1. HordatiHordati (Chordata) su (Chordata) su kolenokoleno višećelijskihvišećelijskih životinjaživotinja čija je čija je
glavna osobina unutrašnji osovinski glavna osobina unutrašnji osovinski kosturkostur ili ili hordahorda. Kod nižih . Kod nižih
predstavnika ove grupe, horda je prisutna tokom cijelog života predstavnika ove grupe, horda je prisutna tokom cijelog života
kao osovinski skelet, a kod viših vrsta se javlja samo u kao osovinski skelet, a kod viših vrsta se javlja samo u
embrionalnom stadijuembrionalnom stadiju, a kasnije se zamjenjuje , a kasnije se zamjenjuje hrskavičavomhrskavičavom
ili ili koštanomkoštanom kičmomkičmom. Hordati su bilateralno simetrične . Hordati su bilateralno simetrične
životinje i imaju sekundarnu tjelesnu šupljinu, odnosno celom. životinje i imaju sekundarnu tjelesnu šupljinu, odnosno celom.
Centralni nervni sistemCentralni nervni sistem im je cjevast i nalazi se na leđnoj im je cjevast i nalazi se na leđnoj
strani, iznad osovinskog skeleta, horde ili kičme. strani, iznad osovinskog skeleta, horde ili kičme.

2. Prakicmenjaci(kopljasi) su podtip hordata kod koga se
horda pruza celim telom I prisutna je tokom celog zivota.
Dele se na:
Porodica Asymmetronidae
Porodica Branchiostomidae

3.  1mozak
 2 notohorda
 3 nervna cev
 4 analno peraje
 5 analni otvor
 6 crevo
 7 krvni sistem
 8 atrijalni otvor
 9 okolozdrelna duplja
 10 pora
 11 zdrelo
 12 vestibulum
 13 usne treplje
 14 usni otvor
 15 gonade
 16 svetlosni receptor
 17 nervi
 18 pleuralni nabor

4. Plaštaši, poznati i kao morske štrcaljke, obuhvataju oko
2000 vrsta morskih životinja veoma karakterističnog
izgleda i anatomije. Većina ih živi sesilnim načinom života
na morskom dnu, a postoje i planktonski oblici. Tijelo im
je slično punoglavcima žaba. Mnoge vrste žive u
kolonijama. Tijelo odrasle jedinke je prilično jednostavne
građe. Većina posjeduje nervnu cijev i hordu samo u
larvenom stadiju i to u repnom dijelu tijela, pa su po tome
i dobili ime urochordata, jer oura znači rep.

5. Kicmenjaci su podtip hordata kod kojih horda postoji samo
u fazi embrionalnog razvica,a kasnije je zamenjuje
kicmenica.Dele se na:
Kolouste
Ribe
Vodozemce
Gmizavce
Ptice
Sisare

6. Kičmenjaci bez vilica (grč. Agnatha) je najprimitivnija klasa
kičmenjaka koja nemaju neke od osobina karakteristične
ostalimkičmenjacima, kao što su:
nemaju vilice (grč. а = bez; gnathos = vilica) pa im je
usni otvor stalno otvoren i okrugao po čemu dobijaju naziv
kolouste (lat. Cyclostomi);
nemaju kičmene pršljenove;
nemaju parne udove.
Ovoj klasi pripadaju, odnosno, ova klasa se deli na dve
potklase:
kolouste, kojima pripadaju recentne vrste i
ostrakodermi, najstariji fosilni oblici među kičmenjacima.

7. Ribe (lat. Pisces) su ektotermni vodeni kičmenjaci. Postoji
preko 27.000 vrsta riba, što ih čini najvećom grupom
kičmenjaka. Za kretanje im služe parna i neparna peraja. Dišu
škrgama, a srce im ima jednu pretkomoru i jednu komoru i
kroz njega protiče redukovana krv. Nemaju mali krvotok.
Najrazvijeniji deo mozga je mali mozak. Kičmenica
obrazovana i može biti hrskavičava ili okoštala. Oplođenje je
spoljašnje, a vrste na osnovu donošenja mladih mogu biti
oviparne, ovoviviparne i viviparne.Dele se na:
Kosljoribe(Imaju riblji mehur )
Ljusljoribe(ajkule I raze,nemaju riblji mehur)
Stitonose(imaju stitove poredjane u pet redova duz tela)

