Biologija- Skrivenosemenice- Milan Ilić- Aleksinac

14,198 views

Published on

  • Be the first to comment

Biologija- Skrivenosemenice- Milan Ilić- Aleksinac

  1. 1. Раздео Скривеносеменице(Magnoliophyta, Angiospermae) Милан Илић I2 Марко Петровић I2 Урош Стојиљковић
  2. 2. Скривеносеменице (Magnoliophyta, Angiospermae) Су највећа група зелених копнених биљака и изгледом јако разноврсне, али их повезује то што се код њих семе налази унутар плода.
  3. 3. Опште карактеристике скривеносеменица Број врста скривеносеменица је око 250.000. Величине су од око 1mm (плутајућа биљка Wolffia) до преко 80m (нпр. неки представници рода Eucaliptus). Скривеносеменице могу живети у најсуровијим условима пустиња и обода арктичке тундре, али највећу разноврсност имају у пределу тропских (екваторијалних) кишних шума.
  4. 4. Опште карактеристике скривеносеменица Већина води самосталан живот и исхрањује се процесом фотосинтезе, али постоје и паразитске и сапрофитске форме. Значај скривеносеменица за копнене екосистеме је огроман, јер оне су те које у већини случајева чине највећу биомасу у екосистему и својим изгледом и бројношћу одређују изглед и структуру екосистема.
  5. 5. Опште карактеристике скривеносеменица Значај за човека је такође велик, јер скоро све биљке које човек гаји ради сопствене и исхране домаћих животиња припадају скривеносеменицама.
  6. 6. Порекло, филогенија и систематика скривеносеменица Порекло скривеносеменица од велике групе голосеменица (изумрлих и савремених) још увек није разјашњено у потпуности. Бројна су питања на која ту треба пронаћи одговор, а једно од њих је и настанак хермафродитног цвета скривеносеменица. Скривеносеменице су вероватно настале током мезозоика - постоје фосилни остаци из периода Креде, али се претпоставља да су оне постојале и раније, у Тријасу и Јури.
  7. 7. Порекло, филогенија и систематика скривеносеменица Велику разноврсност скривеносеменица ботаничари покушавају систематизовати у природне и сродничке групе, да би се открили путеви филогеније Magnoliophyta. Традиционално, група скривеносеменице (Magnoliophyta) има таксономски статус раздела, и дели се на две велике подгрупе (класе) - дикотиледоне биљке (Magnoliopsida, Dicotyledoneae) и монокотиледоне биљке (Liliopsida, Monocotyledoneae).
  8. 8. Основне разлике између ове две класе су: карактеристика дикотиледоне монокотиледоне биљке биљке број котиледона 2 1 број цветних 4-5 3 делова полен у основи у основи триколпатни моноколпатни нерватура листа мрежаста паралелна право секундарно присутно одсутно дебљање
  9. 9. Цвет
  10. 10. Цвет Цвет је репродуктивни биљни орган, који представља кратак изданак са ограниченим растом, са листовима специфично измењеним функцијом. Основна функција цвета је репродукција биљке. Цветови су карактеристични само за биљке цветнице.
  11. 11. Цвет Цвет настаје из цветног пупољка. Цвет се увек налази на крају осовине изданка. Цветови се никад не образују на листовима већ у пазуху листова. Лист из чијег пазуха се развија цвет зове се брактеја. Брактеја може бити као и остали листови или врло измењена.
  12. 12. Цвет Развићем цвета почиње полна фаза у животу свих биљака цветница. Мирис и боја су особине којим се привлаче опрашивачи,најчешће инсекти.
  13. 13. Делови цвета На потпуно развијеном цвету разликујемо четири серије:чашице,крунице,прашника и оплодних листова сраслих у тучак. Терминални део цветне осе који носи цветне листиће назива се цветна ложа (рецептакулум) која може бити равна, испупчена или удубљена, а остали део цветне осе назива се цветна дршка.
  14. 14. Делови цвета Цветна ложа је део стабла између цвета и брактеје. Цветна дршка је стабљика (петељка) која носи цвет, а налази се испод цветне ложе до листа у чијем пазуху се и развио цвет ( приперак).
