени, такви поремећаји
имају озбиљне последице.
Неурони имају специфичну грађу.
Неурони постоје у разним облицима и
величинама, али сви имају исту основну
структуру.Састоје се од нуклеуса или
једра које се налази у сферној области
неурона, названој ћелијско тело. Из
ћелијског тела излази више финих,
коренастих влакана. Ова влакна се
називају дендрити. Из ћелије, такође,
излази једно дуго влакно које се назива
аксон. На другом крају рачва се у више
гранчица, а свака од њих се завршава
сићушним крацима..
Физиолошке особине нервне ћелије
су:

НАДРАЖЉИВОСТ- способност да одреагује
на промену из околине преношењем
надражаја/информације

ПРОВОДЉИВОСТ- способност да преноси
информацију; пренос информација се увек
врши у једном смеру, од тела неурона ка
аксону

Сваки крак је веома близу, али,
заправо не додирује дендрите
других неурона. Тај празан
простор назива се синапса и
кроз те шупљине поруке се
преносе помоћу хемикалија
које се зову нервне преносне
супстанце или
неуротрансмитери. Када
сигнал стигне до крака на крају
аксона, може, у неким
околностима, да прескочи
преко синапсе до дендрита
суседног неурона и тако
настави своју путању.

Разликујемо нервне синапсе-
између две нервне ћелије и
нервно-мишићне синапсе –
између неурона и мишићне
ћелије

Целокупан централни нерви систем мора да се
одржава великом количином дотока крви која
обезбеђује кисеоник и хранљиве материје.

Има две врсте заштите. Прва је коштана
заштита: лобања, која окружује мозак и кичмени
канал, који окружује кичмену мождину.
Друга врста зашите састоји се од три мембране
влакнастог ткива које се називају мождане опне, и
то су тврда, паучинаста и мека опна. Оне
прекривају цео мозак и кичмену мождину.
Мождано - мождинска течност или ликвор
тече кроз простор између паучинасте и меке опне
око мозга и кичмене мождине и амортизује шок.
Мозак човека састоји се
од 5 делова:
Продужена мождина
Мали/задњи мозак
Средњи мозак
Међумозак
Велики/предњи мозак
Кора великог мозга издељена је у
режњеве са посебним функцијама:
1.Потиљачни-центри за вид
2.Слепоочни-центар за слух и говор
3.Темени-додир, укус, бол, топлота и
хладноћа
4.Чеони-контрола вољних покрета,
говор, више нервне делатности
 Продужена мождина повезује
кичмену мождину са осталим
деловима мозга. У њој су смештени
центри за дисање и рад срца због
чега се означава и као “ЧВОР
ЖИВОТА”. У њој су смештени и
центри урођених рефлекса (кијање,
кашљање, гутање...)
 Средњи мозак садржи примарне
центре за вид и слух. Са
продуженом мождином и можданим
мостом чини мождано стабло
кроз које се преносе информације
од мозга до кичмене мождине и
обрнуто.
 Мали мозак смештен је у
потиљачном делу лобање а
изграђен је од две хемисфере
између којих је црв. Има улогу у
одржавању равнотеже, контроли и
усклађивању покрета.
 Задњи део нервне цеви,
кичмена мождина, представља
цилиндрични стуб нервног ткива,
дугачак око 40 цм, простире се
целом дужином тела од мозга до
седалног дела. Идући ка задњем
крају тела она се сужава, има
централни канал у средини. Са
обе стане кичмене мождине
полазе нерви који су
сегментално распоређени – има
31пар.

Распоред сиве и беле масе је
обрнут у односу на велики мозак
– бела маса је споља, а сива се
налази унутра. Сива маса на
попречном пресеку даје облик
слова Х, наиме, она образује
један пар леђних и један пар
трбушних рогова. Са леђних
рогова полазе сензитивна, а са
трбушних моторна нервна
влакна па се по изласку из
кичмене мождине сједињују у
заједнички нерв.
 РЕФЛЕКСИ представљају одбрамбене реакције
организма.
 Могу бити:
1.УРОЂЕНИ/БЕЗУСЛОВНИ 2.СТЕЧЕНИ/УСЛОВНИ
(кијање, кашљање, гутање..) (вожња бицикла...)

