SlideShare a Scribd company logo
Гаметогенеза
Е К О Л О Г И Ј А
02.5.2012.
Виолета Ђурић
V eкономска школа ‘’Раковица’’
Економска школа ‘’Нада Димић’’
1 2
3
БИОЛОГИЈА РАЗВИЋА је научна дисциплина која
проучава индивидуално развиће организама.
Индивидуално развиће – онтогенеза – почиње
оплођеном јајном ћелијом (зигот) и завршава се
смрћу јединке.
Онтогенезу карактеришу неколико
карактеристичних периода:
пренатални период – (од зигота до изласка
јединки из екстраембрионалних завоја)
рођење – излазак из екстраембрионалних
завоја
постнатални период – започиње одмах по
рођењу и завршава се смрћу
Ембриологија је наука која проучава почетне
ступњеве индивидуалног развића, све до
рођења.
ГАМЕТОГЕНЕЗА
(гамет- полна ћелија)
Код човека постоји разлика између мушких и
женских гамета.
Мушки гамети – сперматозоиди су мали,
снабдевени бичем и веома покретљиви.
Женски гамети – јајнe ћелијe (овум) су крупне,
не крећу се.
Телесне (соматске) ћелије су различито
диференциране.
Репродуктивне ћелије (гамети) служе за
размножавање.
Клицине (герминативне, стем) ћелије нису
диференциране и од њих се формирају
гамети.
С П Е Р М А Т О Г Е Н Е З А
(стварање мушких полних ћелија) код
сисара, па и човека се одиграва у
семеним каналићима семеника (тестиса)
О О Г Е Н Е З А
(стварање женских полних ћелија) код
сисара па и човека као врсте, одвија се у
женским полним жлездама, јајницима –
оваријумима.
фаза ‘’размножавања’’
фаза раста
фаза сазревања
фаза преображаја
ембрионалнипериодпубертет
ФАЗА ‘’РАЗМНОЖАВАЊА’’
У овој фази клицине ћелије се деле митотичким деобама, на тај начин настају
сперматогоније које имају диплоидан број хромозома (2n). Мушкарци током
целог живота задржавају клицине ћелије па и у касним годинама могу
производити високо диференциране полне ћелије – сперматозоиде.
За разлику од женске деце, мушка деца се рађају са овим ћелијама које имају
способност сталних деоба, ову способност задржавају читавог живота, тако да
су мушкарци способни за репродукцију до краја живота (теоретски).
ФАЗА РАСТА
У полно зрелом мушкарцу (пубертет) одређени број сперматогонија циклично
и континуирано наставља процес сперматогенезе. Најпре долази до фазе
раста при чему разраслу сперматогонију називамо примарна сперматоцита
(или сперматоцита првог реда).
ФАЗА САЗРЕВАЊА
Сперматоците улазе у I мејотичку деобу при чему добијамо две сперматоците
II реда које садрже хаплоидан (n) број хромозома. Обе ћелије настављају
деобу, II мејотичку деобу и као резултат имамо 4 сперматиде са хаплоидним
бројем хромозома.
ФАЗА ПРЕОБРАЖАЈА
Настале сперматиде пролазе кроз процес спермиогенезе при чему настају 4
функционална сперматозоида.
Спермиогенезом округласте сперматиде са много цитоплазме и великим
једром постају ситни, вретенасти сперматозоиди.
ГЛАВЕНИ регион је елипсоидан, садржи
нуклеус, изнад кога је акрозом, који садржи
специфичне ензиме.
главени регион
вратни регион
репни регион
ВРАТНИ регион је кратак, са паром центриола
и спирално поређаним митохондријама.
РЕПНИ регион је дугачак бич који омогућава
покретљивост сперматозоида.
Тек кад уђу у изводне канале мушких полних
органа у којима се лучи семена течност
омогућена је њихова покретљивост.
У просеку код човека дневно се ствара око
120 милиона сперматозоида.
У гениталним одводима жена живе од 48 до
72сата.
Ништа у природи није тако фасцинантно као настанак живог бића. Једна од основних
одлика живих бића управо је способност да размножавањем добијају потомство којим
репродукују себе саме, односно врсту којој припадају. Тиме се обезбеђује континуитет
живота. Иако је разноврсност животињских врста велика, постоје два основна начина
њиховог размножавања -бесполно и полно.
Бесполно размножавање карактеристично је за мањи број врста и не укључује размену
генетичког материјала. Неки од начина бесполног размножавања су: деоба (постојећа
јединка се дели и настану две нове), пупљење (на једном делу тела јединке деобом
постојећих ћелија формира се изданак или пупољак који израсте у нов организам, и када
се он одвоји постане нова јединка) и регенерација (уколико се откину делови јединке,
сваки од тих делова способан је да надокнади, регенерише део који недостаје и створи
нову јединку).
Полно размножавање одликује већину животињских врста. У полним жлездама стварају
се полне ћелије (гамети) специјализованом деобом - мејозом. Она доводи до редукције
броја хромозома карактеристичних за врсту на половину - гамети имају хаплоидан број
хромозома.
Биологија развића проучава начине размножавања, ембрионално и послеембрионално
развиће, раст и старење. Коришћењем метода ембриологије, цитологије, биохемије и
молекуларне биологије она описује ступњеве развића, структуре које настајањем и
променама воде формирању одраслог организма и молекулска дешавања током тих
промена. Знања стечена у биологији развића користе се у разјашњавању постанка
различитих врста, а у медицини имају практичну примену (вештачко оплођење,
регенерација, клонирање).
Полне ћелије - гамети стварају се у полним жлездама јединки процесом гаметогенезе.
Постоје два типа гамета: женски и мушки. Женски гамети (јајне ћелије) настају у
оваријумима (јајницима), а мушки (сперматозоиди) у тестисима (семеницима).
