SlideShare a Scribd company logo
1 of 30
MUŠKI POLNI
ORGANI
Muski polni
organi
Muski polni organi se dele na
spoljasnje i unutrasnje.
Unutrasnji muski polni organi su:
semenik (lat. testis), semeni putevi I to su:
pasemenik (lat. epdidymis), semevod
( lat.ductus deferens) I briznik (lat. ductus
ejaculatorius) I žlezde pridodate semenim
putevima I to su: semena kesica (lat. vesica
seminalis), prostata (lat. prostata) I bulbo-
uretralne žlezde ( lat. glanduulae bulbo-
urethrales).
Spoljasnji muski polni organi su: polni ud
(lat. penis), mokraćna cev (lat. urethra
masculine) I mošnice ( lat. scrotum).
Semenik (lat. Testis)
Semenik je muška polna žlezda u kojoj se
stvaraju spermatozoidi i muški polni hormoni.
Paran je organ, smešten u mošnicama.
Semenici su obavijeni vezivnotkivnom kapsulom (tunika
albuginea),od koje polaze kratke septe, koje dele parenhim
semenika na 250-400 lobusa (režnjića).U svakom od lobusa se nalaze
2-3 semena kanalića. Parenhim (unutrašnjost) semenika čine semeni
kanalići, unutar kojih se nalazi semeni epitel i intersticijalne Lajdigove
ćelije, koje su odgovorne za endokrinu funkciju semenika. Naime,
Lajdigove ćelije proizvode muški polni hormon testosteron koji
stimuliše spermatogenezu, kontroliše razvoj i održavanje sekundarnih
seksualnih karakteristika i deluje na ispoljavanje muškog seksualnog
ponašanja. Semene kanaliće oblaže semeni epitel koji sadrži ćelije
spermatogeneze i potporne Sertolijeve ćelije. Čvrste veze izmedu
susednih Sertolijevih ćelija dele seminiferni epitel na bazalni deo gde
se nalaze spermatogonije i adluminski deo koji sadrži spermatocite i
spermatide. Osnovna svrha testisa je spermatogeneza ili stvaranje
spermatozoida.
Pasemenik (lat. epididymis)
Pasemenik je parni organ postavljen na
gornjem polu i gornjem delu zadnje ivice
semenika. On ima glavu, telo i rep. Sadrži
veoma dug pasemenicki kanal (lat. ductus
epididymidis).
Kontinuirano odvodi spermu iz testisa,
koja kroz njega putuje oko 4-6 nedelja,
a služi i kao spremnik spermatozoida. U
pasemeniku spermatozoidi ostaju oko
desetak dana i tu zavaršavaju svoj
razvoj.
Semevod (lat. ductus
deferens)
Semevod je kanal
dužine 60cm,
promera 0,5mm, i
deo je semenih
puteva. Ide od
repa pasemnika
kroz preponski
kanal i malu karlicu
do baze prostate,
gde se spaja sa
izvodnim kanalom
semene kesice u
briznik svoje strane.
Tokom ejakulacije gl-
atki mišići u
semenovodu se
refleksno kontrakuju,
terajući spermu
napred. Sperma
zatim prelazi, nakon
što se u nju izliju
sekreti iz 
akcesornih polnih
žlezda, u mokraćnu
cev.
Semevod (lat. ductus
deferens)
Semevod je kanal
dužine 60cm,
promera 0,5mm, i
deo je semenih
puteva. Ide od
repa pasemnika
kroz preponski
kanal i malu karlicu
do baze prostate,
gde se spaja sa
izvodnim kanalom
semene kesice u
briznik svoje strane.
Tokom ejakulacije gl-
atki mišići u
semenovodu se
refleksno kontrakuju,
terajući spermu
napred. Sperma
zatim prelazi, nakon
što se u nju izliju
sekreti iz 
akcesornih polnih
žlezda, u mokraćnu
cev.
Briznik ( lat. ductus
ejaculatorious)
Briznici su parni kanali, dužine do 2,5cm, koji
nastaju spajanjem donjeg dela semevoda i
izvodnog kanala semene kesice. Kanal se otvara
sa obe strane ušća prostatične mešinice.
Semene kesice (lat. vesica seminalis)
Semene kesice (vesiculae
seminales) su žlezde čiji sekret
razređuje spermu. Ovaj sekret
sadrži mnogo fruktoze kojima
se hrane spermiji i
akskorobinske kiseline (vitamin
c), pet aminokiselina, inozitola,
prostanglandina, fibrinogena
itd.. Za vreme ejkaulacije
semene kesice se prazne u
duktus ejakulatorijus nakon što
duktus deferens isprazni
spermije.
Prostata (lat. prostata)
Kestenjača je neparan mišićno-žlezdani organ koji
je smešten u potperitonealnom spratu karlice a koji
obuhvata početni deo uretre. Sekret prostate čini
deo sastava sperme. Prolaskom uretre i oba
briznika prostata se deli na 4 režnja: prednji, srednji
i dva bočna. Napred je simfiza a pozadi rektum.
Prostatu čine kanali, mešinica, žlezdano tkivo i
tkivo prostate.
Produkti prostate ulaze u sastav ejakulata (sperme). U
semenoj tečnosti se nalaze materije koje imaju razna
biološka dejstva: prostaglandini, imunoglobulini,
spermin, fruktoza, limunska kiselina, razni enzimi itd.
Sekret prostate sadrži i materije koje štite repoduktivne
i mokraćne puteve od infekcije.
U njoj se nalaze mnoge aktivne supstance čija je svrha
da štite spermatozoide, održavajući ih pokretnima i
omogućavajući im preživljavanje.
Polni ud (lat. penis) Neparan organ, valjkastog, manje ili više
izduženog oblika, kojim se obavlja kopulacija.
Čine ga tri dela: koren (radix), telo (corpus) I
glavić (glans). Penis grade kavernozna tela
(šupljikava, erektilna) i njihov fibrozni omotač.
Spongiozno telo penisa (corpus spongiosum
penis) je valjkasto kavernozno tkivo sa
proširenjem na oba kraja, gde zadnji kraj je
zadebljan i zove se glavica (bulbus penis). Kožni
omotač penisa čini tanka koža, koja oko zanje
ivice glansa penisa stvara kožnu duplikaturu,
„navlaka glavića“, prepucijum, a sa donje
strane se formira uzica (frenulum praeputii).
Vaskularizacija penisa je izuzetno dobra.
Prilikom seksualnog uzbuđenja krvni sudovi penisa ispune se krvlju što dovodi do erekcije,
odnosno ukrućenosti polnog organa što omogućava penetraciju.
Muškarci za vreme uzbuđenja uz dva usklađena nezavisna refleksa ostvaruju pražnjenje
(emisiju) i potom brizganje semena (ejakulaciju), a mišićna stezanja u penisu redovno
prati orgazam.
Mokracna cev ( lat.
urethra masculina)
Mokraćna cev koja od bešike ide do glansa penisa, sa svojim
unutrašnjim i spoljašnjim otvorom i dužinom oko 15 cm služi kao
izvodni mokraćni kanal i kao semeni put. Deli se na prostatični
deo, opnasti i spongiozni deo, u zavisnosti kroz koji organ
prolazi.
Унутрашњост мокраћне цеви посeдује спиралне
наборе (као у цеви пиштоља), који омогућавају
бржи проток урина и спреме.
Spermatogeneza:
Spermatogeneza se vrši u semenim
kanalićima muških polnih žlezda (testisa).
Započinje na stupnju embriona, nastavlja se
neposredno pre puberteta i traje tokom
čitavog života muškarca. Nasuprot oogenezi,
koja kod žene traje 10-50 godina,
spermatogeneza je relativno brz proces koji
traje 60-65 dana.
Odvija se kroz tri faze :
razmnožavanje (proliferacija),
rast i
sazrevanje.
Faza razmnožavanja
U ovoj fazi iz prvobitnih klicinih (germinativnih) ćelija
mitotičkim deobama se obrazuju ćelije nazvane
spermatogonije (to se vrši još na stupnju embriona). Pošto su
germinativne ćelije imale diploidan broj hromozoma - 2n
(dve garniture pri čemu jedna potiče od majke, a druga od
oca) onda i spermatogonije imaju diploidan broj
hromozoma. U semenim kanalićima muškarca nalaze se dve
vrste ćelija Sertolijeve ćelije( koje ne učestvuju u
razmnožavanju već samo ishranjuju spermatogonije) i
spermatogonije.
U vreme puberteta među spermatogonijama se mogu
razlikovati dva tipa :
jedan tip produžava da se deli i predstavlja izvor
spermatozoida tokom čitavog života (stem-ćelije),
drugi tip prestaje da se deli i ulazi u naredne faze – fazu rasta
i sazrevanja dajući spermatozoide.
Zahvaljujući prisustvu stem-ćelija muškarci mogu od sticanja
polne zrelosti (puberteta) neprekidno tokom života stvarati