Од централног нервног система (мозга и
кичмене мождине) полазе нерви који чине
периферни нервни систем, који повезује
централни нервни систем са свим деловима
тела.
Код човека периферни нервни систем чини:
- 12 пари главених (кранијалних) нерава, који
полазе из нижих делова мозга (мождано
стабло) и инервишу област главе
- 31 пар мождинских (спиналних) нерава који
полазе из кичмене мождине и инервишу
периферне делове тела.

Огранак периферног нервног система је
АУТОНОМНИ НЕРВНИ СИСТЕМ
(парасимпатичка и симпатичка компонента)
* Мозак прима поруке од чулних органа - очију, ушију, носа, језика и коже, као
и од низа рецептора у мишићима и сензорима температуре крви. Они се
понашају попут уређаја за унос информација у комјутер. Ове информације
путују до специјалних пријемника, односно сензора, смештених у
хемисферама мозга.
        * Поруке, које шаљу нерви, су познате као импулси. Они у многоме
подсећају на електричне сигнале у струјним колима у оквиру компјутера.
Сваки неурон је слабо наелектрисан, чак и онда када се не користи и то
захваљујући наелектрисаним хемијским супстанцама у ћелији и око ње.
Сви импулси су идентични. Сваки део мозга тумачи поруке на основу тога
колико их прими у одређеном тренутку. Мозак одређује које су поруке од
веће важности за тело.
       * Нервни импулси путују мозгом брзином до 400 km/h, а 200 оваквих
импулса може проћи неуроном сваке секунде. За разлику од компјутера
којег можемо искључити, мозак је увек активан. Чак и када спавамо сваке
секунде до мозга и из њега путује 50 милиона нервних порука. 
Nervni sistem vii

More Related Content

What's hot

централни нервни систем
централни нервни системцентрални нервни систем
централни нервни систем
Maja Simic
 
Kicmena mozdina
Kicmena mozdina Kicmena mozdina
Kicmena mozdina
dr Šarac
 

What's hot (19)

Prednji mozak
Prednji mozakPrednji mozak
Prednji mozak
 
Kičmena moždina
Kičmena moždinaKičmena moždina
Kičmena moždina
 
19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem
19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem
19. Kicmena mozdina. Autonomni nervni sistem
 
Nervno tkivo
Nervno tkivoNervno tkivo
Nervno tkivo
 
Nervni sistem - Jelena Stojanović - Jasmina Miljković
Nervni sistem - Jelena Stojanović - Jasmina MiljkovićNervni sistem - Jelena Stojanović - Jasmina Miljković
Nervni sistem - Jelena Stojanović - Jasmina Miljković
 
Mozdano stablo
Mozdano stabloMozdano stablo
Mozdano stablo
 
20. Mozdano stablo
20. Mozdano stablo20. Mozdano stablo
20. Mozdano stablo
 
7. razred, matura
7. razred, matura7. razred, matura
7. razred, matura
 
L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...
L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...
L202 - Biologija - Mali mozak i kimčena moždina - Anđela Dimitrijević - Radic...
 
Anatomija nervnog sistema
Anatomija  nervnog sistemaAnatomija  nervnog sistema
Anatomija nervnog sistema
 
Opsta neurologija
Opsta neurologijaOpsta neurologija
Opsta neurologija
 
Нервна ћелија - Миа Вишњић
Нервна ћелија - Миа ВишњићНервна ћелија - Миа Вишњић
Нервна ћелија - Миа Вишњић
 
Нервни систем
Нервни системНервни систем
Нервни систем
 
централни нервни систем
централни нервни системцентрални нервни систем
централни нервни систем
 
Nervni sistem
Nervni sistemNervni sistem
Nervni sistem
 
Kicmena mozdina
Kicmena mozdina Kicmena mozdina
Kicmena mozdina
 
Мали мозак
Мали мозакМали мозак
Мали мозак
 
Mali mozak
Mali mozakMali mozak
Mali mozak
 
Periferni i autonomni nervni sistem
Periferni i autonomni nervni sistemPeriferni i autonomni nervni sistem
Periferni i autonomni nervni sistem
 

Similar to Nervni sistem vii

Organskii osnovi
Organskii osnoviOrganskii osnovi
Organskii osnovi
ruzica89
 

Similar to Nervni sistem vii (19)

Nervni sistem
Nervni sistemNervni sistem
Nervni sistem
 
Нервна ћелија Милош Дацевић
Нервна ћелија Милош ДацевићНервна ћелија Милош Дацевић
Нервна ћелија Милош Дацевић
 
Nervni sistem.pptx
Nervni sistem.pptxNervni sistem.pptx
Nervni sistem.pptx
 
ЦНС (кичмена мождина).pdf
ЦНС (кичмена мождина).pdfЦНС (кичмена мождина).pdf
ЦНС (кичмена мождина).pdf
 
Квиз Анастасија Јевтић 2016.
Квиз Анастасија Јевтић 2016.Квиз Анастасија Јевтић 2016.
Квиз Анастасија Јевтић 2016.
 
