1. Interferencija Svetlosti
Učenici:
Marko Bosić, Đorđe Milosavljević, Ilija Stamenković
Profesor:
Vladimir Milićević
gimnazija “Stevan Sremac”

2. Svetlost je posebna vrsta elektromagnetnih talasa. Na
mestima gde se breg jednog talasa poklapa sa bregom drugog
talasa, nastaje njihovo pojačanje, odnosno konstruktivna
interferencija (a). Na mestima gde se breg jednog talasa
sastaje sa doljom drugog talasa nastaje njihovo poništenje,
odnosno destruktivna interferencija (b).
Ako amplitude svetlosnih
a) talasa koji se preklapaju
nisu jednake onda dolazi do
delimične destruktivne
iterferencije (c).
b)
c)

3. Naizmenična mesta konstruktivne i
destruktivne interferencije dvaju
talasa zovu se interferentne pruge.
Interferentne pruge
konstruktivne interferencije
vidimo kao svetle, a prige Izvior monohromatske svetlosti
destruktivne interferencije kao
tamne.
* Potpuno svetla ili potpuno tamna mesta (pruge) se dobijaju kada su
aplitude jednake.
Poznato je da su talasi u fazi ako im je fazna razlika:
Δf =2 k p

4. Pri interferenciji dvaju ravnih svetlosnih talasa koji se
susreću na zaklonu se dobijaju naizmenične svetle i tamne
pruge. (npr. talasi pali na mirnu površinu vode)
Svaki izvor svetlosti sadrži ogroman broj atoma koj emituje
svetlost. Oni se mogu smatrati kao skup velikog broja mikroizvora
koji nezavisno jedan od drugog emituju magnetne talase. Takve
brze i nepravilne promene skupa molekula naše čulo vida nije u
stanju da prati. Kaže se da je takva svetlost nekoherentna a izvori
koji je daju se zovu ne koherentni izvori (npr. sunce, sijalica...).

5. Svetlost određene talasne dužine elektromagnetnih talasa naziva se
monohromatska svetlost,a različitih talasnih dužina polihromatska
(najprecizniji način dobijanja monohromatske svetlosti je korišćenje
lasera kao izvora).
Svetlosni izvori sa takvim talasima nazivaju se koherentni izvori a
talasi koje oni emituju koherentni talasi svetlosti.

6. Kod bele svetlosti (polihromatske) dobijaju se obojene pruge jer za
svaku talasnu dužinu u prostoru postoji tačno određen ugao pod
kojim se poništavaju određeni zraci iz snopova svetlosti.
U monohromatskoj svetlosti dobijaju se svetle i tamne pruge naizmenično
raspoređene.
Intereferenciona slika

7. Frenel Augustin Jean (1788-1827)
Drugi način za dobijanje koherentnih izvora svetlosti potiče od
Frenela Augustina, francuskog fizičara.
Frenel je 1818. godine izveo ogled pomoću dva radna ogledala koja
zaklapaju ugao nešto manji od 180 stepeni.

8. Mesta maksimuma i minimuma intererencionog talasa menjaju se u zavisnosti
od svetlosne dužine talasa.
Interferenciona slika na zastoru je direktna posledica talasne prirode
svetlosti. Pomoću te slike može se odrediti talasna dužina svetlosti merenjem
razmaka između susednih svetlosnih pruga.
Određivanje rastojanja među interferencionim maksimumima:
Z=Z k +1 -Z k =λl /d
Z k=k l λ/d
Rastojanje između dve svetle ili dve tamne pruge:
x 2-x 1= Δx =(2k +1) λ/2
Položaj interferencionog maksimuma zavisi od talasne dužine svetlosti.

9. Primer:
Naći sve talasne dužine vidljive svetlosti koje se pri putnoj razlici 1,8 µm:
• maksimalno pojačavaju;
• maksimalno slabe. Za granice vidljivog belog spektra uzeti talasne dužine
0,38 µm i 0,76 µm.
Rešenje:
a) Uslov maksimalnog pojačanja kod interferencije svetlosti je da putna razlika bude jednaka
celom broju talasnih dužina:
Δs = kλ ; k = 0, 1, 2, ...
U datom zadatku taj uslov je ispunjen samo za dve talasne dužine:
λ 1=0,6 µm, gde je k=3, i λ 2=0,45 µm, gde je k=4.
e) Uslov maksimalnog slabljenja je da putna razlika bude jednaka neparnom broju polovina
talasnih dužina:
Δs = (2k + 1) λ / 2 ; k = 0, 1, 2, ...
Sledi:
2Δs = (2k + 1) λ