  15. 15. Делови цвета Када не постоји цветна дршка цвет називамо седећим. Цветни листићи могу бити стерилни и фертилни. Стерилни граде цветни омотач, у њих убрајамо чашичне и круничне листиће. Фертилни су прашници и карпеле.
  16. 16. Делови цвета За цветну ложу (receptaculum) причвршћени су делови цвета: чашица (calix), круница (corolla), прашници (аndroecium) и тучак (тучкови)(gynoecium).
  17. 17. Чашични листићи Чашица (calyx) је део перијанта (цветног омотача) који се налази на ободу цветне ложе. Чашица представља скуп чашичних листића, лапова и сепалних листића. Основни део чашице су чашични листићи. Они се разликују од круничних листића по томе што су мањи и углавном зелене боје.
  18. 18. Чашични листићи Најчешће имају широку основу и целовит руб. У овим листићима се налази хлорофил, тако да могу да врше фотосинтезу. Главна улога чашице је заштита осталих делова цвета. У чашици, чашични листићи могу да буду срасли или раздвојени. Код врста код којих чашични листићи срастају, то срастање није потпуно, тако да врхови листића остају слободни, у облику зубића. Део чашице који настаје срастањем чашичних листића назива се цев чашице (tubus calycic).
  19. 19. Крунични листићи Круница (corolla) је унутрашњи део перијанта ( цветног омотача). Чини је скуп круничних листића. Крунични листићи су углавном доста крупнији од чашичних листића и јарко су обојени. Улога крунице је да привуче пажњу животињама (најчешће птицама и инсектима) које имају улогу у размножавању.
  20. 20. Крунични листићи По оплођењу,крунични листићи најчешће опадају. Они могу бити:слободни или међусобно срасли. Они такође могу бити актиноморфни и зигоморфни. Актиноморфни су ако се кроз њихово средиште могу провући безброј равни симетрије. Зигоморфни су ако се може провући само једна раван симетрија.
  21. 21. Прашници Прашник је биљни орган који ствара полен. Настао је из листоликих микроспорофила примитивних голосеменица - предака скривеносеменица. Листолики изглед прашника се среће код примитивних скривеносеменица, као што су локвањи. Скуп свих прашника у цвету се назива андрецеум (Androeceum). Њихов број је веома различит код различитих биљних врста ; од један па до више стотина. Цветови који немају прашнике су једнополни – женски цветови, а они који имају само прашнике су једнополни – мушки цветови.
  22. 22. Грађа прашника У највећем броју случајева, прашник се састоји од прашничког конца (filamentum) на чијем врху се налази прашница (anthera). Прашницу даље чине две полуантене (thecae) које повезује наставак прашничког конца (conectiv). Оне су подељене на две поленове кесе (loculi) уздужном преградом.
  23. 23. Грађа прашника
  24. 24. Тучак Тучак (лат. pistillum) је део цвета скривеносеменица, изграђен од једног или више сраслих оплодних листића (карпела), у чијој унутрашњости се налази шупљина са семеним замецима. Функција тучка је да заштити семене заметке од разних спољашњих утицаја, у првом реду исушивања. У цвету, тучак или тучкови (тј. сви оплодни листићи) су организовани у женски део цвета — гинецеум (лат. gynoeceum).
  25. 25. Грађа тучка Код већине биљака, на тучку се могу разликовати три дела: жиг (лат. stigma); стубић (лат. stylus); плодник (лат. ovarium, germen).
  26. 26. Грађа тучка Жиг се налази на врху тучка и често је храпав или лепљив, да би се за њега лако залепила поленова зрна. На жигу се налази течност са биљним хормонима, која индукују клијање поленових зрна у поленову цев. Жиг је нарочито развијен код цветова анемофилних биљака (које се опрашују ветром, нпр. траве или буква).