8.  Imaju promenljivu telesnu temperaturu. Imaju čulo vida, sluha, mirisa i ukusa.
 Kao rezultat prilagođavanja na suvozemni način života najveće promene pretrpeli su njihov respiratorni i
krvni sistem.
 U razviću su ipak vezani za vodu – oplođenje je spoljašnje i jaja i larve se razvijaju u vodi. Većina
vodozemaca ne vodi brigu o svom potomstvu mada ima i onih kod kojih je to veoma dobro razvijeno. Tako
mužjak žabe primalje (Alytes abstetricans) oplođene jajne ćelije nosi prilepljene za zadnje noge sve dok se
iz njih ne izlegu mladunci, dok mužjak južnoameričke žabe Rhinoderma darwinijaja smešta u rezonatorske
kese. Slično njemu ženka američke žabe (Pipa dorsigera) na leđima ima komorice u koje smešta jajasve do
izleganja mladih.
 Larve se od odraslih jedinki razlikuju po tome što:
 dišu na škrge;
 nemaju noge već plivaju pomoću pljosnatog, dugačkog repa.
 Posle preobražaja (metamorfoza) larve postaju pravi kopneni kičmenjaci koji:
 dišu plućima i preko vlažne kože;
 imaju pentadaktilne (petoprste), parne ektremitete kojima se kreću po čvrstoj podlozi koračanjem ili
skokovima.
 Dele se na:
 Bezrepe(zabe)
 Repate (dazdevnjaci,mrmoljci i covecije ribice)

9.  Гмизавци су поикилотермне животиње чија телесна температура зависи од
температуре околине. Са падом температуре спољашње средине, пада и
њихова телесна температура. Излажући тело сунчевим зрацима, гмизавци
настоје да задрже телесну топлоту. Због тога су у неповољном положају у
оним областима где облачно и хладно време умањује такве могућности. То је
разлог што гмизавци углавном пребивају у топлијим крајевима. Релативно
мали број врста настањује пределе велике географске ширине. Тело им је
заштићено рожним крљуштима (код неких група, то су плоче), које их штите
од губитка течности. На прстима имају канџице, које олакшавају кретање по
копну, такође од рожне материје. То је, наиме материја, која се среће у
различитим органима, још и код птица и сисара, што еволутивно повезује све
три класе.
 Dele se na:
 Gustere
 Zmije
 Kornjace
 Krokodile

10. Ptice (klasa Aves) su dvonožni kičmenjaci koje karakterišu
perje i šuplje kosti. Pored slepih miševa, one su jedini
kičmenjaci koji aktivno lete. Nastale su od teropodnih
dinosaurusa tokom Jure, a kao prva ptica najčešće se navodi
rod Archaeopteryx. Veličina tela savremenih ptica kreće se u
rasponu od nekoliko centimetara (kolibri) do veličine velikih
ptica neletačica (npr, veličina mužjaka nojaje do 3 metra).
Brojnost klase ptica se procenjuje na oko 10.000 savremenih
vrsta.
Dele se na dve velike grupe:
Letacice
Trkacice

11. Sisari su klasa kičmenjaka koju karakteriše sposobnost ženke da
proizvodi mleko koje služi za ishranu mladunaca. Postoji oko 5500
vrsta sisara svrstanih u oko 1200 rodova, 152 porodice i do 46
redova.
Sisari su potomci zverolikih gmizavaca — pelikosaurija, koji su živeli
na Zemlji pre oko 300 miliona godina. Prvi pravi sisari pojavili su se
pre otprilike 210 miliona godina, u doba dinosaurusa. Postepeno su
se razvile tri savremene grupe sisara: torbari, kljunari i
placentalni sisari. Od prvobitno sitnih noćnih (nokturalnih)
životinja sisari, nakon velikog izumiranja gmizavaca krajem
Mezozoika, podležu adaptivnoj radijaciji i danas mnoštvo životnih
formi živi u većini ekosistema planete Zemlje.
Dele se na:
Kopnene
Morske