1. RAKOVI
(Crustacea)
Autor: Vuk Popović
Gimnazija Svetozar Marković
Odeljenje II4

2. R A K O V I (Crustacea)
 Rakovi (Crustacea) su zglavkari za koje je
karakteristično da imaju dva para antena, dvograne
ekstremitete, da dišu na škrge i da su, sa malim
izuzecima, vodene životinje.
 Ova podtip zglavkara obuhvata oko 30 000
vrsta najčešće dobro pokretnih životinja koje vode
slobodan način života, sa samo nekoliko vrsta koje
su sesilne i retkim parazitskim vrstama.

3. Spoljašnja anatomija
Telo im je heteronomno segmentisano i najčešće
podeljeno na dva regiona:
 GLAVENOGRUDNI (cephalotorax), nastao
srastanjem 6 glavenih i različitog broja, zavisno od
vrste rakova, grudnih segmenata i
 TRBUŠNI (abdomen), koji se sastoji od
različitog broja segmenata.

4. Građa raka

5. Spoljašnja anatomija
Na glavi se nalaze:
 oči
 usni otvor
 5 pari usnih ekstremiteta:
1. par su antene 1 koje najčešće primaju hemijske
draži:
2. par su antene 2 koje mogu da imaju različite uloge:
taktilnih čulnih organa, plivanje, pridržavanje ženke
prilikom parenja i dr.
3. par su mandibule kao par jakih hitinskih i
nazubljenih ploča kojima se drobi hrana;
4. dva para maksila, nežni, listoliki ektremiteti koji
dodatno sitne hranu.

6. Spoljašnja anatomija
Broj grudnih ekstremiteta je usaglašen sa brojem
segmenata koji grade ovaj region:
 Jedan od prva tri para su vilične noge
(maksilopede) kojima se hrana pridržava i pomera
ka usnom otvoru;
 Ostali grudni ekstremiteti služe za kretanje i
nazivaju se pereipode. One mogu kod pojedinih
predstavnika, kakvi su desetonogi (dekapodni)
rakovi, da budu jako snažne i u obliku klešta
kojima se plen hvata i drobi.

7. Spoljašnja anatomija
 Trbušni ekstremiteti se nazivaju pleopode i prisutni
su samo kod viših rakova. Najčešće imaju ulogu u
kretanju, plivanju, a mogu služiti i za nošenje jaja,
kod ženki, ili kao kopulatorni organi mužjaka.
 Spoljašnji skelet je dobro razvijen i izgrađen od
kutikule koju izlučuje jednoslojni epidermis. Na
spojevima segmenata i članaka nogu kutikula je
tanka što omogućava dobru pokretljivost tih
delova.

8. Unutrašnja anatomija
Crevni sistem je sastoji od:
 prednjeg creva, koje je poreklom od ektoderma i
obloženo je kutikulom koja obrazuje zadebljanja
čija je uloga mehanička obrada hrane;
 srednje crevo je endodermalnog porekla i nema
kutikulu, u njega se uliva par žlezda označenih kao
jetra;
 zadnje crevo je istog porekla kao i prednje i takođe
je obloženo kutikulom

9. Unutrašnja anatomija
Krvni sistem je otvoren, krv cirkuliše kroz:
 srce koje je smešteno sa leđne strane u
perikardijumu (ostatak celoma);
 arterije
 sinuse.
U krvi se nalaze respiratorni pigmenti:
 eritrokruorin;
 hemocijanin
 hemoglobin

10. Unutrašnja anatomija
Rakovi dišu:
 pomoću škrga, oni koji žive u vodi, koje mogu biti u
vidu listića (prostiji rakovi) ili u vidu velikog broja
niti nakačenih na jednu centralnu osovinu;
 kod suvozemnih vrsta obrazuju se škržne komore
koje funkcionišu kao pluća;
 sićušne, vodene vrste mogu respiraciju da
obavljaju celom površinom tela.

11. Unutrašnja anatomija
 Izlučivanje se obavlja jednim jedinim parom
izmenjenih metanefridija koji se izliva u osnovi
maksila ili antena pa se prema tome nazivaju
maksilarne ili antenalne žlezde.
 Nervni sistem je lestvičastog tipa pri čemu kod
pojedinih vrsta može da dođe do stapanja ganglija.
 Rakovi imaju odvojene polove sa izraženim polnim
dimorfizmom, a hermafroditi su retki. Kod najvećeg
broja vrste razviće se odvija metamotfozom pri
čemu dolazi do presvačenja, odbacivanja stare
kutikule, koja postaje mala, tesna i obrazovanja
nove.