spermatozoide.
Faza rasta
U pubertetu spermatogonija, koja je prošla kroz
oko 30 mitoza, ulazi u narednu fazu.
Spermatogonije u ovoj fazi uvećavaju svoju
zapreminu (rastu) i diferenciraju se u 
primarne spermatocite. Broj hromozoma se u
primarnim spermatocitama ne menja
(diploidan ), ali se zato menja količina DNK. U
toku faze rasta vrši se replikacija DNK (udvajanje)
tako da primarne spermatocite imaju duplo veću
količinu DNK u odnosu na spermatogonije.
Faza sazrevanja
Sazrevanje se vrši kroz mejozu I i II. Mejoza I je redukciona deoba u kojoj se diploidna
ćelija podeli na dve ćelije sa haploidnim brojem hromozoma. U mejozi II, koja je ustvari 
mitoza, se svaka od te dve haploidne ćelije podeli na još po dve. Primarna
spermatocita se deli mejozom I pri čemu nastaju dve sekundarne spermatocite sa
haploidnim brojem hromozoma. Sekundarne spermatocite se zatim dele mejozom II i
nastaju spermatide(imaju haploidan broj hromozoma). Znači, od jedne diploidne
primarne spermatocite mejozom I i II nastaju četiri haploidne spermatide.
Spermiogeneza
Spermatida, iako haploidna, još uvek nije spermatozoid i da bi to postala ona
mora da prođe kroz fazu spermiogeneze. U toj fazi spermatida se
preobražava u spermatozoid doživljavajući sledeće promene :
1. obrazovanje biča (repa)
2. formiranje akrozoma od Goldžijevog kompleksa; u akrozomu se sintetišu
enzimi koji će pri oplođenju razložiti omotače jajne ćelije
3. odbacivanje najvećeg dela citoplazme da bi se ćelijska masa
spermatozoida smanjila i time omogućila njegova dobra pokretljivost
4. kondezacija hromatina da bi se i jedro maksimalno smanjilo.
Ovako diferencirani spermatozoidi se odlažu u
epididimisu (pasemeniku) i još uvek su nesposobni
da oplode jajnu ćeliju. Krajnje dozrevanje
spermatozoida vrši se u :
epididimisu, gde postaju pokretni i dobijaju zaštitni
omotač s kojim nisu sposobni za oplođenje;u
reproduktivnim kanalima žene (materica i
jajovod) se zaštitni omotač uklanja procesom koji
se naziva kapacitacija (maturacija –sazrevanje).
Spermatozoid:
U građi spermatozoida se ogleda jasna usaglašenost između oblika i funkcije.
Spermatozoid pliva u pravcu jajne ćelije pa mu je oblik tome prilagođen. U polnim
odvodima žene spermatozoidi preživljavaju 48 sati, najviše tri dana.
Sastoji se iz :
1. glave – ona se sastoji iz jedra i akrozoma
2. vrata u kome su smeštena dva centriola ( pošto
je jajna ćelija bez centriola, onda se prva deoba
posle oplođenja dešava zahvaljujući centriolama
spermatozoida koje obrazuju deobno vreteno )
3. središnjeg dela u kome su mitohondrije (u njima
se proizvodi energija u obliku ATP-a neophodna
za kretanje spermatozoida )
4. biča (repa)kojim se spermatozoid kreće.
Hormoni koji podsticu spermatogenezu:
Spermatogeneza se pokreće putem hormona i testosterona koji stumuliše 
folikul.
Hormon koji stimuliše folikul dalje stimuliše proizvodnju
proteina koji vezuju androgen u Sertolijevim ćelijama
kao i formiranje barijere između testisa i krvi. Protein koji
veže androgen je bitan za koncentraciju testosterona u
dovoljno visokim nivoima da se pokrene i održi proces
spermatogeneze.
Hormon koji stimuliše folikul može pokrenuti razlaganje
testosterona u testisima, ali jednom otpočne proces
spermatogeneze, samo je testosteron neophodan za
njeno održavanje. Međutim, povećani nivoi hormona
koji stimuliše folikul će povećati proizvodnju
spermatozoa tako što će sprječavati apoptozu
 spermatogonija tipa A. Hormon inhibin djeluje tako da
povećava nivoe hormona koji stimuliše folikul.
Sperma ili ejakulat, mutna je, mlečnobela do
bledožuta tečnost koja se pod određenim
uslovima izbacuje iz semenih puteva, a sastoji se
od spermatozoida, sekreta polnih žlezda i sekreta
epididimisa. U pravilu se izbacuje kroz spoljni
otvor mokraćne cevi, a ređe u mokraćni mehur.
Izbacuje se najčešće za vreme polnoga odnosa
ili za vreme samozadovoljavanja.
Neposredno nakon izlivanja, sperma je lepljiva zgrušana tečnost
nalik na žele, moguća je pojava i sitnih grudvica. Specifičnog je
mirisa (najbliže je mirisu cveta kestena) i bazna je, Delovanjem
enzima likvefakcija tj. razgradnja ugruška (razvodnjavanje) obično je
završena nakon 30 minuta. Veći deo sperme čine izlučevine
semenih mehurića (60%), prostate (20%) te Cowperovih i Littreovih
žlezda, koje štite spermatozoide od štetnih uticaja i omogućavaju im
kretanje i oplodnju jajne ćelije.
Ukupna je zapremina ljudskoga
ejakulata vrlo promjenjiva,
uglavnom od 1,5 do 6 ml (prosečno
od pola do jedne čajne kašike), u
njemu se nalazi oko 50 miliona
spermatozoida, a pH-vrednost
ejakulata kreće se u opsegu od 7,2
do 8,2.
Aktivacija spermatozoida počinje kada on dodirne omotač jajne ćelije što
dovodi do tzv. akrozomske reakcije. Akrozomska reakcija sastoji se u izduživanju
akrozoma u vidu cevi i oslobađanju njegovog sadržaja – enzima koji će razložiti
omotače jajne ćelije. Akrozomskom reakcijom postižu se važne funkcije koje
određuju sposobnost spermatozoida da oplodi jajnu ćeliju:
oslobađanje hidrolitičkih enzima pomoću kojih spermatozoid prodire u jajnu
ćeliju;
promena omotača postakrozomskog predela na kome su receptori odgovorni
za interakciju spermatozoida i jajne ćelije.
Muški polni hormoni ili androgeni hormoni sintetišu se u Lejdigovim ćelijama
(intersticijske ćelije) testisa. Glavni među njima su testosteron i androsteron.
Lučenje ovih hormona regulisano je pomoću dva gonadostimulina adenohipofize:
FSH koji stimuliše rast i funkciju semenih kanalića semenika i
LH stimuliše Lejdigove ćelije na lučenje testosterona.
Početkom puberteta pod uticajem FSH i LH, njihova proizvodnja naglo raste i dovodi:
do višestrukog uvećanja testisa, mošnica, prostate, semenih vezikula i penisa (primarne polne
karakteristike)
pojave sekundarnih polnih karakteristika (muški tip kosmatosti, razvijeni mišići i skelet, široka ramena,
dubok glas, bazalni metabolizam veći nego kod žena).
Muški polni hormoni:
stimulišu procese anabolizma u
organizmu
ubrzavaju rast i razviće organa
mladih organizama
regulišu promet azota i kalcijuma
postiču sintezu DNK i RNK
stimulišu stvaranje specifičnih
ribozomskih proteina.
Lejdigova ćelija ili Lajdigova
ćelija je intersticijska ćelija
semenika koja po uticajem
LH adenohipofize sintetiše
grupu androgenih hormona
i male količine drugih
hormona: oksitocin,
lipotropin, beta-endorfin,
dinorfin, angiotenzin i
Prostaglandin.
Nalaze se uz same zidove semenih kanalića. Imaju
krupno asimetrično postavljeno jedro, eozinofilnu
citoplazmu i brojne vezikule ispunjene lipidima kao
i veliku količinu granularnog endoplazmatičnog
retikuluma. Jedro sadrži od jednog do tri jedarca i
velike količine periferno postavljenog
heterohromatina.
Testosteron je važan seksualni hormon koji postoji kod oba pola, ali se razlikuje u
količinama i koncentraciji. Funkcije testosterona su da: pojačava i ubrzava
razvijanje muških polnih organa, pojačava i ubrzava rast penisa, reguliše
produkciju sperme, pojačava rast dlaka na tijelu, osim kose na glavi, pojačava i
uveličava rast mišića, pojačava seksualnu želju i podiže i pojačava agresiju.
Kontrolu muskih polnih funkcija vrše humani horionski gonadotropin i
hipotalamo-hipofizno gonadna osovina.

