Phylum Cnidaria - Žarnjaci

15,932 views

Published on

Published in: Education
0 Comments
3 Likes
Statistics
Notes
  • Be the first to comment

No Downloads
Views
Total views
15,932
On SlideShare
0
From Embeds
0
Number of Embeds
8,211
Actions
Shares
0
Downloads
270
Comments
0
Likes
3
Embeds 0
No embeds

No notes for slide

Phylum Cnidaria - Žarnjaci

  1. 1. Phylum Cnidaria – dupljari, žarnjaci
  2. 2. Opšte osobine <ul><li>Radijalna simetrija </li></ul><ul><li>Kod složenijih se javlja troslojni telesni zid </li></ul><ul><li>Žive u vodi sesilnim načinom života </li></ul>
  3. 3. Građa - telesni zid <ul><li>DVOSLOJAN kod najjednostavnijih (Hydrozoa) </li></ul><ul><li>TROSLOJAN kod složenijih (Scyphozoa i Anthozoa) </li></ul>“ usta” tentakule -pipci gastro-vaskularna duplja mezogleja epidermis žarna ćelija senzorna ćelija žlezdana ćelija epitelo - mišićna ćelija
  4. 4. <ul><li>EKTODERM </li></ul><ul><li>Žarne ćelije (cnidocite) – najviše ih ima na tentakulama </li></ul><ul><ul><ul><li>Mešak ispunjen otrovnom tečnošću u koju je uronjen končić uvijen u spiralu </li></ul></ul></ul><ul><ul><ul><li>Kada plen dotakne žarnu ćeliju, žarni konac se oslobađa </li></ul></ul></ul><ul><ul><ul><li>Otrov deluje paralitički </li></ul></ul></ul><ul><li>Epitelomišićne ćelije – skraćivanje tela </li></ul><ul><ul><ul><li>U osnovi imaju uzdužno postavljen kontraktilni nastavak </li></ul></ul></ul><ul><li>Nervne ćelije – zvezdastog oblika </li></ul><ul><ul><ul><li>PO PRVI PUT U ŽIIVOTINJSKOM SVETU SE JAVLJA NERVNI SISTEM (mrežast) </li></ul></ul></ul><ul><li>ENDODERM </li></ul><ul><li>Epitelomišićne ćelije – sužavanje tela </li></ul><ul><ul><li>sa poprečnim kontraktilnim nastavkom </li></ul></ul><ul><li>Žlezdane ćelije </li></ul>
  5. 6. Nervni sistem Cnidaria - Hydra Nervna mreža
  6. 7. Građa – oblik tela <ul><li>Polipoidni: </li></ul><ul><ul><li>Tubularno telo </li></ul></ul><ul><ul><li>Oko usnog otvora venac tentakula </li></ul></ul><ul><ul><li>Mala količina mezogleje </li></ul></ul><ul><ul><li>Sesilni </li></ul></ul><ul><li>Meduzoidni: </li></ul><ul><ul><li>Izgled kišobrana ili zvona </li></ul></ul><ul><ul><li>Usni otvor sa donje strane, tentakule okrenute na dole </li></ul></ul><ul><ul><li>Velika količina nećelijske mezogleje </li></ul></ul><ul><ul><li>Pokretne, slobodnoplivajuće </li></ul></ul><ul><li>Najčešće se meduzoidni i polipoidni oblici javljaju u smeni generacija </li></ul><ul><li>Neke grupe Cnidaria imaju ili samo polipoidni (Hydra) ili samo meduzoidni oblik (neke Sciphozoe) </li></ul>
  7. 8. Ishrana <ul><li>Knidarije su karnivori koji se hrane planktonom (hidra, korali) ili sitnim ribama (morske sase) </li></ul><ul><li>Hrana ulazi kroz usni otvor okružen pipcima – tentakulama, </li></ul><ul><li>Varenje se obavlja u dva stupnja: </li></ul><ul><ul><li>Prva faza - vanćelijsko: u gastrovaskularnoj duplji enzimima koje luče ćelije endoderma </li></ul></ul><ul><ul><li>Druga faza – unutarćelijsko: polusvarene čestice se unose endocitozom u ćelije endoderma i vare u hranljivim vakuolama </li></ul></ul><ul><li>Nesvareni delovi hrane izbacuju se kroz usni otvor </li></ul>
  8. 9. Razmnožavanje <ul><li>BESPOLNO: </li></ul><ul><ul><li>Pupljenjem – polipoidni oblici (Hydra) </li></ul></ul><ul><li>POLNO: </li></ul><ul><ul><li>Meduzoidni oblici </li></ul></ul><ul><ul><li>Odvojeni polovi </li></ul></ul><ul><ul><li>Iz oplođenih jajnih ćelija razvija se larva planula </li></ul></ul><ul><ul><li>Kod hidre pred zimu – spermatozoidi iz jedne jedinke prelaze u drugu, spajaju se sa jajnim ćelijama koje dobijaju opnu i ostaju preko zime neaktivne. Odrasla hidra ugine, a s proleća se razvijaju male hidre </li></ul></ul>
  9. 10. Razmnožavanje- smena generacija <ul><li>Polipoidna kolonijalna- bespolna </li></ul><ul><li>Meduzoidna - polna </li></ul>
  10. 11. Klasifikacija <ul><li>Phylum Cnidaria </li></ul><ul><ul><li>Classis Hydrozoa </li></ul></ul><ul><ul><li>Classis Sciphozoa </li></ul></ul><ul><ul><li>Classis Anthozoa </li></ul></ul>