Nastavna tema "Organski osnovi psihičkog života"
Nastavna tema "Organski osnovi psihičkog života"Nastavna tema "Organski osnovi psihičkog života"
Nastavna tema "Organski osnovi psihičkog života"
 
Anatomija nervnog sistema
Anatomija nervnog sistemaAnatomija nervnog sistema
Anatomija nervnog sistema
 
Anatomija CNS-a
Anatomija CNS-aAnatomija CNS-a
Anatomija CNS-a
 
Kičmena moždina - Isidora Milenković - Jasmina Miljković
Kičmena moždina - Isidora Milenković - Jasmina MiljkovićKičmena moždina - Isidora Milenković - Jasmina Miljković
Kičmena moždina - Isidora Milenković - Jasmina Miljković
 
Nervni sistem
Nervni sistemNervni sistem
Nervni sistem
 
нервни систем.
нервни систем.нервни систем.
нервни систем.
 
Organske osnove psihickog zivota
Organske osnove psihickog zivotaOrganske osnove psihickog zivota
Organske osnove psihickog zivota
 
Kicmena mozdina
Kicmena mozdinaKicmena mozdina
Kicmena mozdina
 
004 neurofiziologija uvod1b
004 neurofiziologija   uvod1b004 neurofiziologija   uvod1b
004 neurofiziologija uvod1b
 
Opšta neurologija
Opšta neurologijaOpšta neurologija
Opšta neurologija
 
Organskii osnovi
Organskii osnoviOrganskii osnovi
Organskii osnovi
 
16. Centralni nervni sistem centralna sinapsa
16. Centralni nervni sistem centralna sinapsa16. Centralni nervni sistem centralna sinapsa
16. Centralni nervni sistem centralna sinapsa
 
ЦНС (мозак).pdf
ЦНС (мозак).pdfЦНС (мозак).pdf
ЦНС (мозак).pdf
 
Nervni sistem čoveka
Nervni sistem čovekaNervni sistem čoveka
Nervni sistem čoveka
 