More Related Content

What's hot (20)

Mozak
MozakMozak
Mozak
 
Oplođenje
OplođenjeOplođenje
Oplođenje
 
Muski polni organi
Muski polni organi  Muski polni organi
Muski polni organi
 
Sistem organa za varenje
Sistem organa za varenjeSistem organa za varenje
Sistem organa za varenje
 
Tkiva
Tkiva Tkiva
Tkiva
 
Polni sistem
Polni sistemPolni sistem
Polni sistem
 
Endokrini sistem
Endokrini sistemEndokrini sistem
Endokrini sistem
 
Razviće životinja
Razviće životinjaRazviće životinja
Razviće životinja
 
2. Brazdanje, gastrulacija
2. Brazdanje, gastrulacija2. Brazdanje, gastrulacija
2. Brazdanje, gastrulacija
 
ANATOMIJA URINARNI SISTEM
 ANATOMIJA URINARNI SISTEM ANATOMIJA URINARNI SISTEM
ANATOMIJA URINARNI SISTEM
 
Sastav krvi
Sastav krviSastav krvi
Sastav krvi
 
Ekstraembrionalne strukture
Ekstraembrionalne struktureEkstraembrionalne strukture
Ekstraembrionalne strukture
 
Spermatogeneza
SpermatogenezaSpermatogeneza
Spermatogeneza
 
Regulacija aktivnosti gena
Regulacija aktivnosti genaRegulacija aktivnosti gena
Regulacija aktivnosti gena
 
