2. R A K O V I (Crustacea)
Rakovi (Crustacea) su zglavkari za koje je
karakteristično da imaju dva para antena, dvograne
ekstremitete, da dišu na škrge i da su, sa malim
izuzecima, vodene životinje.
Ova podtip zglavkara obuhvata oko 30 000
vrsta najčešće dobro pokretnih životinja koje vode
slobodan način života, sa samo nekoliko vrsta koje
su sesilne i retkim parazitskim vrstama.
3. Spoljašnja anatomija
Telo im je heteronomno segmentisano i najčešće
podeljeno na dva regiona:
GLAVENOGRUDNI (cephalotorax), nastao
srastanjem 6 glavenih i različitog broja, zavisno od
vrste rakova, grudnih segmenata i
TRBUŠNI (abdomen), koji se sastoji od
različitog broja segmenata.
5. Spoljašnja anatomija
Na glavi se nalaze:
oči
usni otvor
5 pari usnih ekstremiteta:
1. par su antene 1 koje najčešće primaju hemijske
draži:
2. par su antene 2 koje mogu da imaju različite uloge:
taktilnih čulnih organa, plivanje, pridržavanje ženke
prilikom parenja i dr.
3. par su mandibule kao par jakih hitinskih i
nazubljenih ploča kojima se drobi hrana;
4. dva para maksila, nežni, listoliki ektremiteti koji
dodatno sitne hranu.
6. Spoljašnja anatomija
Broj grudnih ekstremiteta je usaglašen sa brojem
segmenata koji grade ovaj region:
Jedan od prva tri para su vilične noge
(maksilopede) kojima se hrana pridržava i pomera
ka usnom otvoru;
Ostali grudni ekstremiteti služe za kretanje i
nazivaju se pereipode. One mogu kod pojedinih
predstavnika, kakvi su desetonogi (dekapodni)
rakovi, da budu jako snažne i u obliku klešta
kojima se plen hvata i drobi.
7. Spoljašnja anatomija
Trbušni ekstremiteti se nazivaju pleopode i prisutni
su samo kod viših rakova. Najčešće imaju ulogu u
kretanju, plivanju, a mogu služiti i za nošenje jaja,
kod ženki, ili kao kopulatorni organi mužjaka.
Spoljašnji skelet je dobro razvijen i izgrađen od
kutikule koju izlučuje jednoslojni epidermis. Na
spojevima segmenata i članaka nogu kutikula je
tanka što omogućava dobru pokretljivost tih
delova.
8. Unutrašnja anatomija
Crevni sistem je sastoji od:
prednjeg creva, koje je poreklom od ektoderma i
obloženo je kutikulom koja obrazuje zadebljanja
čija je uloga mehanička obrada hrane;
srednje crevo je endodermalnog porekla i nema
kutikulu, u njega se uliva par žlezda označenih kao
jetra;
zadnje crevo je istog porekla kao i prednje i takođe
je obloženo kutikulom
9. Unutrašnja anatomija
Krvni sistem je otvoren, krv cirkuliše kroz:
srce koje je smešteno sa leđne strane u
perikardijumu (ostatak celoma);
arterije
sinuse.
U krvi se nalaze respiratorni pigmenti:
eritrokruorin;
hemocijanin
hemoglobin
10. Unutrašnja anatomija
Rakovi dišu:
pomoću škrga, oni koji žive u vodi, koje mogu biti u
vidu listića (prostiji rakovi) ili u vidu velikog broja
niti nakačenih na jednu centralnu osovinu;
kod suvozemnih vrsta obrazuju se škržne komore
koje funkcionišu kao pluća;
sićušne, vodene vrste mogu respiraciju da
obavljaju celom površinom tela.
11. Unutrašnja anatomija
Izlučivanje se obavlja jednim jedinim parom
izmenjenih metanefridija koji se izliva u osnovi
maksila ili antena pa se prema tome nazivaju
maksilarne ili antenalne žlezde.
Nervni sistem je lestvičastog tipa pri čemu kod
pojedinih vrsta može da dođe do stapanja ganglija.
Rakovi imaju odvojene polove sa izraženim polnim
dimorfizmom, a hermafroditi su retki. Kod najvećeg
broja vrste razviće se odvija metamotfozom pri
čemu dolazi do presvačenja, odbacivanja stare
kutikule, koja postaje mala, tesna i obrazovanja
nove.