Оваријуми и тестиси код највећег броја животиња развијају се у различитим јединкама -
женкама, односно мужјацима. Само мали број животиња развија оба типа полних
органа у једној јединки. То је хермафродитизам или двополност.
Женски и мушки гамет најчешће се веома разликују по величини и изгледу, а само код
малог броја врста они се стварају као једнаки. Гамети код човека се разликују : јајне
ћелије су крупне и непокретне, док су сперматозоиди ситни и покретљиви.
Код многих сисарских врста, укључујући и човека, мушке полне жлезде су представљене
парним семеницима (тестисима) који се састоје од семених каналића у којима се ствара
сперма са сперматозоидима.
Семеници у току ембрионалног развоја, настају у трбушној дупљи али, пошто
сперматозоиди не могу да сазревају на телесној температури, непосредно пре рођења
тестиси се смештају у семене кесице - скротуме, који се налазе ван тела. Уколико до
спуштања не дође и тестиси остану у трбушној дупљи, долази до поремећаја у стварању
сперматозоида и таква особа је стерилна, не може да има потомство. Међутим, ова
појава се успешно санира лаком хируршком интервенцијом или применом одређених
лекова.
фаза ‘’размножавања’’
фаза раста
фаза сазревања
ембрионалнипериодпубертет
ФАЗА ‘’РАЗМНОЖАВАЊА’’
У женском ембриону, врло рано, 3-4 недеље након оплођења издваја се око
50 клициних ћелија које се смештају у регион будућих полних жлезда
Оогенеза започиње клициним (ембрионалним) ћелијама - које се митотички
деле и увећавају број. Овим деобама настају оогоније. Ово је означено
као фаза размножавања.
Ембрионалне ћелије имају диплоидну гарнитуру хромозома. Обзиром да се
оне митотички деле све оогоније ће такође имати диплоидну гарнитуру
хромозома. На овај начин настаје велики број ћелија.
ФАЗА РАСТА
Оогоније улазе у фазу раста и диференцирају се у примарне ооците. Свака
примарна ооцита је окружена слојем фоликуларних ћелија (примарна ооцита
- примарни фоликул).
Женско дете се рађа са формираним примарним ооцитама. У тренутку
рођења женско дете има између 700 000 и 2 000 000 примарних ооцита. Број
примарних ооцита се до пубертета смањује.
ФАЗА САЗРЕВАЊА
У пубертету цео процес оогенезе се наставља тако што примарна ооцита
улази у мејотичку деобу. Овим почиње фаза сазревања.
Прва мејотичка деоба у оогенези је неправилна, тако да деобом примарне
ооците настају две ћелије различите по величини: крупна - секундарна
ооцита и ситна - примарна полоцита.
У другу мејотичку деобу улазе обе настале ћелије и то тако да се секундарна
ооцита дели на две ћелије опет различите по величини: настаје једна
крупна јајна ћелија и једна ситна секундарна полоцита.
Истовремено примарна полоцита се дели на две секундарне полоците.
Крајњи резултат оогенезе је да од једне примарне ооците настају 4 ћелије: 1
крупна - јајна ћелија и 3 секундарне полоците. Полоците се ресорбују,
пропадају. Све 4 ћелије имају хаплоидну гарнитуру хромозома.
Сваку примарну ооциту окружује слој
фоликуларних ћелија – примарни фоликул. У
пубертету примарни фоликул сазрева,
интензивно се деле фоликуларне ћелије и
образује се секундарни фоликул, који
омогућује исхрану ооците. Секундарни
фоликул расте и између фоликуларних ћелија
настаје шупљина испуњена течношћу –
терцијарни или Графов фоликул.
Jајна ћелија у својој цитоплазми садржи
жуманцетне грануле које ће омогућити
исхрану ембриона док он не успостави везу са
мајчиним организмом.
Када се заврши прва мејотичка деоба, наступа овулација, Графов фоликул прска,
секундарна ооцита се ослобађа и заједно са полоцитом пада у левкасто проширење
јајовода. Овулација се одиграва једном у току месеца.
Животни век јајне ћелије у утерусу је 24 сата, затим угине и ресорбује се.
Уколико не дође до оплођења (задебљали зидови утеруса су богати капиларима, и
тиме припремљени за развој плода) долази до прскања капилара што изазива
крварење – менструацију.
Менструални циклус почиње између 12. и 15. године (пубертет) и понавља се сваких
28 дана.
Престанак менструалног циклуса назива се менопауза. Постоје изразите индивидуалне
разлике у погледу животног доба у коме почиње и престаје менструални циклус,
дужине његовог трајања и обилности крварења. Непосредно по завршетку
менструалног крварења зидови утеруса (материце) се регенеришу и материца се
поново припрема за пријем и развитак ембриона. Ако дође до оплођења утерус и
капилари ће имати важну улогу у пријему ембриона. Уколико до оплођења не дође,
менструални циклус се понавља.
Сперматогенеза и оогенеза се налазе под утицајем нервног система и читавог низа
хормона који регулишу и контролишу ове процесе.
С обзиром на то да се полне ћелије стварају континуирано током дужег периода
живота, неповољни услови средине и старост јединке утичу на њихов квалитет.
Познато је да са старошћу количина и квалитет јајних ћелија опадају и да се у
ооцитама дешавају нежељене промене због све веће загађености животне средине. То
се одражава на потомство: са старошћу жене повећава се број неуспешних трудноћа и
неправилности у развоју ембриона. Да би се то избегло, женама старијим од 35 година
препоручује се амниоцентеза - контрола ћелија ембриона из амнионске течности. Тим
поступком се већ у првим месецима трудноће могу утврдити евентуални поремећаји у
геному.