Skeletni sistem čoveka
Skeletni sistem čoveka Skeletni sistem čoveka
Skeletni sistem čoveka
 
Kičmena moždina
Kičmena moždinaKičmena moždina
Kičmena moždina
 
Geološka doba
Geološka dobaGeološka doba
Geološka doba
 
Individualno razviće čoveka
Individualno razviće čovekaIndividualno razviće čoveka
Individualno razviće čoveka
 
ANATOMIJA Kardiovaskularni sistem
 ANATOMIJA Kardiovaskularni sistem ANATOMIJA Kardiovaskularni sistem
ANATOMIJA Kardiovaskularni sistem
 
Oplođenje i trudnoća
Oplođenje i trudnoćaOplođenje i trudnoća
Oplođenje i trudnoća
 

Viewers also liked

Anatomija ženskih polnih organa Savic Natalija
Anatomija ženskih polnih organa Savic NatalijaAnatomija ženskih polnih organa Savic Natalija
Anatomija ženskih polnih organa Savic Natalijadr Šarac
 
Систем органа за размножавање
Систем органа за размножавањеСистем органа за размножавање
Систем органа за размножавањеVioleta Djuric
 
Razmnožavanje
RazmnožavanjeRazmnožavanje
RazmnožavanjeTozaNS
 
1. Gametogeneza, oplodjenje
1. Gametogeneza, oplodjenje1. Gametogeneza, oplodjenje
1. Gametogeneza, oplodjenjeltixomir
 
FIZIOLOGIJA ŽENSKIH POLNIH ORGANA
FIZIOLOGIJA ŽENSKIH POLNIH ORGANAFIZIOLOGIJA ŽENSKIH POLNIH ORGANA
FIZIOLOGIJA ŽENSKIH POLNIH ORGANAdr Šarac
 
Бластулација и гаструлација
Бластулација и гаструлацијаБластулација и гаструлација
Бластулација и гаструлацијаVioleta Djuric
 
L198 - Biologija - Embriologija – Andrea Đurđević - Radica Dimitrijević
L198 - Biologija - Embriologija – Andrea Đurđević - Radica DimitrijevićL198 - Biologija - Embriologija – Andrea Đurđević - Radica Dimitrijević
L198 - Biologija - Embriologija – Andrea Đurđević - Radica DimitrijevićNašaŠkola.Net
 
Music Video Evaluation
Music Video EvaluationMusic Video Evaluation
Music Video EvaluationAnnaSubbotina
 
Second Briefing - 1st Buikwe District Teachers' Project
Second Briefing - 1st Buikwe District Teachers' ProjectSecond Briefing - 1st Buikwe District Teachers' Project
Second Briefing - 1st Buikwe District Teachers' Projectlissalourenco
 
рус. язык
рус. языкрус. язык
рус. языкyankaaa
 

Viewers also liked (20)

Spolni sustav
Spolni sustavSpolni sustav
Spolni sustav
 
Anatomija ženskih polnih organa Savic Natalija
Anatomija ženskih polnih organa Savic NatalijaAnatomija ženskih polnih organa Savic Natalija
Anatomija ženskih polnih organa Savic Natalija
 
Систем органа за размножавање
Систем органа за размножавањеСистем органа за размножавање
Систем органа за размножавање
 
Ženski polni organi i dojka
Ženski polni organi i dojkaŽenski polni organi i dojka
Ženski polni organi i dojka
 
Razmnožavanje
RazmnožavanjeRazmnožavanje
Razmnožavanje
 
1. Gametogeneza, oplodjenje
1. Gametogeneza, oplodjenje1. Gametogeneza, oplodjenje
1. Gametogeneza, oplodjenje
 
Anatomija nervnog sistema
Anatomija  nervnog sistemaAnatomija  nervnog sistema
Anatomija nervnog sistema
 
Kosti glave
Kosti glaveKosti glave
Kosti glave
 
FIZIOLOGIJA ŽENSKIH POLNIH ORGANA
FIZIOLOGIJA ŽENSKIH POLNIH ORGANAFIZIOLOGIJA ŽENSKIH POLNIH ORGANA
FIZIOLOGIJA ŽENSKIH POLNIH ORGANA
 
KOSTI RUKE
KOSTI RUKEKOSTI RUKE
KOSTI RUKE
 
Бластулација и гаструлација
Бластулација и гаструлацијаБластулација и гаструлација
Бластулација и гаструлација
 
Veliki mozak
Veliki mozakVeliki mozak
Veliki mozak
 
L198 - Biologija - Embriologija – Andrea Đurđević - Radica Dimitrijević
L198 - Biologija - Embriologija – Andrea Đurđević - Radica DimitrijevićL198 - Biologija - Embriologija – Andrea Đurđević - Radica Dimitrijević
L198 - Biologija - Embriologija – Andrea Đurđević - Radica Dimitrijević
 
Оплођење
ОплођењеОплођење
Оплођење
 
The DMND
The DMNDThe DMND
The DMND
 
Music Video Evaluation
Music Video EvaluationMusic Video Evaluation
Music Video Evaluation
 
Second Briefing - 1st Buikwe District Teachers' Project
Second Briefing - 1st Buikwe District Teachers' ProjectSecond Briefing - 1st Buikwe District Teachers' Project
Second Briefing - 1st Buikwe District Teachers' Project
 
презентация
презентацияпрезентация
презентация
 
рус. язык
рус. языкрус. язык
рус. язык
 
يناير 2013سلامتك 23
يناير 2013سلامتك 23يناير 2013سلامتك 23
يناير 2013سلامتك 23
 

Similar to MUŠKI POLNI ORGANI

Metilji i pantljicar etanja
Metilji i pantljicar etanjaMetilji i pantljicar etanja
Metilji i pantljicar etanjaVuk Stevanovic
 
Muški reproduktivni organi.pptx
Muški reproduktivni organi.pptxMuški reproduktivni organi.pptx
Muški reproduktivni organi.pptxssuser8d916d
 
Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01
Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01
Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01Natasa Spasic
 
Биологија развића
Биологија развићаБиологија развића
Биологија развићаVioleta Djuric
 
Ekstraembrionalne strukture
Ekstraembrionalne struktureEkstraembrionalne strukture
Ekstraembrionalne struktureSuncica Markovic
 
