L168 - Biologija - Zglavkari - Aleksandra Živadinović - Danijela Veljković

L168 - Biologija - Zglavkari - Aleksandra Živadinović - Danijela Veljković

• 1.
  Zglavkari Aleksandra Živadinović Aleksinačka gimnazija Bilologija ProfesorDanijela Veljković
• 2.
  Osnovno o zglavkarima  Zglavkari ili člankonošci su najobimnija i najraznovrsnija grupa životinja. Naseljavaju sva životna staništa.
• 3.
  Gde žive? Naseljavaju sva životna staništa:  morsku i slatku vodu,  kopnena staništa i  vazduh.
• 4.
  Osnovne odlike  Osnovna odlika zglavkara je heteronomna segmentacija tela. Za razliku od segmentacije anelida, kod kojih su svi segmenti međusobno jednaki, kod zglavkara se segmenti jasno morfološki razlikuju. Telesni segmenti se grupišu u dva ili tri telesna regiona. Pored segmentacije tela oni imaju segmentisane i ekstremitete (noge). Članci (segmenti) nogu su međusobno pokretno zglobljeni.
• 5.
  Telesni regioni  Osnovni telesni regioni su:  glava,  grudi i  trbuh (abdomen), mada se kod pojedinih grupa ovi regioni drugačije grupišu.
• 6.
  Zaštita zglavkara  Na površini tela imaju čvrstu hitinsku kutikulu. Čvrst omotač je dobra zaštita telu i oslonac za mišiće pa se zbog toga naziva spoljašnji skelet (egzoskelet). Egzoskelet je građen od većeg broja ploča koje pokrivaju telo i ekstremitete. Pojedinačne skeletne ploče su u najvećem broju slučajeva međusobno pokretno spojene, što uostalom i omogućava pokretljivost ovih organizama. Osim te skelet ima i zaštitnu ulogu – organizma od predatora, a unutrašnje organe od povreda. Istovremeno, egzoskelet ograničava rast zglavkara, pa zbog toga da bi mogli da rastu oni se moraju presvlačiti.
• 7.
  Sistemi organa kodzglavkara  Misićni sistem, za razliku od anelida, nije raspoređen u slojevima, već je organizovan u mišićne snopove (tu se prvi put u životinjskom svetu javljaju) koji su pričvršćeni za unutrašnju površinu egzoskeleta. Mišići i skeletne ploče funkcionišu kao sistem poluga.  Telesna duplja je miksocel, što znači da je to mešovita duplja – nastaje u toku embrionalnog razvića spajanjem ostatka blastocela iceloma.  Krvni sistem je otvorenog tipa. Srce se sastoji iz jedne ili više komora, koje su linearno raspoređene i imaju bočne, parne otvore – ostije, kroz koje krv (hemolimfa) iz perikardijalnog prostora ulazi u srce. Iz srca polaze krvi sudovi koji odvode krv do tkiva i organa, gde se ona izliva u šupljine i lakune oko tih organa.  Respiratorni organi vodenih zglavkara su škrge, a kod suvozemnih su traheje, mada kod nekih oblika postoje pluća (pauci, škorpije). Traheje su razgranate cevčice koje počinju sitnim otvorima na kutikuli (stigme), a zatim se granaju po čitavom telu.  Nervni sistem dostiže visok stepen razvoja, što je sigurno u vezi i sa njihovim složenim ponašanjem. Imaju razvijen mozak.
• 8.
  Čula zglavkara  Čula su dobro razvijena, posebno čulo vida koje je glavno orijentaciono čulo. Oči mogu biti pokretne, na drškama ili nepokretne na prednjem delu glave. Postoje proste (ocele] i facetovane oči, koje se sastoje od velikog broja [od nekoliko hiljada do nekoliko stotina hiljada] ocela. Vid je složen – mozaičan.
• 9.
  Razmnožavanje zglavkara  Polni organi su po pravilu odvojeni, čest je polni dimorfizam, a polne žlezde i njihovi odvodi su parni. Oplođenje je unutrašnje. Kod nekih predstavnika razviće je direktno (ametabolno), odnosno iz jajeta izlazi jedinka koja liči na imago (odrasla jedinka).  Kod složenijih zglavkara razviće je sa metamorfozom i može biti:  nepotpuno (hemimetabolno) i  potpuno (holometabolno).
• 10.
  Neki zglavkari
• 11.
  Klasifikacija zglavkara  Tipzglavkara deli se na 4 podtipa (subphylum-a) :  1. trilobiti (Trilobitomorpha), obuhvata izumrle primitivne, vodene zglavkare, poznate samo na osnovu fosilnih ostataka; 2. paukolike životinje(Chelicerata);  3. rakovi (Crustacea);  4. stonoge i insekti (Uniramia).
• 12.
  Neki zglavkari
• 13.
  Prikaz delova telazglavkara
• 14.
  Trilobiti  Trilobiti (Trilobita) su izumrli zglavkari koji su živeli u morima i bili veoma brojni u paleozoiku. Najviši stepen razvoja su dostigli u kambrijumu, a u permu su nestali sa planete Zemlje. Smatra se da su živele puzeći po morskom dnu ili plivajući, dok su najsitnije vodile planktinski način života. Veličina im se u proseku kretala od 4-10 cm.
• 15.
  Rakovi  Rakovi (Crustacea) su zglavkari za koje je karakteristično da imaju dva para antena, dvograne ekstremitete, da dišu na škrge i da su, sa malim izuzecima, vodene životinje. Ovaj podtip zglavkara obuhvata oko 30 000 vrsta najčešće dobro pokretnih životinja koje vode slobodan način života, sa samo nekoliko vrsta koje su sesilne i retkim parazitskim vrstama.
• 16.
  Insekti  Insekti ili kukci (Insec ta) su naјmnogobroјniјa klasa životinja. Vrlo su razvoliki po obliku i načinu života; većinom su malih razmera; telo im јe sastavljeno iz tri јasno odeljena dela: glave, grudi i trbuha.
• 17.
  Stonoge  Stonoge (Myriapoda) su zglavkari koji se zajedno sa insektima svrstavaju u podtip uniramija. Pripadaju im suvozemne vrste sa izraženom homonomnom segmentacijom i sa jednim ili dva para nogu na svakom trupnom segmentu.