More Related Content

What's hot

Promene u strukturi i broju hromozoma
Promene u strukturi i broju hromozomaPromene u strukturi i broju hromozoma
Promene u strukturi i broju hromozoma
Adisboss
 
2. Brazdanje, gastrulacija
2. Brazdanje, gastrulacija2. Brazdanje, gastrulacija
2. Brazdanje, gastrulacija
ltixomir
 
Наследне болести - урадила Марина Трајановић
Наследне болести - урадила Марина ТрајановићНаследне болести - урадила Марина Трајановић
Наследне болести - урадила Марина Трајановић
Violeta Djuric
 
Spermatogeneza
SpermatogenezaSpermatogeneza
Spermatogeneza
Ivana Damnjanović
 
Sistem organa za izlučivanje
Sistem organa za izlučivanjeSistem organa za izlučivanje
Sistem organa za izlučivanje
Ivana Damnjanović
 
Celijski ciklus
Celijski ciklusCelijski ciklus
BIOLOGIJA
BIOLOGIJABIOLOGIJA
BIOLOGIJA
Vesna Matanovic
 
3. Prokariotska i eukariotska celija
3. Prokariotska i eukariotska celija3. Prokariotska i eukariotska celija
3. Prokariotska i eukariotska celija
ltixomir
 
Mutacije
MutacijeMutacije
Metabolizam
MetabolizamMetabolizam
Metabolizam
Klara Kakučka
 
Ембрионално развиће А.Мацура, М. Ајдуковић
Ембрионално развиће А.Мацура, М. АјдуковићЕмбрионално развиће А.Мацура, М. Ајдуковић
Ембрионално развиће А.Мацура, М. Ајдуковић
Violeta Djuric
 
Celijska membrana 2011
Celijska membrana 2011Celijska membrana 2011
Celijska membrana 2011
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Lizozomi, vakuola, mitohondrije
Lizozomi, vakuola, mitohondrijeLizozomi, vakuola, mitohondrije
Lizozomi, vakuola, mitohondrije
Ivana Damnjanović
 
Homeostaza.pdf
Homeostaza.pdfHomeostaza.pdf
Homeostaza.pdf
Ivana Damnjanović
 
Genetičko inženjerstvo - kloniranje
Genetičko inženjerstvo - kloniranjeGenetičko inženjerstvo - kloniranje
Genetičko inženjerstvo - kloniranje
Nada Jovanović, Gimnazija "J.J.Zmaj" Odžaci
 
Deoba ćelije
Deoba ćelijeDeoba ćelije
Deoba ćelije
Ena Horvat
 
Organele - rbozomi, ER, GA
Organele - rbozomi, ER, GAOrganele - rbozomi, ER, GA
Organele - rbozomi, ER, GA
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 