Сперматозоиди - Иван Стјепановић
Сперматозоиди - Иван СтјепановићСперматозоиди - Иван Стјепановић
Сперматозоиди - Иван СтјепановићVioleta Djuric
 
Гаметогенеза
ГаметогенезаГаметогенеза
ГаметогенезаVioleta Djuric
 
57. Sistem organa za razmnozavanje
57. Sistem organa za razmnozavanje57. Sistem organa za razmnozavanje
57. Sistem organa za razmnozavanjeppnjbiljana
 
12. Reprodiktivni sistem kicmenjaka
12. Reprodiktivni sistem kicmenjaka12. Reprodiktivni sistem kicmenjaka
12. Reprodiktivni sistem kicmenjakaltixomir
 
Reproduktivni organi 1
Reproduktivni organi 1Reproduktivni organi 1
Reproduktivni organi 1dr Šarac
 
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptxRazmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptxBojana96
 
42 Pljosnati crvi
42 Pljosnati crvi42 Pljosnati crvi
42 Pljosnati crvippnjbiljana
 
Гаметогенеза
ГаметогенезаГаметогенеза
ГаметогенезаVioleta Djuric
 
Proces reprodukcije
Proces reprodukcije Proces reprodukcije
Proces reprodukcije dr Šarac
 

Similar to MUŠKI POLNI ORGANI (20)

krvtijebem4
krvtijebem4krvtijebem4
krvtijebem4
 
Metilji i pantljicar etanja
Metilji i pantljicar etanjaMetilji i pantljicar etanja
Metilji i pantljicar etanja
 
Stvaranje zivota.pptx
Stvaranje zivota.pptxStvaranje zivota.pptx
Stvaranje zivota.pptx
 
Muški reproduktivni organi.pptx
Muški reproduktivni organi.pptxMuški reproduktivni organi.pptx
Muški reproduktivni organi.pptx
 
Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01
Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01
Metiljiipantljicaretanja 111208083424-phpapp01
 
Биологија развића
Биологија развићаБиологија развића
Биологија развића
 
Ekstraembrionalne strukture
Ekstraembrionalne struktureEkstraembrionalne strukture
Ekstraembrionalne strukture
 
Urogenitalni sistem kicmenjaka
Urogenitalni sistem kicmenjakaUrogenitalni sistem kicmenjaka
Urogenitalni sistem kicmenjaka
 
Сперматозоиди - Иван Стјепановић
Сперматозоиди - Иван СтјепановићСперматозоиди - Иван Стјепановић
Сперматозоиди - Иван Стјепановић
 
Гаметогенеза
ГаметогенезаГаметогенеза
Гаметогенеза
 
57. Sistem organa za razmnozavanje
57. Sistem organa za razmnozavanje57. Sistem organa za razmnozavanje
57. Sistem organa za razmnozavanje
 
Polne zlezde.pdf
Polne zlezde.pdfPolne zlezde.pdf
Polne zlezde.pdf
 
12. Reprodiktivni sistem kicmenjaka
12. Reprodiktivni sistem kicmenjaka12. Reprodiktivni sistem kicmenjaka
12. Reprodiktivni sistem kicmenjaka
 
Reproduktivni organi 1
Reproduktivni organi 1Reproduktivni organi 1
Reproduktivni organi 1
 
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptxRazmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
 
42 Pljosnati crvi
42 Pljosnati crvi42 Pljosnati crvi
42 Pljosnati crvi
 
Гаметогенеза
ГаметогенезаГаметогенеза
Гаметогенеза
 
Razvice2 placenta
Razvice2 placentaRazvice2 placenta
Razvice2 placenta
 
Polne zlezde.pptx
Polne zlezde.pptxPolne zlezde.pptx
Polne zlezde.pptx
 
Proces reprodukcije
Proces reprodukcije Proces reprodukcije
Proces reprodukcije
 

More from dr Šarac

Hipertireoidizam
HipertireoidizamHipertireoidizam
Hipertireoidizamdr Šarac
 
Deformiteti kičme
Deformiteti kičmeDeformiteti kičme
Deformiteti kičmedr Šarac
 
DIGESTIVNI TRAKT
DIGESTIVNI  TRAKTDIGESTIVNI  TRAKT
DIGESTIVNI TRAKTdr Šarac
 
Pripreme za ispit
Pripreme za  ispitPripreme za  ispit
Pripreme za ispitdr Šarac
 
Anatomija i fiziologija digestivnog trakta
Anatomija i fiziologija digestivnog traktaAnatomija i fiziologija digestivnog trakta
Anatomija i fiziologija digestivnog traktadr Šarac
 
Prenatalna dijagnostika
Prenatalna dijagnostika Prenatalna dijagnostika
Prenatalna dijagnostika dr Šarac
 
Monogensko nasleđivanje
Monogensko nasleđivanjeMonogensko nasleđivanje
Monogensko nasleđivanjedr Šarac
 
Koštano tkivo
Koštano tkivoKoštano tkivo
Koštano tkivodr Šarac
 
Veliki mozak
Veliki mozakVeliki mozak
Veliki mozakdr Šarac
 
Građa moždanog stabla
Građa moždanog stablaGrađa moždanog stabla
Građa moždanog stabladr Šarac
 
Fiziologija varenja
Fiziologija varenjaFiziologija varenja
Fiziologija varenjadr Šarac
 
Sinapsa ili-nervni-centar (1)
Sinapsa ili-nervni-centar (1)Sinapsa ili-nervni-centar (1)
Sinapsa ili-nervni-centar (1)dr Šarac
 
Histologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistemHistologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistemdr Šarac
 
HistologijaCirkulatorni sistem
HistologijaCirkulatorni sistemHistologijaCirkulatorni sistem
HistologijaCirkulatorni sistemdr Šarac
 
Endokrini sistem
Endokrini sistemEndokrini sistem
Endokrini sistemdr Šarac
 
Anatomija CNS-a
Anatomija CNS-aAnatomija CNS-a
Anatomija CNS-adr Šarac
 

More from dr Šarac (20)

Hipertireoidizam
HipertireoidizamHipertireoidizam
Hipertireoidizam
 
Deformiteti kičme
Deformiteti kičmeDeformiteti kičme
Deformiteti kičme
 
DIGESTIVNI TRAKT
DIGESTIVNI  TRAKTDIGESTIVNI  TRAKT
DIGESTIVNI TRAKT
 
Pripreme za ispit
Pripreme za  ispitPripreme za  ispit
Pripreme za ispit
 
Anatomija i fiziologija digestivnog trakta
Anatomija i fiziologija digestivnog traktaAnatomija i fiziologija digestivnog trakta
Anatomija i fiziologija digestivnog trakta
 
