Successfully reported this slideshow.
We use your LinkedIn profile and activity data to personalize ads and to show you more relevant ads. You can change your ad preferences anytime.

Dupljari

10,299 views

Published on

Dupljari

Published in: Education
  • Be the first to comment

Dupljari

  1. 1. DUPLJARI -žarnjaci- Hidre Korali Morske sase Meduze Damnjanović Ivana
  2. 2. Hidra
  3. 3. Koral
  4. 4. Morska sasa
  5. 5. Meduza
  6. 6. Opšte osobine Vodeni organizmi Pretežno morski, ređe slatkovodni Mogu biti sesilni, ili slobodno plivati Žive pojedinačno, ili u koloniji
  7. 7. Različitih veličina i boja Neke vrste hidri dostižu veličinu od svega 1-1,5 cm, dok prečnik nekih meduza iznosi 2-3 m Hidra
  8. 8. Cyanea-capillata
  9. 9. 1 0 1 5 1 5
  10. 10. Boja tela Crvena, oranž, plava, ljubičasta, crno- ljubičasta, crna, zelena, žuta... Neke od njih mogu da menjaju boju Mnoge meduze su sasvim prozračne Određene vrste mogu da odaju svetlost
  11. 11. Danas je opisano oko 9000 vrsta
  12. 12. Dobili su naziv po prostranoj centralnoj duplji Uloga: varenje hrane, transport produkata varenja i nepotrebnih produkata Centralna duplja
  13. 13. Poseduju tkiva Sistem organa: nervni sistem Kroz telo dupljara se može povući jedna osa, i svaka ravan provučena kroz tu osu deli telo na dve jednake polovine
  14. 14. Zračna simetrija Organi dupljara su raspoređeni oko uzdužne ose u vidu zraka Omogućava sesilnim vrstama da lakše dođu do plena (ručice su kao zraci raspoređene oko usnog otvora) Usni otvor Ručice
  15. 15. RAZMNOŽAVANJE BESPOLNO PUPLJENJEM POLNO
  16. 16. Smena polne i bespolne generacije
  17. 17. Dva oblika: polip (sesilni oblik) meduza (pokretni oblik)
  18. 18. Hidre Sesilni organizmi Najčešće žive u barama Pipci (ručice) Usni otvor Stopalo Centralna duplja
  19. 19. Građa tela: Dva sloja ćelija između kojih je pihtijasta masa-mezogleja Unutrašnji sloj Pihtijasta masa Spoljašnji sloj
  20. 20. Spoljašnji sloj Kožno-mišićne ćelije; omogućavaju pokrete tela Žarne ćelije služe za napad i odbranu; najbrojnije su na pipcima Mehur ispunjen otrovnom tečnošću Končić
  21. 21. Ručica Žarna ćelija Plen
  22. 22. Usni otvor Pipak Plen (planktonski račić) Centralna duplja Ćelije unutrašnjeg sloja Čestica hrane Hranljive vakuole
  23. 23. Nesvarenu hranu izbacuje kroz usni otvor
  24. 24. Mrežast nervni sistem Reaguje na dodir grčenjem čitavog tela Nervna mreža
  25. 25. Razmnožavanje Bespolno pupljenjem: u povoljnim uslovima Ne obrazuju kolonije pupoljak
  26. 26. Polno: pri nepovoljnim uslovima Hermafroditi Unakrsno oplođenje Tokom zime majka hidra ugine, a oplođene ćelije stvaraju omotač; iz njih se na proleće razvije mlada hidra Ženske polne ćelije
  27. 27. Sposobnost regeneracije
  28. 28. Korali Sesilni dupljari Žive u priobalnim delovima toplih mora Razmnožavaju se pupljenjem, ali se novonastale jedinke ne odvajaju, već grade koloniju
  29. 29. Pupljenjem obrazuju koralne grebene (sprudove) Najveći koralni greben se nalazi pored severoistočne obale Australije dug oko 2000 km
  30. 30. Atoli-poseban oblik koralnih grebena koji nastaje taloženjem krečnjačkog skeleta korala Oblik prstena unutar kojeg je morska voda
  31. 31. Morske sase Oko usnog otvora se nalazi veliki broj pipaka Podsećaju na cvet Na dnu mora formiraju podvodne vrtove
  32. 32. Slabo pokretni dupljari Simbioza (npr. sa rakom samcem)
  33. 33. Meduze Aktivno se kreću Telo je oblika kišobrana Najveći broj živi u morima
  34. 34. 95% težine tela čini voda Telo je najčešće prozirno Usni otvor je na sredini donje strane tela Zvono Usni otvor Pipci
  35. 35. Nervni sistem je podeljen na dve mreže: jedna kontroliše fine i spore, a druga brze pokrete
  36. 36. Spajanje muških i ženskih polnih ćelija Larva Polip Polip sa pupoljcima Mlada meduza
  37. 37. Portugalska krstarica
  38. 38. Aurelia
  39. 39. Mesečeva meduza
  40. 40. Atola
  41. 41. Značaj dupljara Hrana mnogim životnjama Korali-nakit
  42. 42. Ugroženost koralnih grebena usled globalnog zagrevanja

×