Презентација "Физиологија мишића" Аутор: Предраг Сретеновић I4 Медицинска школа "Драгиња Никшић" Сремска Митровица, децембар 2016. године

3.  Грађени су од снопова ћелија, који су обавијени
везивном опном, што им омогућава чврстину и
еластичност.
 Појединачне ћелије, влакна (миофибрили) су
обавијени опном(ендомизијум)у снопове 1. реда.
 Снопови 1. реда су удружени у снпове 2. реда а
њих обавија опна (пермизијум).
 Снопови 2.реда су удружени у снопове 3. реда,
тј. Цео мишић који је такође обавијен опном
(епимизијум)

5.  Основна функционална одлика мишићног ткива
јесте његова раздражљивост.
 Та раздражљивост се најчешће испољава његовим
скраћиваљем, грчењем (контракцијом) мишићних
влакана, које настају због дражи.
 In vivo, под нормалним условима,природне дражи
јесу импулси који у мишић долазе преко моторног
нерва, импулси настају у Централном нервном
систему. Контрахује се само ако је стимулисан
моторним неуроном.
 Сама контракција јавља се као одговор на нервне
импулсе, који долазе преко специјалних нервних
ћелија-мотонеурона.
 Мишићи заједно са нервима чине нервно-мишићни
апарат човека.

6.  Тела моторних неурона за скелетне мишиће и
ексремитете налази се у сивој маси кичмене
мождине.
 Тела мотонеурона за скелетне мишиће главе
налазе се у једрима главених живаца.
Контрактлност је омогућена присуством
контрактилног апарата.
 Њега чине протеински филаменти миозина и
актина.
 Ексцитабилност мишићних ћелија је својство
генерисања и спровођења акционих потенцијала.
 Веза мишића са мотонеуроном спроводи се
преко аксона мотонеурона.

7.  Свака од крајњих грана аксона завршава се на
једном мишићном влакну- образујући нервно-
мишићну синапсу, тзв. Завршну плочу.
 Целина мотонеурона, аксона и мишићних
влакана представља моторну јединицу.

8.  Ако је спољашњи терет мањи од напона мишића који
се контрахује, онда се мишић скраћује и изазива
кретање. То је тзв. Концентрични тип, облик
контракције. Изотоничка котракција.
 Ако је спољашњи терет већи од напона који развија
мишић, онда се тај мишић растеже (издужује). То је
ексцентрични или плиометрични облик контракције.
 И концентрични и ексцентрични тип спадају у
динамичке форме контракције.
 Ауксотонична контракција- мешовита форма
контракције при којој се мења и дужина и напон
мишића.

9.  Мишићна контракција при којој мишић развија напон али не
мења своју дужину назива се изометријска контракција (иста
дужина).
 То је статичка форма контракције и она се јавља у два случаја.
У реалним физиолошким условима активности мишића,
практично се не јавља чиста изометричка или чиста изотоничка
контракција. Оне практично увек имају мешовит карактер.
 У погледу врсте мишићне контракције, разликују се две врсте:
 1. проста или појединачна контракција,
 2. сложена мишићна контракција или тетанус (тетаничка
контракција).

10.  Проста контракција, јесте сам одговор на импулс из
мотонеурона који продилази мишићним влакнима и јавља се
контракција мишићних влакана. Код човека траје 0,1 секунд.
 Дели се на 4 фазе: 1. латентни период, 2. контракција,
3.релаксација, 4. опоравак.
 Сложена контракција настаје као резултат фреквентне
стимулације мишића и сумирања контракције.
 Тетанусне контракције су ефикасније од простих јер развојају
већу снагу, па су и заступљеније у организму. Већа снага
тетанусних контакција последица је акумулације калцијума у
сакроплазми. Тетанус може да буде потпун или непотпун, што
зависи од фреквенције надражаја.

11.  У основи мишићне контракције су одређени
хемијски процеси у самом мишићу, чије
контракције омогућавају његов рад.
 Деле се на:
 1) Анаеробне- реакције које се одиравају без
учешћа кисеоника,
 2) Аеробне- реакције које се одигравају са
учешћем кисеоника.

