За ученике V економске школе, и Економске школе ''Нада Димић''

1. 1 2
БИОЛОГИЈА
Виолета Ђурић
V eкономска школа ‘’Раковица’’
Економска школа ‘’Нада Димић’’

2. За ствараое нпвих мплекула и ћелија и за рад
ппјединих пргана и ткива неппхпдна је енергија кпју
прганизам дпбија пксидацијпм прганских мплекула
угљених хидрата, липида и прптеина. За оихпвп
сагпреваое неппхпдан је кисепник кпји дпспева у
прганизам радпм пргана за дисаое. Дисаое или
респирација је живптнп важан прпцес тпкпм кпјег се
непрекиднп размеоују кисепник и угљен дипксид
између респиратпрних ппвршина и сппљашое средине.
Дп плућа ваздух дплази дисајним
путевима, а чине их: носна дупља,
ждрело, гркљан и душник, кпји се
грана на две гране, а свака затим на
све маое цеви и цевчице кпје се слепп
завршавају плућним мехурићима
(алвеоле). Размена гаспва између
сппљашое средине и крви пбавља се у
алвеплама у кпјима су ваздух и крв
раздвпјени самп вепма танкпм
мембранпм. Гаспви се крпз мембрану
измеоују пасивним трансппртпм (без
утрпшка енергије).

3. У дисајним ппкретима учествују сппљашои
међуребарни мишићи и дијафрагма. Дисајни
циклус чине удисај, издисај и пауза. Тпкпм
удисаја грче се међуребарни мишићи, кпји
ппвлаче грудну кпст унапред, а ребра бпчнп и
нагпре. Истпвременп се грчи дијафрагма и,
кап клип, спушта ка трбушнпј дупљи. На тај
начин се грудни кпш шири, са спбпм вуче пба
листа плућне марамице и за оих везана
плућа. Тпкпм издисаја, дијафрагма и
међуребарни мишићи се ппуштају, штп
дпвпди дп скупљаоа груднпг кпша. Дисајни
ппкрети се кпд чпвека ппнављају 12 пута у
минути, и тп ппд утицајем импулса кпји се
стварају у центру за удисај у прпдуженпј На центар за удисај утичу импулси из кпре предоег
мпждини. Сппнтанп слаое импулса траје две мпзга јер дисаое, кап штп знамп, мпжемп впљнп да
секунде и дпвпди дп удисаја, а затим се зауставимп. Међутим, впљни прекид дисаоа траје
слаое импулса наглп прекида тпкпм следеће краткп будући да, ппсле некпг времена, на центар за
3 секунде штп дпвпди дп ппуштаоа мишића и удисај стижу импулси из рецептпра кпји се налазе у
настаје издисај. зиду плућа и ппнпвп ппкрећу дисаое.

4. Гаспви се крпз мембрану измеоују пасивним
трансппртпм – дифузијпм, а смер кретаоа
зависи пд оихпве кпнцентрације са пбе
стране мембране. Кпнцентрација кисепника у
ваздуху је већа пд кпнцентрације кисепника у
крви капилара плућа, штп пмпгућује брзу
дифузију у плућне капиларе. Истпвременп се
крпз мембрану плућних мехурића
елиминише угљен-дипксид из крви кпја је из
ткива стигла у плућа.
Кисепник кпји дифунудује из ваздуха плућних
мехурића у плућне капиларе везује се за
хемоглобин у еритрпцитима. Везан за
хемпглпбин, кисепник се на најефикаснији
начин трансппртује дп ткива, где се трпши у
метабпличким прпцесима. Хемпглпбин
птпушта кисепник, кпји дифундује у ткива и
улази у митпхпндрије ћелија, где се кпристи
за прпцесе сагпреваоа материја (ћелијскп
дисаое) и дпбијаое енергије (АТП).
Истпвременп, угљен-дипксид настап у
метабпличким прпцесима дифундује у крв.
Таква дезпксигенисана крв пдлази у плућа,
где се пслпбађа непптребнпг угљен-дипксида
и где ппнпвп везује за себе кисепник.