Hordati by t.a

Hordati by t.a

• 1.
  HordatiHordati (Chordata) su  (Chordata) su kolenokoleno  višećelijskihvišećelijskih  životinjaživotinja čija je  čija je  glavna osobina unutrašnji osovinski glavna osobina unutrašnji osovinski kosturkostur ili  ili hordahorda. Kod nižih . Kod nižih  predstavnika ove grupe, horda je prisutna tokom cijelog života predstavnika ove grupe, horda je prisutna tokom cijelog života  kao osovinski skelet, a kod viših vrsta se javlja samo u kao osovinski skelet, a kod viših vrsta se javlja samo u  embrionalnom stadijuembrionalnom stadiju, a kasnije se zamjenjuje , a kasnije se zamjenjuje hrskavičavomhrskavičavom  ili  ili koštanomkoštanom  kičmomkičmom. Hordati su bilateralno simetrične . Hordati su bilateralno simetrične  životinje i imaju sekundarnu tjelesnu šupljinu, odnosno celom. životinje i imaju sekundarnu tjelesnu šupljinu, odnosno celom.  Centralni nervni sistemCentralni nervni sistem im je cjevast i nalazi se na leđnoj  im je cjevast i nalazi se na leđnoj  strani, iznad osovinskog skeleta, horde ili kičme. strani, iznad osovinskog skeleta, horde ili kičme. 
• 2.
  Prakicmenjaci(kopljasi) su podtiphordata kod koga se horda pruza celim telom I prisutna je tokom celog zivota. Dele se na: Porodica Asymmetronidae Porodica Branchiostomidae
• 3.
   1mozak  2notohorda  3 nervna cev  4 analno peraje  5 analni otvor  6 crevo  7 krvni sistem  8 atrijalni otvor  9 okolozdrelna duplja  10 pora  11 zdrelo  12 vestibulum  13 usne treplje  14 usni otvor  15 gonade  16 svetlosni receptor  17 nervi  18 pleuralni nabor
• 4.
  Plaštaši, poznati i kao morske štrcaljke, obuhvataju oko  2000 vrsta morskih životinja veoma karakterističnog  izgleda i anatomije. Većina ih živi sesilnim načinom života  na morskom dnu, a postoje i planktonski oblici. Tijelo im  je slično punoglavcima žaba. Mnoge vrste žive u  kolonijama. Tijelo odrasle jedinke je prilično jednostavne  građe. Većina posjeduje nervnu cijev i hordu samo u  larvenom stadiju i to u repnom dijelu tijela, pa su po tome  i dobili ime urochordata, jer oura znači rep. 
• 5.
  Kicmenjaci su podtiphordata kod kojih horda postoji samo u fazi embrionalnog razvica,a kasnije je zamenjuje kicmenica.Dele se na: Kolouste Ribe Vodozemce Gmizavce Ptice Sisare
• 6.
  Kičmenjaci bez vilica(grč. Agnatha) je najprimitivnija klasa  kičmenjaka koja nemaju neke od osobina karakteristične  ostalimkičmenjacima, kao što su: nemaju vilice (grč. а = bez; gnathos = vilica) pa im je  usni otvor stalno otvoren i okrugao po čemu dobijaju naziv  kolouste (lat. Cyclostomi); nemaju kičmene pršljenove; nemaju parne udove. Ovoj klasi pripadaju, odnosno, ova klasa se deli na dve  potklase: kolouste, kojima pripadaju recentne vrste i ostrakodermi, najstariji fosilni oblici među kičmenjacima.
• 7.
  Ribe (lat. Pisces) su ektotermni vodeni kičmenjaci. Postoji  preko 27.000 vrsta riba, što ih čini najvećom grupom  kičmenjaka. Za kretanje im služe parna i neparna peraja. Dišu  škrgama, a srce im ima jednu pretkomoru i jednu komoru i  kroz njega protiče redukovana krv. Nemaju mali krvotok.  Najrazvijeniji deo mozga je mali mozak. Kičmenica  obrazovana i može biti hrskavičava ili okoštala. Oplođenje je  spoljašnje, a vrste na osnovu donošenja mladih mogu biti  oviparne, ovoviviparne i viviparne.Dele se na: Kosljoribe(Imajuriblji mehur ) Ljusljoribe(ajkule I raze,nemaju riblji mehur) Stitonose(imaju stitove poredjane u pet redova duz tela)
• 8.