12.  Рад мишића представља кретање, вршење простих
или сложених радњи изражава се килограм-метрима.
 Зависи од низа услова (структуре и његове
увежбаности) и максимална је при оптималном
оптерећењу и оптималном ритму контракције.
 Ефективност рада зависи и од емоција: радост
повећава радну способност и често успева да смањи
мишићни замор.
 Највећи спољашњи рад мишић производи у
условима средњих оптерећења, у физиологији
дефинише се као закон средњих оптерећења.

13.  Ради једноставнијег изражавања рад мишића
(W), који се манифестује у подизању оређеног
терета (P) на одређену висину (h). Јединица је
килограм-метар.
 Може се изразити формулом W=P*h/km
 Величина зависи од спољашњег оптерећења.

14.  Замором се назива привремено слабљење
функционалне радне способности органа, ткива или
целог организма који наступа као последица дужег
или краћег трајања рада.
 Док оно ишчезава после дужег или краћег трајања
одмора.
 У мишићима се јавља у самом мишићном ткиву, у
нервним центрима као и завршецима моторних
нерава у мишићу.
 Манифестује се постепеним смањењем величине
контракције, то смањење може ићи и до потпуног
изостајања контракције мишића, тј.мишић више не
одговара на примљене дражи.

15.  Брзина развоја замора зависи од ритма рада и од величине
оптерећења, велико оптерећење или сувише брз ритам доводи
до брзог настајања замора уз чега је радни учинак минималан.
 Рад се одвија најбоље при неком средњем, оптималном ритму,
оптималном оптерећењу.
 Одређивање радне способности, у медицини, у зависности од
оптерећења и ритма, мери се апаратом Ергографом, којег је
конструисао торински физиолог Мосо, па се овај апарат зове
Мосов ергограф.

16.  Појава замора обашњава се хемијским и физиолошким
теоријама замора.
 Хемијска теорија објашњава настајање замора као
последицу смањивања енергетских резерви у
мишићном ткиву.
 Физиолошка теорија мишићног замора полази од тога
да он наступа због промене физиолошких својстава
замореног мишића и физиолошке лабилности.

17.  Глатки мишићи се налазе у унутрашњим
органима и зидовима крвних судова.

18.  Глатки мишићи се по многим својим морфолошким и
физиолошким карактеристикма разликују од скелетних
мишића.
 Глатки мишић нема попречно-пругасти карактер иако
садржи танке актинске и миозинске нити.
 Две суседне ћелије глатких мишића остварују два типа
контракта, једна између друге:
 1. тип- тесно додиривање мембрана контрахујућих ћелија
 2. тип сједнињавање тих двеју ћелија преко протоплазматичних
мостића.

19.  Мрежа глатких мишићних ћелија делује као
једна целина: процес раздражења који се јави у
једној групи ћелија распростире се и на друге
ћелије мреже.
 Глатки мишићи се деле на два типа:
 1. Висцералне (унутрашње или утробне)
дигестивни и урогенитални такт,
 2. Унитарне (у зидовима крвних судова, у оку, у
корену длаке кожног поткрова).
 Нервна регулација глатких мишића спроводи се
преко симпатичких и парасимпатичких влакана
центара вегетативног нервног система.

20.  Посебне физиолошке одлике висцеларне
мускулатуре је спонтана активност (делимично је у
вези са својством мишићних ћелија, па према томе
могу да се издужују на стезање).
 Посебне физиолошке одлике глатке мускулатуре су:
 1. за контракцију није потребан велики утрошак
енергије
 2. не испољавају физиолошке знаке замора.
 У нервној регулацији контракције глатких мишића
учествују два медијатора:
 1. Ацетихолин (Ach)
 2. норадреналин.
 Механизам Ach повећава јонску пропустљивост
мембране и тиме доводи до деполаризације.

21.  Енергију за контракцију и релаксацију мишићне
ћелије добијају хидролизом Аденозин-три-
фосфата молекула ATP.
 ATP потиче из:
 1. ATP депонованог у ћелији,
 2. Креатинфосфата,
 3. Оксидативне фосфорилације
 4. Анаеробне гликозе.