3. ШТА СУ ПТИЦЕ?
Птице су, заједно са сисарима, најпрогресивнији
кичмењаци.
Спадају у групу амниота који су потпуно прилагођени
активном летењу.
Ова група кичмењака обухвата око 8 600 врста.
4. ПОРЕКЛО ПТИЦА
Птице воде порекло од
прастарих гмизаваца, малих
диносауруса који су се
кретали трчећи на задњим
ногама, док предње удове
нису користили за кретање.
Најстарија позната птица Archaeopteryx, чији
су фосилни остаци стари око 135 милиона
година, није се много разликовала од
гмизаваца, осим што су јој крила била
покривена перјем.
Праве птице су се појавиле у креди и од
данашњих се разликују само по томе што су
имале зубе.
6. ПЕРЈЕ ПТИЦА
Најсложенија рожна творевина
епидермиса коже
Покрива тело и крила птице
Изграђено је од бета- кератина
Води порекло од рожних
крљушти гмизаваца
Типови:
- паперје или примарно перје
(ембрионално)
- дефинитивно перје
(контурно, доње, длакасто )
Улоге перја:
- заштита организма од
Сунчевог зрачења
- терморегулација и летење
- аеродинамичан облик и
боја тела
- спречавање продирања
воде
- одржавање стабилности
- чулна улога
8. КОЖА ПТИЦА
Покожица: малобројне жлезде са
холокриним типом секреције
Кожа је прекривена перјем, осим на
ногама, мада има птица које имају и
на ногама перје ( сове, тетреби ).
9. СКЕЛЕТНИ СИСТЕМ ПТИЦА
Пнеуматске кости- шупље и
лаке кости испуњене ваздухом
Шупљине у костима
Предњи удови ( крила ) и задњи
удови
Промене у раменом и
карличном појасу, грудној кости
и кичменом стубу
Јадац ( os furcula )
Кости лобање
Кљун
10. МИШИЋНИ СИСТЕМ
Најразвијенији мишићи који
учествују у летењу су два
антагонистичка мишића:
1. велики грудни мишић- покреће
крила на доле (musculus pectoralis)
2. мали грудни мишић- помера
крила на горе (musculus subclavius).
Разликујемо тамноцрвене и
беле мишиће.
-Тамноцрвени се спорије
контрахују и спорије умарају,
док се бели брже контрахују и
умарају.
Ножни мишићи су посебно
развијени код нелетача.
Мишићи су распоређени по
целом телу, а они који су
спојени врховима перја,
омогућавају перју
покретљивост.
11. КРВНИ СИСТЕМ ПТИЦА
Срце се састоји од 2 коморе и 2
преткоморе и птице имају
један аортин лук.
Не долази до мешања
оксидоване и редуковане крви.
Стална температура тела-
између 40° i 44 °C
Лимфни систем слабо
развијен.
12. СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ДИСАЊЕ
Дисајни систем чине:
1. носни отвор
2. усни отвор
3. ждрело
4. душник
5. душнице
6. плућа
7. ваздушне кесе
13. СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ВАРЕЊЕ
Систем органа за варење чине:
1. усна дупља која се налази у кљуну
2. једњак- ВОЉКА
3. желудац
4. танко црево
5. дебело црево
6. клоака
14. СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ИЗЛУЧИВАЊЕ
Систем органа за излучивање чине:
1. парни бубрези- метанефроси
2. мокровод
3. клоака
15. ПОЛНИ СИСТЕМ ПТИЦА
Полни органи мужијака:
семеници или тестиси и 2
семевода.
Код женки је развијен само леви
јајник.
Оплодња
Јаја
Понашање птица- брига за
младе, грађење гнезда, селидба
Полни диморфизам
16. НЕРВНИ И ЧУЛНИ СИСТЕМ
Нервни систем добро
развијен.
Мозак заузима читаву
лобањску дупљу.
Најразвијеније је чуло вида,
затим слуха, док су чула
мириса, укуса и додира
слабије развијена.
Око је заштићено са 3 капка:
горњи, велики и доњи.
Такође, на оку се налази
прозрачна жмурњача која
покрива читаву рожњачу.
17. АДАПТАЦИЈЕ НА ЛЕТЕЊЕ
Способност летења- резултат
прилагођавања птичијег тела
да постане што лакше и тиме
се оспособи за дуго летење:
1. пнеуматичне кости
2. реп је скраћен
3. добро развијен грудни
кош
4. присуство перја и крила
18. ВОКАЛИЗАЦИЈА
Птичија песма је саставни део
удварања и она је презиготски
изолациони механизам
укључен у процес специјације.
19. МИГРАЦИЈЕ ( СЕОБЕ )
Већина птица су селице.
Предео где се паре и размножавају
је њихова домовина, а у топлије
крајеве одлазе зими.
Током лета оријентишу се према
положају Сунца, месеца и помоћу
магнетских сила.
Селицама припадају славуји, ласте,
роде, чапље, кукавице и др.
Полуселице (патке, лабудови,
дивље гуске)
Станарице (врана, сврака, врабац,
детлић, зебе)
20. ПОДЕЛА ПТИЦА
1. птице тркачице (Ratitae)-не лете;
број прстију 2 или 3
2. птице пливачице- не лете, већ
пливају и роне
3. птице летачице (Carinatae)- добри
летачи; међу њима су најбројније
певачице