Nervni sistem vii

  • 1.
  • 2.  Нервни систем обезбеђује усаглашавање организма са спољашњом средином кроз сталне и брзе реакције на промене у тој средини и координацију деловања организма као целине.  Изграђен је од:- неурона (нервних ћелија) - Шванових ћелија - глијалних ћелија(неуроглија) Нервне ћелије формирају СИВУ и БЕЛУ масу. Сиву масу чине тела нервних ћелија. Белу масу чине дуги наставци нервних ћелија.
  • 3.  Неурони су осетљиве ћелије, могу лако да се оштете или униште због повреде, инфекције, притиска, хемикалија или недостатка кисеоника. Штавише како неурони не могу да се обнављају када су једном уништени, такви поремећаји имају озбиљне последице. Неурони имају специфичну грађу. Неурони постоје у разним облицима и величинама, али сви имају исту основну структуру.Састоје се од нуклеуса или једра које се налази у сферној области неурона, названој ћелијско тело. Из ћелијског тела излази више финих, коренастих влакана. Ова влакна се називају дендрити. Из ћелије, такође, излази једно дуго влакно које се назива аксон. На другом крају рачва се у више гранчица, а свака од њих се завршава сићушним крацима.. Физиолошке особине нервне ћелије су:  НАДРАЖЉИВОСТ- способност да одреагује на промену из околине преношењем надражаја/информације  ПРОВОДЉИВОСТ- способност да преноси информацију; пренос информација се увек врши у једном смеру, од тела неурона ка аксону
  • 4.  Сваки крак је веома близу, али, заправо не додирује дендрите других неурона. Тај празан простор назива се синапса и кроз те шупљине поруке се преносе помоћу хемикалија које се зову нервне преносне супстанце или неуротрансмитери. Када сигнал стигне до крака на крају аксона, може, у неким околностима, да прескочи преко синапсе до дендрита суседног неурона и тако настави своју путању.  Разликујемо нервне синапсе- између две нервне ћелије и нервно-мишићне синапсе – између неурона и мишићне ћелије
  • 5.  Целокупан централни нерви систем мора да се одржава великом количином дотока крви која обезбеђује кисеоник и хранљиве материје.  Има две врсте заштите. Прва је коштана заштита: лобања, која окружује мозак и кичмени канал, који окружује кичмену мождину. Друга врста зашите састоји се од три мембране влакнастог ткива које се називају мождане опне, и то су тврда, паучинаста и мека опна. Оне прекривају цео мозак и кичмену мождину. Мождано - мождинска течност или ликвор тече кроз простор између паучинасте и меке опне око мозга и кичмене мождине и амортизује шок.
  • 6. Мозак човека састоји се од 5 делова: Продужена мождина Мали/задњи мозак Средњи мозак Међумозак Велики/предњи мозак Кора великог мозга издељена је у режњеве са посебним функцијама: 1.Потиљачни-центри за вид 2.Слепоочни-центар за слух и говор 3.Темени-додир, укус, бол, топлота и хладноћа 4.Чеони-контрола вољних покрета, говор, више нервне делатности
  • 7.  Продужена мождина повезује кичмену мождину са осталим деловима мозга. У њој су смештени центри за дисање и рад срца због чега се означава и као “ЧВОР ЖИВОТА”. У њој су смештени и центри урођених рефлекса (кијање, кашљање, гутање...)  Средњи мозак садржи примарне центре за вид и слух. Са продуженом мождином и можданим мостом чини мождано стабло кроз које се преносе информације од мозга до кичмене мождине и обрнуто.  Мали мозак смештен је у потиљачном делу лобање а изграђен је од две хемисфере између којих је црв. Има улогу у одржавању равнотеже, контроли и усклађивању покрета.
  • 8.
  • 9.  Задњи део нервне цеви, кичмена мождина, представља цилиндрични стуб нервног ткива, дугачак око 40 цм, простире се целом дужином тела од мозга до седалног дела. Идући ка задњем крају тела она се сужава, има централни канал у средини. Са обе стане кичмене мождине полазе нерви који су сегментално распоређени – има 31пар.  Распоред сиве и беле масе је обрнут у односу на велики мозак – бела маса је споља, а сива се налази унутра. Сива маса на попречном пресеку даје облик слова Х, наиме, она образује један пар леђних и један пар трбушних рогова. Са леђних рогова полазе сензитивна, а са трбушних моторна нервна влакна па се по изласку из кичмене мождине сједињују у заједнички нерв.
  • 10.  РЕФЛЕКСИ представљају одбрамбене реакције организма.  Могу бити: 1.УРОЂЕНИ/БЕЗУСЛОВНИ 2.СТЕЧЕНИ/УСЛОВНИ (кијање, кашљање, гутање..) (вожња бицикла...)
  • 11.
  • 12.  Од централног нервног система (мозга и кичмене мождине) полазе нерви који чине периферни нервни систем, који повезује централни нервни систем са свим деловима тела. Код човека периферни нервни систем чини: - 12 пари главених (кранијалних) нерава, који полазе из нижих делова мозга (мождано стабло) и инервишу област главе - 31 пар мождинских (спиналних) нерава који полазе из кичмене мождине и инервишу периферне делове тела.  Огранак периферног нервног система је АУТОНОМНИ НЕРВНИ СИСТЕМ (парасимпатичка и симпатичка компонента)
  • 13. * Мозак прима поруке од чулних органа - очију, ушију, носа, језика и коже, као и од низа рецептора у мишићима и сензорима температуре крви. Они се понашају попут уређаја за унос информација у комјутер. Ове информације путују до специјалних пријемника, односно сензора, смештених у хемисферама мозга.         * Поруке, које шаљу нерви, су познате као импулси. Они у многоме подсећају на електричне сигнале у струјним колима у оквиру компјутера. Сваки неурон је слабо наелектрисан, чак и онда када се не користи и то захваљујући наелектрисаним хемијским супстанцама у ћелији и око ње. Сви импулси су идентични. Сваки део мозга тумачи поруке на основу тога колико их прими у одређеном тренутку. Мозак одређује које су поруке од веће важности за тело.        * Нервни импулси путују мозгом брзином до 400 km/h, а 200 оваквих импулса може проћи неуроном сваке секунде. За разлику од компјутера којег можемо искључити, мозак је увек активан. Чак и када спавамо сваке секунде до мозга и из њега путује 50 милиона нервних порука.