L168 - Biologija - Zglavkari - Aleksandra Živadinović - Danijela Veljković

1. Zglavkari
Aleksandra Živadinović
Aleksinačka gimnazija
Bilologija
Profesor Danijela Veljković

2. Osnovno o zglavkarima
 Zglavkari ili člankonošci su najobimnija i
najraznovrsnija grupa životinja. Naseljavaju sva
životna staništa.

3. Gde žive?
Naseljavaju sva životna staništa:
 morsku i slatku vodu,
 kopnena staništa i
 vazduh.

4. Osnovne odlike
 Osnovna odlika zglavkara je
heteronomna segmentacija tela. Za razliku
od segmentacije anelida, kod kojih su svi
segmenti međusobno jednaki, kod
zglavkara se segmenti jasno morfološki
razlikuju. Telesni segmenti se grupišu u
dva ili tri telesna regiona. Pored
segmentacije tela oni imaju segmentisane
i ekstremitete (noge). Članci (segmenti)
nogu su međusobno pokretno zglobljeni.

5. Telesni regioni
 Osnovni telesni regioni su:
 glava,
 grudi i
 trbuh (abdomen), mada se kod pojedinih grupa ovi
regioni drugačije grupišu.

6. Zaštita zglavkara
 Na površini tela imaju čvrstu hitinsku kutikulu. Čvrst
omotač je dobra zaštita telu i oslonac za mišiće pa se
zbog toga naziva spoljašnji skelet (egzoskelet).
Egzoskelet je građen od većeg broja ploča koje pokrivaju
telo i ekstremitete. Pojedinačne skeletne ploče su u
najvećem broju slučajeva međusobno pokretno spojene,
što uostalom i omogućava pokretljivost ovih organizama.
Osim te skelet ima i zaštitnu ulogu – organizma
od predatora, a unutrašnje organe od povreda.
Istovremeno, egzoskelet ograničava rast zglavkara, pa
zbog toga da bi mogli da rastu oni se moraju presvlačiti.

7. Sistemi organa kod zglavkara
 Misićni sistem, za razliku od anelida, nije raspoređen u slojevima, već je
organizovan u mišićne snopove (tu se prvi put u životinjskom svetu javljaju)
koji su pričvršćeni za unutrašnju površinu egzoskeleta. Mišići i skeletne
ploče funkcionišu kao sistem poluga.
 Telesna duplja je miksocel, što znači da je to mešovita duplja – nastaje u
toku embrionalnog razvića spajanjem ostatka blastocela iceloma.
 Krvni sistem je otvorenog tipa. Srce se sastoji iz jedne ili više komora,
koje su linearno raspoređene i imaju bočne, parne otvore – ostije, kroz koje
krv (hemolimfa) iz perikardijalnog prostora ulazi u srce. Iz srca polaze krvi
sudovi koji odvode krv do tkiva i organa, gde se ona izliva u šupljine i
lakune oko tih organa.
 Respiratorni organi vodenih zglavkara su škrge, a kod suvozemnih su
traheje, mada kod nekih oblika postoje pluća (pauci, škorpije). Traheje su
razgranate cevčice koje počinju sitnim otvorima na kutikuli (stigme), a zatim
se granaju po čitavom telu.
 Nervni sistem dostiže visok stepen razvoja, što je sigurno u vezi i sa
njihovim složenim ponašanjem. Imaju razvijen mozak.

8. Čula zglavkara
 Čula su dobro razvijena,
posebno čulo vida koje je
glavno orijentaciono čulo.
Oči mogu biti pokretne,
na drškama ili nepokretne
na prednjem delu glave.
Postoje proste (ocele] i
facetovane oči, koje se
sastoje od velikog broja
[od nekoliko hiljada do
nekoliko stotina hiljada]
ocela. Vid je složen –
mozaičan.

9. Razmnožavanje zglavkara
 Polni organi su po pravilu odvojeni, čest je
polni dimorfizam, a polne žlezde i njihovi odvodi
su parni. Oplođenje je unutrašnje. Kod nekih
predstavnika razviće je direktno (ametabolno),
odnosno iz jajeta izlazi jedinka koja liči na imago
(odrasla jedinka).
 Kod složenijih zglavkara razviće je sa
metamorfozom i može biti:
 nepotpuno (hemimetabolno) i
 potpuno (holometabolno).

10. Neki zglavkari

11. Klasifikacija zglavkara
 Tip zglavkara deli se na 4 podtipa
(subphylum-a) :
 1. trilobiti (Trilobitomorpha), obuhvata
izumrle primitivne, vodene zglavkare,
poznate samo na osnovu fosilnih ostataka;
2. paukolike životinje(Chelicerata);
 3. rakovi (Crustacea);
 4. stonoge i insekti (Uniramia).

12. Neki zglavkari

13. Prikaz delova tela zglavkara

14. Trilobiti
 Trilobiti (Trilobita) su
izumrli zglavkari koji su
živeli u morima i bili
veoma brojni u
paleozoiku. Najviši stepen
razvoja su dostigli u
kambrijumu, a u permu
su nestali sa planete
Zemlje. Smatra se da su
živele puzeći po morskom
dnu ili plivajući, dok su
najsitnije vodile
planktinski način života.
Veličina im se u proseku
kretala od 4-10 cm.

15. Rakovi
 Rakovi
(Crustacea) su zglavkari za
koje je karakteristično da
imaju dva para antena,
dvograne ekstremitete, da dišu
na škrge i da su, sa malim
izuzecima, vodene životinje.
Ovaj podtip zglavkara
obuhvata oko 30
000 vrsta najčešće dobro
pokretnih životinja koje vode
slobodan način života, sa samo
nekoliko vrsta koje su sesilne i
retkim parazitskim vrstama.

16. Insekti
 Insekti ili kukci (Insec
ta) su
naјmnogobroјniјa
klasa životinja. Vrlo su
razvoliki po obliku i
načinu života;
većinom su malih
razmera; telo im јe
sastavljeno iz tri јasno
odeljena dela: glave,
grudi i trbuha.

17. Stonoge
 Stonoge (Myriapoda) su zglavkari koji se zajedno
sa insektima svrstavaju u podtip uniramija. Pripadaju im
suvozemne vrste sa izraženom homonomnom
segmentacijom i sa jednim ili dva para nogu na
svakom trupnom segmentu.