Prenatalna dijagnostika
Prenatalna dijagnostika Prenatalna dijagnostika
Prenatalna dijagnostika
 
SRCE
SRCE SRCE
SRCE
 
Monogensko nasleđivanje
Monogensko nasleđivanjeMonogensko nasleđivanje
Monogensko nasleđivanje
 
Koštano tkivo
Koštano tkivoKoštano tkivo
Koštano tkivo
 
Veliki mozak
Veliki mozakVeliki mozak
Veliki mozak
 
Građa moždanog stabla
Građa moždanog stablaGrađa moždanog stabla
Građa moždanog stabla
 
Hormoni
Hormoni Hormoni
Hormoni
 
Miologija
MiologijaMiologija
Miologija
 
GRADJA SRCA
GRADJA SRCAGRADJA SRCA
GRADJA SRCA
 
Fiziologija varenja
Fiziologija varenjaFiziologija varenja
Fiziologija varenja
 
Sinapsa ili-nervni-centar (1)
Sinapsa ili-nervni-centar (1)Sinapsa ili-nervni-centar (1)
Sinapsa ili-nervni-centar (1)
 
Histologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistemHistologija respiratorni sistem
Histologija respiratorni sistem
 
HistologijaCirkulatorni sistem
HistologijaCirkulatorni sistemHistologijaCirkulatorni sistem
HistologijaCirkulatorni sistem
 
