1. Ribe sa koštanim skeletom
Zrakoperke

2. Zrakoperke
Štitonoše Mnogoperke Košljoribe

3. Opšte odlike
Pripadaju grupi ki menjaka sa vilicama(Gnathostomata)č
Predstavnice su anamniota zato što nemaju amnion-
tvorevinu koja štiti embrion van vodene sredine
Bilateralna simetrija
Imaju riblji mehur

6. Skelet Unutrašnji skelet je okoštao
Imaju škržni poklopac
Kod štitonoša je unutrašnji skelet
hrskavi av, nemaju pršljenove i tokomč
itavog životnog ciklusa imaju horduč
Primarne krljušti izgradjene su od
koštanog tkiva i prekrivene su slojem gledji
Košljoribe imaju skeletne elemente koji
odgovaraju slušnim koš icama kodč
ki menjakač

7. Kožni sistem
Najbrojnije žlezde kože su jedno elijske sluzne žlezdeć
Lu eč feromone-supstance koje ispuštaju u spoljašnju
sredinu i izazivaju reakciju jedinki iste ili druge vrste
Jedne su od najizrazitije obojenih grupa životinja
Njihova obojenost može da poti e od:č
1.simbiotskih bakterija
2. elija sa pigmentomć
3.transformisanih sluznih elija koje reflektuju svetlostć

8. ulni sistemČ
Mirisni organi su glavni ulni organič
Imaju organ bo ne linije kojič
registruje:
1.promenu hidrostati kog pritiskač
2.prisustvo plena ili opasnosti
3.promene u vodenoj sredini nastale
promenom pravca i brzine kretanja
Imaju parne o ič

9. Nervni sistem
Imaju 10 pari glavenih nerava
Srednji mozak je najizraženiji
Posebno je dobro razvijen krov srednjeg mozga zadužen za prijem
draži koje dolaze iz o ijuč
Razvijen je glaveni skelet u kome ima mnogo više kostiju nego
kod ostalih ki menjakač

10. Kretanje
Kre u se uz pomo parnih peraja kod kojih jeć ć
sužena osnova i u koju ne zalazi muskulatura
Muskulaturu parnih peraja ine:č
1.gornje miši ne mase(podizanje, primicanje ić
ispružanje)
2.gornje miši ne mase(spuštanje, odmicanje ić
savijanje)
Košljoribe imaju savitljivo repno peraje

11. Riblji mehur
 Nastaje od gornjeg dela creva
 Podeljen je na dva dela medjusobno spojena
 Veliki broj košljoriba poseduje specifi an kanal koji je nazvan pneumati ni kanal.č č
 Riblji mehur je ispunjen gasom promenljivog sastava. Obi no sadrži 83% azota, 2% ugljen-dioksidač
i 15% kiseonika. Kod pojedinih vrsta koje žive na velikim dubinama koli ina kiseonika se možeč
pove ati i do 87%ć Gas se aktivno izlu uje iz krvi u mehur.č
 Riblji mehur je povezan sa arterijskim sudom preko paralelno postavljenih kapilara koji se vra ajuć
unazad i povezuju riblji mehur sa ve im venskim sudom.ć
 Sekreciju gasova u riblji mehur omogu ava veliki broj blisko postavljenih paralelnih sudova, uć
kojima se krv kre e u suprotnim smerovima. Tome tako e doprinosi i sekretna aktivnost gasneć đ
žlezde koja stvara mle nu kiselinu - kiseonik se osloba a iz hemoglobina u uslovima smanjenjač đ
pH vrednosti krvi.
 Uloge ribljeg mehura:
1. hidrostati ka-razmenom gasova menja se zapremina ribljeg mehura, pa dolazi do promeneč
specifi ne težineč
2. primanje i stvaranje zvuka

12. DisanjeDisanje
Imaju 4 para škrgaImaju 4 para škrga
Škržnu jedinicu ine: respiratorni epitel, elementi skeleta, miši ni ič ćŠkržnu jedinicu ine: respiratorni epitel, elementi skeleta, miši ni ič ć
glaveni nervi.glaveni nervi.
Škržni luci nose dva niza primarnih lamela na koje se nadovezujuŠkržni luci nose dva niza primarnih lamela na koje se nadovezuju
sekundarne lamele(u njima se vrši respiracija)sekundarne lamele(u njima se vrši respiracija)
KodKod mnogoperkimnogoperki postoji plu ni organćpostoji plu ni organć
Vrste koje nastanjuju plitke vode koriste kiseonik iz vazduhaVrste koje nastanjuju plitke vode koriste kiseonik iz vazduha
Ribe zmijolikog tela(Ribe zmijolikog tela( jegulje,murine, ugorijegulje,murine, ugori) imaju izraženo kožno) imaju izraženo kožno
disanjedisanje