   Imaju promenljivu telesnu temperaturu. Imaju čulo vida, sluha, mirisa i ukusa.  Kao rezultat prilagođavanja na suvozemni način života najveće promene pretrpeli su njihov respiratorni i  krvni sistem. U razviću su ipak vezani za vodu – oplođenje je spoljašnje i jaja i larve se razvijaju u vodi. Većina  vodozemaca ne vodi brigu o svom potomstvu mada ima i onih kod kojih je to veoma dobro razvijeno. Tako  mužjak žabe primalje (Alytes abstetricans) oplođene jajne ćelije nosi prilepljene za zadnje noge sve dok se  iz njih ne izlegu mladunci, dok mužjak južnoameričke žabe Rhinoderma darwinijaja smešta u rezonatorske  kese. Slično njemu ženka američke žabe (Pipa dorsigera) na leđima ima komorice u koje smešta jajasve do  izleganja mladih.  Larve se od odraslih jedinki razlikuju po tome što:  dišu na škrge;  nemaju noge već plivaju pomoću pljosnatog, dugačkog repa.  Posle preobražaja (metamorfoza) larve postaju pravi kopneni kičmenjaci koji:  dišu plućima i preko vlažne kože;  imaju pentadaktilne (petoprste), parne ektremitete kojima se kreću po čvrstoj podlozi koračanjem ili  skokovima.  Dele se na:  Bezrepe(zabe)  Repate (dazdevnjaci,mrmoljci i covecije ribice)
• 9.
   Гмизавци су поикилотермне животињечија телесна температура зависи од температуре околине. Са падом температуре спољашње средине, пада и њихова телесна температура. Излажући тело сунчевим зрацима, гмизавци настоје да задрже телесну топлоту. Због тога су у неповољном положају у оним областима где облачно и хладно време умањује такве могућности. То је разлог што гмизавци углавном пребивају у топлијим крајевима. Релативно мали број врста настањује пределе велике географске ширине. Тело им је заштићено рожним крљуштима (код неких група, то су плоче), које их штите од губитка течности. На прстима имају канџице, које олакшавају кретање по копну, такође од рожне материје. То је, наиме материја, која се среће у различитим органима, још и код птица и сисара, што еволутивно повезује све три класе.  Dele se na:  Gustere  Zmije  Kornjace  Krokodile
• 10.
  Ptice (klasa Aves) sudvonožni kičmenjaci koje karakterišu  perje i šuplje kosti. Pored slepih miševa, one su jedini kičmenjaci koji aktivno lete. Nastale su od teropodnih  dinosaurusa tokom Jure, a kao prva ptica najčešće se navodi rod Archaeopteryx. Veličina tela savremenih ptica kreće se u rasponu od nekoliko centimetara (kolibri) do veličine velikih ptica neletačica (npr, veličina mužjaka nojaje do 3 metra). Brojnost klase ptica se procenjuje na oko 10.000 savremenih  vrsta. Dele se na dve velike grupe: Letacice Trkacice
• 11.
  Sisari su klasa kičmenjaka koju karakterišesposobnost ženke da proizvodi mleko koje služi za ishranu mladunaca. Postoji oko 5500  vrsta sisara svrstanih u oko 1200 rodova, 152 porodice i do 46 redova. Sisari su potomci zverolikih gmizavaca — pelikosaurija, koji su živeli na Zemlji pre oko 300 miliona godina. Prvi pravi sisari pojavili su se pre otprilike 210 miliona godina, u doba dinosaurusa. Postepeno su se razvile tri savremene grupe sisara: torbari, kljunari i placentalni sisari. Od prvobitno sitnih noćnih (nokturalnih) životinja sisari, nakon velikog izumiranja gmizavaca krajem  Mezozoika, podležu adaptivnoj radijaciji i danas mnoštvo životnih formi živi u većini ekosistema planete Zemlje. Dele se na: Kopnene Morske