What's hot (20)

Promene u strukturi i broju hromozoma
Promene u strukturi i broju hromozomaPromene u strukturi i broju hromozoma
Promene u strukturi i broju hromozoma
 
2. Brazdanje, gastrulacija
2. Brazdanje, gastrulacija2. Brazdanje, gastrulacija
2. Brazdanje, gastrulacija
 
Genetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelima
Genetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelimaGenetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelima
Genetika uvod, pravila nasledjivanja, odnosi medju alelima
 
Наследне болести - урадила Марина Трајановић
Наследне болести - урадила Марина ТрајановићНаследне болести - урадила Марина Трајановић
Наследне болести - урадила Марина Трајановић
 
Spermatogeneza
SpermatogenezaSpermatogeneza
Spermatogeneza
 
Sistem organa za izlučivanje
Sistem organa za izlučivanjeSistem organa za izlučivanje
Sistem organa za izlučivanje
 
Celijski ciklus
Celijski ciklusCelijski ciklus
Celijski ciklus
 
BIOLOGIJA
BIOLOGIJABIOLOGIJA
BIOLOGIJA
 
3. Prokariotska i eukariotska celija
3. Prokariotska i eukariotska celija3. Prokariotska i eukariotska celija
3. Prokariotska i eukariotska celija
 
Mutacije
MutacijeMutacije
Mutacije
 
Razviće životinja
Razviće životinjaRazviće životinja
Razviće životinja
 
Metabolizam
MetabolizamMetabolizam
Metabolizam
 
Ембрионално развиће А.Мацура, М. Ајдуковић
Ембрионално развиће А.Мацура, М. АјдуковићЕмбрионално развиће А.Мацура, М. Ајдуковић
Ембрионално развиће А.Мацура, М. Ајдуковић
 
Celijska membrana 2011
Celijska membrana 2011Celijska membrana 2011
Celijska membrana 2011
 
Lizozomi, vakuola, mitohondrije
Lizozomi, vakuola, mitohondrijeLizozomi, vakuola, mitohondrije
Lizozomi, vakuola, mitohondrije
 
Homeostaza.pdf
Homeostaza.pdfHomeostaza.pdf
Homeostaza.pdf
 
Genetičko inženjerstvo - kloniranje
Genetičko inženjerstvo - kloniranjeGenetičko inženjerstvo - kloniranje
Genetičko inženjerstvo - kloniranje
 
Deoba ćelije
Deoba ćelijeDeoba ćelije
Deoba ćelije
 
Jedro
JedroJedro
Jedro
 
Organele - rbozomi, ER, GA
Organele - rbozomi, ER, GAOrganele - rbozomi, ER, GA
Organele - rbozomi, ER, GA
 

Viewers also liked

Бластулација и гаструлација
Бластулација и гаструлацијаБластулација и гаструлација
Бластулација и гаструлација
Violeta Djuric
 
Оплођење
ОплођењеОплођење
Оплођење
Violeta Djuric
 
Биологија развића
Биологија развићаБиологија развића
Биологија развића
Violeta Djuric
 
Генетика
ГенетикаГенетика
Генетика
Violeta Djuric
 
Извори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиИзвори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилности
Violeta Djuric
 
Извори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиИзвори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилности
Violeta Djuric
 
Наследне болести човека
Наследне болести човекаНаследне болести човека
Наследне болести човека
Violeta Djuric
 

Viewers also liked (8)

Бластулација и гаструлација
Бластулација и гаструлацијаБластулација и гаструлација
Бластулација и гаструлација
 
Оплођење
ОплођењеОплођење
Оплођење
 
Биологија развића
Биологија развићаБиологија развића
Биологија развића
 
Генетика I
Генетика IГенетика I
Генетика I
 
Генетика
ГенетикаГенетика
Генетика
 
Извори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиИзвори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилности
 
Извори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилностиИзвори генетичке варијабилности
Извори генетичке варијабилности
 
Наследне болести човека
Наследне болести човекаНаследне болести човека
Наследне болести човека
 

Similar to Гаметогенеза

Stvaranje zivota.pptx
Stvaranje zivota.pptxStvaranje zivota.pptx
Stvaranje zivota.pptx
PrimenjenaFizika
 
Protista 101208023905-phpapp02
Protista 101208023905-phpapp02Protista 101208023905-phpapp02
Protista 101208023905-phpapp02
Natasa Spasic
 
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptxRazmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
Bojana96
 
Citologija uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija
Citologija   uvod, hemijski sastav,dopunjena verzijaCitologija   uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija
Citologija uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija
Ljubica Lalić Profesorski Profil
 