  27. 27. Грађа тучка Жиг се наниже сужава у стубић кроз који пролази поленова цев на путу до плодника. Стубић се код неких цветова може активно савијати и постављати жиг у најповољнији положај за опрашивање. Ткиво стубића најчешће је омекшало и ослузавело, а служи за исхрану поленових цеви за време њиховог раста ка семеним замецима. Иако од сваке карпеле настаје један стубић, у цветовима са више карпела они могу срастати у један, заједнички стубић. Поједини цветови не поседују стубић, па се жиг у виду траке или шава налази директно на плоднику (појава звана астилија).
  28. 28. Грађа тучка Плодник је доњи, проширени (надувени) део тучка у коме су смештени семени замеци и у коме се одвија оплођење.
  29. 29. Грађа тучка
  30. 30. Семени заметак Семени заметак (лат. ovulum) је женски репродуктивни орган биљака са семеном кога чине мегаспорангија и њен омотач, а развија се на мегаспорофилима. Развиће мегаспора, развиће женске гаметофит генерације, оплођење и развиће ембриона дешавају се унутар семеног заметка. Ембрион и ткива семеног заметка граде семе.
  31. 31. Развиће семеног заметка
  32. 32. Грађа семеног заметка Код изведенијих група скривеносеменица долази до редукције једног од омотача, па се око зрелог нуцелуса налази само један интегумент. Код паразитских врста, попут припадника фамилије имела (Loranthaceae) интегументи не постоје, нуцелус није јасно уочљив, а сами замеци су срасли са зидом мегаспорофила.
  33. 33. Грађа семеног заметка Интегументи не обухватају нуцелус у потпуности — његов врх је слободан и отворен. Овај део семеног заметка назива се микропила. Микропила омогућава опложење, јер кроз њу мушки гаметофит (полен или поленова цев) долази у контакт са женским. Део семеног заметка насупрот микропили, којим се заметак везује за ткиво мегаспорофила (плаценту) назива се халаза. У пределу халазе интегументи граде фуникулус (семену ножицу). Транспорт минералних и органских материја до нуцелуса обавља се кроз ћелије халазе. Код тзв. халазогамних биљака мушки гаметофит продире кроз халазу до женског гаметофита.
  34. 34. Грађа семеног заметка
  35. 35. Опрашивање и оплођење Опрашивање је пренос полена од антере прашника до тучка. Постоје два типа опрашивања: Самоопрашивање и унакрсно опрашивање. Самоопрашивање је процес преношења полена до жига тучка истог цвета или преношење полена из једног цвета на други цвет исте биљке. Као последица настају биљке које су међусобно генетички идентичне.
  36. 36. Опрашивање Унакрсно опрашивање укључује пренос полена из антера цвета једне биљке на жиг тучка друге биљке исте врсте. Ово опрашивање доводи до генетички разноврсног потомства. Полен могу преносити различите животиње (биотичко опрашивање) или ветар,односно вода (абиотичко опрашивање).
  37. 37. Опрашивање Животиње долазе на цвет да би пронашле храну тражећи полен,нектар,додирују прашнике,тучак и преносе полен.
  38. 38. Опрашивање
  39. 39. Оплођење По опрашивању поленова зрна стижу до жига тучка. Упијају воду затим луче протеине,који служе за препознавање врсте. Ако се полен нађе на цвету друге врсте, тада не клија. То су протеини који изазивају алергијске реакције код људи-поленску кијавицу.
  40. 40. Оплођење Поленово зрно,затим клија,стварајући поленову цев која на путу ка семеном заметку продире кроз стубић тучка. Док поленова цев расте,генеративна ћелија се дели на две сперматичне ћелије. Једна се спаја са јајном ћелијом и образује зигот,а друга са централном ћелијом чијом деобом настаје хранљиво ткиво-ендосперм. Од зигота настаје клица,а од централног једра ендосперм,у чијим ћелијама је ускладиштена храна намењена исхрани новог организма клице.
  41. 41. Оплођење Двоструко спајање,спрематичне ћелије и јајне ћелије и сперматичне ћелије и централне ћелије енбрионове кесице,карактеристичне за биљке раздела скривеносеменица,назива се двојно оплођење.
  42. 42. Оплођење

×