13. Cirkulacioni sistemCirkulacioni sistem
Cirkulacioni sistem je zatvorenog tipaCirkulacioni sistem je zatvorenog tipa
Srce je etvorodelno(venozni sinus, pretkomora, komora,čSrce je etvorodelno(venozni sinus, pretkomora, komora,č
arteriozni sinus)arteriozni sinus)
Kroz srce proti e samo dezoksigenisana krvčKroz srce proti e samo dezoksigenisana krvč

14. Sistem organa za razmnožavanjeSistem organa za razmnožavanje
Polni sistem je u potpunosti odvojen od urinarnog sistema, osimPolni sistem je u potpunosti odvojen od urinarnog sistema, osim
kod plu ašica-ćkod plu ašica-ć mnogoperkimnogoperki
Oplodjenje je spoljašnjeOplodjenje je spoljašnje
Stvara se ogroman broj jaja koja putem jajovoda dospevaju uStvara se ogroman broj jaja koja putem jajovoda dospevaju u
spoljašnju sredinuspoljašnju sredinu
Postoji larveni stupanjPostoji larveni stupanj
Larve se kod najprimitivnijih vrstaLarve se kod najprimitivnijih vrsta košljoribakošljoriba veoma razlikuju odveoma razlikuju od
odraslih jedinki.odraslih jedinki.

15. MigracijeMigracije
JeguljeJegulje susu katadromne vrstekatadromne vrste- u- u
sezoni parenja odlaze u more.sezoni parenja odlaze u more.
Migriraju do Sargaskog mora gde seMigriraju do Sargaskog mora gde se
i razmnožavaju.Odrasle jedinkei razmnožavaju.Odrasle jedinke
umiru, a larve se penju na površinuumiru, a larve se penju na površinu
gde provode godinu dana. Posle segde provode godinu dana. Posle se
vra aju u skatku vodu.ćvra aju u skatku vodu.ć
LososLosos jeje anadromna vrstaanadromna vrsta-ve ić-ve ić
deo vremena provodi u moru, a udeo vremena provodi u moru, a u
slatke vode odlazi samo radislatke vode odlazi samo radi
mreš enja. Kre u se na prostoruć ćmreš enja. Kre u se na prostoruć ć
od Aljaske do Kalifornije.od Aljaske do Kalifornije.
Sazrevaju nakon jedne do osamSazrevaju nakon jedne do osam
godina. Prestaju da se hrane,godina. Prestaju da se hrane,
dobijaju crvenkastu boju i umirudobijaju crvenkastu boju i umiru..
Pastrmske ribe su poznate po dugim migracijama(iz donjih delova reka i
jezera ka izvorištu) u sezoni parenja. Tada je medju jednkama izražen polni
dimorfizam-mužjaci su življe obojeni, a kod ženki je trbuh zaobljen. Mogu da
razlikuju miris vode u kojoj su rodjene od mirisa drugih voda).

16. RaznovrsnostRaznovrsnost
ŠtitonošeŠtitonoše
Grupa najprimitivnijih zrakoperki.Grupa najprimitivnijih zrakoperki.
Poti u još iz paleozoikačPoti u još iz paleozoikač
Unutrašnji skelet je redukovan i potpuno hrskavi av, osim u predelu lobanje). Telo ječUnutrašnji skelet je redukovan i potpuno hrskavi av, osim u predelu lobanje). Telo ječ
pokriveno sa 5 redova koštanih plo ica.čpokriveno sa 5 redova koštanih plo ica.č
Nemaju pršljenove i horda se zadržava tokom itavog životačNemaju pršljenove i horda se zadržava tokom itavog životač
Imaju brkove koji su, zbog slabo razvijenog ula vida, glavni ulni organi zač čImaju brkove koji su, zbog slabo razvijenog ula vida, glavni ulni organi zač č
traženje hranetraženje hrane
Uglavnom su krupne(moruna do 1000kg) i žive na morskom dnu, ali migriraju uUglavnom su krupne(moruna do 1000kg) i žive na morskom dnu, ali migriraju u
slatke vode za vreme razmnožavanja-anadromne vrste (izuzetak je ke iga koja živi učslatke vode za vreme razmnožavanja-anadromne vrste (izuzetak je ke iga koja živi uč
slatkim vodama i ne migrira)slatkim vodama i ne migrira)
Ženke polažu veliki broj jajaŽenke polažu veliki broj jaja