12. Klasifikacija
Klasa rakova deli se na potklase:
cefalokarida
branhiopoda
ostrakoda
mistakokarida
kopepoda
branhiura
ciripedija
malakostraka ili viši rakovi
13. Slatkovodni rakovi
Slatkovodni rakovi potiču iz mora, a naseljavaju
većinu reka, jezera i potoka. Noćne su životinje,
noću izlaze i traže hranu. Dišu škrgama i
površinom tela. Rakovi su beskičmenjaci, a telo im
je člankovito.
Prema građi i karakteru ekstremiteta telo obrazuje
tri celine: glavu (6 segmenata), grudi (8 segmenata)
i trbuh (7 segmenata). U povoljnim uslovima
dostignu težinu do 300 g.
Rod rečni rakovi (Astacus) – ubrajaju se četiri vrste
koje imaju privredni značaj.
14. POTOČNI ILI REČNI RAK ( Astacus Astacus ) –
plemenita, najkvalitetnija i najraširenija je vrsta
slatkih voda. Ima najduži rostrum (7–11 mm), jake
štipaljke odozdo intenzivno crvene boje. Živi u
rekama dunavskog sliva, sem u nizijskim vodama u
Vojvodini. Nastanjuje tekuće i čiste stajaće vode
koje nisu suviše hladne i zamuljene. Podnosi
temperaturu vode do 26oC.
15. BELONOGI RAK ( Astacus pallipes ) – rostrum je
dužine 6–8 cm sa štipaljkama koje su dole svetle
boje.
16. RAK KAMENJAR ( Astacus torrentium ) – najmanji je
rak slatkovodnih tokova i ima najkraći rostrum i
štipaljke su mu crvene boje kao i potočnog raka.
Naraste najviše 7–8 cm. Živi samo u hladnijim
brdskim vodama dunavskog sliva, zatim u Cetini i
Krki.
17. BARSKI RAK ( Astacus leptodactylus ) – ima veoma
tanke štipaljke, a odozdo je svetle boje. Ima manje
mesa, pa je zbog toga i manje cenjen. Živi u
nizijskim tekućim i stajaćim vodama dunavskog
sliva.
18. Morski rakovi
Rod morskih rakova (Crustacea) – broji oko 25000 vrsta
(jestivih i nejestivih rakova). Telo im je člankovito, dišu
škragama i žive u morima.
Rakovi se dele na niže (Entomostraca) i više rakove
(Malacostraca). Viši rakovi imaju isti broj segmenata, dok niži
rakovi ne sačinjavaju prirodnu skupinu već su podeljeni na
podskupine: listonošce, dvoljušturce, veslonošce,
škrgorepce i vitičare.
Samo u listonožaca i ljuskara telo se deli na tri dela: glavu,
grudi i zadak (zadnjica, rep), a kod ostalih skupina glava je
srasla s grudnim segmentima u glavopršnjak. U njemu se
glava sastoji od pet segmenata, dok broj prsnih segmenata
zavisi od broja nogu. Rakovi pustinjaci, samci (Paguridae) su
porodica morskih deseteronožnih, mekorepih rakova.
19. ŠKAMP , norveški rak ( Nephrops norvegicus ) – mali
dugorepi rak deseteronožac po građi sličan hlapu,
ali je sitniji, težine do 30 dg i dužine do 25 cm.
Svetlocrvene je boje. U kilogramu ima oko 30
komada. Mresti se tokom cele godine, a najviše
leti. Lovi se tokom cele godine i ima najveću
privrednu važnost u Evropi.
20. KRABE pripadaju rodu Decapoda. One se dele na
16 familija i ima ih u svim morima sveta. Veličina
varira od 1 do preko 25 cm. Telo im je
kompresovano i spljošteno, oni menjaju ljušturu.
Postoji i kraljevska džinovska kraba (kongekrabe)
težine i preko 15 kg, prečnika oko 1,8 m.
21. JASTOG , omar (Palinurus vulgaris) – to je dugorepi
rak desetonožac. Grudne nožice mu nisu razvijene
u štipaljke, a pipci su mu duži od tela. Nema
klešta, telo mu je prekriveno oklopom, hrapavim i
punim bodlji. Boje je smeđecrvenkaste, sa žutim
nijansama. Odrasli jastog dostiže dužinu 20 do 45
cm i težinu oko 1 kg i više.
22. Literatura
Blesić, B: Artikulata, PMF - Kragujevac, 2002.
Dogelj, V, A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, Beograd, 1971.
Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd
Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna
knjiga, Beograd, 1986.
Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih
avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd,
1986.
Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama,
Biološki fakultet, Beograd, 2000.
Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija,
Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