Biologija -pripremna_nastava
Biologija  -pripremna_nastavaBiologija  -pripremna_nastava
Biologija -pripremna_nastava
milorad22
 
57. Sistem organa za razmnozavanje
57. Sistem organa za razmnozavanje57. Sistem organa za razmnozavanje
57. Sistem organa za razmnozavanje
ppnjbiljana
 
Matične ćelije
Matične ćelijeMatične ćelije
Сперматозоиди - Иван Стјепановић
Сперматозоиди - Иван СтјепановићСперматозоиди - Иван Стјепановић
Сперматозоиди - Иван Стјепановић
Violeta Djuric
 
Гаметогенеза
ГаметогенезаГаметогенеза
Гаметогенеза
Violeta Djuric
 
Individualno razvice coveka
Individualno razvice covekaIndividualno razvice coveka
Individualno razvice coveka
Paki82
 
Цитологија
ЦитологијаЦитологија
Цитологија
Violeta Djuric
 
Citologija i histologija
Citologija i histologijaCitologija i histologija
Citologija i histologija
metodicar4
 
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica DimitrijevićHemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
NašaŠkola.Net
 
Fiziologija reprodukcije
Fiziologija reprodukcijeFiziologija reprodukcije
Fiziologija reprodukcije
saculatac
 
Reprodukcija
ReprodukcijaReprodukcija
Reprodukcija
saculatac
 
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanjeNivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
Ena Horvat
 
Испитна питања
Испитна питањаИспитна питања
Испитна питања
Violeta Djuric
 

Similar to Гаметогенеза (20)

Razvice2 placenta
Razvice2 placentaRazvice2 placenta
Razvice2 placenta
 
Stvaranje zivota.pptx
Stvaranje zivota.pptxStvaranje zivota.pptx
Stvaranje zivota.pptx
 
Protista 101208023905-phpapp02
Protista 101208023905-phpapp02Protista 101208023905-phpapp02
Protista 101208023905-phpapp02
 
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptxRazmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
Razmnozavanje. Mitoza. Spermatogeneza.pptx
 
Citologija uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija
Citologija   uvod, hemijski sastav,dopunjena verzijaCitologija   uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija
Citologija uvod, hemijski sastav,dopunjena verzija
 
Biologija -pripremna_nastava
Biologija  -pripremna_nastavaBiologija  -pripremna_nastava
Biologija -pripremna_nastava
 
57. Sistem organa za razmnozavanje
57. Sistem organa za razmnozavanje57. Sistem organa za razmnozavanje
57. Sistem organa za razmnozavanje
 
Matične ćelije
Matične ćelijeMatične ćelije
Matične ćelije
 
Сперматозоиди - Иван Стјепановић
Сперматозоиди - Иван СтјепановићСперматозоиди - Иван Стјепановић
Сперматозоиди - Иван Стјепановић
 
Ćelijske organele lizozomi i ćelijski skelet
Ćelijske organele lizozomi i ćelijski skelet Ćelijske organele lizozomi i ćelijski skelet
Ćelijske organele lizozomi i ćelijski skelet
 
Protista
ProtistaProtista
Protista
 
Гаметогенеза
ГаметогенезаГаметогенеза
Гаметогенеза
 
Individualno razvice coveka
Individualno razvice covekaIndividualno razvice coveka
Individualno razvice coveka
 
Цитологија
ЦитологијаЦитологија
Цитологија
 
Citologija i histologija
Citologija i histologijaCitologija i histologija
Citologija i histologija
 
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica DimitrijevićHemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
Hemijski sastav ćelije - Sonja Osmanović - Radica Dimitrijević
 
Fiziologija reprodukcije
Fiziologija reprodukcijeFiziologija reprodukcije
Fiziologija reprodukcije
 
Reprodukcija
ReprodukcijaReprodukcija
Reprodukcija
 
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanjeNivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
Nivoi organizacije, ćelija i ćelijska deoba-ponavljanje
 
Испитна питања
Испитна питањаИспитна питања
Испитна питања
 

More from Violeta Djuric

Адаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенцаАдаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенца
Violeta Djuric
 
Народи света - Јапанци
Народи света - ЈапанциНароди света - Јапанци
Народи света - Јапанци
Violeta Djuric
 
Бербери Ирена Икер
Бербери Ирена ИкерБербери Ирена Икер
Бербери Ирена Икер
Violeta Djuric
 
Туарези
ТуарезиТуарези
Туарези
Violeta Djuric
 
Биологија ћелије
Биологија ћелијеБиологија ћелије
Биологија ћелије
Violeta Djuric
 
Кронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.ВудраговићКронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.Вудраговић
Violeta Djuric
 
Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.
Violeta Djuric
 
Гошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. ВасићГошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. Васић
Violeta Djuric
 
Прогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. ТрифуновићПрогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. Трифуновић
Violeta Djuric
 
Какаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена СтојисављевићКакаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена Стојисављевић
Violeta Djuric
 
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошкоЗагађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Violeta Djuric
 
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачиФизички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
Violeta Djuric
 
Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.
Violeta Djuric
 
Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.
Violeta Djuric
 
Фиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса БојићФиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса Бојић
Violeta Djuric
 
Зов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија ЈованићЗов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија Јованић
Violeta Djuric
 
Серенгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош ДобродолацСеренгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош Добродолац
Violeta Djuric
 
Шар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица МихајловићШар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица Михајловић
Violeta Djuric
 
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар ЂурићКраљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
Violeta Djuric
 
Плитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица МилићевићПлитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица Милићевић
Violeta Djuric
 

More from Violeta Djuric (20)

Адаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенцаАдаптације, животне форме и еколошка валенца
Адаптације, животне форме и еколошка валенца
 
Народи света - Јапанци
Народи света - ЈапанциНароди света - Јапанци
Народи света - Јапанци
 
Бербери Ирена Икер
Бербери Ирена ИкерБербери Ирена Икер
Бербери Ирена Икер
 
Туарези
ТуарезиТуарези
Туарези
 
Биологија ћелије
Биологија ћелијеБиологија ћелије
Биологија ћелије
 
Кронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.ВудраговићКронова болест - Л.Вудраговић
Кронова болест - Л.Вудраговић
 
Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.Менкесова болест - Кантар К.
Менкесова болест - Кантар К.
 
Гошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. ВасићГошеова болест - А. Васић
Гошеова болест - А. Васић
 
Прогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. ТрифуновићПрогерија - А. Трифуновић
Прогерија - А. Трифуновић
 
Какаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена СтојисављевићКакаду Невена Стојисављевић
Какаду Невена Стојисављевић
 
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошкоЗагађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
Загађивање вода - физичко, хемијско и биолошко
 
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачиФизички, хемијски и биолошки загађивачи
Физички, хемијски и биолошки загађивачи
 
Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.Дисање 27.3.2020.
Дисање 27.3.2020.
 
Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.Дисање - 25.3.2020.
Дисање - 25.3.2020.
 
Фиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса БојићФиорланд - Алекса Бојић
Фиорланд - Алекса Бојић
 
Зов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија ЈованићЗов тигра - Марија Јованић
Зов тигра - Марија Јованић
 
Серенгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош ДобродолацСеренгети - Милош Добродолац
Серенгети - Милош Добродолац
 
Шар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица МихајловићШар планина - Милица Михајловић
Шар планина - Милица Михајловић
 
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар ЂурићКраљевски национални парк - Александар Ђурић
Краљевски национални парк - Александар Ђурић
 
Плитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица МилићевићПлитвичка језера - Милица Милићевић
Плитвичка језера - Милица Милићевић
 