Endokrini sistem
Endokrini sistemEndokrini sistem
Endokrini sistem
 
Anatomija CNS-a
Anatomija CNS-aAnatomija CNS-a
Anatomija CNS-a
 

MUŠKI POLNI ORGANI

  • 2. Muski polni organi Muski polni organi se dele na spoljasnje i unutrasnje. Unutrasnji muski polni organi su: semenik (lat. testis), semeni putevi I to su: pasemenik (lat. epdidymis), semevod ( lat.ductus deferens) I briznik (lat. ductus ejaculatorius) I žlezde pridodate semenim putevima I to su: semena kesica (lat. vesica seminalis), prostata (lat. prostata) I bulbo- uretralne žlezde ( lat. glanduulae bulbo- urethrales). Spoljasnji muski polni organi su: polni ud (lat. penis), mokraćna cev (lat. urethra masculine) I mošnice ( lat. scrotum).
  • 3. Semenik (lat. Testis) Semenik je muška polna žlezda u kojoj se stvaraju spermatozoidi i muški polni hormoni. Paran je organ, smešten u mošnicama. Semenici su obavijeni vezivnotkivnom kapsulom (tunika albuginea),od koje polaze kratke septe, koje dele parenhim semenika na 250-400 lobusa (režnjića).U svakom od lobusa se nalaze 2-3 semena kanalića. Parenhim (unutrašnjost) semenika čine semeni kanalići, unutar kojih se nalazi semeni epitel i intersticijalne Lajdigove ćelije, koje su odgovorne za endokrinu funkciju semenika. Naime, Lajdigove ćelije proizvode muški polni hormon testosteron koji stimuliše spermatogenezu, kontroliše razvoj i održavanje sekundarnih seksualnih karakteristika i deluje na ispoljavanje muškog seksualnog ponašanja. Semene kanaliće oblaže semeni epitel koji sadrži ćelije spermatogeneze i potporne Sertolijeve ćelije. Čvrste veze izmedu susednih Sertolijevih ćelija dele seminiferni epitel na bazalni deo gde se nalaze spermatogonije i adluminski deo koji sadrži spermatocite i spermatide. Osnovna svrha testisa je spermatogeneza ili stvaranje spermatozoida.
  • 4.
  • 5. Pasemenik (lat. epididymis) Pasemenik je parni organ postavljen na gornjem polu i gornjem delu zadnje ivice semenika. On ima glavu, telo i rep. Sadrži veoma dug pasemenicki kanal (lat. ductus epididymidis). Kontinuirano odvodi spermu iz testisa, koja kroz njega putuje oko 4-6 nedelja, a služi i kao spremnik spermatozoida. U pasemeniku spermatozoidi ostaju oko desetak dana i tu zavaršavaju svoj razvoj.
  • 6. Semevod (lat. ductus deferens) Semevod je kanal dužine 60cm, promera 0,5mm, i deo je semenih puteva. Ide od repa pasemnika kroz preponski kanal i malu karlicu do baze prostate, gde se spaja sa izvodnim kanalom semene kesice u briznik svoje strane. Tokom ejakulacije gl- atki mišići u semenovodu se refleksno kontrakuju, terajući spermu napred. Sperma zatim prelazi, nakon što se u nju izliju sekreti iz  akcesornih polnih žlezda, u mokraćnu cev.
  • 7. Semevod (lat. ductus deferens) Semevod je kanal dužine 60cm, promera 0,5mm, i deo je semenih puteva. Ide od repa pasemnika kroz preponski kanal i malu karlicu do baze prostate, gde se spaja sa izvodnim kanalom semene kesice u briznik svoje strane. Tokom ejakulacije gl- atki mišići u semenovodu se refleksno kontrakuju, terajući spermu napred. Sperma zatim prelazi, nakon što se u nju izliju sekreti iz  akcesornih polnih žlezda, u mokraćnu cev.
  • 8. Briznik ( lat. ductus ejaculatorious) Briznici su parni kanali, dužine do 2,5cm, koji nastaju spajanjem donjeg dela semevoda i izvodnog kanala semene kesice. Kanal se otvara sa obe strane ušća prostatične mešinice.
  • 9. Semene kesice (lat. vesica seminalis) Semene kesice (vesiculae seminales) su žlezde čiji sekret razređuje spermu. Ovaj sekret sadrži mnogo fruktoze kojima se hrane spermiji i akskorobinske kiseline (vitamin c), pet aminokiselina, inozitola, prostanglandina, fibrinogena itd.. Za vreme ejkaulacije semene kesice se prazne u duktus ejakulatorijus nakon što duktus deferens isprazni spermije.
  • 10. Prostata (lat. prostata) Kestenjača je neparan mišićno-žlezdani organ koji je smešten u potperitonealnom spratu karlice a koji obuhvata početni deo uretre. Sekret prostate čini deo sastava sperme. Prolaskom uretre i oba briznika prostata se deli na 4 režnja: prednji, srednji i dva bočna. Napred je simfiza a pozadi rektum. Prostatu čine kanali, mešinica, žlezdano tkivo i tkivo prostate. Produkti prostate ulaze u sastav ejakulata (sperme). U semenoj tečnosti se nalaze materije koje imaju razna biološka dejstva: prostaglandini, imunoglobulini, spermin, fruktoza, limunska kiselina, razni enzimi itd. Sekret prostate sadrži i materije koje štite repoduktivne i mokraćne puteve od infekcije. U njoj se nalaze mnoge aktivne supstance čija je svrha da štite spermatozoide, održavajući ih pokretnima i omogućavajući im preživljavanje.
  • 11.
  • 12. Polni ud (lat. penis) Neparan organ, valjkastog, manje ili više izduženog oblika, kojim se obavlja kopulacija. Čine ga tri dela: koren (radix), telo (corpus) I glavić (glans). Penis grade kavernozna tela (šupljikava, erektilna) i njihov fibrozni omotač. Spongiozno telo penisa (corpus spongiosum penis) je valjkasto kavernozno tkivo sa proširenjem na oba kraja, gde zadnji kraj je zadebljan i zove se glavica (bulbus penis). Kožni omotač penisa čini tanka koža, koja oko zanje ivice glansa penisa stvara kožnu duplikaturu, „navlaka glavića“, prepucijum, a sa donje strane se formira uzica (frenulum praeputii). Vaskularizacija penisa je izuzetno dobra. Prilikom seksualnog uzbuđenja krvni sudovi penisa ispune se krvlju što dovodi do erekcije, odnosno ukrućenosti polnog organa što omogućava penetraciju. Muškarci za vreme uzbuđenja uz dva usklađena nezavisna refleksa ostvaruju pražnjenje (emisiju) i potom brizganje semena (ejakulaciju), a mišićna stezanja u penisu redovno prati orgazam.
  • 13. Mokracna cev ( lat. urethra masculina) Mokraćna cev koja od bešike ide do glansa penisa, sa svojim unutrašnjim i spoljašnjim otvorom i dužinom oko 15 cm služi kao izvodni mokraćni kanal i kao semeni put. Deli se na prostatični deo, opnasti i spongiozni deo, u zavisnosti kroz koji organ prolazi. Унутрашњост мокраћне цеви посeдује спиралне наборе (као у цеви пиштоља), који омогућавају бржи проток урина и спреме.
  • 14. Spermatogeneza: Spermatogeneza se vrši u semenim kanalićima muških polnih žlezda (testisa). Započinje na stupnju embriona, nastavlja se neposredno pre puberteta i traje tokom čitavog života muškarca. Nasuprot oogenezi, koja kod žene traje 10-50 godina, spermatogeneza je relativno brz proces koji traje 60-65 dana. Odvija se kroz tri faze : razmnožavanje (proliferacija), rast i sazrevanje.
  • 15. Faza razmnožavanja U ovoj fazi iz prvobitnih klicinih (germinativnih) ćelija mitotičkim deobama se obrazuju ćelije nazvane spermatogonije (to se vrši još na stupnju embriona). Pošto su germinativne ćelije imale diploidan broj hromozoma - 2n (dve garniture pri čemu jedna potiče od majke, a druga od oca) onda i spermatogonije imaju diploidan broj hromozoma. U semenim kanalićima muškarca nalaze se dve vrste ćelija Sertolijeve ćelije( koje ne učestvuju u razmnožavanju već samo ishranjuju spermatogonije) i spermatogonije. U vreme puberteta među spermatogonijama se mogu razlikovati dva tipa : jedan tip produžava da se deli i predstavlja izvor spermatozoida tokom čitavog života (stem-ćelije), drugi tip prestaje da se deli i ulazi u naredne faze – fazu rasta i sazrevanja dajući spermatozoide. Zahvaljujući prisustvu stem-ćelija muškarci mogu od sticanja polne zrelosti (puberteta) neprekidno tokom života stvarati spermatozoide.