  11. 12. Classis Hydrozoa <ul><li>Solitarne (samostalne)- Hydra , slatkovodni rod </li></ul><ul><li>Kolonijalne - Obelia </li></ul>Hydra sa pupoljkom polip meduza kolonija
  12. 13. Classis Sciphozoa <ul><li>Aurelia aurita </li></ul>
  13. 14. Classis Anthozoa <ul><li>Korali – Alcyonium glomeratum </li></ul><ul><li>Morske sase - Actinia </li></ul>
  14. 15. Koralni sprudovi <ul><li>Koralni polipi se razmnožavaju pupljenjem pri čemu se novonastale jedinke ne odvajaju već ostaju zajedno gradeći koloniju. </li></ul><ul><li>Stalnim pupljenjem, koje se uvek odvija na vrhovima grana, kolonija raste. Svaki pojedinačni polip, mekog želatinoznog tela, luči skelet koji ga štiti. Kada polipi uginu ostaje skelet koji se može nagomilavati i dostizati ogromne dimenzije. </li></ul><ul><li>Treba napomenuti da u obrazovanju sprudova, pored skeleta korala, učestvuju i skeleti drugih životinja koje žive sa koralima. </li></ul><ul><li>Topla mora, gde najmanja zimska temperatura varira oko 20°S, pogoduju ovim životinjama tako da mogu dostići dimenzije koje zadivljuju. </li></ul><ul><li>Tako grane jednog tropskog korala mogu da budu više od 4m sa prečnikom većim od 2m. </li></ul>
  15. 16. <ul><li>Veliki koralni greben je najveći koralni greben na svetu. </li></ul><ul><li>Greben se nalazi u Koralnom moru blizu obale Kvinslenda na severoistoku Australije . </li></ul><ul><li>Najveći je koralni ekosistem na svetu i smatra se najvećom živom formacijom na planeti , a može se videti iz svemira. </li></ul><ul><li>S astoji se od preko 2,900 pojedinačnih grebena i 900 ostrva razbacanih duž 3,000 kilomet ara na površini od preko 344,400 kvadratnih kilomet ara . </li></ul>
  16. 18. <ul><li>Nagomilavanjem skeleta obrazuju se podvodne stene, sprudovi i atoli kao njihova posebna vrsta. </li></ul><ul><li>Atoli imaju oblik prstena izgrađenog od korala, a u središnjem delu je morska voda. </li></ul><ul><li>Rast skeleta ovih životinjica je jako spor, smatra se da grana prečnika 1 cm raste godišnje 2-10 cm. Neobično je važno da određeni uslovi sredine, pogotovo temperatura morske vode, budu optimalni da bi i sam rast to bio . </li></ul><ul><li>U morima, gde su takvi uslovi obezbeđeni, obrazuju se sprudovi zaista impozantnih razmera. </li></ul>
  17. 19. Ugroženost korala <ul><li>Idealno stanište za podvodni svet tropskih i subtropskih mora predstavljaju koralne šume, sprudovi i atoli. U njima živi mnoštvo raznovrsnih riba, morskih zvezda, algi. </li></ul><ul><li>Nemarnošću, nebrigom čoveka taj svet postaje ozbiljno ugrožen. Globalno zagrevanje, izazvano zagađenjem sredine, uzima svoj pozamašan danak i u koralima. </li></ul><ul><li>Korali su vrlo osetljivi na temperaturna kolebanja i vole topla mora. U pretoploj morskoj vodi korali se naprosto skuvaju odbacuju alge, kojima se hrane usled čega pobele i uginu. Takve, beživotne korale napuštaju i životinje koje su tu nalazile hranu i sklonište. </li></ul>
  18. 20. <ul><li>Danas je sve više i više pobelelih korala pri čemu se dešava da se neki povrate u prethodno stanje, ali veliki broj njih ugine. </li></ul><ul><li>Po nekim podacima je 1998. god. bila najpogubnija za korale jer ih je 16% izbelelo ili uginulo. </li></ul><ul><li>Po najcrnjim prognozama ako se u narednih 10-tak godina ne zaustavi zagađivanje sredine i rast temperature doći će do potpunog uništenja korala. </li></ul>
  19. 21. Literatura <ul><li>B. Petrov, M. Kalezić, R. Konjević, D. Lakušić, S. Jovanović: Biologija za II razred društveno-jezičkog smera, 2009 </li></ul><ul><li>Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977. </li></ul><ul><li>Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979. </li></ul><ul><li>Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986. </li></ul><ul><li>http://www.bionet-skola.com/w/Dupljari </li></ul><ul><li>http://www.bionet-skola.com/w/%C5%BDarnjaci </li></ul><ul><li>http://www.bionet-skola.com/w/Rebrono%C5%A1e </li></ul><ul><li>http://en.wikipedia.org/wiki/Cnidaria </li></ul>

×