Гаметогенеза

  • 1. Гаметогенеза Е К О Л О Г И Ј А 02.5.2012. Виолета Ђурић V eкономска школа ‘’Раковица’’ Економска школа ‘’Нада Димић’’ 1 2 3
  • 2. БИОЛОГИЈА РАЗВИЋА је научна дисциплина која проучава индивидуално развиће организама. Индивидуално развиће – онтогенеза – почиње оплођеном јајном ћелијом (зигот) и завршава се смрћу јединке. Онтогенезу карактеришу неколико карактеристичних периода: пренатални период – (од зигота до изласка јединки из екстраембрионалних завоја) рођење – излазак из екстраембрионалних завоја постнатални период – започиње одмах по рођењу и завршава се смрћу Ембриологија је наука која проучава почетне ступњеве индивидуалног развића, све до рођења. ГАМЕТОГЕНЕЗА (гамет- полна ћелија) Код човека постоји разлика између мушких и женских гамета. Мушки гамети – сперматозоиди су мали, снабдевени бичем и веома покретљиви. Женски гамети – јајнe ћелијe (овум) су крупне, не крећу се. Телесне (соматске) ћелије су различито диференциране. Репродуктивне ћелије (гамети) служе за размножавање. Клицине (герминативне, стем) ћелије нису диференциране и од њих се формирају гамети. С П Е Р М А Т О Г Е Н Е З А (стварање мушких полних ћелија) код сисара, па и човека се одиграва у семеним каналићима семеника (тестиса) О О Г Е Н Е З А (стварање женских полних ћелија) код сисара па и човека као врсте, одвија се у женским полним жлездама, јајницима – оваријумима.
  • 3. фаза ‘’размножавања’’ фаза раста фаза сазревања фаза преображаја ембрионалнипериодпубертет
  • 4. ФАЗА ‘’РАЗМНОЖАВАЊА’’ У овој фази клицине ћелије се деле митотичким деобама, на тај начин настају сперматогоније које имају диплоидан број хромозома (2n). Мушкарци током целог живота задржавају клицине ћелије па и у касним годинама могу производити високо диференциране полне ћелије – сперматозоиде. За разлику од женске деце, мушка деца се рађају са овим ћелијама које имају способност сталних деоба, ову способност задржавају читавог живота, тако да су мушкарци способни за репродукцију до краја живота (теоретски). ФАЗА РАСТА У полно зрелом мушкарцу (пубертет) одређени број сперматогонија циклично и континуирано наставља процес сперматогенезе. Најпре долази до фазе раста при чему разраслу сперматогонију називамо примарна сперматоцита (или сперматоцита првог реда). ФАЗА САЗРЕВАЊА Сперматоците улазе у I мејотичку деобу при чему добијамо две сперматоците II реда које садрже хаплоидан (n) број хромозома. Обе ћелије настављају деобу, II мејотичку деобу и као резултат имамо 4 сперматиде са хаплоидним бројем хромозома. ФАЗА ПРЕОБРАЖАЈА Настале сперматиде пролазе кроз процес спермиогенезе при чему настају 4 функционална сперматозоида. Спермиогенезом округласте сперматиде са много цитоплазме и великим једром постају ситни, вретенасти сперматозоиди.
  • 5. ГЛАВЕНИ регион је елипсоидан, садржи нуклеус, изнад кога је акрозом, који садржи специфичне ензиме. главени регион вратни регион репни регион ВРАТНИ регион је кратак, са паром центриола и спирално поређаним митохондријама. РЕПНИ регион је дугачак бич који омогућава покретљивост сперматозоида. Тек кад уђу у изводне канале мушких полних органа у којима се лучи семена течност омогућена је њихова покретљивост. У просеку код човека дневно се ствара око 120 милиона сперматозоида. У гениталним одводима жена живе од 48 до 72сата.
  • 6. Ништа у природи није тако фасцинантно као настанак живог бића. Једна од основних одлика живих бића управо је способност да размножавањем добијају потомство којим репродукују себе саме, односно врсту којој припадају. Тиме се обезбеђује континуитет живота. Иако је разноврсност животињских врста велика, постоје два основна начина њиховог размножавања -бесполно и полно. Бесполно размножавање карактеристично је за мањи број врста и не укључује размену генетичког материјала. Неки од начина бесполног размножавања су: деоба (постојећа јединка се дели и настану две нове), пупљење (на једном делу тела јединке деобом постојећих ћелија формира се изданак или пупољак који израсте у нов организам, и када се он одвоји постане нова јединка) и регенерација (уколико се откину делови јединке, сваки од тих делова способан је да надокнади, регенерише део који недостаје и створи нову јединку). Полно размножавање одликује већину животињских врста. У полним жлездама стварају се полне ћелије (гамети) специјализованом деобом - мејозом. Она доводи до редукције броја хромозома карактеристичних за врсту на половину - гамети имају хаплоидан број хромозома. Биологија развића проучава начине размножавања, ембрионално и послеембрионално развиће, раст и старење. Коришћењем метода ембриологије, цитологије, биохемије и молекуларне биологије она описује ступњеве развића, структуре које настајањем и променама воде формирању одраслог организма и молекулска дешавања током тих промена. Знања стечена у биологији развића користе се у разјашњавању постанка различитих врста, а у медицини имају практичну примену (вештачко оплођење, регенерација, клонирање).