  • 16. Faza rasta U pubertetu spermatogonija, koja je prošla kroz oko 30 mitoza, ulazi u narednu fazu. Spermatogonije u ovoj fazi uvećavaju svoju zapreminu (rastu) i diferenciraju se u  primarne spermatocite. Broj hromozoma se u primarnim spermatocitama ne menja (diploidan ), ali se zato menja količina DNK. U toku faze rasta vrši se replikacija DNK (udvajanje) tako da primarne spermatocite imaju duplo veću količinu DNK u odnosu na spermatogonije.
  • 17. Faza sazrevanja Sazrevanje se vrši kroz mejozu I i II. Mejoza I je redukciona deoba u kojoj se diploidna ćelija podeli na dve ćelije sa haploidnim brojem hromozoma. U mejozi II, koja je ustvari  mitoza, se svaka od te dve haploidne ćelije podeli na još po dve. Primarna spermatocita se deli mejozom I pri čemu nastaju dve sekundarne spermatocite sa haploidnim brojem hromozoma. Sekundarne spermatocite se zatim dele mejozom II i nastaju spermatide(imaju haploidan broj hromozoma). Znači, od jedne diploidne primarne spermatocite mejozom I i II nastaju četiri haploidne spermatide.
  • 18. Spermiogeneza Spermatida, iako haploidna, još uvek nije spermatozoid i da bi to postala ona mora da prođe kroz fazu spermiogeneze. U toj fazi spermatida se preobražava u spermatozoid doživljavajući sledeće promene : 1. obrazovanje biča (repa) 2. formiranje akrozoma od Goldžijevog kompleksa; u akrozomu se sintetišu enzimi koji će pri oplođenju razložiti omotače jajne ćelije 3. odbacivanje najvećeg dela citoplazme da bi se ćelijska masa spermatozoida smanjila i time omogućila njegova dobra pokretljivost 4. kondezacija hromatina da bi se i jedro maksimalno smanjilo. Ovako diferencirani spermatozoidi se odlažu u epididimisu (pasemeniku) i još uvek su nesposobni da oplode jajnu ćeliju. Krajnje dozrevanje spermatozoida vrši se u : epididimisu, gde postaju pokretni i dobijaju zaštitni omotač s kojim nisu sposobni za oplođenje;u reproduktivnim kanalima žene (materica i jajovod) se zaštitni omotač uklanja procesom koji se naziva kapacitacija (maturacija –sazrevanje).
  • 19. Spermatozoid: U građi spermatozoida se ogleda jasna usaglašenost između oblika i funkcije. Spermatozoid pliva u pravcu jajne ćelije pa mu je oblik tome prilagođen. U polnim odvodima žene spermatozoidi preživljavaju 48 sati, najviše tri dana. Sastoji se iz : 1. glave – ona se sastoji iz jedra i akrozoma 2. vrata u kome su smeštena dva centriola ( pošto je jajna ćelija bez centriola, onda se prva deoba posle oplođenja dešava zahvaljujući centriolama spermatozoida koje obrazuju deobno vreteno ) 3. središnjeg dela u kome su mitohondrije (u njima se proizvodi energija u obliku ATP-a neophodna za kretanje spermatozoida ) 4. biča (repa)kojim se spermatozoid kreće.
  • 20.
  • 21. Hormoni koji podsticu spermatogenezu: Spermatogeneza se pokreće putem hormona i testosterona koji stumuliše  folikul. Hormon koji stimuliše folikul dalje stimuliše proizvodnju proteina koji vezuju androgen u Sertolijevim ćelijama kao i formiranje barijere između testisa i krvi. Protein koji veže androgen je bitan za koncentraciju testosterona u dovoljno visokim nivoima da se pokrene i održi proces spermatogeneze. Hormon koji stimuliše folikul može pokrenuti razlaganje testosterona u testisima, ali jednom otpočne proces spermatogeneze, samo je testosteron neophodan za njeno održavanje. Međutim, povećani nivoi hormona koji stimuliše folikul će povećati proizvodnju spermatozoa tako što će sprječavati apoptozu  spermatogonija tipa A. Hormon inhibin djeluje tako da povećava nivoe hormona koji stimuliše folikul.
  • 22. Sperma ili ejakulat, mutna je, mlečnobela do bledožuta tečnost koja se pod određenim uslovima izbacuje iz semenih puteva, a sastoji se od spermatozoida, sekreta polnih žlezda i sekreta epididimisa. U pravilu se izbacuje kroz spoljni otvor mokraćne cevi, a ređe u mokraćni mehur. Izbacuje se najčešće za vreme polnoga odnosa ili za vreme samozadovoljavanja. Neposredno nakon izlivanja, sperma je lepljiva zgrušana tečnost nalik na žele, moguća je pojava i sitnih grudvica. Specifičnog je mirisa (najbliže je mirisu cveta kestena) i bazna je, Delovanjem enzima likvefakcija tj. razgradnja ugruška (razvodnjavanje) obično je završena nakon 30 minuta. Veći deo sperme čine izlučevine semenih mehurića (60%), prostate (20%) te Cowperovih i Littreovih žlezda, koje štite spermatozoide od štetnih uticaja i omogućavaju im kretanje i oplodnju jajne ćelije.
  • 23. Ukupna je zapremina ljudskoga ejakulata vrlo promjenjiva, uglavnom od 1,5 do 6 ml (prosečno od pola do jedne čajne kašike), u njemu se nalazi oko 50 miliona spermatozoida, a pH-vrednost ejakulata kreće se u opsegu od 7,2 do 8,2.
  • 24. Aktivacija spermatozoida počinje kada on dodirne omotač jajne ćelije što dovodi do tzv. akrozomske reakcije. Akrozomska reakcija sastoji se u izduživanju akrozoma u vidu cevi i oslobađanju njegovog sadržaja – enzima koji će razložiti omotače jajne ćelije. Akrozomskom reakcijom postižu se važne funkcije koje određuju sposobnost spermatozoida da oplodi jajnu ćeliju: oslobađanje hidrolitičkih enzima pomoću kojih spermatozoid prodire u jajnu ćeliju; promena omotača postakrozomskog predela na kome su receptori odgovorni za interakciju spermatozoida i jajne ćelije.
  • 25. Muški polni hormoni ili androgeni hormoni sintetišu se u Lejdigovim ćelijama (intersticijske ćelije) testisa. Glavni među njima su testosteron i androsteron. Lučenje ovih hormona regulisano je pomoću dva gonadostimulina adenohipofize: FSH koji stimuliše rast i funkciju semenih kanalića semenika i LH stimuliše Lejdigove ćelije na lučenje testosterona. Početkom puberteta pod uticajem FSH i LH, njihova proizvodnja naglo raste i dovodi: do višestrukog uvećanja testisa, mošnica, prostate, semenih vezikula i penisa (primarne polne karakteristike) pojave sekundarnih polnih karakteristika (muški tip kosmatosti, razvijeni mišići i skelet, široka ramena, dubok glas, bazalni metabolizam veći nego kod žena). Muški polni hormoni: stimulišu procese anabolizma u organizmu ubrzavaju rast i razviće organa mladih organizama regulišu promet azota i kalcijuma postiču sintezu DNK i RNK stimulišu stvaranje specifičnih ribozomskih proteina.
  • 26. Lejdigova ćelija ili Lajdigova ćelija je intersticijska ćelija semenika koja po uticajem LH adenohipofize sintetiše grupu androgenih hormona i male količine drugih hormona: oksitocin, lipotropin, beta-endorfin, dinorfin, angiotenzin i Prostaglandin. Nalaze se uz same zidove semenih kanalića. Imaju krupno asimetrično postavljeno jedro, eozinofilnu citoplazmu i brojne vezikule ispunjene lipidima kao i veliku količinu granularnog endoplazmatičnog retikuluma. Jedro sadrži od jednog do tri jedarca i velike količine periferno postavljenog heterohromatina.
  • 27. Testosteron je važan seksualni hormon koji postoji kod oba pola, ali se razlikuje u količinama i koncentraciji. Funkcije testosterona su da: pojačava i ubrzava razvijanje muških polnih organa, pojačava i ubrzava rast penisa, reguliše produkciju sperme, pojačava rast dlaka na tijelu, osim kose na glavi, pojačava i uveličava rast mišića, pojačava seksualnu želju i podiže i pojačava agresiju.
  • 28.
  • 29.
  • 30. Kontrolu muskih polnih funkcija vrše humani horionski gonadotropin i hipotalamo-hipofizno gonadna osovina.

Editor's Notes

  1. <number>