O Место гдеја
проналазим свој
мир је двориште
моје прве школе
у животу!
4.
O Ту сампровео многе
лепе тренутке са
друштвом који су
били чак и старији од
мене. Обично бисмо
играли фудбал на
великом терену.
5.
O Ту сеналазе клацкалице и тобогани
који су учинили моје детињство много
срећнијим и лепшим. Клацкалице су
веома истрошене јер су многе
генерације одрасле уз њих па су их
наравно и користили, али на погрешан
начин. Стари тобоган се још увек држи
иако су га више пута поправљали и
фарбали, за сваки случај су донели и
нови тобоган ако стари не буде могао
све то да издржи.
7.
O Поред фудабалачесто играмо и
кошарку. Иако имамо само један кош,
увек се снађемо са две екипе јер смо се
доста увежбали за све ове године. Ни
сам кош није у најбољем стању. Има
доста тога сто би требало да се замени
код њега, као на пример: мрежица,
табла и постоље... Боље би било да
сам рекао „СВЕ“.
9.
Крај!
O Иако једвориште на неки начин
уништено, оно и даље има доста
сталних посетилаца који га чине
шареноликим.