  • 7. Полне ћелије - гамети стварају се у полним жлездама јединки процесом гаметогенезе. Постоје два типа гамета: женски и мушки. Женски гамети (јајне ћелије) настају у оваријумима (јајницима), а мушки (сперматозоиди) у тестисима (семеницима). Оваријуми и тестиси код највећег броја животиња развијају се у различитим јединкама - женкама, односно мужјацима. Само мали број животиња развија оба типа полних органа у једној јединки. То је хермафродитизам или двополност. Женски и мушки гамет најчешће се веома разликују по величини и изгледу, а само код малог броја врста они се стварају као једнаки. Гамети код човека се разликују : јајне ћелије су крупне и непокретне, док су сперматозоиди ситни и покретљиви. Код многих сисарских врста, укључујући и човека, мушке полне жлезде су представљене парним семеницима (тестисима) који се састоје од семених каналића у којима се ствара сперма са сперматозоидима. Семеници у току ембрионалног развоја, настају у трбушној дупљи али, пошто сперматозоиди не могу да сазревају на телесној температури, непосредно пре рођења тестиси се смештају у семене кесице - скротуме, који се налазе ван тела. Уколико до спуштања не дође и тестиси остану у трбушној дупљи, долази до поремећаја у стварању сперматозоида и таква особа је стерилна, не може да има потомство. Међутим, ова појава се успешно санира лаком хируршком интервенцијом или применом одређених лекова.
  • 8. фаза ‘’размножавања’’ фаза раста фаза сазревања ембрионалнипериодпубертет
  • 9. ФАЗА ‘’РАЗМНОЖАВАЊА’’ У женском ембриону, врло рано, 3-4 недеље након оплођења издваја се око 50 клициних ћелија које се смештају у регион будућих полних жлезда Оогенеза започиње клициним (ембрионалним) ћелијама - које се митотички деле и увећавају број. Овим деобама настају оогоније. Ово је означено као фаза размножавања. Ембрионалне ћелије имају диплоидну гарнитуру хромозома. Обзиром да се оне митотички деле све оогоније ће такође имати диплоидну гарнитуру хромозома. На овај начин настаје велики број ћелија. ФАЗА РАСТА Оогоније улазе у фазу раста и диференцирају се у примарне ооците. Свака примарна ооцита је окружена слојем фоликуларних ћелија (примарна ооцита - примарни фоликул). Женско дете се рађа са формираним примарним ооцитама. У тренутку рођења женско дете има између 700 000 и 2 000 000 примарних ооцита. Број примарних ооцита се до пубертета смањује. ФАЗА САЗРЕВАЊА У пубертету цео процес оогенезе се наставља тако што примарна ооцита улази у мејотичку деобу. Овим почиње фаза сазревања. Прва мејотичка деоба у оогенези је неправилна, тако да деобом примарне ооците настају две ћелије различите по величини: крупна - секундарна ооцита и ситна - примарна полоцита. У другу мејотичку деобу улазе обе настале ћелије и то тако да се секундарна ооцита дели на две ћелије опет различите по величини: настаје једна крупна јајна ћелија и једна ситна секундарна полоцита. Истовремено примарна полоцита се дели на две секундарне полоците. Крајњи резултат оогенезе је да од једне примарне ооците настају 4 ћелије: 1 крупна - јајна ћелија и 3 секундарне полоците. Полоците се ресорбују, пропадају. Све 4 ћелије имају хаплоидну гарнитуру хромозома.
  • 10. Сваку примарну ооциту окружује слој фоликуларних ћелија – примарни фоликул. У пубертету примарни фоликул сазрева, интензивно се деле фоликуларне ћелије и образује се секундарни фоликул, који омогућује исхрану ооците. Секундарни фоликул расте и између фоликуларних ћелија настаје шупљина испуњена течношћу – терцијарни или Графов фоликул. Jајна ћелија у својој цитоплазми садржи жуманцетне грануле које ће омогућити исхрану ембриона док он не успостави везу са мајчиним организмом.
  • 11. Када се заврши прва мејотичка деоба, наступа овулација, Графов фоликул прска, секундарна ооцита се ослобађа и заједно са полоцитом пада у левкасто проширење јајовода. Овулација се одиграва једном у току месеца. Животни век јајне ћелије у утерусу је 24 сата, затим угине и ресорбује се. Уколико не дође до оплођења (задебљали зидови утеруса су богати капиларима, и тиме припремљени за развој плода) долази до прскања капилара што изазива крварење – менструацију. Менструални циклус почиње између 12. и 15. године (пубертет) и понавља се сваких 28 дана. Престанак менструалног циклуса назива се менопауза. Постоје изразите индивидуалне разлике у погледу животног доба у коме почиње и престаје менструални циклус, дужине његовог трајања и обилности крварења. Непосредно по завршетку менструалног крварења зидови утеруса (материце) се регенеришу и материца се поново припрема за пријем и развитак ембриона. Ако дође до оплођења утерус и капилари ће имати важну улогу у пријему ембриона. Уколико до оплођења не дође, менструални циклус се понавља. Сперматогенеза и оогенеза се налазе под утицајем нервног система и читавог низа хормона који регулишу и контролишу ове процесе. С обзиром на то да се полне ћелије стварају континуирано током дужег периода живота, неповољни услови средине и старост јединке утичу на њихов квалитет. Познато је да са старошћу количина и квалитет јајних ћелија опадају и да се у ооцитама дешавају нежељене промене због све веће загађености животне средине. То се одражава на потомство: са старошћу жене повећава се број неуспешних трудноћа и неправилности у развоју ембриона. Да би се то избегло, женама старијим од 35 година препоручује се амниоцентеза - контрола ћелија ембриона из амнионске течности. Тим поступком се већ у првим месецима трудноће могу утврдити евентуални поремећаји у геному.