4. *CEFALIZACIJA
• Formiranje glavenog regiona
• Koncentracija čula u nervnih ćelija u
glavenom regionu
• Usni otvor lokalizovan u glavenom regionu
• Aktivnije kretanje
5. *Javljaju se tri embrionalna sloja:
• Ektoderm daje telesni zid – epidermis
• Endoderm daje crevnu duplju
• Srednji sloj - MEZODERM formira PARENHIM
– vrstu gustog tkiva koje sadrži ćelije i vlakna
8. *VARENJE:
• neki predstavnici poseduju sistem za varenje koji
se sastoji od
– usnog otvora i ždrela (prednje crevo)
– i jako razgranatog srednjeg creva
• Slepo se završava, što znači da analni otvor ne
postoji
*NERVNI SISTEM:
• vrpčast ns (nervne ćelije grupisane u 2 vrpce,
a u glavenom delu su 2 ganglije)
*DISANJE: -preko površine tela
*CIRKULACIJA: -nema posebnog organskog
sistema
*ČULA- proste oči, aurikule, čulne dlačice
9.
10.
11.
12.
13. *IZLUČIVANJE:
Protonefridije
Sistem kanalića koji se granaju kroz parenhim, a završavaju se
jednom zvezdastom ćelijom
Od zvezdastih ćelija ka unutrašnjosti cevčice pruža se pramen
trepalja koje se neprekidno pokreću i na taj način pospešuju
izlučivanje ekskreta koji iz okolnih tkiva osmotskim putem
dospevaju u cevčice
Sitni ekskretorni kanalići ulivaju se u krupnije koji se sabiraju u
dva bočna kanala u telu, a oni se preko ekskretorne pore
(nefridiopore) izlivaju u spoljašnju sredinu
zvezdasta
ćelija
ekskretorn
a cevčica
ekskretorn
a cevčica
*RAZMNOŽAVANJE:
• Većina je sposobna za neke forme bespolnog
razmnožavanja
• Mnoge turbelarije se razmnožavaju deobom
• Velika sposobnost regeneracije
• Većina pljosnatih crva su hermafroditi.
16. Klasсsis Turbelaria - planarije (trepljasti crvi)
• Kretanje: većina se kreće pomoću trepalja i
sluzi.
• Ishrana: karnivore, hrane se drugim
životinjama ili ostacima uginulih životinja.
Izuzetno razvijeno srednje crevo.
17.
18.
19. Klassis Cestodes - pantljičare
- U crevu čoveka žive SVINJSKA I GOVEĐA PANTLJIČARA
- Telo joj je zaštićeno kutikulom, a na glavi imaju pijavke
i kukice kojima se pričvrste za zid creva domaćina i tu
celom površinom tela upijaju (osmozom) svarenu hranu
iz creva domaćina (nemaju usni otvor ni crevo).
- Iza glave (scolex) je vrat kojim pantljičara raste, a iza su
brojni članci (proglotisi) u kojima je sistem za
razmnožavanje (hermafroditi su, samooplodnja) i te
članke pantljičara odbacuje i rasejava se.
- Jaja fecesom dospevaju u spoljašnju sredinu.
- Ako svinja i goveče progutaju jaja u njima se stvori
bobica – učaurena larva.
- Ako čovek pojede bobičavo meso i on se zarazi
20.
21.
22. -PSEĆA PANTLJIČARA (EHINOKOKUS):
-odrasla pantljičara živi u crevu psa, a larva u teli ovce,
svinje i goveda.
-Čovek može da se zarazi ovom pantljičarom od psa ako
ne opere ruke nakon što ga mazi.
-Larva pseće pantljičare je veća od bobice i kada je u
telu može se samo hirurški odstrani.
-Bobica je kao mehur i sadrži začetke pantljičare.
Larva može da dospe u bilo koji deo tela
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31. Klassis Trematodes - metilji
PARAZITi životinja i čoveka
-pričvršćuju se PIJAVKAMA (trbušna I usna) za domćina
-hrane se krvlju i tkivom domaćina
- metilji izazivaju metiljavost ovaca i goveda
- čovek se može zaraziti ako proguta učaurene larve metilja
- VELIKI METILJ: je parazit govečeta. Ono pasući travu može
da se zarazi. Izmetom goveda metilji dospevaju na pašnjak i
putem vetra se raznesu na druge pašnjake. Iz jaja se u vodi
razvija larva koja dospeva u barskog puža u kome se razvija
veći broj larvi. One izlaze iz puža i vodom dospeva do
listova trave gde se zaštićuju opnom, i ako ih stoka pojede
sa travom može se zaraziti
- MALI METILJ: živi u jetri ovaca. Larve ovog metilja žive
livadskom pužu i jednoj vrsti mrava
-KRVNI METILJ
32. -- mogu imati stalnog domaćina (u njemu živi odrasli metilj) i
prelaznog domaćina u njemu živi larva metilja), Razviće teče
preko niza larvenih stupnjeva
Razviće velikog, goveđeg metilja (Fasciola hepatica) odvija se preko dva
domaćina : neki sisar (govedo, ovca, čovek) i barski puž.
Razviće je cikličan proces i odvija se na sledeći način:
iz tela sisara se sa izmetom izbace oplođena jaja;
jaja dospevaju u vodu (najčešće neka bara) gde se iz njih razvija larva
miracidija; ona neko vreme pliva po vodi dok ne pronađe domaćina –
barskog puža;
u barskom pužu se obrazuje nekoliko larvalnih oblika : od miracidije se
obrazuju sporociste, od njih redije, a od redija postaju cerkarije;
cerkarije napuštaju telo barskog puža, plivaju neko vreme, a zatim se
pričvrste za neku barsku biljku i tu se učaure (incistiraju) pa se sada
nazivaju metacerkarije;
hraneći se tim biljkama, ovca (govedo) unese u crevo incistirane
metacerkarije;
u telu sisara metacerkarije se razvijaju u aktivan stupanj – mladi metilj, koji
krvlju dospeva u jetru gde dostiže polnu zrelost i produkuje oplođena jaja .