12. Klasifikacija
Klasa rakova deli se na potklase:
 cefalokarida
 branhiopoda
 ostrakoda
 mistakokarida
 kopepoda
 branhiura
 ciripedija
 malakostraka ili viši rakovi

13. Slatkovodni rakovi
Slatkovodni rakovi potiču iz mora, a naseljavaju
većinu reka, jezera i potoka. Noćne su životinje,
noću izlaze i traže hranu. Dišu škrgama i
površinom tela. Rakovi su beskičmenjaci, a telo im
je člankovito.
Prema građi i karakteru ekstremiteta telo obrazuje
tri celine: glavu (6 segmenata), grudi (8 segmenata)
i trbuh (7 segmenata). U povoljnim uslovima
dostignu težinu do 300 g.
Rod rečni rakovi (Astacus) – ubrajaju se četiri vrste
koje imaju privredni značaj.

14. POTOČNI ILI REČNI RAK ( Astacus Astacus ) –
plemenita, najkvalitetnija i najraširenija je vrsta
slatkih voda. Ima najduži rostrum (7–11 mm), jake
štipaljke odozdo intenzivno crvene boje. Živi u
rekama dunavskog sliva, sem u nizijskim vodama u
Vojvodini. Nastanjuje tekuće i čiste stajaće vode
koje nisu suviše hladne i zamuljene. Podnosi
temperaturu vode do 26oC.

15. BELONOGI RAK ( Astacus pallipes ) – rostrum je
dužine 6–8 cm sa štipaljkama koje su dole svetle
boje.

16. RAK KAMENJAR ( Astacus torrentium ) – najmanji je
rak slatkovodnih tokova i ima najkraći rostrum i
štipaljke su mu crvene boje kao i potočnog raka.
Naraste najviše 7–8 cm. Živi samo u hladnijim
brdskim vodama dunavskog sliva, zatim u Cetini i
Krki.

17. BARSKI RAK ( Astacus leptodactylus ) – ima veoma
tanke štipaljke, a odozdo je svetle boje. Ima manje
mesa, pa je zbog toga i manje cenjen. Živi u
nizijskim tekućim i stajaćim vodama dunavskog
sliva.

18. Morski rakovi
Rod morskih rakova (Crustacea) – broji oko 25000 vrsta
(jestivih i nejestivih rakova). Telo im je člankovito, dišu
škragama i žive u morima.
Rakovi se dele na niže (Entomostraca) i više rakove
(Malacostraca). Viši rakovi imaju isti broj segmenata, dok niži
rakovi ne sačinjavaju prirodnu skupinu već su podeljeni na
podskupine: listonošce, dvoljušturce, veslonošce,
škrgorepce i vitičare.
Samo u listonožaca i ljuskara telo se deli na tri dela: glavu,
grudi i zadak (zadnjica, rep), a kod ostalih skupina glava je
srasla s grudnim segmentima u glavopršnjak. U njemu se
glava sastoji od pet segmenata, dok broj prsnih segmenata
zavisi od broja nogu. Rakovi pustinjaci, samci (Paguridae) su
porodica morskih deseteronožnih, mekorepih rakova.

19. ŠKAMP , norveški rak ( Nephrops norvegicus ) – mali
dugorepi rak deseteronožac po građi sličan hlapu,
ali je sitniji, težine do 30 dg i dužine do 25 cm.
Svetlocrvene je boje. U kilogramu ima oko 30
komada. Mresti se tokom cele godine, a najviše
leti. Lovi se tokom cele godine i ima najveću
privrednu važnost u Evropi.

20. KRABE pripadaju rodu Decapoda. One se dele na
16 familija i ima ih u svim morima sveta. Veličina
varira od 1 do preko 25 cm. Telo im je
kompresovano i spljošteno, oni menjaju ljušturu.
Postoji i kraljevska džinovska kraba (kongekrabe)
težine i preko 15 kg, prečnika oko 1,8 m.

21. JASTOG , omar (Palinurus vulgaris) – to je dugorepi
rak desetonožac. Grudne nožice mu nisu razvijene
u štipaljke, a pipci su mu duži od tela. Nema
klešta, telo mu je prekriveno oklopom, hrapavim i
punim bodlji. Boje je smeđecrvenkaste, sa žutim
nijansama. Odrasli jastog dostiže dužinu 20 do 45
cm i težinu oko 1 kg i više.

22. Literatura
 Blesić, B: Artikulata, PMF - Kragujevac, 2002.
 Dogelj, V, A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, Beograd, 1971.
 Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
 Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd
 Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna
knjiga, Beograd, 1986.
 Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih
avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
 Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd,
1986.
 Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama,
Biološki fakultet, Beograd, 2000.
 Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija,
Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.