17. Moruna
Jesetra
Ke igač

18. MnogoperkeMnogoperke
Prastara grupa riba zrakoperkiPrastara grupa riba zrakoperki
Otkrivene su 1802.godineOtkrivene su 1802.godine
Danas postoje 2 roda koja žive u slatkim vodama Afrike:Danas postoje 2 roda koja žive u slatkim vodama Afrike:PolypterusPolypterus
ii CalamoichthysCalamoichthys
Zovu ih živim fosilimaZovu ih živim fosilima
Imaju ledjno peraje izdeljeno na desetak delovaImaju ledjno peraje izdeljeno na desetak delova

19. Polypterus
-Nilska mnogoperka
-Senegalska mnogoperka
Calamoichthys
-Calamoichthys calabricus

20. KošljoribeKošljoribe
Skelet je potpuno okoštaoSkelet je potpuno okoštao
Njma pripada najve i broj riba 97%, tj. 20000 vrstaćNjma pripada najve i broj riba 97%, tj. 20000 vrstać
Telo m je pokriveno krljuštima osm kod somova i jeguljiTelo m je pokriveno krljuštima osm kod somova i jegulji
Žive i u slatkim i u slanim vodamaŽive i u slatkim i u slanim vodama
Polažu veliki broj jaja- haringa oko 3 miliona, rod mani a 9 miliona.Razvi e jeć ćPolažu veliki broj jaja- haringa oko 3 miliona, rod mani a 9 miliona.Razvi e jeć ć
direktno, osim kod jegulji i njihovih srodnica kod kojih postoji larva izduženogdirektno, osim kod jegulji i njihovih srodnica kod kojih postoji larva izduženog
oblika, sa malom glavom i planktonskim na inom života.čoblika, sa malom glavom i planktonskim na inom života.č
Imaju sposobnost udisdanja atmosferskog vazduhaImaju sposobnost udisdanja atmosferskog vazduha

21. Telo je prekriveno krljuštima. Postoje dva tipa krljušti-cikloidne i ktenoidneTelo je prekriveno krljuštima. Postoje dva tipa krljušti-cikloidne i ktenoidne
Ishrana:Ishrana:
1.filtracija(haringe)1.filtracija(haringe)
2.insektivorna(pastrmke)2.insektivorna(pastrmke)
3.karnivorna-mesožderi(barakuda,pirana)3.karnivorna-mesožderi(barakuda,pirana)
Tvedoperke su najbrojnija grupa košljoriba. Odlikuju se postojanjem tvrdihTvedoperke su najbrojnija grupa košljoriba. Odlikuju se postojanjem tvrdih
žbica u neparnim perajima(ledjno,analno,repno)žbica u neparnim perajima(ledjno,analno,repno)
 Ribe pljosnatice se iz bilateralnih larvi razvijaju u asimetri ne jedinke sačRibe pljosnatice se iz bilateralnih larvi razvijaju u asimetri ne jedinke sač
spljoštenim telom. Jedno oko im se pomera na drugu stranu tela, kao ispljoštenim telom. Jedno oko im se pomera na drugu stranu tela, kao i
analni i usni otvoranalni i usni otvor

22. MorskeMorske
-SKUŠA
-ZUBATAC
-SARDELA-OSLIĆ

23. -TUNA-HARINGA
-MURINA -ŠKRAPINA

24. -BARAKUDA
-BAKALAR
-LOSOS
-KNEZ
-SABLJARKA

25. SlatkovodneSlatkovodne
-KLEN
-KALIFORNIJSKA PASTRMKA
-ŠTUKA
-SMUDJ

26. -SOM
-ŠARAN
-DEVERIKA
-MRENA
-GRGEČ-PIRANA

27. Dragana Aćimović 2/2